Извор странице Цинцари

{{Друге употребе|Армани|Власи}}
{{Инфокутија етничка група
| име=Цинцари
| застава = 
| опис заставе = 
| слика = 
| популација    = 250.000 (процена)<ref>{{cite web|author= |url=http://assembly.coe.int/Main.asp?link=http%3A%2F%2Fassembly.coe.int%2FDocuments%2FAdoptedText%2Fta97%2FEREC1333.htm |title=RECOMMENDATION 1333 (1997), European Assembly |date= |website= |publisher= |access-date=30. 4. 2013}}</ref>
|popplace   =
| регион1    = {{застава|Грчка}}
| поп1 = око 40.000 (1951)
| регион2    = {{застава|Албанија}}
| поп2 = 8.266 (2011)
| регион3    = {{застава|Румунија}}
| поп3 = 28.600 (процена)
| регион4    = {{застава|Бугарска}}
| поп4 = 3.684 као Власи (2011)
| регион5    = {{застава|Северна Македонија}}
| поп5 = око 10.000 (2002)
| регион6    = {{застава|Србија}}
| поп6 = 327 (2022)
| језик      = [[Цинцарски језик|цинцарски]]
| религија   = [[православље]]
| група      = [[Власи (Романи)|Власи]]
|footnote   = 
}}

'''Цинцари''' ('''Армани''', '''Аромуни''', '''Власи'''; {{јез-цин|Armãnji, Rrãmãnji, Vlahi}}) су [[Романски народи|романски народ]], који живи на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Сами себе на [[Цинцарски језик|цинцарском језику]] зову "Арм'н"<ref>"Српски летопис", Будим 1830</ref>. Живе претежно у северној [[Грчка|Грчкој]], [[Албанија|Албанији]], [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и [[Бугарска|Бугарској]], а велики број их се одселио са поменутих подручја у [[Румунија|Румунију]] и један број у [[Србија|Србију]]. 

Немају своју државу, а име су добили (и то Тракијски Власи - од [[Словени|Словена]]) "због њиховог изговора броја "5" - "[[цинц]]" уместо "ћинћ" (по дако-влашком језику).<ref>"Србадија", Беч 1875. године</ref> Феликс Каниц у својој етнолошкој студији о њима, међу Цинцаре групише и {{ill|hr|Куцовласи{{!}}Куцовлахе|Kucovlasi|v=sup}} ([[Мавровласи|Мавровлахе]]) али примећује: "И уопште се држи, да су они Грци". У Македонији су концентрисани око [[Битољ]]а, [[Крушево|Крушева]] и [[Охрид]]а. У прошлости, централно место им је био град [[Москопоље]] у источној Албанији. 

Српски стручни лист "Тежак" је 1881. године пишући о сточарству, поменуо Куцовлахе или [[Ашани|Ашане]]. Радило се о породици од 24 особе, које су ту близу Рибарске бање, привремено живели у шест земуница. Бавили су се са чувањем стоке (мушкарци) и ткањем вунених ствари (жене). Дошли су са својом стоком, почетком пролећа са југа из околине Прилепа, и ту на врху Јастрепца званом "Равна Гора", су држали једну бачију. Старац Коста Михајловић је причао о својој породичној задрузи, која је имала 600 музних оваца и 200 "јалових", са приде 25 јахаћих коња. Враћали су се ти номади у своју постојбину пред зиму, где ће продавати своје производе.<ref>"Тежак", Београд 10. јануар 1881. године</ref>

Било их је у Краљевини Србији 1895. године, у 78 градова (вароши и варошица) само 438 мушких и 252 женских становника, укупно 690 особа Цинцара или 0,04% становништва.<ref>"Политика", Београд 2. јануар 1929. године</ref>

Цинцари говоре [[Цинцарски језик|цинцарским језиком]], који припада романској скупини индоевропске породице језика. Религиозно опредељени Цинцари су углавном [[Православље|православне]] вероисповести. Некада су били познати по бављењу трговином, екстензивним сточарством ([[фета сир]]), угоститељством, итд. Цинцара укупно има око 250.000, од тога у Грчкој 65.000, Румунији 50.000, Албанији 22.000, Македонији 10.000, Бугарској 4.000. У Румунију су се Цинцари преселили, највећим делом у [[Добруџа|Добруџу]], након [[Први светски рат|Првог светског рата]] где су се као колонисти населили из [[Егејска Македонија|Егејске Македоније]]. 

