Устанак Овена Глендовера
| Глендоверов устанак | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део велшко-енглеских ратова | |||||||||||
 У смеру казаљке на сату, од горњег левог угла: Битка код Шрузберија, Овен Глендовер предводи трупе, Велшки устанички парламент, спомен-обележје на месту битке код Брин Гласа. | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 Велс |
 Краљевство Енглеска | ||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
|
Овен Глендовер |
Хенри IV Хенри V | ||||||||||
| Јачина | |||||||||||
|
120-8.000[1] | 1.500-10.000[1] | ||||||||||
| Жртве и губици | |||||||||||
| тешки[1] | тешки[1] | ||||||||||
Устанак Овена Глендовера (енгл. Glyndŵr Rising), од 1400 до 1415, био је последњи велики устанак Велшана против енглеске власти.[1][2][3][4][5][6]
Позадина[уреди | уреди извор]
Хришћанска кнежевина Велс (заправо, током већег дела историје - колекција више мањих кнежевина) на западу Велике Британије одржала се од оснивања у 9. веку под Родријем Великим (844-877) до Луелина Последњег (1246-1282), који је 1267. признао врховну власт енглеског краља, чиме је Велс постао вазална кнежевина Енглеске. Упркос томе, енглески краљ Едвард I је до 1284. покорио читав Велс.[1]
После енглеског освајања, борба Велшана против енглеске доминације прерастала је више пута у устанке (1287, 1294. и 1316). У тим борбама Велшани су се вешто користили великим луком, који су Енглези од њих прихватили, усавршили и касније веома успешно употребљавали, нарочито у стогодишњем рату.[1]
Устанак[уреди | уреди извор]
Велс током Глендоверовог устанка (1400–1415). Кликни на иконе за детаље. 
Важна битка
Замак са енглеском посадом
Замак безуспешно опседнут од Велшана
Замак можда освојен од Велшана
Замак освојен или окупиран од Велшана (време окупације)
Велшки поход 1400
Велшки поход 1403
Француско-Велшки поход 1405
Могућа путања похода 1405
Овен Глендовер био је потомак старих велшких кнежева, који је желео да поврати независност Велса уз помоћ Француза, који су у то време били заплетени у Стогодишњи рат са Енглеском. Буна је избила у најнезгодније време по Енглеску, у време грађанских немира и буна после свргавања краља Ричарда II (1399) и узурпације војводе Хенрија од Ланкастра, који се прогласио за краља Хенрија IV (1399-1413). Више од десет година су Хенри IV и његов син и наследник, Хенри V (1413-1422) водили рат против устаника, и гонили их по велшким брдима, али све до Овенове смрти (1416) устанак није био потпуно угушен.[7]
Мада су се поједина устаничка упоришта одржала све до 1415, главни период устанка, када су вођене велике битке и опсаде, завршен је већ 1405.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 10), Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр.423
- ^ Bradley, A. G. (Arthur Granville) (1901). Owen Glyndwr and the last struggle for Welsh independence, with a brief sketch of Welsh history;. The Library of Congress. New York, Putnam.
- ^ Evans, Howell Thomas (1915). Wales and the wars of the Roses. Cornell University Library. Cambridge [Eng.] University press.
- ^ „PILLETH;PYLLALAI; BATTLE AT BRYN GLAS; BATTLE OF PILLETH | Coflein”. coflein.gov.uk. Приступљено 2020-12-30.
- ^ DRM_peter. „Welsh Annals on the Rebllion of Owain Glyn Dwr, 1400-1415 » De Re Militari” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-30.
- ^ DRM_peter. „English Battles and Campaigns from The Chronicle of Adam of Usk » De Re Militari” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-30.
- ^ Чарлс Оман, Кратка историја Енглеске (од најстаријих времена до Светскога Рата), Лондон (1920), стр. 38
Литература[уреди | уреди извор]
- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 10), Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр.423
- Чарлс Оман, Кратка историја Енглеске (од најстаријих времена до Светскога Рата), Лондон (1920), стр. 38