Океанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Положај Океаније у свету
Карта Океаније.
Културне зоне Океаније - Полинезија, Меланезија и Микронезија

Океанија је име које се користи за неколико група острва која се налазе у Тихом океану. Термин Океанија смислио је француски истраживач Жил Димон д'Ирвил. Групе острва се грубо могу поделити:

Аустралија се понекад издваја као засебан континент. У Океанију се најчешће сврстава и Малајски архипелаг.

Океанија се простире преко огромне области Тихог океана или Пацифика и састоји се од великог острва Аустралије (која је готово континент за себе), Новог Зеланда, Папуе Нове Гвинеје и хиљада малих пацифичких острва.

Велики део Аустралије чине жарке, суве пустиње и травнате низије које се називају аутбек или забачене области. Највећи број људи живи у мањим и већим градовима у близини обала, нарочито јужне обале. Насупрот томе, Папуа Нова Гвинеја је земља високих планина и густих прашума. Многа домородачка племена живе у планинским долинама тако издвојено да су тек недавно дошла у везу са спољним светом.

Нови Зеланд се састоји од два острва, северног, које је топло и вулканско, и јужног, на коме је свежије и има планина и шума. Травнате низије су плодне и погодне за пољопривреду. Због удаљености Новог Зеланда, као и Папуе Нове Гвинеје и Аустралије, на том простору живе животиње које се не срећу нигде на свету.

Пацифичка острва су производ вулкана који су били активни испод површине океана. Нека острва, на пример Хаваји, још имају активне вулкане. Острва су груписана у државе. Неке су независне, а нека су, као Нова Каледонија, колоније европских земаља или САД. Многа пацифичка острва веома су лепа, с бујним растињем и топлом климом. Туристи их стога радо посећују, а због обиља плодне земље погодна су за узгајање усева.

Државе Океаније[уреди]

Држава Главни град Државно уређење Густина

насељености (по km²)

Површина

(km²)

Становника

(2002-07-01 прибл.)

Аустралија Аустралија Канбера Федерална република 2,5 7.686.850 19.546.792
Вануату Вануату Порт Вила Република 16 12.200 196.178
Кирибати Кирибати Јужна Тарава Република 119 811 96.335
Маршалска Острва Маршалска Острва Маџуро Парламентарна демократија 407 181 73.630
Микронезија Микронезија Паликир Федерална република 194 702 135.869
Науру Науру нема Република 587 21 12.329
Нови Зеланд Нови Зеланд Велингтон Парламентарна демократија 15 268.680 3.908.037
Палау Палау Мелекеок Република 42 458 19.409
Папуа Нова Гвинеја Папуа Нова Гвинеја Порт Морзби Уставна монархија 11 462.840 5.172.033
Самоа Самоа Апиа Парламентарна монархија 61 2.944 178.631
Соломонова Острва Соломонова Острва Хониара Парламентарна монархија 17 28.450 494.786
Тонга Тонга Нукуалофа Уставна монархија 142 748 106.137
Тувалу Тувалу Фунафути Парламентарна монархија 429 26 11.146
Фиџи Фиџи Сува Република 47 18.270 856.346
Зависне територије Густина

насељености (по km²)

Површина

(km²)

Становника

(2002-07-01 прибл.)

Америчка Самоа (САД) 345 199 68.688
Валис и Футуна (Фр.) 57 274 15.585
Гвам (САД) 293 549 160.796
Кокосова острва (Аус) 45 14 632
Кукова острва (Н. З.) 87 240 20.811
Нијуе (Н. З.) 8,2 260 2.134
Нова Каледонија (Фр.) 11 19.060 207.858
Острво Норфок (Аус.) 53 35 1.866
Острва Питкерн (УК) 1,0 47 47
Северна Маријанска острва (САД) 162 477 77.311
Токелау (Н. З.) 143 10 1.431
Ускршње острво (Чиле) 23,1 164 3.791
Француска Полинезија (Фр.) 62 4.167 257.847

Карта[уреди]

Map of Oceania-Pacific wide.svg

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :