Филодендрон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{рут}} {{курзивни наслов}} {{taxobox |name = Филодендрон |image = Philodendron01.jpg |image_caption =…
 
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
⚫
{{рут}}
{{курзивни наслов}}
{{курзивни наслов}}
{{taxobox
{{taxobox
Ред 31: Ред 30:


== Опис рода ==
== Опис рода ==
⚫
{{рут}}
Филодендрон је род биљака који у природи расте у влажним [[тропске кишне шуме|тропским кишним шумама]]. Расту од обала мора и језера па до надморских висина од око 2.000 метара. Пореклом су из тропских делова [[Средња Америка|Централне Америке]], а данас су раширени у свим тропским подручјима, у [[аустралија|Аустралији]], на [[океанија|пацифичким острвима]] и у [[азија|Азији]].

Све врсте из [[род (биологија)|рода]] филодендрона су вечнозелене [[монокотиле|монокотиледоне]] [[скривеносеменице]], али у поређењу са осталим родовима из породице [[Araceae|козлаца]] филодендрони се доста разликују. Филодендрони могу бити [[епифите]], хемиепифите и копнене биљке,<ref name="Croat2">{{harvnb|Croat|1985|p=252}}</ref> а у зависности од природног окружења често представљају комбинације сва три животна облика. Хемиепифитни филодендрони се деле на примарне и секундарне. Примарне хемиепифите свој живот започињу у крошњама другог дрвећа где семе клија и почиње да се развија. Након тога биљка наставља свој живот као типчна епифита и када достигне одређену зрелост почиње да развија ваздушно корење које се пружа према тлу. Када корени досегну површину тла биљка се укорени и будући живот наставља као копнена форма. То значи да је животна стратегија код филодендрона да у младости биљка има довољно светлости за несметану фотосинтезу, а потом као одрасла јединка везом са тлом обезбеђује директан доток храњивих материја преко корена. Неке искључиво епифитне врсте живе у [[симбиоза]]ма са [[мрави]]ма,<ref name="Yu">{{harvnb|Yu|1994|pp=222–223}}</ref> а да би привукли мраве корење лучи [[Нектар#Нецветни нектар|нецветни нектар]] којим се мрави хране. Мрави формирају своја гнезда око корења биљке и на тај начин биљви обезбеђују храњиве материје и заштиту од грабљиваца.<ref name="Gibernau3">{{harvnb|Gibernau|Orivel|Dejean|Delabie|2008|p=689}}</ref>

Секондарни епифитни филодендрони свој живот започињу или на тлу или на деловима друге биљке близу тла, и код ових форми корење је у вези са подлогом од најранијих стадија развоја. С временом биљка почиње да се пење уз одговарајућу подлогу и могу да се развију у потпуне епифитне форме без везе са тлом. Уколико семе не клија у подножју неког већег стабла, биљка пуже по земљи и то увек у смеру где је засенченост већа. И када пронађе одговарајуће стабло наставља да се пење у висину. Та особина биљака назива се скототропизам. Након што биљка пронађе одговарајуће стабло она престаје да буде скототропна и постаје фототропна (расте у смеру извора светлости).

