Пређи на садржај

Финале Конкакафовог златног купа 2019.

С Википедије, слободне енциклопедије
Конкакафов златни куп 2019 — финале
2019 CONCACAF Gold Cup Final
Final de la Copa de Oro de la Concacaf 2019
Солџер филд је био домаћин финала.
ДогађајКонкакафов златни куп 2019.
 Мексико  Сједињене Државе
Мексико САД
1 0
Датум7. јул 2019. (2019-07-07)
СтадионСолџер филд, Чикаго
Играч утакмицеЏонатан дос Сантос (Мексико)[1]
СудијаМарио Ескобар Гватемала
Посећеност62.493[2]
← 2017.
2021. →

Финале Златног купа Конкакафа 2019. је била фудбалска утакмица која је одредила победнике Златног купа Конкакафа за 2019. годину. Меч је одржан на Солџер филду у Чикагу, Илиноис, Сједињене Америчке Државе, 7. јула 2019. године, а у финалу су играле репрезентације Мексика и Сједињених Државава.

Било је то шесто финале Златног купа у којем су се такмичили Мексико и Сједињене Државе, а прво од 2011. године. Мексико је освојио Златни куп седам пута, док су га Сједињене Државе освојиле шест пута. Мексико је победио у финалу са резултатом од 1 : 0, јединим голом који је постигао Џонатан дос Сантос у другом полувремену, за осму титулу Мексика у Златном купу.

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Конкакафов златни куп 2019.
Мексико Коло САД
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
 Куба 7 : 0 Утакмица 1  Гвајана 4 : 0
 Канада 3 : 1 Утакмица 2  Тринидад и Тобаго 6 : 0
 Мартиник 3 : 2 Утакмица 3  Панама 1 : 0
Победник групе А
Поз. Тим
 О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Мексико 3 3 0 0 13 3 +10 9 Кв. се за Нокаут фазу
2  Канада 3 2 0 1 12 3 +9 6
3  Мартиник 3 1 0 2 5 7 −2 3
4  Куба 3 0 0 3 0 17 −17 0
Извор: Конкакаф
Правила рангирања тимова: Нерешено
 Крајња табела Победник групе Д
Поз. Тим
 О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Сједињене Државе 3 3 0 0 11 0 +11 9 Кв. се за Нокаут фазу
2  Панама 3 2 0 1 6 3 +3 6
3  Гвајана 3 0 1 2 3 9 −6 1
4  Тринидад и Тобаго 3 0 1 2 1 9 −8 1
Извор: Конкакаф
Правила рангирања тимова: Нерешено
Противник Резултат Нокаут фаза Противник Резултат
 Костарика 1 : 1 (п. с. н.) (5 : 4, пен.) Четвртфинале Курасао Курасао 1 : 0
 Хаити 1 : 0 (п. с. н.) Полуфинале  Јамајка 3 : 1

Репрезентација Мексика

[уреди | уреди извор]
Нападач Раул Хименез је постигао пет голова за Мексико на турниру

Мексико, познат под популарним надимком Ел Три, био је најуспешнији тим у историји Златног купа, који је освојио турнир седам пута од 1993. године до последњи пут 2015. године.[3] Тим се аутоматски квалификовао за Златни куп 2019. због учешћа у финалној рунди регионалних квалификација за Светско првенство 2018. године.[4] Ово је био први турнир под вођством Херарда „Тата“ Мартина, који је преузео дужност главног тренера у јануару 2019. године након што је напустио Атланта Јунајтед из Мајџор лиг сокера (МЛС).[5] Мартино је именовао свој прелиминарни списак у мају, изостављајући редовне стартере као што су Карлос Вела, Хавијер Ернандез, Ђовани дос Сантос, Ирвинг Лозано, Хесус Мануел Корона и Ектор Ерера због захтева од играча због личних разлога или због времена за опоравак.[6]