Мањи број Цинцара живи и у Србији, где су од стране Републичког завода за статистику службено признати под тим именом, док су у Македонији признати под именом [[Власи (Балкан)|Власи]]. Према попису становништва 2002. године у Републици Србији живело је 293 припадника цинцарске националности, на попису 2011. године било је 243 Цинцара,<ref>{{cite web |url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Etnicke_zajednice_sa_manje_od_2000_pripadnika_i_dvojako_izjasnjeni.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Остали“ етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени |format=PDF |date= |accessdate=26. 2. 2018. |archive-date=17. 04. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160417175637/http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Etnicke_zajednice_sa_manje_od_2000_pripadnika_i_dvojako_izjasnjeni.pdf |url-status=dead }}</ref> а према попису из 2022. године било је 327 Цинцара.<ref>[https://data.stat.gov.rs/Home/Result/3104020102?languageCode=sr-Cyrl Становништво према националној припадности са Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.]</ref> У Босни је цинцарска насеобина била село [[Чипуљић]]. [[Иван Фрањо Јукић]] је записао да је у његово доба у том селу само још по која баба знала цинцарски.<ref>{{Cite book|last=Иван Франо|first=Јукић|authorlink=Иван Фрањо Јукић|title=Земљопис и повиестница Босне|year=1851|url=|publisher=|pages=27|location=Загреб}}</ref>

[[Аделина Паулина Ирби]] је о Цинцарима записала: ''Историја Цинцара врло је занимљива... последњих година заведоше се међу њима грчке школе, и Јелини су тако вешти били да их убеде да су они стари маћедонски Грци па само романисани за време царевине римске. Тако они деле с Грцима једне исте симпатије и антипатије и пристају уз фанариотске владике те им помажу да газе словенски живаљ. Лукави, подмукли и услужљиви карактер Цинцара у Турској потире сасвим оно поштовање које би човек иначе имао према њиховоме труду и окретности.''<ref>{{Cite book|last= Ирби|first=Аделина Паулина|authorlink=Аделина Паулина Ирби|title=Путовање по словенским земљама Турске у Европи|year=1868|url=https://books.google.ba/books?id=UDELAAAAIAAJ&printsec=frontcover&dq=inauthor%3A%22Adelina%20Paulina%20Irby%22&hl=bs&sa=X&ei=eZ2aUZuFJtHWsgaU0oGAAw&ved=0CDkQ6AEwAQ&fbclid=IwAR1Lzb8x7U5a7f40ECkXX3_5ilWW5gTjIkaLXvjBQuywCttUtAq91w4FxRY#v=onepage&q&f=false|publisher=|pages=57|location=Београд}}</ref>

Негативних иступа према Цинцарима је било и после Првог светског рата – један "Политикин" уводник из 1924, њима посвећен, окончава се речима: "Грађани југословенски! Цинцари су на послу, чувајмо се!",<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/07/13?fullscreen#mode/1up "Политика", 13. јул 1924]</ref> на шта је два дана касније одговорено са скепсом ("Да ли Цинцари?").<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/07/15?fullscreen#mode/1up "Политика", 15. јул 1924]</ref>

== Национално осећање Цинцара ==
{{глобализуј}}
У доба када су остали балкански народи развили национални корпус и дефинисали нације, Цинцари су као мања [[етничка група]] хришћанске вере учествовали у националним покретима других, блиских, народа. Аутори из [[19. век|XIX века]] Цинцаре описују на следећи начин:

Цинцари се нису изградили као народ све до 20 века. Њима је недостајало неколико битних елемената које чине неку групу народом (већи број, [[култура]], прошлост, [[териториј]]а и др.) Нису имали своје писмо те, природно, нису израдили ни заједнички [[књижевни језик]]. У свом националном осећању они су се међусобно битно разликовали: осећали су се блиским или и исто што и [[Грци]], [[Македонци (народ)|Македонци]], [[Албанци|Арбанаси]], [[Срби]], [[Бугари]] или [[Румуни]]. Али било их је који су желели да буду само Цинцари. У једно време осећала се и међу њима тежња да постану народ. To се десило, као и код других народа, у доба просвећености а после француске револуције и устанака грчких и српских. Неколико чињеница указују на овај покрет. Један Цинцарин, [[Теодор Кавалиотис]], москопољски православни [[свештеник]] и учитељ (који се упознао са [[Доситеј Обрадовић|Доситејем Обрадовићем]] у [[Венеција|Венецији]]), издао је 1770. године тројезични [[речник]] - грчки, албански и цинцарски. Други Цинцарин, [[Данил Москопољац]], превео је [[јеванђеље]] на цинцарски. [[Михајло Бојаџић]] штампао је [[1813]]. граматику ''маћедонско-цинцарског'' језика, a пре њега написао је један сасвим млад човек неку врсту историје Цинцара, са жељом да покаже да Цинцари нису „људи последње врсте“, него да имају лепу прошлост, и да су и они народ или, како он каже, „нација“ лепих, можда и изузетних особина.

Ипак народност код Цинцара није играла неку нарочиту улогу, поготово ако се радило о некој другој балканској групи. Док су неке породице у две генерације измениле по две, па и три, па шта више и четири националне идеје а неки појединци направили од [[Национализам|национализма]] објекат од кога су живели, дотле су неки знали бити ватрене националисте и грчке и српске, и бугарске, и румунске; неки од њих постали су у овим групама национални јунаци. Према Грцима их је опредељивала прошлост, према Албанцима и Румунима језик, а према [[Словени]]ма околина. Њихова је ужа домовина у крају где ће се развити [[словенска култура]], у крају око Охрида. 