== Референце ==
{{reflist|2}}
----
{{refbegin|2}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Barabé|first1=Denis|last2=Gibernau|first2=Marc|last3=Forest|first3=Félix|title=Zonal thermogenetic dynamics of two species of Philodendron from two different subgenera (Araceae)|journal=Botanical Journal of the Linnean Society|date=May 2002|volume=139|issue=1|pages=79–86|doi=10.1046/j.1095-8339.2002.00040.x}}
*{{cite book|ref=harv|last1=Bell|first1=Adrian D.|last2=Bryan|first2=Alan|publisher=Timber Press|year=2008|title=Plant Form: An Illustrated Guide to Flowering Plant Morphology|isbn=0-88192-850-X}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Blüthgen|first1=Nico|last2=Verhaagh|first2=Manfred|last3=Goitía|first3=William|last4=Jaffé|first4=Klaus|last5=Morawetz|first5=Wilfried|last6=Barthlott|first6=Wilhelm|year=2000|title=How plants shape the ant community in the Amazonian rainforest canopy: the key role of extrafloral nectaries and homopteran honeydew|publisher=Springer-Verlag|journal=Oecologia|volume=125|doi=10.1007/s004420000449|pmid=24595834|pages=229–240|issue=2}}
*{{cite book|ref=harv|last1=Bown|first1=Deni|year=2000|title=Aroids: Plants of the Arum Family [ILLUSTRATED]|publisher=Timber Press|isbn=0-88192-485-7}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Chouteau|first1=Mathieu|last2=Barabé|first2=Denis|last3=Gibernau|first3=Marc|year=2006|journal=International Journal of Plant Sciences|title=A Comparative Study of Inflorescence Characters and Pollen-Ovule Ratios Among the Genera Philodendron and Anthurium (Araceae)|volume=167|issue=4|pages=817–829|publisher=The University of Chicago|doi=10.1086/504925}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Croat|first1=Thomas B.|year=1985|volume=72|issue=2|pages=252–258|journal=Annals of the Missouri Botanical Garden|publisher=Missouri Botanical Garden Press|title=Collecting and Preparing Specimens of Araceae|doi=10.2307/2399178|jstor=2399178}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Croat|first1=Thomas B.|year=1997|volume=84|issue=3|pages=311–704|journal=Annals of the Missouri Botanical Garden|publisher=Missouri Botanical Garden Press|title=A Revision of Philodendron Subgenus Philodendron (Araceae) for Mexico and Central America|doi=10.2307/2992022|jstor=2992022}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Croat|first1=Thomas B.|last2=Yu|first2=Guoqin|journal=Willdenowia|title=Four New Species of Philodendron (Araceae) from South America|volume=36|issue=2|date=30 October 2006|publisher=Botanischer Garten und Botanisches Museum, Berlin-Dahlem|pages=885–894|doi=10.3372/wi.36.36220}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Croat|first1=Thomas B.|last2=Mora|first2=Marcela|last3=Kirkman|first3=Ryan W.|year=2007|volume=37|journal=Willdenowia|title=Philodendron scherberichii (Araceae), a new endemic species from a high mountain forest in southwestern Colombia|pages=319–322|doi=10.3372/wi.37.37121}}
*{{cite book|ref=harv|last1=Dart|first1=Richard C.|title=Medical Toxicology|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|edition=3rd|date=15 December 2003|isbn=0-7817-2845-2}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Der Marderosian|first1=Ara H.|last2=Giller|first2=Fredrick B.|last3=Roia Jr.|first3=Frank C.|title=Phytochemical and Toxicological Screening of Household Ornamental Plants Potentially Toxic to Humans|journal=Journal of Toxicology and Environmental Health|volume=1|issue=6|pages=939–953|date=July 1976|doi=10.1080/15287397609529396|pmid=966322}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Foxcroft|first1=Llewellyn C.|last2=Richardson|first2=David M.|last3=Wilson|first3=John R. U.|journal=Environmental Management|doi=10.1007/s00267-007-9027-9|volume=41|issue=1|year=2008|pages=32–51|title=Ornamental Plants as Invasive Aliens: Problems and Solutions in Kruger National Park, South Africa|publisher=Springer|pmid=17943344}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=French|first1=J. C.|date=June 1987|title=Systematic Occurrence of a Sclerotic Hypodermis in Roots of Araceae|journal=American Journal of Botany|volume=74|issue=6|pages=891–903|publisher=Botanical Society of America|doi=10.2307/2443870|jstor=2443870}}
*{{cite book|ref=harv|last1=Frohne|first1=Dietrich|last2=Pfänder|first2=Hans Jürgen|title=Poisonous Plants: A Handbook for Doctors, Pharmacists, Toxicologists, Biologists, and Veterinarians|edition=2nd|publisher=Manson Publishing|year=2005|isbn=1-874545-94-4}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Gauthier|first1=Marie-Pierre L.|last2=Barabé|first2=Denis|last3=Bruneau|first3=Anne|title=Molecular phylogeny of the genus Philodendron (Araceae): delimitation and infrageneric classification|journal=Botanical Journal of the Linnean Society|volume=156|issue=1|pages=13–27|doi=10.1111/j.1095-8339.2007.00733.x|year=2008}}
