Извор странице Усњаче

{{Automatic taxobox
| taxon = Labridae
| name = Усњаче
| authority = [[Жорж Кивје|G. Cuvier]], 1816
| image = Thalassoma lunare 1.jpg
| image_caption = ''[[Thalassoma lunare]]'', типична усњача
| subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]]
| subdivision = [[#Родови|види текст]]
}}
'''Усњаче''' или '''морски гргечи'''  ('''Labridae''') представљају [[Породица (биологија)|породицу]] морских [[Рибе|риба]], од којих су многе јарко обојене. Породица је велика и разнолика, са преко 600 врста у 81 роду, који су подељени у 9 подгрупа или племена. <ref>{{Cite journal|last=Parenti|first=Paolo|last2=Randall|first2=John E.|date=15. 4. 2011|title=Checklist of the species of the families Labridae and Scaridae: an update|journal=Smithiana Bulletin|volume=13|pages=29–44}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Parenti|first=Paolo|last2=Randall|first2=John E.|date=јун 2000|title=An annotated checklist of the species of the labroid fish families Labridae and Scaridae|journal=Ichthyological Bulletin|volume=68|pages=1–97|issn=0073-4381}}</ref> <ref name="Cowman2009">
{{Cite journal|last=Cowman|first=P.F.|last2=Bellwood|first2=D.R.|last3=van Herwerden|first3=L.|year=2009|title=Dating the evolutionary origins of wrasse lineages (Labridae) and the rise of trophic novelty on coral reefs|journal=Molecular Phylogenetics and Evolution|volume=52|issue=3|pages=621–631|doi=10.1016/j.ympev.2009.05.015|pmid=19464378}}</ref> Обично су то мале рибе, а већина их је мања од {{Convert|20|cm|in|abbr=on}} центиметара, иако највећа, ''[[Cheilinus undulatus]]'', може да достигне дужину и до 25 метара. Ове рибе су месождерке, хране се широким спектром малих бескичмењака. Многе мање усњаче прате трагове крупније рибе, скупљајући бескичмењаке узнемирене њиховим проласком. <ref name="EoF">{{Cite book|title=Encyclopedia of Fishes|url=https://archive.org/details/encyclopediaoffi00unse|last=Choat|first=J.H.|last2=Bellwood|first2=D.R.|publisher=Academic Press|year=1998|isbn=978-0-12-547665-2|editor-last=Paxton|editor-first=J.R.|location=San Diego|page=[https://archive.org/details/encyclopediaoffi00unse/page/n214 211]|editor-last2=Eschmeyer|editor-first2=W.N.}}</ref> Јувенилне јединке неких представника родова ''Bodianus'', ''Epibulus'', ''Cirrhilabrus'', ''Oxycheilinus'', и ''Paracheilinus'' скривају се међу ''пипцима слободно живећег'' корала гљиве ''Heliofungia actiniformis''. <ref>{{Cite journal|last=Bos|first=Arthur R|year=2012|title=Fishes (Gobiidae and Labridae) associated with the mushroom coral ''Heliofungia actiniformis'' (Scleractinia: Fungiidae) in the Philippines|journal=Coral Reefs|volume=31|page=133|doi=10.1007/s00338-011-0834-3|doi-access=free}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Bos|first=AR|last2=Hoeksema|first2=BW|year=2015|title=Cryptobenthic fishes and co-inhabiting shrimps associated with the mushroom coral ''Heliofungia actiniformis'' (Fungiidae) in the Davao Gulf, Philippines|url=https://archive.org/details/sim_environmental-biology-of-fishes_2015-06_98_6/page/1479|journal=Environmental Biology of Fishes|volume=98|issue=6|pages=1479–1489|doi=10.1007/s10641-014-0374-0}}</ref>   

== Распрострањеност ==
Већина усњача настањује тропске и суптропске водама [[Атлантски океан|Атлантског]], [[Индијски океан|Индијског]] и [[Тихи океан|Тихог океана]], мада неке врсте живе у умереним водама: ''Labris bergylta'' живи северно од Норвешке. Усњаче се обично налазе у плитким стаништима, као што су [[Корални гребен|корални гребени]] и стеновите обале, где живе близу подлоге. 

