Порођај — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
.
Ред 1: Ред 1:
{{infobox medical condition (new)
⚫
[[Датотека:Crying newborn.jpg|мини|десно|350п|Уплакано новорођенче]]
| name = Childbirth
'''Порођај''' представља прекид трудноће након 28 недјеља. Према дефиницији [[Светска здравствена организација|СЗО]] (свјетске здравствене организације) нормална трудноћа траје 37 до 42 недјеље. Порођај који наступи прије 37 седмице зове се пријевремени порођај, а онај који наступи након 42 недјеље [[Трудноћа|гравидитета]] је пролонгирана трудноћа, односно пренешена.
| synonyms = партус, рођење<ref>{{cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/confinement|title=confinement - Definition of confinement in English by Oxford Dictionaries|website=Oxford Dictionaries - English}}</ref><ref>{{cite web|url=https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/confinement|title=CONFINEMENT - meaning in the Cambridge English Dictionary|website=dictionary.cambridge.org}}</ref>
| image = Postpartum baby2.jpg
⚫
| caption = Мајка и новорођенче, након другог порођајног доба
| field = [[Obstetrics|Акушерство]]
| symptoms =
| complications = [[Obstructed labour|Ометени порођај]], [[postpartum bleeding|постпартумско крварење]], [[eclampsia|еклампсија]], [[породиљска грозница]], [[перинатална асфиксија]], [[Kangaroo care|неонатална хипотермија]]<ref>{{cite journal | vauthors = Lunze K, Bloom DE, Jamison DT, Hamer DH | title = The global burden of neonatal hypothermia: systematic review of a major challenge for newborn survival | journal = BMC Medicine | volume = 11 | issue = 1 | pages = 24 | date = January 2013 | pmid = 23369256 | pmc = 3606398 | doi = 10.1186/1741-7015-11-24 }}</ref><ref name=Mar2014/><ref name=WHO2008Ed/>
| onset =
| duration =
| types = [[Vaginal delivery|Вагинални порођај]], [[царски рез]]<ref name=Mem2013/><ref name=Mart2015/>
| causes = [[Трудноћа]]
| risks =
| diagnosis =
| differential =
| prevention = [[Контрола рађања]], [[побачај]]
| treatment =
| medication =
| prognosis =
| frequency = 135 милиона (2015)<ref name=CIA2015/>
| deaths = 500.000 [[maternal death|мајчинских смрти]] годишње
}}
⚫
[[Датотека:Crying newborn.jpg|мини|десно|250п|Уплакано новорођенче]]
⚫
[[Датотека:Baby being weighed.jpg|мини|десно|250п|Вагање новорођенчета]]
{{рут}}
<!-- Definition -->
'''Порођај''' је окончање [[pregnancy|трудноће]] при чему једна или више [[беба]] напушта мајчину [[Материца|материцу]] путем вагиналног пролаза или [[царски рез|царског реза]].<ref name=Mart2015>{{cite book|last1=Martin|first1=Elizabeth| name-list-format = vanc |title=Concise Colour Medical l.p.Dictionary|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-968799-2|page=375|url=https://books.google.com/books?id=2_EkBwAAQBAJ&pg=PA375|language=en|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20170911003120/https://books.google.com/books?id=2_EkBwAAQBAJ&pg=PA375|archive-date=2017-09-11|df=|year=2015}}</ref> Према дефиницији [[Светска здравствена организација|СЗО]] (свјетске здравствене организације) нормална трудноћа траје 37 до 42 недјеље. Порођај који наступи прије 37 седмице зове се пријевремени порођај, а онај који наступи након 42 недјеље [[Трудноћа|гравидитета]] је пролонгирана трудноћа, односно пренешена. In 2015, there were about 135 million [[birth]]s globally.<ref name=CIA2015>{{cite web|title=The World Factbook|url=https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/xx.html|website=www.cia.gov|access-date=30 July 2016|date=July 11, 2016|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20161116011033/https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/xx.html|archive-date=16 November 2016|df=}}</ref> About 15 million were born [[preterm|before 37 weeks of gestation]],<ref>{{cite web|title=Preterm birth Fact sheet N°363|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs363/en/|website=WHO|access-date=30 July 2016|date=November 2015|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20150307050438/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs363/en/|archive-date=7 March 2015|df=}}</ref> while between 3 and 12% were born [[postterm pregnancy|after 42 weeks]].<ref>{{cite book|last1=Buck|first1=Germaine M.|last2=Platt|first2=Robert W. | name-list-format = vanc |title=Reproductive and perinatal epidemiology|date=2011|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-985774-6|page=163|url=https://books.google.com/books?id=by1lwSpfruQC&pg=PA163|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20170911003120/https://books.google.com/books?id=by1lwSpfruQC&pg=PA163|archive-date=2017-09-11|df=}}</ref> In the [[developed world]] most deliveries occur in hospitals,<ref>{{cite book|last1=Co-Operation|first1=Organisation for Economic|last2=Development|title=Doing better for children|date=2009|publisher=OECD|location=Paris|isbn=978-92-64-05934-4|page=105|url=https://books.google.com/books?id=0Q_WAgAAQBAJ&pg=PA105|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20170911003120/https://books.google.com/books?id=0Q_WAgAAQBAJ&pg=PA105|archive-date=2017-09-11|df=}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Olsen O, Clausen JA | title = Planned hospital birth versus planned home birth | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 9 | pages = CD000352 | date = September 2012 | pmid = 22972043 | pmc = 4238062 | doi = 10.1002/14651858.CD000352.pub2 }}</ref> while in the [[developing world]] most births take place at home with the support of a [[traditional birth attendant]].<ref>{{cite book|last1=Fossard|first1=Esta de|last2=Bailey|first2=Michael| name-list-format = vanc |title=Communication for Behavior Change: Volume lll: Using Entertainment–Education for Distance Education|date=2016|publisher=SAGE Publications India|isbn=978-93-5150-758-1|url=https://books.google.com/books?id=PWElDAAAQBAJ&pg=PT138|access-date=31 July 2016|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20170911003120/https://books.google.com/books?id=PWElDAAAQBAJ&pg=PT138|archive-date=11 September 2017|df=}}</ref>