*{{cite journal|ref=harv|title=Beetle Pollination of Philodendron solimoesense (Araceae) in French Guiana|date=November 1999|journal=International Journal of Plant Sciences|volume=160|issue=6|pages=1135–1143|publisher=The University of Chicago Press|last1=Gibernau|first1=Marc|last2=Barabé|first2=Denis|last3=Cerdan|first3=Philippe|last4=Dejean|first4=Alain|doi=10.1086/314195|pmid=10568780}}
*{{cite journal|ref=harv|title=Thermogenesis in three Philodendron species (Araceae) of French Guiana|last1=Gibernau|first1=Marc|last2=Barabé|first2=Denis|year=2000|journal=Canadian Journal of Botany|volume=78|issue=5|pages=685–689|doi=10.1139/cjb-78-5-685}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Gibernau|first1=Marc|last2=Albre|first2=Jérôme|last3=Dejean|first3=Alain|last4=Barabé|first4=Denis|title=Seed Predation in Philodendron solimoesense (Araceae) by Chalcid Wasps (Hymenoptera)|journal=International Journal of Plant Sciences|date=November 2002|publisher=The University of Chicago Press|volume=163|issue=6|pages=1017–1023|doi=10.1086/342628}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Gibernau|first1=Marc|last2=Orivel|first2=Jérome|last3=Dejean|first3=Alain|last4=Delabie|first4=Jacques|last5=Barabé|first5=Denis|title=Flowering as a key factor in ant–Philodendron interactions|journal=Journal of Tropical Ecology|year=2008|volume=24|issue=6|pages=689–692|doi=10.1017/S0266467408005488|publisher=Cambridge University Press}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Gonçalves|first1=Eduardo G.|title=A New Species of Philodendron (Araceae) from Central Brazil|journal=Kew Bulletin|volume=52|issue=2|pages=499–502|publisher=Springer|year=1997|doi=10.2307/4110401|jstor=4110401}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Gonçalves|first1=Eduardo G.|last2=Mayo|first2=Simon J.|title=Philodendron venustifoliatum (Araceae): A New Species from Brazil|journal=Kew Bulletin|year=2000|pages=483–486|publisher=Springer|volume=55|issue=2|doi=10.2307/4115665}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Gorchov|first1=David L.|last2=Cornejo|first2=Fernando|last3=Ascorra|first3=Cesar F.|last4=Jaramillo|first4=Margarita|title=Dietary Overlap between Frugivorous Birds and Bats in the Peruvian Amazon|journal=Oikos|volume=74|issue=2|date=November 1995|pages=235–250|publisher=Blackwell Publishing|doi=10.2307/3545653}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Gottsberger|first1=Gerhard|last2=Silberbauer-Gottsberger|first2=Ilse|date=March 1991|pages=23–28|journal=Biotropica|title=Olfactory and Visual Attraction of Erioscelis emarginata (Cyclocephalini, Dynastinae) to the Inflorescences of Philodendron selloum (Araceae)|publisher=The Association for Tropical Biology and Conservation|volume=23|number=1|doi=10.2307/2388684}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Greer|first1=M. J. |year=1961|title=Plant Poisonings in Cats|journal=Modern Veterinary Practice}}
*{{cite book|ref=harv|last1=Kramer|first1=Jack|year=1974|publisher=Scribner|isbn=0-684-13698-8|title=Philodendrons}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Mayo|first= S. J. | year= 1990|title=History and Infrageneric Nomenclature of Philodendron (Araceae)|journal=Kew Bulletin|volume=45|issue=1| pages=37–71|publisher=Springer|doi=10.2307/4114436|jstor=4114436}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Mayo|first= S. J. | year= 1991|title=A Revision of Philodendron Subgenus Meconostigma (Araceae)|journal=Kew Bulletin|volume=46|issue=4| pages=601–681 |publisher=Springer|doi=10.2307/4110410|jstor=4110410}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=McColley|first1=R. H.|last2=Miller|first2=H. N.|journal=Proceedings of the Florida State Horticultural Society|title=Philodendron improvement through hybridization|pages=409–415|year=1965|volume=78}}
*{{cite journal|ref=harv|title=Philodendron - an infant death|year=1990|first1=Matilda S. |last1=McIntire|first2=James R. |last2=Guest|first3=John F. |last3=Porterfield|journal=Journal of Toxicology - Clinical Toxicology|doi=10.3109/15563659008993490|pmid=2398518|volume=28|issue=2|pages=177–183}}
*{{cite journal|ref=harv|title=Philodendron/dieffenbachia ingestions: are they a problem?|year=1991|volume=29|issue=4|pages=485–491|last1=Mrvos|first1=Rita|last2=Dean|first2=Bonnie S.|last3=Krenzelok|first3=Edward P.|journal=Journal of Toxicology - Clinical Toxicology|doi=10.3109/15563659109025745|pmid=1749055}}