== Анатомија ==
[[Датотека:Britannica_Wrasse.jpg|алт=Drawing of wrasse profile showing eye, lips, and teeth|лево|мини| Усне ''Labrus festivus'' ]]
Усњаче имају уста која могу необично дуго да испруже, углавном са одвојеним вилицама и зубима који стрше према споља.<ref name="wainwright">
{{Cite journal|last=Wainwright|first=Peter C.|last2=Alfaro|first2=Michael E.|last3=Bolnick|first3=Daniel I.|last4=Hulsey|first4=C. Darrin|year=2005|title=Many-to-One Mapping of Form to Function: A General Principle in Organismal Design?|url=https://archive.org/details/sim_integrative-and-comparative-biology_2005-04_45_2/page/256|journal=Integrative and Comparative Biology|volume=45|issue=2|pages=256–262|doi=10.1093/icb/45.2.256|pmid=21676769|doi-access=free}}</ref> Многе врсте се лако препознају по дебелим уснама по којима су у бројним језицима добиле име. Леђно пераје има 8 до 21 гребена и 6 до 21 меки кракова, који се обично простиру дуж већег дела леђа. Усњаче представљају врсту која показује [[Полни диморфизам|полни диморфизам]]. Многе врсте су способне и да промене пол. Јувенилне јединке представљају мешавину мужјака и женке (познатих као јединке у почетној фази), с тим да највеће одрасле јединке постају територијални мужјаци (терминална фаза).  

Усњаче су због своје структуре чељусти постали главна врста у проучавању [[Биомеханика|биомеханике]] исхране риба. Носне и [[Доња вилица|мандибуларне]] кости су повезане на њиховим задњим крајевима крутим неурокранијумом, а горње и доње артикулације на [[Горња вилица|горњој вилици]] спајају са предњим врховима ове две кости, односно, стварају петљу од четири круте кости повезане покретљивим зглобовима. Оваква повезаност костију дозвољава овим рибама да померају уста на различите начине (брзо избацивање вилице или снажан угриз) и на тај начин одвоји морфологију од функције. Стварна морфологија усњача одражава то, при чему многи родови показују различиту морфологију чељусти што резултира истим функционалним резултатом у сличној или идентичној еколошкој ниши.<ref name="wainwright">
{{Cite journal|last=Wainwright|first=Peter C.|last2=Alfaro|first2=Michael E.|last3=Bolnick|first3=Daniel I.|last4=Hulsey|first4=C. Darrin|year=2005|title=Many-to-One Mapping of Form to Function: A General Principle in Organismal Design?|url=https://archive.org/details/sim_integrative-and-comparative-biology_2005-04_45_2/page/256|journal=Integrative and Comparative Biology|volume=45|issue=2|pages=256–262|doi=10.1093/icb/45.2.256|pmid=21676769|doi-access=free}}</ref> 

