Океанија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Океанија је име које се користи за неколико група острва која се налазе у Тихом океану. Термин Океанија смислио је француски истраживач Жил Димон д'Ирвил (фр. Jules Dumont d'Urville). Групе острва се грубо могу поделити:

• Полинезија (укључује Нови Зеланд)
• Меланезија (укључује Нову Гвинеју)
• Микронезија
• Аустралија (са Тасманијом и другим околним острвима)

Аустралија се понекад издваја као засебан континент. У Океанију се најчешће сврстава и Малајски архипелаг.

Океанија се простире преко огромне области Тихог океана или Пацифика и састоји се од великог острва Аустралије (која је готово континент за себе), Новог Зеланда, Папуе Нове Гвинеје и хиљада малих пацифичких острва.

Велики део Аустралије чине жарке, суве пустиње и травнате низије које се називају аутбек или забачене области. Највећи број људи живи у мањим и већим градовима у близини обала, нарочито јужне обале. Насупрот томе, Папуа Нова Гвинеја је земља високих планина и густих прашума. Многа домородачка племена живе у планинским долинама тако издвојено да су тек недавно дошла у везу са спољним светом.

Нови Зеланд се састоји од два острва, северног, које је топло и вулканско, и јужног, на коме је свежије и има планина и шума. Травнате низије су плодне и погодне за пољопривреду. Због удаљености Новог Зеланда, као и Папуе Нове Гвинеје и Аустралије,на том простору живе животиње које се не срећу нигде на свету.

Пацифичка острва су производ вулкана који су били активни испод површине океана. Нека острва, на пример Хаваји, још имају активне вулкане. Острва су груписана у државе. Неке су независне, а нека су, као Нова Каледонија, колоније европских земаља или САД. Многа пацифичка острва веома су лепа, с бујним растињем и топлом климом. Туристи их стога радо посећују, а због обиља плодне земље погодна су за узгајање усева.

[уреди] Државе Океаније

Држава	Главни град	Државно уређење	Густина насељености (по km²)	Површина (km²)	Становника (2002-07-01 прибл.)
Аустралија	Канбера	Федерална република	2,5	7.686.850	19.546.792
Вануату	Вила	Република	16	12.200	196.178
Кирибати	Тарава	Република	119	811	96.335
Маршалска Острва	Улига	Парламентарна демократија	407	181	73.630
Микронезија	Паликир	Федерална република	194	702	135.869
Науру	нема	Република	587	21	12.329
Нови Зеланд	Велингтон	Парламентарна демократија	15	268.680	3.908.037
Палау	Мелекеок	Република	42	458	19.409
Папуа Нова Гвинеја	Порт Морзби	Уставна монархија	11	462.840	5.172.033
Самоа	Апиа	Парламентарна монархија	61	2.944	178.631
Соломонова Острва	Хониара	Парламентарна монархија	17	28.450	494.786
Тонга	Нукуалофа	Уставна монархија	142	748	106.137
Тувалу	Фунафути	Парламентарна монархија	429	26	11.146
Фиџи	Сува	Република	47	18.270	856.346

Зависне државе	Густина насељености (по km²)	Површина (km²)	Становника (2002-07-01 прибл.)
Америчка Самоа (САД)	345	199	68.688
Валис и Футуна (Фр.)	57	274	15.585
Гуам (САД)	293	549	160.796
Кокосова острва (Аус)	45	14	632
Кукова острва (Н.З.)	87	240	20.811
Ниуе (Н.З.)	8,2	260	2.134
Нова Каледонија (Фр.)	11	19.060	207.858
Острво Норфолк (Аус.)	53	35	1.866
Острва Питкерн (УК)	1,0	47	47
Северна Маријанска острва (САД)	162	477	77.311
Токелау (Н.З.)	143	10	1.431
Ускршње острво (Чиле)	23,1	164	3.791
Француска Полинезија (Фр.)	62	4.167	257.847

[уреди] Спољашне везе

• Океанија и Опен директори програм

Континенти света
Азија				Африка				Северна Америка				Јужна Америка				Европа				Аустралија и Океанија				Антарктик
Африка-Евроазија									Северна и Јужна Америка									Евроазија
Геолошки суперконтиненти :  Гондвана · Северноатлантско копно · Пангеа · Панотија · Родина · Колумбија · Кенорленд · Ур