*{{cite journal|ref=harv|year=2008|title=Nectar and Resin Robbing in Stingless Bees|journal=American Entomologist|last1=Murphy|first1=Christina M.|last2=Breed|first2=Michael D.|volume=54|issue=1|pages=36–44}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Nagy|first1=Kenneth A.|last2=Odell|first2=Daniel K.|last3=Seymour|first3=Roger S.|title=Temperature Regulation by the Inflorescence of Philodendron|journal=Science|volume=178|issue=4066|date=15 December 1972|pages=1195–1197|publisher=American Association for the Advancement of Science | doi = 10.1126/science.178.4066.1195|pmid=17748981}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Orihuela|first1=Rodrigo Leonel Lozano|last2=Waechter|first2=Jorge Luiz|title=Host size and abundance of hemiepiphytes in a subtropical stand of Brazilian Atlantic Forest|journal=Journal of Tropical Ecology|year=2010|volume=26|pages=119–122|doi=10.1017/S0266467409990496|issue=1|publisher=Cambridge University Press}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Pierce|first1=J. H.|title=Encephalitis Signs from Philodendron Leaf|year=1970|journal=Modern Veterinary Practice}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Plowman|first1=Timothy|first2=Timothy|journal=Economic Botany|volume=23|issue=2|year=1969|pages=97–122|publisher=Springer|title=Folk Uses of New World Aroids|doi=10.1007/bf02860613}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Ray|first1=Thomas S.|title=Metamorphosis in the Araceae|journal=American Journal of Botany|volume=77|issue=12|date=December 1990|pages=1599–1609|publisher=Botanical Society of America|doi=10.2307/2444492|jstor=2444492}}
*{{cite journal|ref=harv|title=Tool use by a red howler monkey (Alouatta seniculus) towards a two-toed sloth (Choloepus didactylus)|last1=Richard-Hansen|first1=Cécile|last2=Bello|first2=Natalia|last3=Vié|first3=Jean-Christophe|volume=39|issue=4|pages=545–548|doi=10.1007/BF02557575|journal=Primates|date=October 1998}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Sakuragui|first1=Cássia M.|last2=Sakuragui|first2=Cassia M.|journal=Novon|publisher=Missouri Botanical Garden Press|year=2001|volume=11|issue=1|pages=102–104|title=Two New Species of Philodendron (Araceae) from Brazil|issn=1055-3177|doi=10.2307/3393217|jstor=3393217}}
*{{cite book|ref=harv|title=Meletemata Botanica|year=1832|last=Schott|first=Heinrich Wilhelm|authorlink=Heinrich Wilhelm Schott}}
*{{cite book|ref=harv|title=Synopsis aroidearum|year=1856|last=Schott|first=Heinrich Wilhelm|authorlink=Heinrich Wilhelm Schott}}
*{{cite book|ref=harv|title=Prodromus Systematis Aroidearum|year=1860|last=Schott|first=Heinrich Wilhelm|authorlink=Heinrich Wilhelm Schott}}
*{{cite journal|ref=harv|title=Toxicologic assessment of Philodendron oxycardium Schott (Araceae) in domestic cats|journal=Veterinary and Human Toxicology|volume=20|issue=2|pages=92–96|issn=0145-6296|last1=Sellers|first1=Sarah J.|last2=King|first2=Maralee|last3=Aronson|first3=Carl E.|last4=Der Marderosian|first4=Ara H.|date=April 1978}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Seymour|first1=Roger S.|last2=Gibernau|first2=Marc|title=Respiration of thermogenic inflorescences of Philodendron melinonii: natural pattern and responses to experimental temperatures|journal=Journal of Experimental Botany|volume=59|issue=6|pages=1353–1362|year=2008|doi=10.1093/jxb/ern042|pmid=18375932}}
*{{cite book|ref=harv|last1=Spoerke Jr.|first1=David G.|last2=Smolinske|first2=Susan C.|publisher=CRC Press|edition=1st|date=3 July 1990|isbn=0-8493-6655-0|title=Toxicity of Houseplants}}
*{{cite book|ref=harv|last1=Swithinbank|first1=Anne|title=Conservatory Gardener|date=1 January 2005|publisher=New Line Books|isbn=1-57717-195-0}}
*{{cite journal|ref=harv|title=Interactions between aroids and arboreal mammals in the Brazilian Atlantic rainforest|journal=Plant Ecology|volume=145|issue=1|pages=75–82|last1=Vieira|first1=Emerson M.|last2=Izar|first2=Patrícia|doi=10.1023/A:1009859810148|publisher=Kluwer Academic Publishers|year=1999}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Yu|first1=Douglas W.|journal=Biotropica|title=The Structural Role of Epiphytes in Ant Gardens|volume=26|issue=2|date=June 1994|pages=222–226|publisher=The Association for Tropical Biology and Conservation|doi=10.2307/2388813|jstor=2388813}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{commonscat|Philodendron}}
{{wikispecies|Philodendron}}
*-{[http://www.aroid.org/genera/generapage.php?genus=philodendron International Aroid Society: The genus ''Philodendron'']}-
*-{[http://blueboard.com/pahatan/ Meconostigma Philodendrons]}-
*-{[http://www.floraskolkata.com/philodendron.html Philodendron details]}-