Мексико је извучен у Групу А заједно са Канадом, Кубом и Мартиником, сви су се квалификовали кроз прелиминарне рунде Лиге нација.[7] У свом уводном мечу против Кубе на Роз боулу, Мексико је победио са 7 : 0 уз хет-трик за Уријела Антуна из локалног ЛА Галаксија, који је касно ушао на списак да замени повређеног Хорхеа Санчеза, и још два гола Раула Хименеза.[8] Тим Мексика је са победом у другој утакмици обезбедио пласман у четвртфинале победивши Канаду са 3 : 1 у Денверу, голом у првом полувремену који је постигао везиста Роберто Алварадо и још два гола у другом полувремену које је постигао замена Андреса Гварада. Лукас Кавалини је постигао утешни гол за Канађане у 75. минуту, смањивши вођство на 2 : 1 пре другог Гвардаовог гола.[9] Мартино је одлучио да одмори неколико стартних играча у последњој утакмици групне фазе против Мартиника, где је Ел Три повео у првом полувремену голом Антуне, али је дошло до изједначење слободним ударцем нападача Мартиника, Кевина Парсемена у 56. минуту. Хименез и дефанзивац Фернандо Наваро су додали још по један гол за победу Мексика резултатом 3 : 2 након што је Џорди Делем успео да постигне утешни гол у 84. минуту за Мартиник.[10]

У четвртфиналу Мексико је у Хјустону играо са вицешампионом Групе Б, Костариком. Повели су у првом полувремену поготком Хименеса, али су у 52. минуту досуђен је пенал за Костарику после контроверзног фаула над Џоелом Кембелом. Капитен Костарике Брајан Руиз постигао је гол са беле тачке и изједначио резултат.[11] Обе екипе су имале шансе да постигну гол у регуларном делу и продужецима, укључујући и ударац Џонатана Макдоналда који је одбранио мексички голман Гиљермо Очоа, али је резултат остао 1 : 1 и приступило се извођењу једанаестераца. Хименезу, који је први извео једанаестерац, одбрањен је ударац од стране Леонела Мореире, али је промашај Рендала Лила (Костарика) продужило извођење пенала до свих пет рунди, у шестом круго, Очоа је одбранио пенал Кишера Фулера и тако донео Мексику победу у распуцавању резултатом 5 : 4.[12]


Мексико је прошао у полуфинале да би играо против победника Групе Б, репрезентације Хаитија, који је савладао Канаду са 3 : 2 у четвртфиналу.[13] Мартино је суспендован због два узастопна жута картона. Утакмица је била без голова на крају регуларног времена упркос неколико шанси за Мексико, укључујући две одбране голмана Џонија Пласида. Хименез је фаулиран у казненом простору и досуђен је једанаестерац за Мексико, који је Хименез успешно извео у 93. минуту. Хаити у даљњем току утакмице није успео да изједначи. Хаити је пропустио шансу у 119. минуту када су погодили пречку и тако је Мексико прошао у финале са победом од 1 : 0.[14][15]

Репрезентација САД

[уреди | уреди извор]
Гиаси Зардес је постигао три гола за Сједињене Државе током групне фазе

Сједињене Државе, примарни домаћин турнира, биле су браниоци титуле Златног купа и друге најуспешније у такмичењу, са шест титула у десет наступа у финалу.[16] Имају велико ривалство са Мексиком, са којим су се сусрели у пет претходних финала Златног купа, победивши само једном.[17][18] САД су се квалификовале као још један учесник у последњој рунди квалификација за Светско првенство,[4] где су пропустиле Светско првенство први пут од 1986. године.[19] Након годину дана са привременим менаџером, Грег Берхалтер, из Колумбус Круа, је ангажован за главног тренера репрезентације у децембру 2018. године.[20] У своја прва четири меча као селектор САД био је непоражен док су играле против противника из Централне и Јужне Америке са експерименталним поставама.[21] Берхалтеров прелиминарни списак Златног купа искључио је неколико ветерана, укључујући дефанзивце Деандреа Једлина и Џона Брукса и голмана Била Хамида.[22] У коначном списку, објављеном након два егзибициона пораза, одлучио је да искључи младог нападача Џоша Сарџента и замени га са Тајлером Бојдом, који до тада није играо за САД пошто је био држављанин Новог Зеланда.[23]

Американци су играли у Групи Д. Прву утакмицу су играли против дебитаната Златног купа Гвајане и Панаме која се пласирала на Светско првенство испред САД и Тринидада и Тобага.[24][25] Сједињене Државе су играле прво против Гвајане на Алијанц филду у Минесоти, победивши са 4 : 0 головима Пола Ариоле, Тајлера Бојда (два гола) у његовом другом мечу за тим, и Гјасија Зардеса.[26] Американци су победили са 6 : 0 у мечу против Тринидада и Тобага у Кливленду, обезбедивши тиме пласман у четвртфинале, са по два гола Зардеса и Арона Лонга, и по једним Кристијана Пулишића и Пола Ариоле.[27] Потпуно ротирана америчка екипа затворила је групу победивши Панаму резултатом 1 : 0 у Канзас Ситију и завршила на врху табеле, Џози Алтидор постигао је једини гол на утакмици у 66. минуту маказицама након што Панама није успела да избије лопту у корнер.[28]