По попису "Маћедоније" објављеном 1903. године види се да су цинцарска средишта тада: [[Битољ]] са 7000 Цинцара, затим [[Крушево]] са 4000 и [[Клисура]] са 3400 душа. Другде их има много мање; у [[Охрид]]у (наводном средишту) само 460, Хрупишту 720, Ресену 520, Прилепу 480 итд. У Солуну међутим није записан ни један Цинцарин, такође ни у Серезу, Струмици, Дебру, Струги, Кичеву, Штипу, Тетову, Костуру...<ref>"Дело", Београд 1. април 1903. године</ref>

Очевидно су у њиховим насељима становали Словени, али у раније доба. На словенско становништво указују и називи насеља: Влахоклисура, Селица, Трново. Ни утицај нове словенске културе није био тако незнатан.

Први уметнички филм на цинцарском језику био је „Нисам славан, али сам Арман (Цинцар)“ који је режирао Тома Енаке из Румуније.<ref>{{cite web|author=R. R. |url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:588688-Cincari-postoje-i-stvaraju |title=Цинцари постоје и стварају („Вечерње новости“, 31. јануар 2016) |publisher=Novosti.rs |date=|accessdate = 26. 2. 2018.}}</ref>

== Познате личности цинцарског порекла ==
{{без извора-одељак}}
* [[Калиопи]], певачица 
* [[Питу Гули]], револуционар
* [[Петар Ичко]], дипломата
* [[Наум Крнар]], учесник Првог српског устанка
* [[Конда Бимбаша]], учесник Првог српског устанка
* [[Браћа Манаки|Милтон и Јанаки Манаки]], фотографи
* [[Димитрије Т. Леко|Димитрије Леко]], архитекта
* [[Јован Леко]], генерал
* [[Ташко Начић]], глумац
* [[Бранислав Нушић]], комедиограф (по мајци Србин)
* [[Лазар Пачу]], политичар и лекар, министар финансија [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]
* [[Никола Пашић]]<ref>{{Cite web|url=https://www.scribd.com/doc/212762519/Mile-Radenkovic-Cincari-Balkanski-Hazari|title=Mile Radenkovic - Cincari, Balkanski Hazari {{!}} PDF|website=Scribd|language=en|access-date=2023-04-15}}</ref>, политичар и предедник владе Краљевине Србије
* [[Коста Кумануди]], градоначелник Београда  
* [[Барон Сина Млађи]], банкар и предузетник
* [[Коча Поповић|Константин Коча Поповић]], политичар и члан [[КПЈ]]
* [[Тоше Проески]], певач
* [[Душан Гојков]], песник 
* [[Рига од Фере]], грчки револуционар, песник, национални херој, претходник и прва жртва устанка против Османског царства
* [[Тома Фила]], адвокат
* [[Георге Хађи|Георги Хаџи]], румунски фудбалер
* [[Симона Халеп]], румунска тенисерка

== Види још ==
* [[Цинцарски језик]]
* [[Власи (Балкан)|Балкански Власи]]
* [[Цинцарска кућа у Гроцкој]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.

== Спољашње везе ==

* [https://www.youtube.com/watch?v=AHEXv93hhGs Цинцари у мозаику Балкана (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)]
* [https://web.archive.org/web/20130527041635/http://www.scd-lunjina.org/ Srpsko-cincarsko društvo "Lunjina"]
* [http://www.makedonarman-council.org/ Council of Makedon/Arman people]
* [http://www.laznica.com/resources/Cincari_-_Balkanski_Hazari.pdf -{Laznica.com}- Цинцари - Балкански Хазари] {{Wayback|url=http://www.laznica.com/resources/Cincari_-_Balkanski_Hazari.pdf |date=20070928223816 }}
* [https://web.archive.org/web/20110210081132/http://balkans.courriers.info/article16636.html Cincari, narod koji nestaje], Nikola Trifon, Beograd: Lunjina, 2010, 559
* [http://www.prometej-beograd.rs/Istorija/OCincarima.html Књига „О Цинцарима"], Душан Ј. Поповић
* [https://web.archive.org/web/20110728002029/http://dokumenta.scd-lunjina.org/free/Cincari_i_elita.pdf Zoran D. Janjetović, Uloga Cincara u stvaranju srpske elite i modernizaciji srpskog društva]
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Renesansa-Cincara-na-Balkanu.sr.html Ренесанса Цинцара на Балкану („Политика“, 30. јануар 2011)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/373091/Cincari-krvotok-Balkana Цинцари – крвоток Балкана („Политика”, 30. јануар 2017)]
* [https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1958883 Александар Бачко: Дијаманди, Папамоско, Џиканија, Тафра (Време, 5. август 2021)]

{{Етничке групе Грчке}}
{{Етничке групе Албаније}}
{{Етничке групе Северне Македоније}}
{{Етничке групе Србије}}

{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Македонија}}
{{Subject bar|d=yes}}

[[Категорија:Цинцари|*]]
[[Категорија:Власи]]
[[Категорија:Романски народи]]
[[Категорија:Етничке групе Грчке]]
[[Категорија:Етничке групе Албаније]]
[[Категорија:Етничке групе Северне Македоније]]
[[Категорија:Етничке групе Бугарске]]
[[Категорија:Етничке групе Румуније]]
[[Категорија:Етничке групе Србије]]