== Репродуктивно понашање ==
Већина врста из ове породице су [[Дихогамија|протогинијски]] [[Хермафродит|хермафродити]] у оквиру харемског система парења.<ref name="Robertson1978">
{{Cite journal|last=Robertson|first=D.R.|last2=Warner|first2=R.R.|year=1978|title=Sexual patterns in the labroid fishes of the Western Caribbean II: the parrotfishes (Scaridae)|journal=Smithsonian Contributions to Zoology|volume=255|issue=255|pages=1–26|doi=10.5479/si.00810282.255}}</ref> <ref name="Kazancioglu2010">
{{Cite journal|last=Kazancioglu|first=E.|last2=Alonzo|first2=S.H.|year=2010|title=A comparative analysis of sex change in Labridae supports the size advantage hypothesis|url=https://archive.org/details/sim_evolution_2010-08_64_8/page/2254|journal=Evolution|volume=64|issue=8|pages=2254–226|doi=10.1111/j.1558-5646.2010.01016.x|pmid=20394662}}</ref> Добар пример таквог репродуктивног понашања види се код врсте ''Semicossyphus pulcher''. Хермафродитизам омогућава сложене системе парења. Лаброиди показују три различита система парења: протогинијски, лекинг и [[промискуитет]]ни. <ref name="Colin1992">
{{Cite journal|last=Colin|first=P.L.|last2=Bell|first2=L. J.|year=1992|title=Aspects of the spawning of labrid and scarid fishes (Pisces, Labroidei) at Enewetak Atoll, Marshall Islands with notes on other families (corrected reprint.)|url=https://archive.org/details/sim_environmental-biology-of-fishes_1992-03_33_3/page/n105|journal=Environmental Biology of Fishes|volume=33|issue=3|pages=330–345|doi=10.1007/BF00005881|doi-access=free}}</ref> Групно мрешћење и мрешћење у пару догађају се у системима парења. Врста мрешћења до које долази зависи од величине тела мушкарца. Лаброиди се обично мресте на отвореном супстрату, ослобађајући велики број [[Планктон|планктонских]] јаја, које разносе [[Плима и осека|плимне]] струје; одрасли лаброиди немају интеракцију са потомцима.<ref name="Hanel2002">
{{Cite journal|last=Hanel|first=R.|last2=Westneat|first2=M. W.|last3=Sturmbauer|first3=C.|date=децембар 2002|title=Phylogenetic relationships, evolution of broodcare behavior, and geographic speciation in the Wrasse tribe Labrini.|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-molecular-evolution_2002-12_55_6/page/776|journal=Journal of Molecular Evolution|volume=55|issue=6|pages=776–789|doi=10.1007/s00239-002-2373-6|pmid=12486536}}</ref> Усњаче из потпородице Labrini представљају групу усњача које не појазују претходно описане особине размножавања. 

Промена пола код усњача углавном представља прелаз из женске у мушку јединку, али експериментални услови су дозволили промену из мужјака у женку. Ако се два мужјака врсте ''Labroides dimidiatus'' ставе у исти резервоар, резултат је да мањи од њих поново постаје женка.<ref name="Kuwamura2002">
{{Cite journal|last=Kuwamura|first=T.|last2=Tanaka|first2=N.|last3=Nakashima|first3=Y.|last4=Karino|first4=K.|last5=Sakai|first5=Y|year=2002|title=Reversed sex-change in the protogynous reef fish Labroides dimidiatus|journal=Ethology|volume=108|issue=5|pages=443–450|doi=10.1046/j.1439-0310.2002.00791.x}}</ref> Поред тога, иако је јединка који мења пол генерално највећа женка,<ref name="Munday2009">
{{Cite journal|last=Munday|first=P. L.|last2=Ryen|first2=C. A.|last3=McCormick|first3=M. I.|last4=Walker|first4=S. P. W.|year=2009|title=Growth acceleration, behaviour and otolith check marks associated with sex change in the wrasse ''Halichoeres miniatus''|journal=Coral Reefs|volume=28|issue=3|pages=623–634|doi=10.1007/s00338-009-0499-3}}</ref> такође постоје докази да је највећа женка уместо тога „одабрала” да задржи женски пол у ситуацијама у којима може максимизирати своју [[Адаптивна вредност|адаптивну вредност]] уздржавањем од промене пола.<ref name="Munoz2003">
{{Cite journal|last=Munoz|first=R. C.|last2=Warner|first2=R. R.|year=2003|title=A new version of the size-advantage hypothesis for sex change: incorporating sperm competition and size-fecundity skew|url=https://archive.org/details/sim_american-naturalist_2003-05_161_5/page/749|journal=American Naturalist|volume=161|issue=5|pages=749–761|doi=10.1086/374345|pmid=12858282}}</ref> 

