Контрола рађања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Контрола рађања
Класификација и спољашњи ресурси

Таблете за контрацепцију
MeSH D003267

Контрола рађања (контрола зачећа, контрацепција, контрола плодности) јесте метода или средство за спречавање нежељене трудноће.[1] У контролу зачећа спада; планирање породице, сигуран полни однос и набавка и употреба средстава за спречавање зачећа.[2][3] Део средстава за контролу зачећа, као што мушких кондоми или женске мембране, могу да истовремено помогну и спречавању полно преносививих инфекција (полних болести).[4][5] Контрола зачећа, као начин заштите од нежељене трудноће користе се још од античког доба, али ефикасне и сигурне методе контроле зачеча, постале су масовно доступне тек у другој половини 20. веку.[6] У неким културама свесно се ограничава контрола зачећа и проглашава морално и политички непожељном.[6]

Најефикасније методе контроле зачећа су стерилизација применом вазектомије — подвезивање сперматичних путева код мушкараца и јајовода код жена, интраутерине спирале (IUD) и уградиви контрацептиви имплантати. Поред овогих метода, које се ређе користе у масовнијој употреби су; велики број хормоналних контрацептива укључујући пилуле, контрацептивни фластере, вагиналне прстенове, и инјекциони контрацептиве. У мање ефикасне методе контрацепције спадају контрцептивне препреке као што су; кондоми, дијафрагме и контрацептивни сунђер и метода плодних дана. Најмање ефикасне методе су спермициди и метода прекидања сношаја, пре ејакулације сперме из мушког полног органа. Стерилизација, иако је ефикасна, није реверзибилна, за разлику од осталих метода, које готово одмах по њиховом престанку примене омогућавају зачеће.[7] Хитном контролом зачећа може се спречити трудноћа у року од неколико дана од незаштићеног секс.[8][9]

Један део парова сматра сексуалну апстиненција, један од начина успешне контроле зачећа, али може негативно утицати на психичко стање апстиненената, а често може и да доведе до повећања броја трудноће код тинејџерки ако не постоји едукација о контрацепцији, по престанку целибата.[10][11][12]

Како се код младих тинејџерки, постоји већа вероватноћа да се трудноћа „лоше заврши“, свеобухватно сексуално васпитање у школама треба кроз наставу да тинејџерке упозна са приступом контроли зачећа, што смањују стопу нежељених трудноћа у овој старосној групи.[10][11] Иако млади људи могу користити све видове контроле зачећа,[12] реверзибилна контрола зачећа дугорочним методама, као што су импланти, интраутерине направе или вагинални прстенови, представља најсигурније начин за смањење стопе настанка тинејџерских трудноћа.[11]

По порођају, жена која не доји дете, може поново остати у другом стању после само четири до шест недеља.[12] Неке методе контроле зачећа породиља могу да се примењују одмах по порођају, док друге захтевају паузу од најмање шест месеци. Код дојиља је кориснија примена синтетичких прогестерона, него комбинованих контрацептивних пилула.[12]

Код жена у менопаузи препоручује се наставак контрола зачећа још годину дана после последње менструације.[12]

Историјат[уреди]

Стари сребрњак из Киренеа на којем је струксилфиума

Египатски Еберс Папирус из 1550 п. н. е. и Кахун Папирус из 1850 п. н. е. садрже неке од најранијих документованих описа контроле зачећа, коришћење меда, листова багрема и неупреденог памучног влакна који би се стављао у вагину ради блокирања сперме.[13][14] Древни египатски цртежи такође показују и коришћење кондома.[15]У Књизи постања помиње се извлачење мушког полног органа или прекид сношаја, као метод контроле зачећа када Онан „просипа своје семе“ (ејакулира) на тло како не зачео дете са супругом свог преминулог брата Тамар.[13] Веровање је да се у античкој Грчкој силфиум користио ради контроле зачећа, и због своје ефикасности, а самим тим и због велике потражње, био брањем искорењен.[16] У средњевековној Европи, сваки покушај да се заустави трудноћа сматрао се неморалним од стране католичке цркве.[13] Веровање је да су жене тог времена ипак користиле велики број мера за контролу рађања, као што су прекид сношаја и увлачење корена љиљана и рутвице у вагину (а, уз то, и чедомоство после порођаја).[17]Казанова (1725—1798), је током италијанске ренесансе описао коришћење јагњеће коже као покривача за спречавање трудноће; међутим, општа употреба кондома се није појавила све до 20. века.[13] 1909. године, Ричард Рихтер је изумео прву интраутерину направу направљену од утробе свилене бубе, коју је касније усавршио и продавао у Немачкој Ернст Грефенберг током касних 1920-их.[18] У 1916. године, Маргарет Сангер је отворила прву клинику за контролу зачећа у САД, због чега је била ухапшена.[13] Уследило је отварање прве клинике у Уједињеном Краљевству 1921. године од стране Мери Стоупс.[13] Грегори Пинкус и Џон Рок , уз помоћ Америчке федерације за планирање родитељства, су усавршили прве контрацептивне пилуле 1950-их које су постале јавно доступне 1960-их.[19] Медицински абортус је постао алтернатива хируршком абортусу доступношћу аналога простагландина током 1970-их и доступношћу мифпристона током 1980-их.[20]

