Пређи на садржај

Шишарка

С Википедије, слободне енциклопедије
дијаграм шишарке: зелено — спорофили; црвено — спорангије

Шишарка је кратак изданак четинара, варијанта стробилуса, који носи репродуктивне органе (плодне листиће, спорофиле). Шишарке су једнополне, а шишарке оба пола се најчешће налазе на истој биљци (једнодомост). Ређе су четинари дводоми и носе само један тип шишарки на стаблу. Мушке шишарке су код већине врста зељасте, док су женске одрвенеле. Унутар женских шишарки развијају се семена.

Грађа мушких шишарки

[уреди | уреди извор]

Мушке шишарке су изграђене из густо и спирално поређаних микроспорофила, на којима се диференцирају микроспорангије (поленове кесе) у којима настаје полен. Код четинара може се разликовати неколико основних типова мушких шишарки:

  • код кордаита (Cordaitales) мушке шишарке су биле у ствари ресолике сложене цвасти, на бочним осовинама ових цвасти били су спирално распоређени стерилни и фертилни листови (микроспорофили);
  • шишарке чемпреса (Cupressaceae) — микроспорофили су у облику листолике љуспе са кратком лисном дршком, а са доње стране љуспе налазе се малобројне слободне спорангије;
  • шишарке собних јела (Araucariaceae) — микроспорофили су у облику листолике љуспе са чије доње стране виси већи број слободних спорангија;
  • шишарке борова (Pinaceae, Podocarpaceae) — љуспичасти микроспорофили са доње стране носе две срасле микроспорангије;
  • код изумрле фамилије Lebachiaceae шишарке су налик шишаркама борова, али две микроспорангије нису срасле, већ су слободне.

Грађа женских шишарки

[уреди | уреди извор]

Женске шишарке савремених четинара сложеније су и разноврсније грађене од мушких:

  • у фамилији борова главна осовина женске шишарке (еквивалент кратког изданка) најчешће носи бочне осовине (еквиваленте гранама стабла), које се развијају у пазуху спирално распоређених заштитних љуспи. Бочне осовине носе једну до неколико брактеја и плодних љуспи на којима се развијају две макроспорангије (семени замеци);
  • у фамилији собних јела заштитне љуспе и плодне љуспе су срасле и носе само једну макроспорангију;
  • у фамилијама чемпреса и Sciadopityaceae такође долази до потпуног срастања заштитних и плодних љуспи, на којима се развија од једног до 20 семених заметака (изузетак од овог типа грађе представља шишарка клеке, која је сочна);
  • у фамилијама тиса (Taxaceae) и Cephalotaxaceae развија се само једна плодна љуспа која носи једну макроспорангију, око које се развија сочан арилус;
  • у фамилији Podocarpaceae шишарке су сличне тисиним, само изграђене од неколико плодних љуспи око којих се развија арилус.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. ISBN 978-86-17-00545-8.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]