Хиспано Суица 12Z
| Хиспано Суица 12Z | |
|---|---|
 Хиспано Суица 89 12Z-17 | |
| Конструктор |  Хиспано-Суица
|
| Карактеристике | |
| Тип | цилиндрични |
Хиспано Суица 127 је последњи модел серије авионских мотора V-12. Производња је почела након пада Француске током Другог светског рата. За време рата немачке окупационе снаге су спречиле масовнију производњу, а након њега, развој млазнох мотора је потиснуо овај тип и преузео примат. Произвођач је француска фабрика Хиспано-Суица (фр. Hispano-Suiza).[1]
Дизајн и развој
[уреди | уреди извор]Главна разлика између модела 12Z и његовог претходника 12Y је у употреби четири вентила по цилиндру. То је повећало запремину и број обртаја у минуту са 2.400 на 2.700. Мотор је дизјаниран тако да се само може покренути на гориво октан 100, што је повећало степен компресије са 5,8:1 на 6,75:1. Све те измене утицале су на снагу мотора (1000 на 1300 КС и од 750 до 970 kW).
Међутим мотор је поседовао једноделни турбокомпресор, што је утицало на перформансе у виду максималне надморске висине лета авиона.
Током 1939. прототип мотора модела 12Z-17, уграђен је у неколико модела авиона француског ваздухопловства (M.S.410 и M.S.410), чиме су њихове перформансе значајно побољшане. Масовна производња започета је у време капитулације Француске, што је утицало на даљи развој.
После Другог светског рата почела је производња мотора који су се покретали на гориво октан 92. То је био модел 12Z-89. Степен компресије је међутим врло мало повећан, свега на 7:1, а снага је смањена на 1.289 КС и број обртаја на 2.600. Овај модел мотора доживео је сличну судбину као његов претходник и никада није ушао у масовнију производњу или употребу.
Варијанте
[уреди | уреди извор]12Z-1
[уреди | уреди извор]Почетна верзија развијена од претходника 12Y, доживела масовну производњу.
12Z-17
[уреди | уреди извор]Варијанта 12Z, која се од претходне Y разликовала по томе што је добила систем за директно убризгавање горива, појавила се пред капитулацију Француске јуна 1940. године. Производња овог мотора одвијала се током окупације Француске, а настављена је и по завршетку рата.
Радећи на побољшању ловца Икарус С-49А који је имао совјетски мотор ВК-105 а којих је било у врло ограниченим количинама, југословенски конструктори су у варијанту С уградили овај мотор између осталог и зато што је то био једини квалитетан и снажан тип мотора који је у том тренутку био доступан.
12Z-89
[уреди | уреди извор]Послератни модел, смањених перформанси, неуспешан и никада није доживео масовнију производњу.
Коришћење
[уреди | уреди извор]Спецификација
[уреди | уреди извор]Основне карактеристике
[уреди | уреди извор]Делови
[уреди | уреди извор]- Компресор: једноделни центрифугални
- Комора за сагоревање: Прстенаста са ротационим убризгавањем горива
- Турбина: једноделна са 24 или 25 сечива
- Тип горива: Џет А1
Одлике
[уреди | уреди извор]- Макс. потисак: 1,6 kN
- Однос притиска: 3,95:1
- Температура турбине: 700°C
- Потрошња горива: 0.117 kg N-1 h-1
- Однос масе и потиска: 22,2 N kg-1
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Wilkinson, Paul H. (1946). Aircraft Engines of the World 1946 (revised 3rd изд.). London: Sir Isaac Pitman & Sons Ltd.