Значај контроле зачећа[уреди]

Око 222 милиона жена у земљама у развоју, које желе да избегну трудноћу, не користе модерне методе контроле зачећа.[21][22] Контрола зачећа која се захваљујући СЗО све више примењује у земљама у развоју смањила је смртност породиља за 40% (око 270.000 спречених смртних случајева у 2008. години) а да је било више средстава могла би да спречи 70% да су били задовољени сви захтеви за контролу зачећа.[23][24]

Ако би се време између две трудноће продужило, ефикасном контролом зачећа, само по том основу, значајно би био побољшан квалитет здравља жена, самих порађаја и преживљавање новорођенчади.[23]

Контрола зачећа је посебно значајна у земљама у развоју, јер се са бољим приступом контроли зачећа, побољшава: здравље жене, зарада жене и зарадом стекнута имовина, споствено школовање и образовање сопствене деце.[25] Контрола зачећа увећава и привредни раст у земљама са бољом контролом зачећа зато што је, са мањим броју малолетне деце, жена више радно ангажована и мања је потрошња породичног буџета.[25][26]

Здравствени значај[уреди]

мапа стопе смртности породиља
стопа смртности породиља у 2010. години[27]

Процењује се да је коришћење контрацептивних средстава у земљама у развоју смањило смртност породиља до 40% (око 270.000 спречених смртних исхода у 2008. години) a могло би се спречити и 70% смртности породиља када би се потпуно задовољила потражња за контрацептивним средствима.[24][23] Ово се постиже смањењем броја непланираних трудноћа које се следствено завршавају ризичним абортусима и спречавањем високо ризичних трудноћа са високим ризиком. [23]

Контролом зачећа повећава се стопа преживљавања код деце у земљама у развоју, тако што се продужава време између трудноћа. [23] У овој популацији исходи су гори када мајка затрудни у року од 18 месеци од претходног порођаја.[23][28] Одлагање наредне трудноће после побачаја изгледа да не мења ризик и женама се саветује да покушају да остану у другом стању кад год буду на то спремне.[28]

Тинејџерске трудноће, посебно код млађих тинејџерки, су високог ризика од нежељених исхода, нарочито од раног порођаја, рађања недоношчади и мртворођених беба.[10] У САД 82% трудноћа код девојака између 15 и 19 година су непланиране.[29] Обимно сексуално образовање и несметан приступ контрацептивним средствима повољно утичу на смањењу стопе затрудњивања у овој узрасној групи.[30]

Финансијих значај[уреди]

fertility rate map
Земље према стопи плодности у 2012. години.
  7–8 деце
  6–7 деце
  5–6 деце n
  4–5 деце n
  3–4 деце
  2–3 деце
  1–2 деце
  0–1 деце

У земљама у развоју, контрола зачећа увећава економски раст захваљујући томе што ту има мање зависне деце па тако више жена може бити радно способно.[25] Зараде жена, имовина, индекс телесне масе и школовање њихове деце и њихов индекс телесне масе, све се то упобољшава са већим приступом контроли зачећа. [25] Планирање породице путем коришћења модерне контроле рађања представља једну од најисплативијих интервенција у здравству.[31] Уједињене нације процењују да се са сваким утрошеним доларом, уштеди два до шест долара.[32] Ова уштеда се везује за превенцију непланираних трудноћа и за смањење ширења сексуално преносивих болести.[31] Иако су све методе исплативе финансијски, ипак највеће уштеде се остварују применом бакарних интраутериних направа.[31]