<!-- Method -->
The most common way of childbirth is a [[vaginal delivery]].<ref name=Mem2013>{{cite journal | vauthors = Memon HU, Handa VL | title = Vaginal childbirth and pelvic floor disorders | journal = Women's Health | volume = 9 | issue = 3 | pages = 265–77; quiz 276–7 | date = May 2013 | pmid = 23638782 | pmc = 3877300 | doi = 10.2217/whe.13.17 }}</ref> It involves three stages of labour: the [[cervical effacement|shortening]] and [[Cervical dilation|opening of the cervix]], descent and [[birth]] of the baby, and the delivery of the [[placenta]].<ref name=Col2016/> The first stage typically lasts twelve to nineteen hours, the second stage twenty minutes to two hours, and the third stage five to thirty minutes.<ref name=NIH2010/> The first stage begins with crampy abdominal or back pains that last around half a minute and occur every ten to thirty minutes.<ref name=Col2016>{{cite web |title= Birth |url= http://www.encyclopedia.com/topic/birth.aspx#5 |work= [[Columbia Encyclopedia|The Columbia Electronic Encyclopedia]] |edition= 6 |publisher= [[Columbia University Press]] |year= 2016 |access-date= 2016-07-30 |via= Encyclopedia.com |deadurl= no |archive-url= https://web.archive.org/web/20160306205819/http://www.encyclopedia.com/topic/birth.aspx#5 |archive-date= 2016-03-06 |df= }}</ref> The crampy pains become stronger and closer together over time.<ref name=NIH2010>{{cite web|title=Pregnancy Labor and Birth|url=http://www.womenshealth.gov/pregnancy/childbirth-beyond/labor-birth.html|website=Women's Health|access-date=31 July 2016|date=September 27, 2010|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20160728000124/http://www.womenshealth.gov/pregnancy//childbirth-beyond/labor-birth.html|archive-date=28 July 2016|df= |quote=The first stage begins with the onset of labor and ends when the cervix is fully opened. It is the longest stage of labor, usually lasting about 12 to 19 hours<br>..<br>The second stage involves pushing and delivery of your baby. It usually lasts 20 minutes to two hours.}}</ref> During the second stage pushing with [[uterine contraction|contractions]] may occur.<ref name=NIH2010/> In the third stage [[delayed cord clamping|delayed clamping of the umbilical cord]] is generally recommended.<ref>{{cite journal | vauthors = McDonald SJ, Middleton P, Dowswell T, Morris PS | title = Effect of timing of umbilical cord clamping of term infants on maternal and neonatal outcomes | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 7 | issue = 7 | pages = CD004074 | date = July 2013 | pmid = 23843134 | doi = 10.1002/14651858.CD004074.pub3 }}</ref> A number of methods can help with [[pain]] such as relaxation techniques, [[opioids]], and [[spinal block]]s.<ref name=NIH2010/>