САД су се суочиле са карипском екипом Курасаом у четвртфиналу након што је тим неочекивано завршио на другом месту у Групи Ц на основу боље гол разлике.[29] Американци су повели у 25. минуту, ударцем главом Вестона Мекенија са 4 yd (3,7 m), и одржани су тај резултат до краја утакмице. Утакмица је играна у Филаделфији.[30] Полуфинални меч против Јамајке у Нешвилу, реванш претходног финала, почео је голом Мекенија у деветом минуту да би завршио дугу серију додавања, али је меч прекинут у 16. минуту због невремена. Настављено је 90 минута касније и Јамајка је у почетку била доминантна, али је примила гол у 52. минуту, Кристијан Пулишић је спровео у гол одбијену лопту од голмана Андреа Блејка, који је претходно одбио ударац Џордана Мориса. Шамар Николсон је постигао гол главом у 69. минуту и ​​смањио предност на један гол, али је Пулишић постигао свој други гол у 87. минуту након још једне одбијене лопте од голмана Блејка.[31] САД су победиле резултатом 3 : 1 и пласирале се у своје друго узастопно финале, пошто су примиле само један гол.[32]

Место одржавања

[уреди | уреди извор]

Финала утакмица је одиграна на Солџер филду, стадиону америчког фудбала у Чикагу, Илиноис. Стадион има капацитет да прими 61.500 гледалаца и првенствено га користе Чикашки медведи из Националне фудбалске лиге, али је у прошлости био домаћин Чикаго фајер из МЛСа.[33] Солџер фиелд је био домаћин два претходна финала Златног купа и то 2007. и 2013. године када су се у овој другој утакмици већ једном састале екипе Сједињених Држава и Мексика,[34] као и неколико мечева на Светском првенству у фудбалу 1994. године, Светском првенству у фудбалу за жене 1999. и Копа Америке сентенарио 2016. године .[35] Конкакаф је објавио избор Солџер фиелда као места за финале 27. септембра 2018. године.[36] Карте за меч су биле распродате пре полуфинала, а Конкакаф је одржао специјалне навијачке префиналне догађаје на Јунион стејшну уочи финала.[34][37]

Пре меч

[уреди | уреди извор]

Распоред

[уреди | уреди извор]

Финале Златног купа одржано је истог дана када и финале ФИФА Светског првенства за жене, које је одиграно раније током дана и укључивало је женску репрезентацију Сједињених Држава, и финале Копа Америке. Заказивање три догађаја је критиковано као пример да се женски фудбал деприоризира од стране ФИФА, која је то назвала „ретком и узбудљивом појавом“.[38] Председник Конкакафа, Виктор Монтаљани, рекао је да је заказивање финала Златног купа резултат „чиновничке грешке“ и да сукоб није реализован све док није било касно да се промени.[39] Време финала за оба америчка тима резултирало је упоређивањем њихових признања, уоквиреним текућом дебатом око разлике у платама за женски тим.[40]

Финална утакмица

[уреди | уреди извор]

Резиме

[уреди | уреди извор]
Џонатан дос Сантос је постигао једини гол на мечу

Утакмица је почела у 21:15 по централном времену пред распродатом, промексичком публиком од 62.493 гледалаца на Солџер фиелду.[2][41] Мексички везиста Џонатан дос Сантос је веђ у првом минуту упутио попасан ударац на гол који је одбранио Зек Стефен, али је већина каснијих раних шанси припала Сједињеним Државама.[42] Утрчавање у шеснаестерац Кристијана Пулишића, четири минута касније, резултирало је ударцем који је одбранио голман Гиљермо Очоа, док је покушај Жозија Алтидора у осмом минуту отишао поред гола.[43] Мексико је преузео контролу над поседом средине терена и створио још једну шансу у 16. минуту, када је Родолфо Пизаро послао пас ка капитену Мексика Андресу Гвардаду у казнени простор који је успешно избацио Пол Ариола.[43][44] Ариола је имао прилику да постигне гол у 31. минуту, прешавши неколико одбрамбених играча у казненом простору али је шутирао из мртвог угла па је лопта завршила поред гола.[41][44] Непосредно пре краја првог полувремена, фаул који је направљен над Родолфом Пизаром довео је до његове повреде, али се он ипак вратио у друго полувремену, са премотаним лактом.[45]

