Црни бор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црни бор
Pinus nigra - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-242.jpg
Црни бор
Таксономија
Царство: Plantae
Тип: Pinophyta
Класа: Pinopsida
Ред: Pinales
Породица: Pinaceae
Род: Бор
Врста: P. nigra
Биномијална номенклатура
Pinus nigra
J.F.Arnold
Mapa pinus nigra1.png
Ареал црног бора

Црни бор (Pinus nigra) је високо четинарско дрво. Једна је од најраспрострањенијих врста борова које расту у Србији.

Опис[уреди]

У зависности од услова средине црни бор може порасти и до 40 м. Има широко купасту кишобранасту крошњу. Кора стабла је дебела, тамно сива, испуцала у неправилним браздама. Код старијих стабала бразде су и попречне. Младе гране су голе, сјајне, покривене ситним љуспама. Пупољци су смоласти, при врху оштро зашиљени. Четине су тамно зелене и круте, дуге 8-18 цм, по две у рукавцу. Отпадају после 4-5 година. Мушке цвасти смештене су при врху овогодишњих гранчица, а женске (које уобичајено зовемо шишарке) су висеће и формирају се дуж целе гране. Цвета априла-маја. Шишарке су округласте, дуге 4-10 цм, сјајно смеђе. Семе сазрева до јесени друге године, а шишарке се отварају у пролеће треће године.[1]

Распрострањеност[уреди]

šuma crnog bora

Ареал црног бора простире се у јужној Европи, од источне Шпаније и јужне Француске, преко Корзике и Калабрије, Аустрије и Балканског полуострва до Мале Азије и Крима. Најчешће расте на надморској висини од 400 до 1300 м, али се на Копаонику могу наћи поједини примерци и на 1650 м н.в.


Има велики број подврста, варијетета и станишних раса чији су ареали јасно дефинисани. Код нас се јављају:

  • Pinus nigra ssp. Pallassiana – карактеристичан жа најјужније ареале, код нас се налази само на подручју око Босилеграда.
  • Pinus nigra ssp. Gočensis – описан на Гочу.
  • Pinus nigra ssp. Zlatiborica – описан на Златибору и Муртеници[1]

Станиште[уреди]

Црни бор је врста светла и једна је од најважнијих врста за пошумљавање стрмих терена. Пионирска је врста, изузетно отпоран на услове станишта, па подноси екстремне услове – сушу и јаке ветрове. Може расти на готово вертикалним литицама. Веома је отпоран и на градске услове.


Изграђује заједнице са великим бројем лишћарских и четинарских врста. У западној Србији широко је распрострањена заједница црног и белог бора.[1]

Употреба[уреди]

У Србији под шумама црног бора налази се површина од 61.506 ha, или 2,6 %. Дрво црног бора користи се у примарној преради дрвета за производњу фурнира и резане грађе, док се у финалној преради дрвета ови производи користе за производњу разних врста намештаја. Цењено је и као грађевинско дрво. Због своје трајности дрво срчевине посебно је цењено у производњи прозора, врата, кровних конструкција, подова и других производа изложених променљивим атмосферским утицајима. Дрво је богато смолом, трајно и отпорно, нарочито ако се налази испод воде. Дрво пања, које има повећани садржај смоле, користи се за екстракцију, а у народу је познато под називом “луч”. Луч се користи за лако паљење ватре. [2]

Значај у озелењавању[уреди]

PinassaClosella-01.png

Изузетно је значајна врста у пејзажном обликовању, како због своје отпорности на готово све услове станишта, тако и због лепог хабитуса и изразито тамне боје четина, која ствара ефектне контрасте са врстама светлијих боја.


Познати су многи култивари, између осталих:

  • Pinus nigra var. ’Columnaris’ – ваљкаста форма са сасвим кратким, на горе повијеним гранама.
  • Pinus nigra ssp. Laricio ’Monstrosa’ – ниска форма са кратким и дебелим гранама и густим тамним четинама.
  • Pinus nigra ssp. Laricio ’Nana’ – жбунаста форма, расте споро и достиже висину до 4 м.
  • Pinus nigra ssp. Laricio ’Pendula’ – жалосна форма код које су снажне гране повијене на доле.
  • Pinus nigra var. ’Pyramidalis’ – ускопирамидална крошња са дугим плавичастим четинама.[1]

Споменици природе[уреди]

Свети бор са Камене горе

На Каменој Гори надомак Пријепоља расте стабло црног бора старо више од 400 година. Мештани га зову Свети Бор или Светибор. Под заштитом државе је као споменик природе. Стабло је импресивних димензија.[3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 112—114 
  2. Шошкић, Борислав (2008), „СВОЈСТВА, ПРЕРАДА И УПОТРЕБА ДРВЕТА ЦРНОГ БОРА (Pinus nigra Arn.)” (PDF), Шумарство, Београд, 4 
  3. „Заштићена природна добра”. Туристичка организација Пријепоље. Приступљено 9. 2. 2016. 

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 112—114 

Спољашње везе[уреди]