Укупни медицински трошкови за трудноћу, порођај и бригу око новорођенчета у САД у 2012. години у просеку износе 21.000 долара за вагинални порођај и 31.000 долара за царски рез.[33] In most other countries the cost is less than half.[33] У већини других држава трошкови су упола мањи.[33] За дете рођено у 2011. години, просечна породица у САД потрошиће 235.000 долара за његово 17-годишње подизање.[34]

Однос друштва и религије према контроли зачећа[уреди]

Законске регулативе[уреди]

Споразуми о људским правима захтевају од већине влада да обезбеде планирање породице и информације и услуге у вези са контрацепцијом. Оне укључују захтеве за креирање националног плана за пружање услуга за планирање породице, укидање закона који ограничавају приступ планирању породице, обезбеђење да је на располагању широк спектар разноврсних сигурних и ефикасних метода контроле зачећа, укључујући и ургентну методу контроле зачећа, обезбеђење постојања обученог кадра и одговарајуће опреме у здравству, која треба да је по прихватљивим ценама, и креирање процеса ревидирања имплементираних програма. Ако владе не ураде оно што је напред наведено, оне могу тиме прекршити обавезе из међународног уговора.[35]

Уједињене нације су покренуле акцију под називом “Свака жена, свако дете да би процениле напредак у правцу задовољавања контрацептивних потреба жена. Ова иницијатива је поставила циљ да повећа број корисника модерних метода контрацепције на 120 милиона жена у 69 најсиромашнијих земаља света до 2020. године. Поред тога, они желе да искорене дискриминацију према девојкама и младим женама које траже контрацептивна средства.[36][37]

Став религија према контроли зачећа[уреди]

Религијски погледи на етику контроле зачећа широко варирају:[38]

  • Католичка црква]] званично прихвата само природно планирање породице у неким случајевима,[39] иако велики број католика у развијеним земљама прихвата и примењује модерне методе контроле зачећа.[40][41][42] Међу протестантима постоји велика разноликост погледа, од неподржавања ничега до оних који дозвољавају све методе контроле рађања.[43]
  • Погледи у јудаизму крећу се од ставовова оних строжих ортодоксних секти, па до опуштеније реформске секте.[44]
  • хиндуси дозвољавају коришћење, како природних, тако и вештачких контрацептива.[45]
  • Заједничко будистичко гледиште је да је превентивна контрацепција прихватљива, док интервенција после зачећа није.[46]
  • У исламу, контрацептиви су дозвољени ако не шкоде здрављу, иако од њихове употребе неки исламисти одвраћају жене.[47] Куран не садржи ништа експлицитно о моралности контрацепције али садржи изјаве које подстичу рађање деце. Такође је саопштено да је пророк Мухамед рекао „жените се и умножавајте се“.[48]

Епидемиологија[уреди]

мапа распрострањености савремене контроле рађања
Проценат жена које су примењивале савремену контролу рађања у 2010.
  6%
  12%
  18%
  24%
  30%
  36%
  42%
  48%
  54%
  60%
  66%
  72%
  78%
  84%
  86%
  Нема података

Посматрано глобално, од 2009. године, близу 60% оних који су у браку и способних да добију потомство примењује контролу зачећа.[49] Колико се често различите методе користе, јако се разликује од земље до земље.[49] Најчешће примењивана метода у развијеним земљама је кондом и орални контрацептиви, у Африци орални контрацептиви, а у Латинској Америци и Азији стерилизација.[49] У земљама у развоју, свеобухватно, 35% контроле зачећа је путем женске стерилизације, 30% путем интраутериних средстава, 12% путем оралних контрацептивеа, 11% путем кондома, а 4% путем мушке стерилизације.[49]

Иако мање коришћене у развијеном свету него у земљама у развоју, број жена које су користиле интраутерине направе од 2007. години био је преко 180 милиона.[50] Избегавање секса у плодним данима користи око 3,6% жена способних за рађање, са износом и до 20% у областима Јужне Америке.[51] Од 2005. године, 12% парова користи мушки облик контрацепције (било кондоме, било вазектомију) са вишом стопом у развијеним земљама.[52] Примена мушких облика контроле зачећа се смањила између 1985. до 2009. године.[49] Употреба контрацептива међу женама у подсахарској Африци порасла је са око 5% у 1991. години на око 30% у 2006. години.[53]

