Пређи на садржај

Црква Вазнесења Господњег у Белој Паланци

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Вазнесења Господњег
Основни подаци
Оснивање1909—1910.
Реоснован2009—2012.
МестоБела Паланка, Општина Бела Паланка
Црква око 1920. године

Црква Вазнесења Господњег у Белој Паланци или Црква Христовог Вазнесења, једна је од две цркаве у Белој Паланаци, у којој се налази садиште Белопаланачких парохија и Архијерејског намесништва белопаланачког.[1] Храм који се налази у централном делу града, изграђена је у периоду од 1909—1910. године, по одобрењу, тадашњег министра просвете Краљевине Србије од 14. маја 1903. године.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Иницијативу за изградњу Црква Христовог Вазнесења, од старне становника Беле Паланке описаоа је у једној од својих књига познати путописац, историчар, археолог и добар познавалац прилика у Србији, Феликс Каниц:

Изглед

[уреди | уреди извор]

Цркву је пројектовао арх. Милорад Рувидић, стални наставник (историје архитектуре, византијске архитектуре и архитектонских проблема) архитектонског одсека Техничког факултета у Београду. Према овом пројекту Црква има површину 132,63 m² и висину заједно са кубетом 21,15 m, а њена градња одговарала је тзв. ханзеновом стилу. Пројекат и градња цркве у потпуности одговара тзв. ханзеновом стилу, који су у изградњи цркава прихвтиле српске архитиекте од Теофила Ханзена,[4] Данца, који је за историју српски архитектуре значајан пре свега због његов рада на проучававу и оживљавању принципа византијског градитељства.[5]

У архитектонском погледу, грађевина је у основи триконхоналног типа, са фасадом која је сем њене источне стране, подељена по хоризонтали на три поља кордон венцима и по вертикали полуколонетама на угловима у којима се спајају углови апсида. Доње ивице прозора се подударају са доњом ивицом кордон венца, а горње одвајају површину испод кровног венца на којима се истичу мање розете са крстовима. Улаз на источној страни цркве подигнут је на три степеника, са два бочна пуна стуба и два полустуба који носе трем, а западно прочеље има трапезни облик.

Кубе цркве је осмострано и у потпуности је у складу са архитектонским решењем које срећемо и код осталих српских средњовековних цркава. Кубе је подељено на угловима полуколонетама са прозорима на свакој од осам полигоналних површина.

Обнова

[уреди | уреди извор]

Црква Христовог Вазнесења у Белој Паланци имала је првобитни изглед све до 2010. године, када јој је, у време свештеника Драгана Ђокића, дозидана припрата и обновљена целокупна фасада, која је обојена тако да се полуколонете и кордон венци јасно издвајају у боји цигле, од основе, која представља неку средину између драп и розе боје. Исте године у цркви је постављен нов иконостас, који је осликао иконописац Дејан Манделц рођен у Младеновцу 1973. године,[6] и замењен под који је урађен у штампаном бетону.

По завршетку грађевинских радова и освећења цркве од стране Патријарха Иринеја,[7] настављено је фрескописање храма, које и даље траје.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Белопаланачке, две парохије”. Епархија нишка. Приступљено 7. 7. 2018. 
  2. ^ Миша Ракоција Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013
  3. ^ Felix Philipp Kanitz Reise in Südserbien und Nordbulgarien (A Journey to South Serbia and North Bulgaria). Vienna (1868).
  4. ^ М. Јовановић, Теофил Ханзен, “ханзенатика” и Ханзенови српски ученици, ЗЛУМС 21, Нови Сад 1985, 256.
  5. ^ Н. Макуљевић, Реформа црквене уметности у југоисточној Србији после 1878. године, Лесковачки зборник XXXVII, Лесковац 1997, 35‡59
  6. ^ Манделц, Дејан. „Биографија”. 
  7. ^ П., З. „Бела Паланка, јуче обележила свој дан општине”. Дневни лист Данас. Приступљено 26. 2. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Црква Вазнесења Господњег у Белој Паланци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Вазнесења_Господњег_у_Белој_Паланци&oldid=27841332”