Подгрупа Labrini настала је базалним расцепом унутар породице Labridae током [[Еоцен|еоцена]].<ref name="Cowman2009">
{{Cite journal|last=Cowman|first=P.F.|last2=Bellwood|first2=D.R.|last3=van Herwerden|first3=L.|year=2009|title=Dating the evolutionary origins of wrasse lineages (Labridae) and the rise of trophic novelty on coral reefs|journal=Molecular Phylogenetics and Evolution|volume=52|issue=3|pages=621–631|doi=10.1016/j.ympev.2009.05.015|pmid=19464378}}</ref> Подгрупа је састављена од осам родова, у којима 15 од 23 врсте показују понашање које обухвата негу младунаца,<ref name="Hanel2002">
{{Cite journal|last=Hanel|first=R.|last2=Westneat|first2=M. W.|last3=Sturmbauer|first3=C.|date=децембар 2002|title=Phylogenetic relationships, evolution of broodcare behavior, and geographic speciation in the Wrasse tribe Labrini.|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-molecular-evolution_2002-12_55_6/page/776|journal=Journal of Molecular Evolution|volume=55|issue=6|pages=776–789|doi=10.1007/s00239-002-2373-6|pmid=12486536}}</ref> што се креће од једноставне до сложене родитељске бриге о јајима и младима; мужјаци граде гнезда од алги или праве грубе шупљине, проветравају јаја и бране гнезда од конспецифијских мужјака и грабљивица. Код врста које изражавају ово понашање, јаја не могу преживети без родитељске бриге.<ref name="Taborsky1987">
{{Cite journal|last=Taborsky|first=M.|last2=Hudde|first2=B.|last3=Wirtz|first3=P.|year=1987|title=Reproductive behavior and ecology of ''Symphodus (Crenilabrus) ocellatus'', a European wrasse with four types of male behavior|journal=Behaviour|volume=102|issue=1–2|pages=82–118|doi=10.1163/156853986x00063}}</ref> Врсте родова ''Symphodus'', ''Centrolabrus'' и ''Labrus'' показују овакво понашање. 

== Усњаче чистачи ==
[[Датотека:Cleaning_station.JPG|алт=Photo of two small wrasses cleaning large wrasse's gills|десно|мини|Усњаче чистачи, ''Labroides sp.'', које чисте подручје око шкрга врсте ''Novaculichthys taeniourus'' на гребену на [[Хаваји|Хавајима]] ]]
Усњаче чистачи су једне од најпознатијих риба чистача. Живе у симбиози са већим, често предаторским рибама, негују их и профитирају конзумирајући оно што уклањају са њихових тела. Рибе „клијента” окупљају се на „станицама за чишћење” и чекају да риба чистач уклони паразите попут мокрица из породице Gnathiidae, а чистачи чак уђу и у њихова отворена уста и шкржне шупљине како би и њих очистиле. Појединачна усњача ради овај процес око четири сата дневно, а за то време може да очисти више од 2.000 риба.<ref name="smart"> [https://www.theatlantic.com/science/archive/2018/03/the-fish-that-makes-other-fish-smarter/554924/ "The Fish That Makes Other Fish Smarter"] by [[Ed Yong]], ''The Atlantic'', March 7, 2018 </ref> 

Усњаче чистачи најпознатије су по томе што се хране мртвим ткивом, љускама и [[Паразитизам|ектопаразитима]], мада се зна да и оне „варају”, конзумирајући здраво ткиво и слуз, што је енергетски „скуп” процес за рибу „клијента”. Рибица ''Labroides dimidiatus'' је једна најпознатијих чистача који се налазе на тропским гребенима. Свега неколико случајева је забележено у којима је риба клијент појела чистача, а ово је вероватно зато што је уклањање паразита важније за преживљавање рибе од краткорочног добитка једења рибе чистача.<ref>Trivers, R. L. 1971</ref> 

Када су усњаче чистачи експериментално уклоњене са гребена у Аустралији, укупан број врста риба се преполовио, а њихов број смањио се за три четвртине. Такође, неки докази из другог аустралијског истраживања показују да је очишћена риба паметнија од оне коју чистачи не опслуже.<ref name="smart"> [https://www.theatlantic.com/science/archive/2018/03/the-fish-that-makes-other-fish-smarter/554924/ "The Fish That Makes Other Fish Smarter"] by [[Ed Yong]], ''The Atlantic'', March 7, 2018 </ref> 

Према истраживању из 2019. године, усњаче чистачи постали су прва риба која је до сада успешно прошла тест са огледалом. <ref>{{Cite web|url=https://www.newscientist.com/article/2178329-a-species-of-fish-has-passed-the-mirror-test-for-the-first-time/|title=A species of fish has passed the mirror test for the first time}}</ref> Међутим, проналазач теста, амерички психолог Гордон Г. Галуп, рекао је да су рибе највероватније покушавале да истргну замишљеног паразита на другој риби и да нису показале самопрепознавање.<ref>{{Cite web|url=https://www.nationalgeographic.com/animals/2018/09/fish-cleaner-wrasse-self-aware-mirror-test-intelligence-news/|title=This tiny fish can recognize itself in a mirror. Is it self-aware?|date=7. 2. 2019|website=Animals|language=en|access-date=11. 5. 2020}}</ref> 

