Маса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са тежином, силом дејства.
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Маса (вишезначна одредница).

Маса је основна особина материје. Њена дефиниција је интуитивно везана за меру материје. Иако често мешана са тежином, маса је особина која је независна од положаја. Маса и тежина су узрочно-последично повезане, тежина је сила, последица постојања масе као узрока гравитације. Маса је основни појам класичне механике. Током времена и развојем научне мисли се дошло до сазнања да постоје две врсте масе: инерцијална и гравитациона.

Инерцијална маса[уреди]

Она је мера инерције објекта односно, пошто је особина тела да се супротставља промени брзине (Први Њутнов закон) то је маса мера јачине тог супротстављања.

Овде можемо разликовати масу мировања и релативистичку масу. Наиме, према специјалној тероији релативности маса зависи од брзине. Повећање брзине значи повећање масе, и при брзинама које се приближавају брзини светлости она тежи бесконачности. Маса тела у релативном мировању назива се масом мировања. Функционална зависност између ње и релативистичке масе изгледа овако:

m_{\mathrm{rel}} \;=\; \gamma m_0 \;=\; \frac{m_0}{\sqrt{1-\frac{v^2}{c^2}}}.

Гравитациона маса[уреди]

Гравитациона маса Она је узрок силе привлачности међу телима (Њутнов закон гравитације) и овде је маса мера величине гравитационе силе. Неки овде разликују активну и пасивну масу. Активна маса је узрок и непосредно одређује јачину гравитационог поља око себе, јер је то поље последица постојања масе. Пасивна маса је последица и непосредно повезана са јачином силе која на њу делује када је унесена у неко друго гравитационо поље, узрок. Обзиром да су акција и реакција једнаке (Трећи Њутнов закон) то је и активна маса једнака пасивној. Ајнштајн је показао да је инертна маса једнака гравитационој и да њено различито појављивање долази од специјалних особина простора, времена и материје.

Маса је једна од основних величина у интернационалном систему величина и мера (СИ систем). Јединица за масу је килограм, што је изузетак од правила да основна јединица не садржи префикс. У ЦГС систему је јединица грам, али се овај систем ретко користи. Други изузетак је у томе да је и дан данас еталон за масу исти ваљак од легуре иридијума и платине висине и пречника 39 mm.

Маса и енергија[уреди]

Према специјалној тероији релативности постоји директна веза иземеђу масе и енергије, јер су оне узајамно еквивлентне. То произилази из чувене Ајнштајнове формуле Е=mc².

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Маса