<!-- Recommendations -->
Most babies are born [[cephalic presentation|head first]]; however about 4% are born feet or [[buttock]] first, known as [[breech birth|breech]].<ref name=NIH2010/><ref>{{cite journal | vauthors = Hofmeyr GJ, Hannah M, Lawrie TA | title = Planned caesarean section for term breech delivery | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 7 | pages = CD000166 | date = July 2015 | pmid = 26196961 | doi = 10.1002/14651858.CD000166.pub2 }}</ref> Typically the heads enter the pelvis facing to one side, and then rotate to face down.<ref>{{Cite news|url=http://www.womenshealth.gov/pregnancy/childbirth-and-beyond|title=Childbirth and beyond|date=2016-12-13|work=womenshealth.gov|access-date=2018-11-20|language=en}}</ref> During labour a woman can generally eat and move around as she likes, but pushing is not recommended during the first stage or during delivery of the head, and [[enema]]s are not recommended.<ref>{{cite book|title=Childbirth: Labour, Delivery and Immediate Postpartum Care|date=2015|publisher=World Health Organization|isbn=978-92-4-154935-6|page=Chapter D|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK326674/|access-date=31 July 2016|language=en|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20170911003120/https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK326674/|archive-date=11 September 2017|df=}}</ref> While making a cut to the opening of the [[vagina]], known as an [[episiotomy]], is common, it is generally not needed.<ref name=NIH2010/> In 2012, about 23 million deliveries occurred by a surgical procedure known as [[Caesarean section]].<ref name=Mol2015>{{cite journal | vauthors = Molina G, Weiser TG, Lipsitz SR, Esquivel MM, Uribe-Leitz T, Azad T, Shah N, Semrau K, Berry WR, Gawande AA, Haynes AB | title = Relationship Between Cesarean Delivery Rate and Maternal and Neonatal Mortality | journal = JAMA | volume = 314 | issue = 21 | pages = 2263–70 | date = December 2015 | pmid = 26624825 | doi = 10.1001/jama.2015.15553 }}</ref> Caesarean sections may be recommended for [[twin]]s, [[fetal distress|signs of distress in the baby]], or breech position.<ref name=NIH2010/> This method of delivery can take longer to heal from.<ref name=NIH2010/>