{{taxonbar}}
{{taxonbar}}

Верзија на датум 24. новембар 2016. у 20:37

Филодендрон
Philodendron bipinnatifidum
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Скривеносеменице
(нерангирано):
Монокотиле
Ред:
Alismatales
Породица:
Araceae
Потпородица:
Aroideae
Племе:
Philodendreae
Род:
Philodendron

Синоними[1]
  • Calostigma Schott
  • Meconostigma Schott
  • Sphincterostigma Schott
  • Arosma Raf.
  • Telipodus Raf.
  • Thaumatophyllum Schott
  • Elopium Schott
  • Baursea (Rchb.) Hoffmanns. ex Kuntze

Филодендрон (Philodendron) представља велики род монокотиледоних скривеносеменица из породице Araceae (козлаци). Род обухвата − према подацима из 2015. године − 489 врста, и други је по бројности род у прпадајућој му породици.[2][3][4]

Таксономски гледано род Филодендрона је и даље недовољно испитан, са много и даље не откривених врста. Име рода потиче од грчких речи фило и дендрон (грч. φιλέω + δένδρον // „наклоност, љубав + дрво”) и у свакодневном говору готово све врсте се називају својим уопштеним именом − филодендрони. Због свог атрактивног изгледа многе врсте се данас узгајају као украсне биљке.

Опис рода

Филодендрон је род биљака који у природи расте у влажним тропским кишним шумама. Расту од обала мора и језера па до надморских висина од око 2.000 метара. Пореклом су из тропских делова Централне Америке, а данас су раширени у свим тропским подручјима, у Аустралији, на пацифичким острвима и у Азији.

Све врсте из рода филодендрона су вечнозелене монокотиледоне скривеносеменице, али у поређењу са осталим родовима из породице козлаца филодендрони се доста разликују. Филодендрони могу бити епифите, хемиепифите и копнене биљке,[5] а у зависности од природног окружења често представљају комбинације сва три животна облика. Хемиепифитни филодендрони се деле на примарне и секундарне. Примарне хемиепифите свој живот започињу у крошњама другог дрвећа где семе клија и почиње да се развија. Након тога биљка наставља свој живот као типчна епифита и када достигне одређену зрелост почиње да развија ваздушно корење које се пружа према тлу. Када корени досегну површину тла биљка се укорени и будући живот наставља као копнена форма. То значи да је животна стратегија код филодендрона да у младости биљка има довољно светлости за несметану фотосинтезу, а потом као одрасла јединка везом са тлом обезбеђује директан доток храњивих материја преко корена. Неке искључиво епифитне врсте живе у симбиозама са мравима,[6] а да би привукли мраве корење лучи нецветни нектар којим се мрави хране. Мрави формирају своја гнезда око корења биљке и на тај начин биљви обезбеђују храњиве материје и заштиту од грабљиваца.[7]

Секондарни епифитни филодендрони свој живот започињу или на тлу или на деловима друге биљке близу тла, и код ових форми корење је у вези са подлогом од најранијих стадија развоја. С временом биљка почиње да се пење уз одговарајућу подлогу и могу да се развију у потпуне епифитне форме без везе са тлом. Уколико семе не клија у подножју неког већег стабла, биљка пуже по земљи и то увек у смеру где је засенченост већа. И када пронађе одговарајуће стабло наставља да се пење у висину. Та особина биљака назива се скототропизам. Након што биљка пронађе одговарајуће стабло она престаје да буде скототропна и постаје фототропна (расте у смеру извора светлости).