== Значај за људе ==
У приобалном региону Северне Америке у западном Атлантику, најчешћа врста хране за домороце била је врста усњача ''Tautoga onitis''. Усњаче се данас обично могу наћи у јавним и кућним [[Akvarijum|акваријумима]]. Неке врсте су довољно мале да би се сматрале погодним и сигурним за стављање у акваријум. Такође се могу користити као риба чистач у борби против најезде [[Amphipoda|амфипода]] и других паразита. <ref>{{Cite web|url=http://www.scottishsalmon.co.uk/science/sea_lice%284%29.aspx|title=Sea Lice|publisher=Scottish Salmon Producers' Organisation|access-date=8. 6. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20130915164124/http://www.scottishsalmon.co.uk/science/sea_lice(4).aspx|archive-date=15. 9. 2013|url-status=dead}}</ref> Комерцијална узгој риба чистијег остатака за сузбијање штеточина на морским ушима у комерцијалном узгоју лососа развио се у Шкотској [https://www.bbc.com/news/science-environment-33872443 као гомиле ушију], с очигледном комерцијалном добробити и одрживости. 

== Паразити ==
Као и све рибе, и лабриди су [[Domaćin (biologija)|домаћини]] низа паразита. Муноз и Дијаз су 2015. године представили списак од 338 врста паразита које су пронашли код 127 врста усњача. <ref>Muñoz G., Diaz P.E. 2015: Checklist of parasites of labrid fishes (Pisces: Labridae). Viña del Mar, Chile. [http://www.cienciasdelmar.cl/images/academicos/Publicaciones/gabriela_munoz/CHECKLISt_TM.pdf PDF]. {{Open access}}</ref> Пример је [[Ваљкасти црви|нематода]] ''Huffmanela ossicola''. 

== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="170">
Датотека:Pez verde (Thalassoma pavo), Madeira, Portugal, 2019-05-31, DD 33.jpg|''[[Владика арбанашка]]''
Датотека:Giant Napoleon Wrasse in Shark Point Dive Site, Apo Reef, Philippines.jpg|''[[Cheilinus undulatus]]'', [[Филипини]] 
Датотека:Humphead wrasse melb aquarium.jpg|''[[Cheilinus undulatus]]'', Акваријум у Мелбурну 
Датотека:Coris gaimard real.jpg|''[[Coris gaimard]]'', [[Hawaii|Хаваји]] 
Датотека:Coris_gaimard_and_Labroides_phthirophagus.JPG|''[[Labroides phthirophagus]]'' на [[Hawaii|Хавајима]] чисти врсту ''[[Coris gaimard]]'' 
Датотека:Bird Wrasse.jpg|''[[Gomphosus varius]]'', [[Kona District, Hawaii|Кона (Хаваји)]] 
Датотека:Gomphosus.jpg|''[[Gomphosus varius]]'' 
Датотека:Birdmouth wrasse.jpg|''[[Gomphosus caeruleus]]'' плива са ''[[Mulloidichthys martinicus]]'' 
Датотека:Bluhead Wrasse.jpg|''[[Thalassoma bifasciatum]]'', [[Корални гребен Белизеа]] 
Датотека:Clown wrasse coris aygula.JPG|''[[Coris aygula]]'', [[Црвено море]] 
Датотека:Anampses cuvieri.jpg|''[[Anampses cuvieri]]'', [[Хаваји]] 
Датотека:Ladim u0.gif|''[[Labroides dimidiatus]]'' 
Датотека:Six-line wrasse.jpg|''[[Pseudocheilinus hexataenia]]'' 
</gallery>

