Вакцина против малих богиња — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Направљено превођењем странице „Measles vaccine“
(нема разлике)

Верзија на датум 12. април 2016. у 14:19

Вакцина против малих богиња је веома ефикасна вакцина за превенцију малих богиња.[1]  После једне дозе вакцине имунитет стекне 85% деце узраста од девет месеци и 95% деце старије од дванаест месеци.[2] Скоро сви они који нису стекли имунитет после прве дозе развијају имунитет после друге дозе вакцине. Обично више не долази до избијања малих богиња онда када су стопе вакцинације становништва веће од 93%. Међутим, поново се могу јавити ако стопе вакцинације опадну. Вакцина је делотворна много година. Није баш најјасније да ли њена делотворност временом опада. Вакцина такође може да заштити од појаве болести уколико је примљена неколико дана пре него што дође изложености овој болести.[1]

Ова вакцина је обично сигурна чак и код особа са ХИВ инфекцијом. Нежељена дејства су обично блага и краткотрајна. Међу њима се налазе бол на месту давања ињекције или појава благе грознице. Анафилакса је забележена код приближно једне од сто хиљада особа. Изгледа да не долази до повећања стопа Гијен–Бареовог синдрома, аутизма и запаљенске болести црева.[1]

Ова вакцина је доступна у самосталној форми или у комбинацији са другим вакцинама. Поред ове вакцине, вакцина против рубеоле и вакцина против заушака се такође налазе у комбинованој ММР вакцини,[1] која је доступна од 1971.[3] Овој комбинацији вакцина је 2005. године додата и вакцина против варичеле (против овчијих богиња), чиме је настала ММРВ вакцина.[4] Ова вакцина има подједнако добро дејство у свим комбинацијама. У деловима света где се ова болест често јавља Светска здравствена организација препоручује да се ова вакцина даје у узрасту од девет месеци. У подручјима где се ова болест не јавља тако често прихватљиво је давање ове вакцине у узрасту од дванаест месеци. Ово је вакцина на бази живог али ослабљеног соја изазивача малих богиња. Доступна је у прашкастој форми коју је претходно потребно помешати са посебном течношћу пре давања под кожу или у мишић. Путем тестова крви се може потврдити да ли је вакцина била делотворна.[1]

На глобалном нивоу ову вакцину је примило приближно 85% деце до 2013.[5] Најмање 192 земље су понудиле две дозе у 2008. години.[1] Први пут је уведена 1963.[2] Налази се на списку есенцијалних лекова СЗО, најважнијих лекова који су неопходни у основном здравственом систему.[6] Ова вакцина није много скупа и њена великопродајна цена је износила око 0,70 америчких долара по дози до 2014. године.[1][7]

Употреба у медицини

Measles cases 1944-1964 follow a highly variable epidemic pattern, with 150,000-850,000 cases per year. A sharp decline followed introduction of the vaccine in 1963, with fewer than 25,000 cases reported in 1968. Outbreaks around 1971 and 1977 gave 75,000 and 57,000 cases, respectively. Cases were stable at a few thousand per year until an outbreak of 28,000 in 1990. Cases declined from a few hundred per year in the early 1990s to a few dozen in the 2000s.
Случајеви малих богиња забележени у Сједињеним Државама пре и после увођења ове вакцине.
Случајеви малих богиња забележени у Енглеској и Велсу.

Пре него што је употреба вакцине против малих богиња постала распрострањена, њихова инциденца је била толико висока да је инфекција малим богињама сматрана „неизбежном попут смрти и пореза”.[8] После увођења ове вакцине 1963. године у Сједињеним Државама је дошло до пада броја забележених случајева малих богиња са више стотина хиљада на неколико десетина хиљада годишње (погледати дијаграм десно). Повећана примена ове вакцине после избијања 1971. и 1977. довела је до смањења броја случајева на неколико хиљада годишње у 1980-тим. Године 1990. је дошло до избијања ове болести са готово 30.000 случајева, што је довело до поновног притиска да се изврши вакцинација, а препорученом распореду је додата и друга доза вакцине. У периоду од 1997. до 2013. године је забележено мање од 200 случајева сваке године, а болест се више не сматра ендемичном у Сједињеним Државама.[9][10][11] У 2014. години је забележено 610 случајева.[12]  Приближно 30 случајева је дијагностификовано у јануару 2015. године, највероватније као последица изложености у близини Анахајма у Калифорнији крајем децембра 2014.