<!-- Complications -->
Each year, complications from pregnancy and childbirth result in about 500,000 [[maternal deaths]], 7 million women have serious long term problems, and 50 million women have negative health outcomes following delivery.<ref name=WHO2008Ed/> Most of these occur in the [[developing world]].<ref name=WHO2008Ed/> Specific complications include [[obstructed labour]], [[postpartum bleeding]], [[eclampsia]], and [[postpartum infection]].<ref name=WHO2008Ed>{{cite book|title=Education material for teachers of midwifery : midwifery education modules|date=2008|publisher=World Health Organisation|location=Geneva [Switzerland]|isbn=978-92-4-154666-9|edition=2nd|url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2008/9789241546669_4_eng.pdf?ua=1|page=3|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20150221002801/http://whqlibdoc.who.int/publications/2008/9789241546669_4_eng.pdf?ua=1|archive-date=2015-02-21|df=}}</ref> Complications in the baby may include [[birth asphyxia|lack of oxygen at birth]], [[Birth trauma (physical)|birth trauma]], [[Premature birth|prematurity]], and infections.<ref name=Mar2014>{{cite book |last1=Martin |first1=Richard J. |last2=Fanaroff |first2=Avroy A. |last3=Walsh |first3=Michele C.| name-list-format = vanc |title=Fanaroff and Martin's Neonatal-Perinatal Medicine: Diseases of the Fetus and Infant|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-0-323-29537-6|page=116|url=https://books.google.com/books?id=AnVYBAAAQBAJ&pg=PA116|language=en|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20170911003120/https://books.google.com/books?id=AnVYBAAAQBAJ&pg=PA116|archive-date=2017-09-11|df=|date=2014-08-20}}</ref><ref name=WHO2018New>{{cite web | url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs333/en/ | title=Newborns: reducing mortality | publisher=World Health Organization | access-date=1 February 2017 | author=World Health Organization | deadurl=no | archive-url=https://web.archive.org/web/20170403211834/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs333/en/ | archive-date=3 April 2017 | df= }}</ref>


== Механизам настанка порођаја ==
== Механизам настанка порођаја ==
Ред 7: Ред 41:


== Порођајна доба ==
== Порођајна доба ==




Према класичним схватањима порођај се дијели на четири порођајна доба:
Према класичним схватањима порођај се дијели на четири порођајна доба:
Ред 24: Ред 56:


== Друго порођајно доба ==
== Друго порођајно доба ==

⚫
[[Датотека:Postpartum baby2.jpg|мини|десно|300п|Мајка и новорођенче, након другог порођајног доба]]


Почиње од максималне дилатације спољњег ушћа и завршава истискивањем плода. Друго порођајно доба не смије трајати дуже од 2 часа. Пред сам крај другог порођајног доба ради се [[епизиотомија]]. По изласку дјетета из порођајног канала дијете се одиже у вис да би се из дисајних путева избацила плодова вода и слуз. Потом се дијете полегне на равну подлогу и изврши се аспирација уста, ждријела и носа. Новорођенчету се укапа у очи 1% раствора [[сребронитрат]] и уради се груба обрада пупковине. Са коже дјетета се овлаш обрише сирасти маз којим је прекривена. У порођајној сали се поред овог уради и такозвани [[Апгар тест]].
Почиње од максималне дилатације спољњег ушћа и завршава истискивањем плода. Друго порођајно доба не смије трајати дуже од 2 часа. Пред сам крај другог порођајног доба ради се [[епизиотомија]]. По изласку дјетета из порођајног канала дијете се одиже у вис да би се из дисајних путева избацила плодова вода и слуз. Потом се дијете полегне на равну подлогу и изврши се аспирација уста, ждријела и носа. Новорођенчету се укапа у очи 1% раствора [[сребронитрат]] и уради се груба обрада пупковине. Са коже дјетета се овлаш обрише сирасти маз којим је прекривена. У порођајној сали се поред овог уради и такозвани [[Апгар тест]].
Ред 37: Ред 67:


== Четврто порођајно доба ==
== Четврто порођајно доба ==

⚫
[[Датотека:Baby being weighed.jpg|мини|десно|300п|Вагање новорођенчета]]


Почиње послије изласка [[Постељица|постељице]] и плодових овојака. Траје два сата и представља доба смиривања [[Материца|утериних]] контракција и хемостазе.
Почиње послије изласка [[Постељица|постељице]] и плодових овојака. Траје два сата и представља доба смиривања [[Материца|утериних]] контракција и хемостазе.
Ред 46: Ред 74:
* [[Бабине]]
* [[Бабине]]
* [[Царски рез]]
* [[Царски рез]]