Референце

  1. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
  2. ^ „Philodendron”. World Checklist of Selected Plant Families. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 2015-09-13. 
  3. ^ Mayo 1990, стр. 37
  4. ^ Croat 1997, стр. 312
  5. ^ Croat 1985, стр. 252
  6. ^ Yu 1994, стр. 222–223
  7. ^ Gibernau et al. 2008, стр. 689
  • Barabé, Denis; Gibernau, Marc; Forest, Félix (мај 2002). „Zonal thermogenetic dynamics of two species of Philodendron from two different subgenera (Araceae)”. Botanical Journal of the Linnean Society. 139 (1): 79—86. doi:10.1046/j.1095-8339.2002.00040.x. 
  • Bell, Adrian D.; Bryan, Alan (2008). Plant Form: An Illustrated Guide to Flowering Plant Morphology. Timber Press. ISBN 0-88192-850-X. 
  • Blüthgen, Nico; Verhaagh, Manfred; Goitía, William; Jaffé, Klaus; Morawetz, Wilfried; Barthlott, Wilhelm (2000). „How plants shape the ant community in the Amazonian rainforest canopy: the key role of extrafloral nectaries and homopteran honeydew”. Oecologia. Springer-Verlag. 125 (2): 229—240. PMID 24595834. doi:10.1007/s004420000449. 
  • Bown, Deni (2000). Aroids: Plants of the Arum Family [ILLUSTRATED]. Timber Press. ISBN 0-88192-485-7. 
  • Chouteau, Mathieu; Barabé, Denis; Gibernau, Marc (2006). „A Comparative Study of Inflorescence Characters and Pollen-Ovule Ratios Among the Genera Philodendron and Anthurium (Araceae)”. International Journal of Plant Sciences. The University of Chicago. 167 (4): 817—829. doi:10.1086/504925. 
  • Croat, Thomas B. (1985). „Collecting and Preparing Specimens of Araceae”. Annals of the Missouri Botanical Garden. Missouri Botanical Garden Press. 72 (2): 252—258. JSTOR 2399178. doi:10.2307/2399178. 
  • Croat, Thomas B. (1997). „A Revision of Philodendron Subgenus Philodendron (Araceae) for Mexico and Central America”. Annals of the Missouri Botanical Garden. Missouri Botanical Garden Press. 84 (3): 311—704. JSTOR 2992022. doi:10.2307/2992022. 
  • Croat, Thomas B.; Yu, Guoqin (30. 10. 2006). „Four New Species of Philodendron (Araceae) from South America”. Willdenowia. Botanischer Garten und Botanisches Museum, Berlin-Dahlem. 36 (2): 885—894. doi:10.3372/wi.36.36220. 
  • Croat, Thomas B.; Mora, Marcela; Kirkman, Ryan W. (2007). „Philodendron scherberichii (Araceae), a new endemic species from a high mountain forest in southwestern Colombia”. Willdenowia. 37: 319—322. doi:10.3372/wi.37.37121. 
  • Dart, Richard C. (15. 12. 2003). Medical Toxicology (3rd изд.). Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-2845-2. 
  • Der Marderosian, Ara H.; Giller, Fredrick B.; Roia Jr., Frank C. (јул 1976). „Phytochemical and Toxicological Screening of Household Ornamental Plants Potentially Toxic to Humans”. Journal of Toxicology and Environmental Health. 1 (6): 939—953. PMID 966322. doi:10.1080/15287397609529396. 
  • Foxcroft, Llewellyn C.; Richardson, David M.; Wilson, John R. U. (2008). „Ornamental Plants as Invasive Aliens: Problems and Solutions in Kruger National Park, South Africa”. Environmental Management. Springer. 41 (1): 32—51. PMID 17943344. doi:10.1007/s00267-007-9027-9. 
  • French, J. C. (јун 1987). „Systematic Occurrence of a Sclerotic Hypodermis in Roots of Araceae”. American Journal of Botany. Botanical Society of America. 74 (6): 891—903. JSTOR 2443870. doi:10.2307/2443870. 