Почетком другог полувремена, Хектор Морено је ударио Жозе Алтидора коленом у леђа, што је резултирало сукобом са америчким капитеном Вестоном Мекенијем, којег је Андрес Гвардадо ухватио за врат. Судија Марио Ескобар, који је био испред Мекенија током инцидента, није показао ниједан картон.[46] Пет минута касније, Гвардадо је одбранио ударац главом Џордана Мориса са гол-линије, што је изазвало промену темпа у корист Мексика.[41] Амерички тренер Грег Берхалтер увео је Кристијана Ролдана и Гјасија Зардеса да поврате контролу и смире мексички напад, али безуспешно.[44][47] Дос Сантос је постигао једини гол на утакмици у 73. минуту, примио је кратак пас од Раула Хименеса и шутирао са 16 yd (15 m) и савладао Штефена.[тражи се извор] Сједињене Америчке Државе су пропустиле неколико шанси за изједначење, укључујући и секвенцу у 88. минуту у којој је Ролдан шутирао на одбијену лопту од Очое коју је Гвардадо својим лицем одбранио са гол линије.[43]

Детаљи

[уреди | уреди извор]
Мексико v Сједињене Државе
1 Извештај 0
Гледалаца: 62.493[2]
Судија: Марио Ескобар (Гватемала)
Мексико
САД
Голман 13 Гиљермо Очоа
RB 21 Луис Алфонсо Родригез
CB 3 Карлос Салседо
CB 15 Ектор Морено
LB 23 Хесус Гаљардо
CM 6 Џонатан дос Сантос
CM 4 Едсон Алварез
CM 18 Андрес Гвардадо (c) Изашао из игре — замењен 89’
RF 22 Уриел Антуна Изашао из игре — замењен 86’
CF 9 Раул Хименез
LF 20 Родолфо Пизаро Изашао из игре — замењен 81’
Замене:
MF 8 Карлос Алберто Родригез Ушао у игру 81’
FW 11 Роберто Алварадо Ушао у игру 86’
DF 5 Дијего Антонио Рејес Ушао у игру 89’
Селектор:
Аргентина Херардо Мартино
Голман 1 Зак Стефен
RB 14 Реџи Кенон
CB 19 Мат Миазга
CB 23 Ерон Лонг
LB 13 Тим Рим Изашао из игре — замењен 83’
CM 8 Вестон Мекени (c)
CM 10 Кристијан Пулишић
CM 4 Мајкл Бредли
RF 11 Џордан Морис Изашао из игре — замењен 61’
CF 17 Џози Алтидор Изашао из игре — замењен 64’
LF 7 Пол Ариола
Замене:
MF 15 Кристијан Ролдан Ушао у игру 61’
FW 9 Гијаси Зардес Ушао у игру 64’
DF 16 Денијел Ловиц Ушао у игру 83’
Селектор:
Сједињене Америчке Државе Грег Берхалтер

Играч утакмице:
Џонатан дос Сантос (Мексико)[1]

Помоћни судија:[48]
Вилијам Аријета (Костарика)
Умберто Панхо (Гватемала)
Четврти судија:
Хуан Габријел Калдерон (Костарика)

Правила[49]

  • 90 минута.
  • 30 минута продужетка ако је потребно.
  • Једанаестерци ако је скор и даље изједначен.
  • Максимално три замене, уз четврту дозвољену у продужецима.


centrado
Мексико
Шампион
 Мексико
8. титула

Закључак

[уреди | уреди извор]

