Ханс Баптист Раутер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ханс Албин Раутер
Ханс Албин Раутер
Лични подаци
Пуно имеЈохан Баптист Албин Раутер
Датум рођења(1895-02-04)4. фебруар 1895.
Место рођењаКлагенфурт, Аустроугарска
Датум смрти24. март 1949.(1949-03-24) (54 год.)
Место смртиВалсдорперфлакте, Хаг, Холандија

Ханс Албин Раутер, заправо Јохан "Ханс" Баптист Албин Раутер (нем. Johann "Hanns" Baptist Albin Rauter; Клагенфурт, 4. фебруар 1895Валсдорперфлакте, Хаг, 25. март 1949) је био аустријски политичар, члан Хајматшуца и нацистичке странке. Заједно са Валтером Пфримером основао је Штајерску федерацију за самоодбрану (Selbstschutzverband Steiermark) 1922. године, а 1931. играо је значајну улогу у Пфримеровом пучу.[1] Систематично је водио штајерски Хајматшуц ка националсоцијализму и предводио је у јулу 1934. године побуну у Корушкој. Од 1938 посланик је немачког Рајхстага. Био је високи официр нацистичке СС (SS-Obergruppenführer), генерал полиције и генерал војних јединица СС (Waffen-SS).[2]

Након окупације Холандије именован је 23. маја 1940. године за Генералног комесара за безбедност (Generalkommissar für das Sicherheitswese) и команданта полииције и СС-а (Höherer SS- und Polizeiführer - HSSPF) сектора "Северозапад", код комесара Рајха за Холандију, Артура Зајс-Инкварта. Априла 1941. унапређен је у СС групенфирера и генерал-потпуковника полиције, а јуна 1943. у СС обергрупенфирера и генерал полиције. Након што је на Раутера, марта 1945. године, покушан атентат,[3] за одмазу је погубљено 225 Холанђана. После рата Раутер је изручен холандским властима и 1949. године. Иако је изјавио да не разуме своју кривицу нити појам холокауста, за почињене ратне злочине осуђен је на смрт и погубљен у близини Хага (Схевенингена).[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ H. Schafranek: Sommerfest mit Preisschießen: die unbekannte Geschichte des NS-Putsches im Juli 1934. Wien: Czernin Verlag, 2006
  2. ^ W. Wiltschegg: Die Heimwehr, Wien 1985; https://www.tracesofwar.nl/articles/1614/Rauter-Hanns.htm?c=gw; R. B. Birn: Die Höheren SS- und Polizeiführer. Himmlers Vertreter im Reich und in den besetzten Gebieten, Düsseldorf 1986, 343
  3. ^ „Waffen-ss.nl”. 
  4. ^ Albrecht, A. R. (октобар 1953). „War Reprisals in the War Crimes Trials and in the Geneva Conventions of 1949”. The American Journal of International Law. 47 (4): 590—614. JSTOR 2194909. S2CID 147109639. doi:10.2307/2194909. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Law-Reports of Trials of War Criminals, Selected and prepared by The United Nations War Crimes Commission, Volume XIV, London, HMSO.1948. TRIAL OF HANS ALBIN RAUTER. NETHERLANDS SPECIAL COURT IN 'S-GRAVENHAGE (THE HAGUE).(JUDGMENT DELIVERED ON 4TH MAY, 1948) AND NETHERLANDS SPECIAL COURT OF CASSATION (JUDGMENT DELIVERED ON 12TH JANUARY, 1949) PDF
  • Albrecht, A. R. (октобар 1953). „War Reprisals in the War Crime Trials and in the Geneva Conventions of 1949”. The American Journal of International Law. 47 (4): 590—614. JSTOR 2194909. S2CID 147109639. doi:10.2307/2194909. 
  • Walter Wiltschegg: Die Heimwehr, Wien 1985
  • Ruth Bettina Birn: Die Höheren SS- und Polizeiführer. Himmlers Vertreter im Reich und in den besetzten Gebieten, Düsseldorf 1986
  • Hans Schafranek: Sommerfest mit Preisschießen. Die unbekannte Geschichte des NS-Putsches im Juli 1934, Wien: Czernin-Verlag 2006
  • Wolfgang Graf: Österreichische SS-Generäle. Himmlers verlässliche Vasallen, Klagenfurt, Ljubljana, Wien 2012