  • Frohne, Dietrich; Pfänder, Hans Jürgen (2005). Poisonous Plants: A Handbook for Doctors, Pharmacists, Toxicologists, Biologists, and Veterinarians (2nd изд.). Manson Publishing. ISBN 1-874545-94-4. 
  • Gauthier, Marie-Pierre L.; Barabé, Denis; Bruneau, Anne (2008). „Molecular phylogeny of the genus Philodendron (Araceae): delimitation and infrageneric classification”. Botanical Journal of the Linnean Society. 156 (1): 13—27. doi:10.1111/j.1095-8339.2007.00733.x. 
  • Gibernau, Marc; Barabé, Denis; Cerdan, Philippe; Dejean, Alain (новембар 1999). „Beetle Pollination of Philodendron solimoesense (Araceae) in French Guiana”. International Journal of Plant Sciences. The University of Chicago Press. 160 (6): 1135—1143. PMID 10568780. doi:10.1086/314195. 
  • Gibernau, Marc; Barabé, Denis (2000). „Thermogenesis in three Philodendron species (Araceae) of French Guiana”. Canadian Journal of Botany. 78 (5): 685—689. doi:10.1139/cjb-78-5-685. 
  • Gibernau, Marc; Albre, Jérôme; Dejean, Alain; Barabé, Denis (новембар 2002). „Seed Predation in Philodendron solimoesense (Araceae) by Chalcid Wasps (Hymenoptera)”. International Journal of Plant Sciences. The University of Chicago Press. 163 (6): 1017—1023. doi:10.1086/342628. 
  • Gibernau, Marc; Orivel, Jérome; Dejean, Alain; Delabie, Jacques; Barabé, Denis (2008). „Flowering as a key factor in ant–Philodendron interactions”. Journal of Tropical Ecology. Cambridge University Press. 24 (6): 689—692. doi:10.1017/S0266467408005488. 
  • Gonçalves, Eduardo G. (1997). „A New Species of Philodendron (Araceae) from Central Brazil”. Kew Bulletin. Springer. 52 (2): 499—502. JSTOR 4110401. doi:10.2307/4110401. 
  • Gonçalves, Eduardo G.; Mayo, Simon J. (2000). „Philodendron venustifoliatum (Araceae): A New Species from Brazil”. Kew Bulletin. Springer. 55 (2): 483—486. doi:10.2307/4115665. 
  • Gorchov, David L.; Cornejo, Fernando; Ascorra, Cesar F.; Jaramillo, Margarita (новембар 1995). „Dietary Overlap between Frugivorous Birds and Bats in the Peruvian Amazon”. Oikos. Blackwell Publishing. 74 (2): 235—250. doi:10.2307/3545653. 
  • Gottsberger, Gerhard; Silberbauer-Gottsberger, Ilse (март 1991). „Olfactory and Visual Attraction of Erioscelis emarginata (Cyclocephalini, Dynastinae) to the Inflorescences of Philodendron selloum (Araceae)”. Biotropica. The Association for Tropical Biology and Conservation. 23 (1): 23—28. doi:10.2307/2388684. 
  • Greer, M. J. (1961). „Plant Poisonings in Cats”. Modern Veterinary Practice. 
  • Kramer, Jack (1974). Philodendrons. Scribner. ISBN 0-684-13698-8. 
  • Mayo, S. J. (1990). „History and Infrageneric Nomenclature of Philodendron (Araceae)”. Kew Bulletin. Springer. 45 (1): 37—71. JSTOR 4114436. doi:10.2307/4114436. 
  • Mayo, S. J. (1991). „A Revision of Philodendron Subgenus Meconostigma (Araceae)”. Kew Bulletin. Springer. 46 (4): 601—681. JSTOR 4110410. doi:10.2307/4110410. 
  • McColley, R. H.; Miller, H. N. (1965). „Philodendron improvement through hybridization”. Proceedings of the Florida State Horticultural Society. 78: 409—415. 
  • McIntire, Matilda S.; Guest, James R.; Porterfield, John F. (1990). „Philodendron - an infant death”. Journal of Toxicology - Clinical Toxicology. 28 (2): 177—183. PMID 2398518. doi:10.3109/15563659008993490. 