== Класификација ==

=== Подгрупе и племена ===
{{div col|colwidth=12em}}
{{Plainlist|
* ''[[Cheilines]]''
* ''[[Hypsigenyines]]''
* ''[[Julidines]]''
* ''[[Labrichthyines]]''
* ''[[Labrines]]''
* ''[[Novaculines]]''
* ''[[Pseudocheilines]]''
* ''[[Pseudolabrines]]''
* ''[[Scarines]]''
}}
{{div col end}}

=== Родови ===
{{div col|colwidth=12em}}
{{Plainlist|
* ''[[Acantholabrus]]''
* ''[[Achoerodus]]''
* ''[[Ammolabrus]]''
* ''[[Anampses]]''
* ''[[Anchichoerops]]''
* ''[[Austrolabrus]]''
* ''[[Bodianus]]''
* ''[[Centrolabrus]]''
* ''[[Cheilinus]]'' 
* ''[[Cheilio]]''
* ''[[Choerodon]]''
* ''[[Cirrhilabrus]]''
* ''[[Clepticus]]''
* ''[[Conniella]]''
* ''[[Coris (fish)|Coris]]''
* ''[[Ctenolabrus]]''
* ''[[Cymolutes]]''
* ''[[Decodon (fish)|Decodon]]''
* ''[[Diproctacanthus]]''
* ''[[Doratonotus]]''
* ''[[Dotalabrus]]''
* ''[[Epibulus]]''
* ''[[Eupetrichthys]]''
* ''[[Frontilabrus]]''
* ''[[Gomphosus]]''
* ''[[Halichoeres]]''
* ''[[Hemigymnus]]''
* ''[[Hologymnosus]]''
* ''[[Iniistius]]''
* ''[[Labrichthys]]''
* ''[[Labroides]]''
* ''[[Labropsis]]''
* ''[[Labrus]]''
* ''[[Lachnolaimus]]''
* ''[[Lappanella]]''
* ''[[Larabicus]]''
* ''[[Leptojulis]]''
* ''[[Macropharyngodon]]''
* ''[[Malapterus]]''
* ''[[Minilabrus]]''
* ''[[Notolabrus]]''
* ''[[Novaculichthys]]''
* ''[[Novaculoides]]''
* ''[[Novaculops]]''
* ''[[Ophthalmolepis]]''
* ''[[Oxycheilinus]]''
* ''[[Oxyjulis]]''
* ''[[Paracheilinus]]''
* ''[[Parajulis]]''
* ''[[Pictilabrus]]''
* ''[[Polylepion]]''
* ''[[Pseudocheilinops]]''
* ''[[Pseudocheilinus]]''
* ''[[Pseudocoris]]''
* ''[[Pseudodax]]''
* ''[[Pseudojuloides]]''
* ''[[Pseudolabrus]]''
* ''[[Pteragogus]]''
* ''[[Sagittalarva]]''
* ''[[Semicossyphus]]''
* ''[[Stethojulis]]''
* ''[[Suezichthys]]''
* ''[[Symphodus]]''
* ''[[Tautoga (род)|Tautoga]]''
* ''[[Tautogolabrus]]''
* ''[[Terelabrus]]''
* ''[[Thalassoma]]''
* ''[[Wetmorella]]''
* ''[[Xenojulis]]''
* ''[[Xiphocheilus]]''
* ''[[Xyrichtys]]''
}}
{{div col end}}
=== Временска линија ===
<timeline>
ImageSize  = width:1000px height:auto barincrement:15px
PlotArea   = left:10px bottom:50px top:10px right:10px

Period      = from:-65.5 till:10
TimeAxis    = orientation:horizontal
ScaleMajor  = unit:year increment:5 start:-65.5
ScaleMinor  = unit:year increment:1 start:-65.5
TimeAxis    = orientation:hor
AlignBars   = justify