Забележена је велика корист од вакцинације против малих богиња у превенцији болести, инвалидитета и смртног исхода. Процењује се да је током првих двадесет година од лиценцирања вакцине против малих богиња у САД-у спречено 52 милиона случајева болести, 17.400 случајева менталне заосталости и 5.200 случајева смртног исхода.[13] У периоду од 1999. до 2004. стратегија Светске здравствене организације и Уницефа је довела до боље покривености вакцинацијом против малих богиња, што је према процени спречило 1,4 милиона смртних случајева оболелих од малих богиња широм света.[14] Вакцина против малих богиња је довела до скоро потпуне елиминације ове болести у Сједињеним Државама и другим развијеним земљама.[15] Уведена је у употребу 1963.[16] Ово импресивно смањење броја случајева смртног исхода и дуготрајна делотворност након вакцинације у почетку су постизани применом верзије вакцине са живим вирусима која је узроковала нежељена дејства, мада су она била много мање озбиљна од саме болести и смртног исхода до кога могу да доведу мале богиње. Иако је спречавала велики број смртних случајева и озбиљнијих облика болести, код мањег процента прималаца је верзија вакцине са живим вирусима заиста доводила до нежељених дејстава, почев од осипа па до нешто ређих појава случајева конвулзија.[17]

Мале богиње су учестале широм света. Иако је 2000. године објављено да је ова болест елиминисана из САД-а, неопходне су високе стопе вакцинације и одлична комуникација са особама које одбијају вакцинацију да би се спречило избијање ове болести у САД-у.[18] Од 66 случајева малих богиња забележених у САД-у 2005. године, нешто више од половине је приписано једном невакцинисаном појединцу који је добио мале богиње током свог боравка у Румунији.[19] Ова особа се вратила у заједницу у којој је био велики број невакцинисане деце. Последица је била избијање болести и 34 заражене особе, већином деце, од којих су практично сви били невакцинисани. Хоспитализовано је 9% оболелих, а према проценама, утрошено је 167.685 америчких долара као последица овог избијања болести. Избегнута је епидемија већих размера због високе стопе вакцинације у околним заједницама.[18]

Жива вакцина има нека неспецифична дејства, попут превенције респираторних инфекција, која су такође веома корисна. Корист је већа уколико се вакцина даје у узрасту млађем од годину дана. Вакцина високог титра је дала лошије резултате код девојчица, па је због тога Светска здравствена организација више не препоручује.[20] Мале богиње узрокују болест горњих респираторних путева која може да доведе до компликација у виду упале плућа и бронхитиса, па је због тога вакцина против малих богиња корисна за смањење егзацербација хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) и астме.

Распоред

Светска здравствена организација препоручује давање две дозе вакцине свој деци.[1] У земљама где постоји велики ризик од оболевања од ове болести требало би дати прву дозу ове вакцине у узрасту од око девет месеци.[1] У земљама где је ризик мали, прихватљиво је давање ове вакцине у узрасту од дванаест месеци.[1] Другу дозу би требало дати најмање месец дана после прве дозе.[1] Обично је то у периоду од дванаест до осамнест месеци старости.[1]

Препорука америчког Центра за контролу и превенцију болести је да деца узраста од шест до дванаест месеци која путују ван Сједињених Држава приме своју прву дозу ММР вакцине.[21] У супротном, прва доза се обично даје у узрасту између дванаест и осамнаест месеци. Друга доза се даје у периоду до навршене седме године (на седми рођендан или последњи дан шесте године живота) или при упису у предшколску установу.[22] Вакцина се даје у спољашњи део горњег дела руке. Одраслим особама се даје субкутано, при чему се друга доза даје након 28 дана. Код одраслих особа старијих од педесет година је потребна само једна доза.

Нежељена дејства

Нежељена дејства повезана са ММР вакцином су грозница, бол на месту убризгавања и у ретким случајевима појава црвених или пурпурних обојења на кожи, што је познато као тромбоцитопенијска пурпура, или конвулзије због грознице (фебрилна конвулзија).[23] Веома су ретка озбиљнија нежељена дејства.

