Пређи на садржај

Анализа одлуке — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Направљено превођењем странице „Decision analysis“
(нема разлике)

Верзија на датум 16. новембар 2015. у 19:54

Анализа одлуке (АО) је дисциплина која обухвата филозофију, теорију, методологија и професионалну праксу потребну за решавање важних одлука на формалан начин. Анализа одлуке обухвата многе поступке, методе и алате за идентификацију, јасно представља и формално процењује важне аспекте одлуке, за прописивање препорученог правца деловања применом максимума очекује корисност акционог аксиома за добро формиране заступљености одлуке, и за превођење формалне заступљености одлуке и припадајуће препоруке у увид за доносиоце одлука и друге заинтересована страна.

Истрија и методологија

Графички приказ проблема анализе одлуке обично користе дијаграме утицаја и стабла одлучивања. Оба ова алата представљају алтернативе које су на располагању доносиоцима одлука, неизвесностима са којима се суочавају, и мерама евалуације које представљају колико добро они остваре своје циљеве у крајњем исходу. Неизвесности су представљене кроз вероватноће. Став доносиоца одлуке да ризикује је представљен функцијама корисности и њиховим односом према уступцима између конфликтних циљева може да буде направљен помоћу више-атрибутних вредносних функција или више-атрибутних функција корисности (ако постоји ризик). У неким случајевима, функције корисности могу бити замењене вероватноћом постизања неизвесног нивоа аспирације. Заговорници анализе одлука бирају ту одлуку чије последице имају максималну очекивану корисност (или које максимизирају вероватноћу постизања неизвесног нивоа аспирације). Такве методе анализе одлука се користе у широком спектру области, укључујући ибизнис (планирање, маркетинг и преговарање), очување животне средине, истраживање здравствене заштите и руковођење, истраживање енергије, парнице и решавање спорова, итд.

Анализу одлуке користе велике корпорације да направе инвестиције вредне више милијарди долара. У 2010. години, Шеврон је освојио награду Друштва за анализу одлуке за његово коришћење анализе одлуке у свим већим одлукама. У видеу је детаљно описана употреба Шевронове анализе одлука, Шеврон Џорџ Киркланд, потпредседник, напомиње да је "анализа одлука део како Шеврон послује из једноставног, али моћног, разлога: ради."

Дискусија

Анализа одлуке је дизајнирана да буде прописани приступ одлучивању, посебно за доношење одлука на основу неизвесности. Разлика између прописаних и описних перспектива одлучивања је важна, јер прве одговорају на питање "како да направим своје одлуке" (иако се људи не понашају на овај начин обавезно), док друге перспективе објашњавају како људи доносе одлуке (иако у многим случајевима начини на које се одлуке доносе нису савршени).

Истраживачи одлука који проучавају поједина истраживања одлука су закључили се анализа одлука ретко користи.[1] Високи улози одлука, донесени под притиском времена, нису добро описани анализом одлука.[2] Неки аналитичари одлука, заузврат,[3] тврде да је њихов приступ перспективан, нудећи податке шта предузети како би на основу звука логике, а не описним приступом, и описујући пропусте у начину на који људи доносе одлуке. Критичари наводе феномен парализе анализом као једну од могућих последица претераног ослањања на анализу одлука у организацијама.

Студије су показале корисност анализе одлука у креирању алгоритма доношења одлука који је супериорнији у односу на "интуицију без помоћи".[4][5]

Термин "аналитичко одлучивање" је често био резервисан за одлуке које не позајмљују математичке методе оптимизације. Методе као што су информације примењене економије, међутим, покушавају да примењују ригорозније квантитативне методе чак и на ове врсте одлука.

Види и

Литература

  1. ^ Klein G (2003). The Power of Intuition. New York: Doubleday. ISBN 0-385-50289-3. 
  2. ^ Klein G (1999). Sources of Power. Boston, MA: MIT Press. ISBN 0-262-11227-2. 
  3. ^ Keeney R (2002). Value Focused Thinking: A Path to Creative Decisionmaking. ISBN 0-674-93197-1. 
  4. ^ Robyn M. Dawes and Bernard Corrigan (1974). „Linear Models in Decision Making”. Psychological Bulletin. 81 (2): 93—106. doi:10.1037/h0037613. 
  5. ^ B. Fischhoff, L. D. Phillips, and S. Lichtenstein (1982). „Calibration of Probabilities: The State of the Art to 1980”. Ур.: D. Kahneman and A. Tversky. Judgement under Uncertainty: Heuristics and Biases. Cambridge University Press. 