Мексико је освојио своје осмо првенство Златног купа, укључујући четири од претходних шест издања.[42] Утакмица је означила крај победничког низа селекције САД у Златном купу који је почео 2017. године.[41]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Bogert, Tom (7. 7. 2019). „Mexico 1, United States 0: 2019 CONCACAF Gold Cup Final Match Recap”. MLSsoccer.com. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 8. 7. 2019. 
  2. ^ а б в „Mexico vs. United States”. ESPN. 7. 7. 2019. Приступљено 8. 7. 2019. 
  3. ^ Armen Graham, Bryan (26. 7. 2015). „Gold Cup 2015 final: Mexico roll to seventh title with easy win over Jamaica”. The Guardian. Приступљено 7. 7. 2019. 
  4. ^ а б Straus, Brian (7. 3. 2018). „New-Look Concacaf Unveils Format, Rules for Nations League Competition”. Sports Illustrated. Приступљено 7. 7. 2019. 
  5. ^ „Tata Martino Is Named Mexico's National Team Coach”. The New York Times. Associated Press. 7. 1. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  6. ^ Echegaray, Luis Miguel (15. 5. 2019). „Key Veteran Absences Loom Over Martino's Mexico Gold Cup Squad”. Sports Illustrated. Приступљено 7. 7. 2019. 
  7. ^ Davidson, Neil (10. 4. 2019). „Canada to join group with Cuba, Martinique and Mexico at Gold Cup”. The Globe and Mail. The Canadian Press. Приступљено 7. 7. 2019. 
  8. ^ Calhoun, Damian (15. 6. 2019). „Galaxy's Uriel Antuna scores a hat trick in Mexico's dominant win over Cuba in Gold Cup”. Los Angeles Daily News. Приступљено 7. 7. 2019. 
  9. ^ Keeler, Sean (19. 6. 2019). „Mexico clinches Gold Cup quarterfinals slot with 3-1 win over Canada at Broncos Stadium”. Denver Post. Приступљено 7. 7. 2019. 
  10. ^ Reed, Steve (23. 6. 2019). „Mexico tops Martinique 3-2 to reach Gold Cup quarterfinals”. Associated Press. Приступљено 7. 7. 2019. 
  11. ^ Downie, Andrew (29. 6. 2019). „Mexico into Gold Cup semis after shootout win over Costa Rica”. Reuters. Приступљено 7. 7. 2019. 
  12. ^ Hill, Glynn A. (30. 6. 2019). „Gold Cup: Mexico defeats Costa Rica on penalty kicks”. Houston Chronicle. Приступљено 7. 7. 2019. 
  13. ^ „Haiti down Canada in historic Gold Cup upset”. ESPN. Reuters. 29. 6. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  14. ^ Marshall, John (2. 7. 2019). „Mexico outlasts Haiti 1-0 in Gold Cup semifinals”. Associated Press. Приступљено 7. 7. 2019. 
  15. ^ Marshall, Tom (3. 7. 2019). „Mexico advance to Gold Cup final but impressive Haiti show they belong”. ESPN. Приступљено 7. 7. 2019. 
  16. ^ „Gold Cup Final: Late Goal Lifts United States Past Jamaica”. The New York Times. Associated Press. 26. 7. 2017. стр. B12. Приступљено 7. 7. 2019. 
  17. ^ Megargee, Steve (4. 7. 2019). „U.S. beats Jamaica 3-1 in the Gold Cup semifinal and will face Mexico in the final Sunday at Soldier Field”. Chicago Tribune. Associated Press. Приступљено 7. 7. 2019. 
  18. ^ „Long-time rivals Mexico and United States ready to clash in Gold Cup Final”. CONCACAF. 6. 7. 2019. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2019. 
  19. ^ Draper, Kevin (26. 6. 2019). „For U.S. Men's Soccer Team, Gold Cup Offers Path Back From the Abyss”. The New York Times. стр. B13. Приступљено 7. 7. 2019. 
  20. ^ Baxter, Kevin (1. 12. 2018). „U.S. Soccer gets its man in new coach Gregg Berhalter”. Los Angeles Times. Приступљено 7. 7. 2019. 
  21. ^ Creditor, Avi (26. 3. 2019). „USMNT Dealt a Better Barometer of Its Progress Under Berhalter in Chile Draw”. Sports Illustrated. Приступљено 7. 7. 2019. 
  22. ^ „US defenders John Brooks, DeAndre Yedlin to miss Gold Cup”. The Cincinnati Enquirer. Associated Press. 20. 5. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  23. ^ Giambalvo, Emily (6. 6. 2019). „Berhalter sets USMNT roster for Gold Cup, says omitting Josh Sargent was toughest call”. The Washington Post. Приступљено 7. 7. 2019. 
  24. ^ Baxter, Kevin (10. 4. 2019). „U.S. men's soccer team draws challenging group for Gold Cup tournament”. Los Angeles Times. Приступљено 7. 7. 2019. 
  25. ^ Carlisle, Jeff (10. 4. 2019). „Gold Cup: U.S. draw Trinidad & Tobago; Mexico, Canada in Group A”. ESPN. Приступљено 7. 7. 2019. 