  • Mrvos, Rita; Dean, Bonnie S.; Krenzelok, Edward P. (1991). „Philodendron/dieffenbachia ingestions: are they a problem?”. Journal of Toxicology - Clinical Toxicology. 29 (4): 485—491. PMID 1749055. doi:10.3109/15563659109025745. 
  • Murphy, Christina M.; Breed, Michael D. (2008). „Nectar and Resin Robbing in Stingless Bees”. American Entomologist. 54 (1): 36—44. 
  • Nagy, Kenneth A.; Odell, Daniel K.; Seymour, Roger S. (15. 12. 1972). „Temperature Regulation by the Inflorescence of Philodendron”. Science. American Association for the Advancement of Science. 178 (4066): 1195—1197. PMID 17748981. doi:10.1126/science.178.4066.1195. 
  • Orihuela, Rodrigo Leonel Lozano; Waechter, Jorge Luiz (2010). „Host size and abundance of hemiepiphytes in a subtropical stand of Brazilian Atlantic Forest”. Journal of Tropical Ecology. Cambridge University Press. 26 (1): 119—122. doi:10.1017/S0266467409990496. 
  • Pierce, J. H. (1970). „Encephalitis Signs from Philodendron Leaf”. Modern Veterinary Practice. 
  • Plowman, Timothy (1969). „Folk Uses of New World Aroids”. Economic Botany. Springer. 23 (2): 97—122. doi:10.1007/bf02860613.  |first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)
  • Ray, Thomas S. (децембар 1990). „Metamorphosis in the Araceae”. American Journal of Botany. Botanical Society of America. 77 (12): 1599—1609. JSTOR 2444492. doi:10.2307/2444492. 
  • Richard-Hansen, Cécile; Bello, Natalia; Vié, Jean-Christophe (октобар 1998). „Tool use by a red howler monkey (Alouatta seniculus) towards a two-toed sloth (Choloepus didactylus)”. Primates. 39 (4): 545—548. doi:10.1007/BF02557575. 
  • Sakuragui, Cássia M.; Sakuragui, Cassia M. (2001). „Two New Species of Philodendron (Araceae) from Brazil”. Novon. Missouri Botanical Garden Press. 11 (1): 102—104. ISSN 1055-3177. JSTOR 3393217. doi:10.2307/3393217. 
  • Schott, Heinrich Wilhelm (1832). Meletemata Botanica. 
  • Schott, Heinrich Wilhelm (1856). Synopsis aroidearum. 
  • Schott, Heinrich Wilhelm (1860). Prodromus Systematis Aroidearum. 
  • Sellers, Sarah J.; King, Maralee; Aronson, Carl E.; Der Marderosian, Ara H. (април 1978). „Toxicologic assessment of Philodendron oxycardium Schott (Araceae) in domestic cats”. Veterinary and Human Toxicology. 20 (2): 92—96. ISSN 0145-6296. 
  • Seymour, Roger S.; Gibernau, Marc (2008). „Respiration of thermogenic inflorescences of Philodendron melinonii: natural pattern and responses to experimental temperatures”. Journal of Experimental Botany. 59 (6): 1353—1362. PMID 18375932. doi:10.1093/jxb/ern042. 
  • Spoerke Jr., David G.; Smolinske, Susan C. (3. 7. 1990). Toxicity of Houseplants (1st изд.). CRC Press. ISBN 0-8493-6655-0. 
  • Swithinbank, Anne (1. 1. 2005). Conservatory Gardener. New Line Books. ISBN 1-57717-195-0. 
  • Vieira, Emerson M.; Izar, Patrícia (1999). „Interactions between aroids and arboreal mammals in the Brazilian Atlantic rainforest”. Plant Ecology. Kluwer Academic Publishers. 145 (1): 75—82. doi:10.1023/A:1009859810148. 
  • Yu, Douglas W. (јун 1994). „The Structural Role of Epiphytes in Ant Gardens”. Biotropica. The Association for Tropical Biology and Conservation. 26 (2): 222—226. JSTOR 2388813. doi:10.2307/2388813. 

Спољашње везе

Филодендрон на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Филодендрон.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филодендрон&oldid=12214080”