== Референце ==
{{Reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Childbirth}}
{{Commonscat|Childbirth}}
* -{[https://players.brightcove.net/3850378299001/SyAEZ6ptl_default/index.html?videoId=4703722752001 Spontaneous Vaginal Delivery], Video by Merck Manual Professional Edition}-
* -{[http://opqic.org/maternal-morbidity-mortality-in-the-media/ Maternal Morbidity/Mortality in the Media]}-


Списак породилишта у Србији:
Списак породилишта у Србији:
Ред 62: Ред 95:
* [http://www.schwanger-info.de Das unabhängige Informationsangebot der Bundeszentrale für gesundheitliche Aufklärung] {{de}}
* [http://www.schwanger-info.de Das unabhängige Informationsangebot der Bundeszentrale für gesundheitliche Aufklärung] {{de}}


{{Authority control}}

{{медицинско упозорење}}
{{медицинско упозорење}}


Верзија на датум 28. мај 2019. у 01:46

Childbirth
Синонимипартус, рођење[1][2]
Мајка и новорођенче, након другог порођајног доба
СпецијалностиАкушерство
КомпликацијеОметени порођај, постпартумско крварење, еклампсија, породиљска грозница, перинатална асфиксија, неонатална хипотермија[3][4][5]
ТиповиВагинални порођај, царски рез[6][7]
УзроциТрудноћа
ПревенцијаКонтрола рађања, побачај
Фреквенција135 милиона (2015)[8]
Смртност500.000 мајчинских смрти годишње
Уплакано новорођенче
Вагање новорођенчета

Порођај је окончање трудноће при чему једна или више беба напушта мајчину материцу путем вагиналног пролаза или царског реза.[7] Према дефиницији СЗО (свјетске здравствене организације) нормална трудноћа траје 37 до 42 недјеље. Порођај који наступи прије 37 седмице зове се пријевремени порођај, а онај који наступи након 42 недјеље гравидитета је пролонгирана трудноћа, односно пренешена. In 2015, there were about 135 million births globally.[8] About 15 million were born before 37 weeks of gestation,[9] while between 3 and 12% were born after 42 weeks.[10] In the developed world most deliveries occur in hospitals,[11][12] while in the developing world most births take place at home with the support of a traditional birth attendant.[13]

The most common way of childbirth is a vaginal delivery.[6] It involves three stages of labour: the shortening and opening of the cervix, descent and birth of the baby, and the delivery of the placenta.[14] The first stage typically lasts twelve to nineteen hours, the second stage twenty minutes to two hours, and the third stage five to thirty minutes.[15] The first stage begins with crampy abdominal or back pains that last around half a minute and occur every ten to thirty minutes.[14] The crampy pains become stronger and closer together over time.[15] During the second stage pushing with contractions may occur.[15] In the third stage delayed clamping of the umbilical cord is generally recommended.[16] A number of methods can help with pain such as relaxation techniques, opioids, and spinal blocks.[15]

Most babies are born head first; however about 4% are born feet or buttock first, known as breech.[15][17] Typically the heads enter the pelvis facing to one side, and then rotate to face down.[18] During labour a woman can generally eat and move around as she likes, but pushing is not recommended during the first stage or during delivery of the head, and enemas are not recommended.[19] While making a cut to the opening of the vagina, known as an episiotomy, is common, it is generally not needed.[15] In 2012, about 23 million deliveries occurred by a surgical procedure known as Caesarean section.[20] Caesarean sections may be recommended for twins, signs of distress in the baby, or breech position.[15] This method of delivery can take longer to heal from.[15]

Each year, complications from pregnancy and childbirth result in about 500,000 maternal deaths, 7 million women have serious long term problems, and 50 million women have negative health outcomes following delivery.[5] Most of these occur in the developing world.[5] Specific complications include obstructed labour, postpartum bleeding, eclampsia, and postpartum infection.[5] Complications in the baby may include lack of oxygen at birth, birth trauma, prematurity, and infections.[4][21]

Механизам настанка порођаја

Сматра се да до порођаја долази због промјена у односу естрогена и прогестерона које лучи већином постељица. Та промјена односа узрокује стварање понајвише простагландина који потичу тијело на порођај. За клинички почетак порођаја се узимају редовни, болни трудови. Дијагноза порођаја се поставља на основу болних контракција и дилатације (опуштање, ширење) цервикса и нестанка унутрашњег цервикалног ушћа, крваве слузи и прснућа водењака.

