Бела Паланка

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Паланка (вишезначна одредница).
Бела Паланка
Bela Palanka pogled sa brda.JPG
Панорама Беле Паланке
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пиротски
Општина Бела Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 8143
Положај
Координате 43°13′04″ СГШ; 22°18′24″ ИГД / 43.217666° СГШ; 22.306666° ИГД / 43.217666; 22.306666Координате: 43°13′04″ СГШ; 22°18′24″ ИГД / 43.217666° СГШ; 22.306666° ИГД / 43.217666; 22.306666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 394 m
Бела Паланка на мапи Србије
Бела Паланка
Бела Паланка
Бела Паланка на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18310
Позивни број 018
Регистарска ознака PI/ПИ

Бела Паланка је градско насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 8.143 становника.

Кроз насеље протиче река Нишава.

Историја[уреди]

Насеље лежи на месту римске Ремезијане. Готово је сигурно да је на месту данашње Беле Паланке стајала варош Извор, коју у свом путопису помиње и Бертрандон де ла Брокијер.[1] Место Извор се као конак помиње 1521. и 1566. године.[1] Према дефтеру из прве или друге деценије 16. века, варош Извор је имала 23 домаћинства, 6 неожењених и 2 удовице. Приход од села је износио 3351 акчу. Током 16. века приметан је пораст становништва: следећи дефтер наводи 29 домаћинстава, 40-их година има 35, a 70-их 38. Пред крај века, међутим, број домаћинстава опао је на 25. Приходи од сеоских пореза били су у сталном опадању: на крају века износили су 1500 акчи.[1]

Ради боље заштите пута Османлије су 1638/9. године овде саградиле паланку, која је по градитељу понела име Муса-пашина Паланка. Понегде је грешком називана и Мустафа-пашином Паланком. Дубровачки извори ово место зову једноставно Паланка или Пашина Паланка.[2] О месту су бројне податке дали Хаџи-Калфа, британски путописац Питер Манди и анонимни извештавалац барона Де Корманена, с тим што је први погрешно убицира код Куру-чесме, а последњи је назива Мехмед-пашином Паланком.[2] Према Хаџи-Калфи, Муса-пашина Паланка је била 200 аршина дугачка, 120 аршина широка, а њени зидови су били дебели 3 аршина, док су били високи 14, заједно са темељима. Паланка је имала 18 кула, сваку по 20 аршина високу и широку, с тим што је кула на улазу била за метар виша од осталих.[1]

Према мишљењу француског путописца и дипломате Мишела Киклеа, Муса-пашина Паланка је била врло лепо место поред Нишаве, али је утврђење било запуштено и слабо брањено, тако да је једино служило против лопова. Када се ово чита, ваља имати на уму да је граница била далеко и да потреба за јаким утврђењем није постојала. У паланци је Коџа Муса-паша подигао велики хан, који је срушен 1688. године, током Великог бечког рата. Према путопису Евлије Челебије ово је место имало посаду од 150 војника са диздарем (градским заповедником), складиште муниције, џамију, житни магацин и мехтерхану (зграду за војну музику).[1][3]

Демографија[уреди]

У насељу Бела Паланка живи 6785 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 3037 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.823
1953. 3.168
1961. 4.300
1971. 5.772
1981. 7.502
1991. 8.347 8.302
2002. 8.626 8.691
2011. 8.143
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
7.491 86,84 %
Роми
  
1.018 11,80 %
Македонци
  
9 0,10 %
Југословени
  
7 0,08 %
Горанци
  
6 0,06 %
Црногорци
  
4 0,04 %
Хрвати
  
4 0,04 %
Бугари
  
4 0,04 %
Мађари
  
2 0,02 %
Словенци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
35 0,40 %


Занимљивости[уреди]

У Белој Паланци се одржава манифестација „Дани банице“.[7]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 182-183.
  2. 2,0 2,1 О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 183.
  3. Putopis Evlije Čelebije: Odlomci o jugoslavenskim zemljama, ed. H. Šabanović, Sarajevo 1967, 62.
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. Ко прави најбоље пите у Србији? (Б92, 12. август 2013)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]