Хусеин-паша Ћуприлић

Хусеин-паша Ћуприлић
Датум рођења	1644
Место рођења	Козлук
Датум смрти	1702
Место смрти	Силиври

Капела мира у Сремским Карловцима, где је потписан Карловачки мир.

Хусеин-паша Ћуприлић (Козлук, 1644 — Силиври, 1702), познат под надимком Мудри, био је велики везир Османског царства од 1697. до 1702. године, током владавине Мустафе II. Био је велики везир приликом потписивања Карловачког мира (1699).

Биографија

Рођен је 1644. године. Био је синовац Мехмеда-паше Ћуприлића (1656—1661), оснивача породице Ћуприлић и рођак Фазил Ахмеда-паше (1661—1676) и Фазил Мустафе-паше (1689—1693). Један је од великих везира из тзв. "ере Ћуприлића". Отац му је био Хасан, млађи брат Мехмеда-паше Ћуприлића. На великовезирски престо дошао је током владавине султана Мустафе II (1695—1703), на крају Великог бечког рата. Захваљујући способности великог везира, Турци су одбацили Аустријанце преко Саве, а турска флота постала је у Црно море и на Медитеран. Напори европске дипломатије довели су до преговора између Турске и Аустрије који су завршени Карловачким миром. Ово је први неповољан мир на које је Османско царство било приморано. Оно се одрекло великог дела територија у Европи. Следеће године Царство је склопило мир и са Русијом (Петар Велики) у Цариграду. Хусеин-паша Ћуприлић се потом посветио гушењу револуција у Арабији, Египту, Криму. Смањио је број јаничара. Сузбијао је номадски начин живота, насељавајући номаде у Анадолији и на Кипру. Смањио је порезе на сапун, вино, дуван, кафу. Укинуо је порез сељацима који су се враћали на своја имања, и за трговце који су покушавали да покрену посао. Абдицирао је 1702. године, након сукоба са шејх-ул-исламом, Фејзулах ефендијом. Умро је убрзо исте године.

Извори

• Енциклопедија Британика - Ћуприлићи