Порођајна доба

Према класичним схватањима порођај се дијели на четири порођајна доба:

  • дилатација, или доба ширења - лат. phasis dilatationis
  • експулзија, или доба истискања плода - лат. phasis expulsionis
  • плацентарно доба или доба рађања постељице - лат. phasis placentali
  • фаза хемостазе - лат. phasis haemostasis

Прво порођајно доба

Настаје изравњавањем грлића материце и дилатацијом цервикса. Почиње са контракцијама, а завршава дилатацијом спољњег ушћа материце. Пред крај овог порођајног доба долази до пуцања водењака. Водењак може прснути и прије времена.

Према ранијој литератури порођај прворотки траје од 12 до 16 часова, а вишеротки 8 до 12. Према новијим ауторима, због такозваног диригованог порођаја, порођај траје нешто краће, прворотки око 13 а вишеротки 8 часова. Наравно, ови временски интервали не могу се узети као правило јер порођај може да траје и краће. Ушће је при преласку у друго порођајно доба отворено 8 cm.

Друго порођајно доба

Почиње од максималне дилатације спољњег ушћа и завршава истискивањем плода. Друго порођајно доба не смије трајати дуже од 2 часа. Пред сам крај другог порођајног доба ради се епизиотомија. По изласку дјетета из порођајног канала дијете се одиже у вис да би се из дисајних путева избацила плодова вода и слуз. Потом се дијете полегне на равну подлогу и изврши се аспирација уста, ждријела и носа. Новорођенчету се укапа у очи 1% раствора сребронитрат и уради се груба обрада пупковине. Са коже дјетета се овлаш обрише сирасти маз којим је прекривена. У порођајној сали се поред овог уради и такозвани Апгар тест. По урађеним поступцима пожељно је дијете дати мајци на дојење.

Треће порођајно доба

Почиње са изласком плода и плодове воде. У овом добу долази до истискивања постељице и плодових овојака. По истискивању плода постељица почиње да се одлубљује усљед скупљања материце. Ово, треће порођајно доба траје око пола сата, али се не смије допустити да траје дуже од 2 сата. У том случају се постељица мора одлубити ручно. По изласку се постељица обавезно прегледа са обје стране. Посебно се мора обратити пажња на то да ли недостају дијелови овојака постељице или котиледони, јер уколико се не одстране могу изазвати инфекцију и смрт породиље усред сепсе.

Четврто порођајно доба

Почиње послије изласка постељице и плодових овојака. Траје два сата и представља доба смиривања утериних контракција и хемостазе.