  26. ^ Campbell, Dave (19. 6. 2019). „Newcomer Boyd gets 2 goals for US in 4-0 win over Guyana”. Star-Tribune. Associated Press. Архивирано из оригинала 08. 07. 2019. г. Приступљено 7. 7. 2019. 
  27. ^ „Gyasi Zardes hits twice as USA exact revenge against Trinidad in Gold Cup”. The Guardian. Associated Press. 22. 6. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  28. ^ McDowell, Sam (26. 6. 2019). „Jozy Altidore highlight-reel bicycle keeps United States unbeaten in Kansas City”. The Kansas City Star. Архивирано из оригинала 15. 11. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2019. 
  29. ^ Both, Andrew (25. 6. 2019). „Curacao claim shock quarter-final berth at Gold Cup”. Reuters. Приступљено 7. 7. 2019. 
  30. ^ „U.S. men's national soccer team outplayed by Curacao, but reaches Concacaf Gold Cup semis”. USA Today. Associated Press. 30. 6. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  31. ^ Giambalvo, Emily (4. 7. 2019). „Christian Pulisic scores twice, powers USMNT into Gold Cup final”. The Washington Post. Приступљено 7. 7. 2019. 
  32. ^ „US defeats Jamaica to reach Gold Cup final against old foe Mexico”. USA Today. Associated Press. 4. 7. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  33. ^ „Soldier Field and the city of Chicago to host Mexican National Team in 2015 CONCACAF Gold Cup group round July 9” (Саопштење). Chicago Fire FC. 16. 12. 2014. Приступљено 6. 7. 2019. 
  34. ^ а б Price, Khobi (4. 7. 2019). „CONCACAF opens Gold Cup Station in Union Station's Great Hall”. Chicago Sun-Times. Приступљено 6. 7. 2019. 
  35. ^ Mikula, Jeremy (27. 9. 2018). „Soldier Field selected to host 2019 CONCACAF Gold Cup final”. Chicago Tribune. Приступљено 6. 7. 2019. 
  36. ^ Boehm, Charles (27. 9. 2018). „Concacaf selects Chicago's Soldier Field to host 2019 Gold Cup final”. MLSsoccer.com. Приступљено 6. 7. 2019. 
  37. ^ „2019 Concacaf Gold Cup Final in Chicago's Soldier Field Sold Out” (Саопштење). CONCACAF. 1. 7. 2019. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  38. ^ Blum, Ronald (4. 7. 2019). „The final insult: Women's World Cup final forced to compete with Copa America, CONCACAF”. The Seattle Times. Associated Press. Приступљено 8. 7. 2019. 
  39. ^ Smith, Rory (7. 6. 2019). „Women's Soccer's Big Moment, Big-Footed by Indifference and a 'Clerical Error'”. The New York Times. стр. B7. Приступљено 4. 7. 2019. 
  40. ^ Giambalvo, Emily (8. 7. 2019). „Feelings were divided over U.S. soccer's shared schedule on Sunday, and so were the results”. The Washington Post. Приступљено 8. 7. 2019. 
  41. ^ а б в г „Mexico tops U.S. in Gold Cup final on dos Santos' winner”. National Post. Reuters. 8. 7. 2019. Приступљено 8. 7. 2019. 
  42. ^ а б Santaromita, Dan (7. 7. 2019). „Mexico defeats USMNT to win Gold Cup, remains atop Concacaf perch”. Pro Soccer USA. Tribune Publishing. Архивирано из оригинала 9. 7. 2019. г. Приступљено 8. 7. 2019. 
  43. ^ а б в Creditor, Avi (7. 7. 2019). „Mexico Beats USA on Jonathan Dos Santos's Stunner to Win Gold Cup Title”. Sports Illustrated. Приступљено 8. 7. 2019. 
  44. ^ а б в Carlisle, Jeff (7. 7. 2019). „Mexico delivers harsh lessons to the USMNT”. ESPN. Приступљено 8. 7. 2019. 
  45. ^ Straus, Brian (7. 7. 2019). „Mexico Turns Tide, Wins Gold Cup Title Again vs. Wasteful USMNT”. Sports Illustrated. 
  46. ^ Schaerlaeckens, Leander (8. 7. 2019). „Gold Cup final suggests Pulisic, McKennie are taking fiery ownership of USMNT”. Yahoo Sports. Приступљено 8. 7. 2019. 
  47. ^ Giambalvo, Emily (7. 7. 2019). „U.S. men miss chance at breakthrough win, fall to Mexico in Gold Cup final”. The Washington Post. Приступљено 8. 7. 2019. 
  48. ^ „Game Notes: Mexico v United States” (PDF). CONCACAF. 7. 7. 2019. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 9. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2019. 
  49. ^ „CONCACAF Gold Cup 2019 Regulations” (PDF). CONCACAF. 10. 4. 2019. Архивирано (PDF) из оригинала 2. 5. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Конкакафовог_златног_купа_2019.&oldid=27036005”