Од 2012. године, 57% жена способних да рађају желело је да избегне трудноћу (867 од 1520 милиона).[54] Око 222 милиона жена, међутим, нису биле у могућности да дођу до контроле зачећа. 53 милиона од којих су из подсахарске Африке, а 97 милиона из Азије.[54] Ово доводи до 54 милиона непланираних трудноћа и близу 80.000 смрти породиља годишње.[49] Делимичан разлог што су многе жене без контроле зачећа је тај што многе земље ограничавају приступ контроли зачећа из религијских или политичких разлога,[6] док је други разлог сиромаштво.[55] Услед рестриктивних закона о абортусу у подсахарској Африци, многе жене се обраћају нелегалним вршиоцима абортуса у вези са нежељеним трудноћама, што резултује да има 2-4% ризичних абортуса сваке године.[55]

Методе контроле зачећа[уреди]

Изгледи за останак у другом стању током прве године коришћења:[6][56]
Метода Уобичајено коришћење Савршено коришћење
Без контроле рађања 85% 85%
Комбинована пилула 8% 0,3 %
Пилула само синтетског прогестерона 3% 1,1 %
Стерилизација (код жена) 0,5 % 0,5 %
Стерилизација (код мушкараца) 0,15 % 0,10 %
Кондом (код жена) 21% 5%
Кондом (код мушкараца) 18% 2%
Бакарна интраутерина направа 0,8 % 0,6 %
0,2 % 0,2 %
Фластер 8% 0,3 %
Вагинални прстен 9% 0,3 %
Депо Провера 3-6% 0,2 %
Имплант 0,05 % 0,05 %
Дијафрагма и спермицид 12% 6%
Прекид односа 27% 4%
Стандардни метод плодних дана ~12-25% ~1-9%
Метод- аменореа у лактацији 0-7.5%[57] <2%[58]

У методе контроле рађања спадају методе препреке, хормонална контрола зачећа, интраутерине направе (интраутерине направе), стерилизација и бихевиоралне методе. Оне се користе пре или у току полног односа док је хитна контрола зачећа ефикасна само у року од неколико дана од полног односа. Ефикасност се углавном изражава у проценту броја жена које затрудне током прве године коришћења дате методе,[59] а понекад у виду животне стопе нуспеха код метода високе ефикасности као што је подвезивање јајовода.[60]

Најефикасније методе су оне са дуготрајним дејством, које не захтевају непрекидне посете лекару.[61] Хируршка стерилизација, хормонски импланти и интраутерини улошци, током прве године примене имају стопе неуспеха мање од 1%.[61] Уколико се стриктно примењују, код хормонских контрацептивних пилула, фластера или прстенова, као и код методе лактационе аменореје (ЛАМ), стопе неуспеха током прве године (или код ЛАМ-а током првих 6 месеци) такође могу бити мање од 1%.[61] Код типичне примене, стопе неуспеха током прве године су знатно веће, у интервалу од 3-9%, као последица неправилне примене.[61] Остале методе, попут плодних и неплодних дана, кондома, дијафрагме и спермицида, имају веће стопе неуспеха у првој години чак и онда када се користе беспрекорно.[61]

Мада све методе контроле зачећа имају неке потенцијалне нежељене ефекте, њихов ризик је мањи него у случају трудноће.[61] По престанку примене или уклањању, многе методе контроле зачећа, укључујући оралне контрацептиве, интраутерине улошке, импланте и инјекције, стопа трудноће током следеће године иста је као код оних који нису користили контролу зачећа.[62]

Код особа које имају неке специфичне здравствене проблеме, при примени одређених форми контроле зачећа потребна су даља испитивања.[63] Код жена које су иначе здраве, многе методе контроле зачећа не би требало да изискују лекарски преглед, укључујући пилуле за контролу зачећа, инјекциону или имплантациону контролу зачећа, као и кондоме.[64] Нарочито, када су у питању карлични преглед, преглед дојки или анализа крви пре почетка коришћења пилула за контролу зачећа, изгледа да немају утицаја на резултате, па стога они нису потребни.[65][66] Светска здравствена организација је 2009. године објавила детаљну листу критеријума медицинске квалификације за сваки тип контроле зачећа.[63]