Види још

Референце

  1. ^ „confinement - Definition of confinement in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries - English. 
  2. ^ „CONFINEMENT - meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org. 
  3. ^ Lunze K, Bloom DE, Jamison DT, Hamer DH (јануар 2013). „The global burden of neonatal hypothermia: systematic review of a major challenge for newborn survival”. BMC Medicine. 11 (1): 24. PMC 3606398 Слободан приступ. PMID 23369256. doi:10.1186/1741-7015-11-24. 
  4. ^ а б Martin RJ, Fanaroff AA, Walsh MC (2014-08-20). Fanaroff and Martin's Neonatal-Perinatal Medicine: Diseases of the Fetus and Infant (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 116. ISBN 978-0-323-29537-6. Архивирано из оригинала 2017-09-11. г. 
  5. ^ а б в г Education material for teachers of midwifery : midwifery education modules (PDF) (2nd изд.). Geneva [Switzerland]: World Health Organisation. 2008. стр. 3. ISBN 978-92-4-154666-9. Архивирано (PDF) из оригинала 2015-02-21. г. 
  6. ^ а б Memon HU, Handa VL (мај 2013). „Vaginal childbirth and pelvic floor disorders”. Women's Health. 9 (3): 265—77; quiz 276—7. PMC 3877300 Слободан приступ. PMID 23638782. doi:10.2217/whe.13.17. 
  7. ^ а б Martin E (2015). Concise Colour Medical l.p.Dictionary (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 375. ISBN 978-0-19-968799-2. Архивирано из оригинала 2017-09-11. г. 
  8. ^ а б „The World Factbook”. www.cia.gov. 11. 7. 2016. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 30. 7. 2016. 
  9. ^ „Preterm birth Fact sheet N°363”. WHO. новембар 2015. Архивирано из оригинала 7. 3. 2015. г. Приступљено 30. 7. 2016. 
  10. ^ Buck GM, Platt RW (2011). Reproductive and perinatal epidemiology. Oxford: Oxford University Press. стр. 163. ISBN 978-0-19-985774-6. Архивирано из оригинала 2017-09-11. г. 
  11. ^ Co-Operation, Organisation for Economic; Development (2009). Doing better for children. Paris: OECD. стр. 105. ISBN 978-92-64-05934-4. Архивирано из оригинала 2017-09-11. г. 
  12. ^ Olsen O, Clausen JA (септембар 2012). „Planned hospital birth versus planned home birth”. The Cochrane Database of Systematic Reviews (9): CD000352. PMC 4238062 Слободан приступ. PMID 22972043. doi:10.1002/14651858.CD000352.pub2. 
  13. ^ Fossard Ed, Bailey M (2016). Communication for Behavior Change: Volume lll: Using Entertainment–Education for Distance Education. SAGE Publications India. ISBN 978-93-5150-758-1. Архивирано из оригинала 11. 9. 2017. г. Приступљено 31. 7. 2016. 
  14. ^ а б „Birth”. The Columbia Electronic Encyclopedia (6 изд.). Columbia University Press. 2016. Архивирано из оригинала 2016-03-06. г. Приступљено 2016-07-30 — преко Encyclopedia.com. 
  15. ^ а б в г д ђ е ж „Pregnancy Labor and Birth”. Women's Health. 27. 9. 2010. Архивирано из оригинала 28. 7. 2016. г. Приступљено 31. 7. 2016. „The first stage begins with the onset of labor and ends when the cervix is fully opened. It is the longest stage of labor, usually lasting about 12 to 19 hours
    ..
    The second stage involves pushing and delivery of your baby. It usually lasts 20 minutes to two hours.    ”     
  16. ^ McDonald SJ, Middleton P, Dowswell T, Morris PS (јул 2013). „Effect of timing of umbilical cord clamping of term infants on maternal and neonatal outcomes”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 7 (7): CD004074. PMID 23843134. doi:10.1002/14651858.CD004074.pub3. 
  17. ^ Hofmeyr GJ, Hannah M, Lawrie TA (јул 2015). „Planned caesarean section for term breech delivery”. The Cochrane Database of Systematic Reviews (7): CD000166. PMID 26196961. doi:10.1002/14651858.CD000166.pub2. 
  18. ^ „Childbirth and beyond”. womenshealth.gov (на језику: енглески). 2016-12-13. Приступљено 2018-11-20. 
  19. ^ Childbirth: Labour, Delivery and Immediate Postpartum Care (на језику: енглески). World Health Organization. 2015. стр. Chapter D. ISBN 978-92-4-154935-6. Архивирано из оригинала 11. 9. 2017. г. Приступљено 31. 7. 2016. 
  20. ^ Molina G, Weiser TG, Lipsitz SR, Esquivel MM, Uribe-Leitz T, Azad T, Shah N, Semrau K, Berry WR, Gawande AA, Haynes AB (децембар 2015). „Relationship Between Cesarean Delivery Rate and Maternal and Neonatal Mortality”. JAMA. 314 (21): 2263—70. PMID 26624825. doi:10.1001/jama.2015.15553. 
  21. ^ World Health Organization. „Newborns: reducing mortality”. World Health Organization. Архивирано из оригинала 3. 4. 2017. г. Приступљено 1. 2. 2017. 

Спољашње везе

Порођај на Викимедијиној остави.

Списак породилишта у Србији:

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Порођај&oldid=21925424”