Додатна литература

  • Alemi F, Gustafson D (2006). Decision Analysis for Healthcare Managers. Health Administration Press. ISBN 978-1-56793-256-0. 
  • Clemen, Robert and T. Reilly (2004). Making Hard Decisions (2nd изд.). Belmont CA: Southwestern College Pub. ISBN 978-0-495-01508-6. 
  • Fineberg, Harvey V.; Weinstein, Milton C. (1980). Clinical decision analysis. Philadelphia: Saunders. ISBN 0-7216-9166-8. 
  • Goodwin, P., and G. Wright (2004). Decision Analysis for Management Judgment (3rd изд.). Chichester: Wiley. ISBN 0-470-86108-8. 
  • Hammond, J.S., Keeney, R.L. and Raiffa, H. (1999). Smart Choices: A Practical Guide to Making Better Decisions. Harvard Business School Press. ISBN 0-585-31075-0. 
  • Holtzman, Samuel (1989). Intelligent Decision Systems. Addison-Wesley. ISBN 0-201-11602-2. 
  • Howard, R.A., and J.E. Matheson, ур. (1984). Readings on the Principles and Applications of Decision Analysis. Menlo Park CA: Strategic Decisions Group. ISBN 0-9623074-0-8. 
  • Keeney, R.L. (1992). Value-focused thinking—A Path to Creative Decisionmaking. Harvard University Press. ISBN 0-674-93197-1. 
  • Leach, Patrick (2006). Why Can't You Just Give Me the Number? An Executive's Guide to Using Probabilistic Thinking to Manage Risk and to Make Better Decisions. Probabilistic. ISBN 0-9647938-5-7. 
  • Matheson, David, and Matheson, Jim (1998). The Smart Organization: Creating Value through Strategic R&D. Harvard Business School Press. ISBN 0-87584-765-X. 
  • Morgan, Granger, and Henrion, Max (1992). Uncertainty: A Guide to Dealing with Uncertainty in Quantitative Risk and Policy Analysis. Cambridge University Press. ISBN 0-521-42744-4. 
  • Pratt, John, H. Raiffa and R. Schlaifer (1995). Introduction to Statistical Decision Theory. MIT Press. ISBN 978-0-262-16144-2. 
  • Raiffa, Howard (1997). Decision Analysis: Introductory Readings on Choices Under Uncertainty. McGraw Hill. ISBN 0-07-052579-X. 
  • Shi H, Lyons-Weiler J (2007). „Clinical decision modeling system”. BMC Med Inform Decis Mak. 7: 23. PMC 2131745 Слободан приступ. PMID 17697328. doi:10.1186/1472-6947-7-23. 
  • Skinner, David (1999). Introduction to Decision Analysis (2nd изд.). Probabilistic. ISBN 0-9647938-3-0. 
  • Smith, J.Q. (1988). Decision Analysis: A Bayesian Approach. Chapman and Hall. ISBN 0-412-27520-1. 
  • Virine, L. and Trumper M. (2007). Project Decisions: The Art and Science. Vienna, VA: Management Concepts. ISBN 978-1-56726-217-9. 
  • Winkler, Robert L (2003). Introduction to Bayesian Inference and Decision (2nd изд.). Probabilistic. ISBN 0-9647938-4-9. 

Спољашњи линкови

  • Society of Decision Professionals, the professional society supporting decision professionals as the advisors of choice when facing important, complex decisions.
  • Decision Analysis, a journal of the Institute for Operations Research and the Management Sciences
  • Decision Analysis Society, a subdivision of the Institute for Operations Research and the Management Sciences specializing in Decision Analysis
  • Decision Analysis in Health Care Online course from George Mason University providing free lectures and tools for decision analysis modeling in health care settings.
  • Decision Analysis Affinity Group, DAAG, has merged with and become the annual conference of the Society of Decision Professionals. Formed as an informal group of DA practitioners, DAAG was started in 1995 by Tom Spradlin, John Palmer, and David Skinner.
  • Decision Analysis Glossary
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анализа_одлуке&oldid=11405330”