Хормонска[уреди]

Хормонски контрацептиви делују тако што инхибирају овулацију и оплођење.[67] Они су доступни у неколико различитих облика међу којима су оралне пилуле, импланти испод коже, инјекције, фластери, интраутерине направе и вагинални прстен. Тренутно су доступни само за жене. Постоје два начина оралне контроле зачећа, комбинована орална контрацептивна пилула и пилула само са прогестогеном.[68] Ако се узимају током трудноће, оне нити повећавају ризик од побачаја нити узрокују дефекте при рођењу.[66]

Комбиновани хормонски контрацептиви су повезани са незнатно повећаним ризиком од појаве венских и артеријских крвних угрушака ; међутим, ризик је мањи од оног повезаног са трудноћом.[69] Због постојања овог ризика, они се не препоручују женама старијим од 35 година које су пушачи.[70] Њихов утицај на сексуалну жељу варира, при чему се повећава или смањује код неких особа, али код већине нема никаквог утицаја.[71] Комбиновани орални контрацептиви смањују ризик од рака јајника и рака ендометријума, а не мењају ризик од рака дојке.[72][73]Они често смањују менструално крварење и болне менструалне грчеве.[66] Мање дозе естрогена којих има у вагиналном прстену могу да редукују ризик од осетљивости дојки, мучнине, као и главобољу повезану са производима који садрже веће дозе естрогена.[72]

Пилуле само са прогестином, инјекције и интраутерини улошци нису повезани са повећаним ризиком од појаве крвних угрушака и могу их користити жене које су раније имале крвне угрушке у венама.[69][74] Код оних са историјом крвних угрушака у артеријама, требало би да се користе нехормонски начин контроле зачећа или метода само са прогестином, поред верзије са инјекцијама.[69] Пилуле само са прогестином могу да доведу до побољшања менструалних симптома, а могу их користити и жене које доје пошто не утичу на продукцију млека. Код метода само са прогестином може доћи до нередовног крварења, при чему су неке кориснице пријавиле и изостанак менструације.[75] Прогестини, дроспиренон и десогестрел смањују на најмању меру андрогенска нежељена дејства, али повећавају ризик од појаве крвних угрушака, па из тог разлога нису прва линија.[76] Постоје неслагања око типичне стопе неуспеха у првој години код примене инјекционог прогестина, Депо-Провера, при чему се бројке крећу у распону од мање од 1%[77] до више од 6%.[61]

Баријера[уреди]

Уролани мушки кондом

Баријерни контрацептиви су направе којима се покушава спречити трудноћа на тај начин што физички спречавају да сперма уђе у материцу.[78] Овде спадају мушки кондоми, женски кондоми, цервикалне капе, дијафрагме и контрацептивни сунђери са спермицидом.[78]

Глобално, кондоми су најуобичајенија метода контроле зачећа.[79] Мушки кондоми се стављају на мушки пенис у ерекцији и физички блокирају ејакулирану сперму да уђе у тело сексуалног партнера.[80] Модерни кондоми су најчешће направљени од латекса, али има и оних направљених од других материјала као што су полиуретан или јагњећа црева.[80] Женски кондоми су такође доступни, а најчешће су израђени од нитрила, латекса или полиуретана.[81] Предност мушких кондома је у томе што нису скупи, једноставни су за употребу и немају много нежељених дејстава.[82] У Јапану око 80% парова који користе контролу зачећа користи кондоме, док у Немачкој овај број износи око 25%,[15] а у Сједињеним Државама је 18%.[83]

Мушки кондоми и дијафрагма са спермицидом имају сличне стопе неуспеха при типичној употреби током прве године, које износе редом 15% и 16%.[6] Код беспрекорне употребе ефикаснији су кондоми, са стопом неуспеха у првој години од 2% према стопи неуспеха у првој години од 6% код дијафрагме.[6] Кондоми имају и додатну предност у томе што помажу да се спречи ширење неких сексуално преносивих инфекција као што је ХИВ/СИДА.[7]

