Вагина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вагина

Вагина (лат. vagina) или родница унутрашњи је полни орган жене. Она има облик цеви, која води до грлића материце (цервикса).[1] Њени зидови су еластични, састављени од мишићног ткива и имају многобројне наборе који јој омогућавају да се шири и прилагођава проласку детета за време порођаја. У стању мировања зидови су наслоњени један на други и дугачки су 8-10cm. Вагина се у дну завршава вагиналним отвором а при врху се повезује са грлићем материце. Зидови вагине имају три слоја. Први слој-унутрашњи слој сличан је унутрашњем делу уста. Средњи слој представља мишићно ткиво а спољашњи формира прекривач.

Вагину прекрива слузница која је осетљивија од коже па самим тиме и подложнија инфекцијама, чији узрочници најчешће долазе из спољашње средине. У здравој вагини се налазе ацидофилне бактерије, које спречавају насељавање патогених бактерија или гљивица. Поремећајем бактеријске флоре долази до инфекција, па се за интимну хигијену не користе антисептични сапуни већ блага средства која садрже и неку слабу киселину (најчешће млечну) како би се очувао физиолошки pH.

Нерви се у вагини у највећем делу налазе у првој трећини од улаза. Остале две трећине су углавном несензитивне осим на осећај дубоког притиска. Постоји тачка на предњем зиду вагине која је осетљивија од остатка вагине а назива се Г тачка. Улаз у вагину је веома осетљив, како на задовољство тако и на бол.[2]

У вагиналном отвору код највећег броја жена налази се химен, који представља танку мембрану. Он је некада био доказ невиности жене али данас се зна да се велики број жена рађа без њега.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Glossary“. womenshealth.gov. 8. 6. 2011 Приступљено 8. 8. 2013. 
  2. ^ the female genitals Приступљено 8. 8. 2013.