Не постоји доказ о вези између ММР вакцине и аутизма.[24][25][26][27] Изгледа да ММР вакцина не узрокује субакутни склерозирајући паненцефалитис.[28]

Контраиндикације

  • Трудноћа: ММР вакцину и њене компоненте не би требало примењивати код трудних жена.[29]
  • Деца са ХИВ инфекцијом могу да добију вакцину против малих богиња ако је њихов CD4+ број лимфоцита већи од 15%.[30]

Историја

Др Томас Ч. Пиблс је сарађивао са др Џоном Френклином Ендерсом у Дечијој болници у Бостону. Др Ендерс је постао познат као „отац модерних вакцина” и један је од добитника Нобелове награде 1954. за своја истраживања на култивисању полио вируса, што је довело до развоја вакцинације за ту болест. Када је прешао на проучавање малих богиња, Ендерс је послао Пиблса у школу „Феј” у Масачусетсу, где је било у току избијање ове болести, тако да је Пиблс могао да изолује вирус из узорака крви и брисева грла које је узео од неких ученика. Чак и када га је Ендерс удаљио из истраживачког тима, Пиблс је могао да култивише вирус и покаже да је болест преносива на мајмуне након инокулације материјала који је прикупио.[15] Ендерс је 1963. године користио култивисани вирус за развијање вакцине против малих богиња на основу материјала који је Пиблс изоловао.[31]  Крајем 1950-тих и почетком 1960-тих од малих богиња је умрло скоро двоструко више деце него од полиoмијелитиса.[32] Вакцина коју је развио Ендерс је била на бази живих ослабљених вируса малих богиња соја Едмонстон, названом по ученику из школе „Феј” од кога је Пиблс узео културу за култивацију вируса.[33]

Прве пробе вакцине против малих богиња је извршио Дејвид Морли на својој деци у Болници „Весли Гилд” у граду Илеша у Нигерији. [34] 

Др Морис Хилеман из компаније „Мерк” (енг. Merck & Co.), пионир у развоју вакцинације, 1971. године је развио ММР вакцину којом се лече мале богиње, заушке и рубеола једном ињекцијом са накнадним додатком „бустер” дозе.[17][35] Један облик се зове „Attenuvax” са више од 40 пептидних секвенци.[36] Компонента ММР вакцине која је у вези са малим богињама користи Attenuvax, који се гаји на култури ћелија пилећег ембриона користећи Ендерсов ослабљени сој Едмонстон. „Мерк” је 21. октобра 2009. одлучио да не производи даље attenuvax. [37]

Врсте

Вакцина против малих богиња се данас ретко даје као посебна вакцина. Често се даје у комбинацији са вакцинама против заушака и рубеоле. Тренутно су доступне две врсте вакцина против малих богиња.

  • Вакцина против заушака, малих богиња и рубеоле, жива (ММР-II)
  • Вакцина против заушака, малих богиња, рубеоле и вируса овчијих богиња (Proquad)

Вакцина против малих богиња, заушака и рубеоле (ММР-II); ММР вакцина је жива ослабљена вирусна вакцина која се користи да индукује имунитет против малих богиња, заушака и рубеоле.