Colors =
 #legends
  id:CAR	  value:claret
  id:ANK 	 value:rgb(0.4,0.3,0.196)
  id:HER	  value:teal
  id:HAD	  value:green
  id:OMN	  value:blue
  id:black        value:black
  id:white        value:white
  id:cenozoic     value:rgb(0.54,0.54,0.258)
  id:paleogene     value:rgb(0.99,0.6,0.32) 
  id:paleocene     value:rgb(0.99,0.65,0.37) 
  id:eocene     value:rgb(0.99,0.71,0.42) 
  id:oligocene     value:rgb(0.99,0.75,0.48) 
  id:neogene     value:rgb(0.999999,0.9,0.1) 
  id:miocene     value:rgb(0.999999,0.999999,0) 
  id:pliocene     value:rgb(0.97,0.98,0.68)  
  id:quaternary   value:rgb(0.98,0.98,0.5)
  id:pleistocene   value:rgb(0.999999,0.95,0.68)
  id:holocene   value:rgb(0.999,0.95,0.88)
 
BarData=
 bar:eratop
 bar:space
 bar:periodtop
 bar:space
 bar:NAM1
 bar:NAM2
 bar:NAM3
 bar:NAM4
 bar:NAM5
 bar:NAM6
 bar:NAM7

 bar:space
 bar:period
 bar:space
 bar:era

PlotData=
 align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 
 shift:(7,-4)
  
 bar:periodtop
 from: -65.5   till:  -55.8    color:paleocene  text:[[Paleocene]]
 from: -55.8   till:  -33.9    color:eocene  text:[[Eocene]] 
 from: -33.9   till:  -23.03    color:oligocene  text:[[Oligocene]]            
 from: -23.03    till: -5.332    color:miocene    text:[[Miocene]]
 from: -5.332    till: -2.588    color:pliocene    text:[[Plio.]]
 from: -2.588    till: -0.0117   color:pleistocene    text:[[Pleist.]]
 from: -0.0117    till: 0    color:holocene    text:[[Holocene|H.]]

 bar:eratop
 from: -65.5   till:  -23.03    color:paleogene  text:[[Paleogene]]         
 from: -23.03    till: -2.588    color:neogene    text:[[Neogene]]
 from: -2.588    till: 0   color:quaternary    text:[[Quaternary|Q.]]

PlotData=
 align:left fontsize:M mark:(line,white) width:5 anchor:till align:left

 color:eocene bar:NAM1  from:	-55.8	till:	0	text:	[[Labrodon]]
 color:eocene bar:NAM2  from:	-55.8	till:	0	text:	[[Labrus]]
 color:eocene bar:NAM3  from:	-48.6	till:	0	text:	[[Symphodus]]
 color:oligocene bar:NAM4  from:	-33.9	till:	0	text:	[[Cheilinus]]
 color:miocene bar:NAM5  from:	-15.97	till:	0	text:	[[Bodianus]]
 color:pliocene bar:NAM6  from:	-5.332	till:	0	text:	[[Oxyjulis]]
 color:pleistocene bar:NAM7  from:	-2.588	till:	0	text:	[[Pimelometopon]]

PlotData=
 align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25

 bar:period
 from: -65.5   till:  -55.8    color:paleocene  text:[[Paleocene]]
 from: -55.8   till:  -33.9    color:eocene  text:[[Eocene]] 
 from: -33.9   till:  -23.03    color:oligocene  text:[[Oligocene]]            
 from: -23.03    till: -5.332    color:miocene    text:[[Miocene]]
 from: -5.332    till: -2.588    color:pliocene    text:[[Plio.]]
 from: -2.588    till: -0.0117   color:pleistocene    text:[[Pleist.]]
 from: -0.0117    till: 0    color:holocene    text:[[Holocene|H.]]

 bar:era
 from: -65.5   till:  -23.03    color:paleogene  text:[[Paleogene]]         
 from: -23.03    till: -2.588    color:neogene    text:[[Neogene]]
 from: -2.588    till: 0   color:quaternary    text:[[Quaternary|Q.]]

</timeline>

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
* {{Cite journal|last=Sepkoski|first=Jack|year=2002|title=A compendium of fossil marine animal genera|url=http://strata.ummp.lsa.umich.edu/jack/showgenera.php?taxon=611&rank=class|journal=Bulletins of American Paleontology|volume=364|page=560|access-date=18. 5. 2011|archive-date=23. 07. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110723131237/http://strata.ummp.lsa.umich.edu/jack/showgenera.php?taxon=611&rank=class|url-status=dead}}

== Спољашње везе ==
{{идентификатори таксона}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биологија}}

[[Категорија:Усњаче| ]]