Видети такође

  • ММР вакцина
  • Стратегија пулсне вакцинације

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Measles vaccines: WHO position paper.” (PDF). Weekly epidemiological record. 84 (35): 349—60. 28. 8. 2009. PMID 19714924. 
  2. ^ а б Control, Centers for Disease; Prevention (2014). CDC health information for international travel 2014 the yellow book. стр. 250. ISBN 9780199948505. 
  3. ^ „Vaccine Timeline”. Приступљено 10. 2. 2015. 
  4. ^ Mitchell, Deborah (2013). The essential guide to children's vaccines. New York: St. Martin's Press. стр. 127. ISBN 9781466827509. 
  5. ^ „Measles Fact sheet N°286”. who.int. новембар 2014. Приступљено 4. 2. 2015. 
  6. ^ „WHO Model List of EssentialMedicines” (PDF). World Health Organization. октобар 2013. Приступљено 22. 4. 2014. 
  7. ^ „Vaccine, Measles”. International Drug Price Indicator Guide. Приступљено 6. 12. 2015. 
  8. ^ Babbott FL Jr, Gordon JE (1954). „Modern measles”. Am J Med Sci. 228 (3): 334—61. PMID 13197385. 
  9. ^ Centers for Disease Control and Prevention Summary of notifable diseases—United States, 1993 Published October 21, 1994 for Morbidity and Mortality Weekly Report 1993; 42 (No. 53)
  10. ^ Centers for Disease Control and Prevention Summary of notifable diseases—United States, 2007 Published July 9, 2009 for Morbidity and Mortality Weekly Report 2007; 56 (No. 53)
  11. ^ Centers for Disease Control and Prevention.
  12. ^ [1]
  13. ^ Bloch AB, Orenstein WA, Stetler HC, et al. (1985). „Health impact of measles vaccination in the United States”. Pediatrics. 76 (4): 524—32. PMID 3931045. 
  14. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2006). „Progress in reducing global measles deaths, 1999–2004”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 55 (9): 247—9. PMID 16528234. 
  15. ^ а б Martin, Douglas.
  16. ^ Hayden GF (март 1979). „Measles vaccine failure. A survey of causes and means of prevention”. Clin Pediatr (Phila). 18 (3): 155—6, 161—3, 167. PMID 371890. doi:10.1177/000992287901800308. 
  17. ^ а б Collins, Huntly.
  18. ^ а б Parker AA, Staggs W, Dayan GH, et al. (2006). „Implications of a 2005 measles outbreak in Indiana for sustained elimination of measles in the United States”. N Engl J Med. 355 (5): 447—55. PMID 16885548. doi:10.1056/NEJMoa060775. 
  19. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2006). „Measles—United States, 2005”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 55 (50): 1348—51. PMID 17183226. 
  20. ^ Sankoh O, Welaga P, Debpuur C, Zandoh C, Gyaase S, Poma MA, Mutua MK, Hanifi SM, Martins C, Nebie E, Kagoné M, Emina JB, Aaby P (2014). „The non-specific effects of vaccines and other childhood interventions: the contribution of INDEPTH Health and Demographic Surveillance Systems”. Int J Epidemiol. 43 (3): 645—53. PMC 4052142 Слободан приступ. PMID 24920644. doi:10.1093/ije/dyu101. 
  21. ^ „Measles and the Vaccine (Shot) to Prevent It”. Centers for Disease Control. Приступљено 24. 1. 2015. 
  22. ^ Washington Stat Dept of Health
  23. ^ Demicheli V, Rivetti A, Debalini MG, Di Pietrantonj C (2012). „Vaccines for measles, mumps and rubella in children”. Cochrane Database Syst Rev. 2: CD004407. PMID 22336803. doi:10.1002/14651858.CD004407.pub3. 
  24. ^ „Measles, mumps, and rubella (MMR) vaccine”. Centers for Disease Control and Prevention. 2008-08-22. Архивирано из оригинала 2008-10-08. г. Приступљено 2008-12-21. 
  25. ^ Immunization Safety Review: Vaccines and Autism.
  26. ^ MMR Fact Sheet, from the United Kingdom National Health Service.
  27. ^ Demicheli V, Rivetti A, Debalini MG, Di Pietrantonj C (2012). „Vaccines for measles, mumps and rubella in children”. Cochrane Database Syst Rev. 2: CD004407. PMID 22336803. doi:10.1002/14651858.CD004407.pub3. 
  28. ^ http://www.cdc.gov/measles/about/complications.html "Complications of Measles."
  29. ^ Guidelines for Vaccinating Pregnant Women
  30. ^ Chart of Contraindications and Precautions to Commonly Used Vaccines
  31. ^ Staff.
  32. ^ Staff.
  33. ^ Hilleman, Maurice R. "Past, Present, and Future of Measles, Mumps, and Rubella Virus Vaccines", Pediatrics (journal), Vol. 90 No. 1 July 1992, pp. 149-153.
  34. ^ Pritchard, John (13. 11. 1997). „Obituary: Dr C. A. Pearson”. The Independent. Приступљено 29. 1. 2014. 
  35. ^ Sullivan, Patricia (2005-04-13). „Maurice R. Hilleman Dies; Created Vaccines (washingtonpost.com)”. The Washington Post. Приступљено 2009-07-21. 
  36. ^ Ovsyannikova IG, Johnson KL, Naylor S, Poland GA (фебруар 2005). „Identification of HLA-DRB1-bound self-peptides following measles virus infection”. J. Immunol. Methods. 297 (1-2): 153—67. PMID 15777939. doi:10.1016/j.jim.2004.12.020. 
  37. ^ Q & As about Monovalent M-M-R Vaccines
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вакцина_против_малих_богиња&oldid=11796420”