Контрацептивни сунђери су комбинација препреке и спермицида.[61] Као и дијафрагме, они се убацују вагинално пре сексуалног односа и морају се поставити преко цервикса да би били ефикасни.[61] Типичне стопе неуспеха током прве године зависе од тога да ли је или не жена претходно рађала, при чему износе 24% код жена које су рађале, а 12% код оних које нису.[61] Сунђер се може убацити до 24 часа пре сексуалног односа и мора се оставити на месту још најмање шест сати након односа.[61] Има извештаја о алергијским реакцијама[84] и тежим нежељеним дејствима, као што је синдром токсичног шока.[85]

Интраутерини улошци[уреди]

Актуелни интраутерини улошци су обично мале направе у облику слова ,'T', које садрже бакар или левоноргестрел, а убацују се у материцу.[86] Они представљају вид дугорочне реверзибилне контроле зачећа. Стопе неуспеха у првој години код примене интраутериних направа са бакром износе око 0,8%, док је код интраутериних направа са левоноргестрелом стопа неуспеха 0,2% у првој години.[6] Међу различитим врстама контроле зачећа, заједно са имплантима за контролу зачећа, њихова примена доводи до највеће сатисфакције међу корисницима.[87]

Постоје докази који подржавају ефикасност и сигурност примене код адолесцената[87] и оних који нису имали деце.[88] Примена интраутериних направа не утиче на дојење и могу се убацити непосредно након порођаја.[89] Такође, могу се користити непосредно након абортуса.[90] Чим се уклоне, чак и после дугорочне употребе, плодност се одмах враћа у нормалу.[91] Док код примене интраутериних направа од бакра може да дође до повећања менструалног крварења и појаве болнијих грчева,[92] примена хормонских интраутериних направа може да смањи менструално крварење или потпуно заустави менструацију.[89] Остале могуће компликације укључују избацивање (2–5%), а у ређем броју случајева долази до перфорације материце (мање од 0,7%).[89][29] Појава грчева се може лечити применом НСАИЛ-а.[29]

До 2007. године, примена интраутериних направа је најраспрострањенији облик употребе реверзибилне контроле зачећа, са више од 180 милиона корисница широм света.[50][49] Претходни модел интраутериног улошка (Далкон штит) је био повезан са повећаним ризиком од пелвичне инфламаторне болести; међутим, код актуелних модела нема утицаја на ризик код особа које немају сексуално преносиве инфекције у време убацивања.[93]

Стерилизација[уреди]

Хируршка стерилизација може да се обавља путем подвезивања јајовода код жена и путем вазектомије код мушкараца.[6] Овде не постоје неки значајни дуготрајни споредни ефекти, а подвезивање јајовода смањује ризик од настанка рака јајника.[6] Могућност настанка краткотрајних компликација је 20 пута мања код вазектомије него код подвезивања јајника.[6][94] После вазектомије може доћи до отицања мошница као и до болова у њима, што обично пролази после недељу до две дана.[95] Што се подвезивања јајника тиче, компликације настају у 1 до 2 процента случајева а озбиљне компликације настају углавном као последица анестезије.[96] Neither method offers protection from sexually transmitted infections.[6]

Неке жене се покају због тога што су пристале на стерилизацију: око 5% старијих од 30 , а око 20% млађих од 30 година.[6] Мушкарци се ређе кају што су пристали на стерилизацију мање од (<5%) и то они млађи, који имају младу децу или их уопште немају, и нестабилан брак који повећава ризик.[97] У једној анкети која је спроведена међу популацијом која има децу, њих 9% је изјавило да, кад би поново били у прилици да добију дете, они се не би на то одлучили.[98]

Иако се стерилизација сматра неповратним процесом,[99] могуће је покушати одвезивање јајовода како би се јајоводи поново учинили проходним или обрнута вазектомија како би се сада семеноводи код мушкараца учинили проходним. Кад су у питању жене, њихова жеља за одвезивањем јајовода често је повезана са променом брчног друга.[99] Стопа успешног затрудњивања после одвезивања јајника креће се између 31 и 88%, уз компликације у које спада и ризик од настанка ванматеричне трудноће.[99] Број мушкараца који траже обрнуту вазектомију је између 2 и 6%.[100] Стопе успешног добијања другог детета после обрнуте вазектомије крећу се између 38 и 84%; успешност је мања што је временски период од вазектомије до обрнуте вазектомије дужи.[101]

Понашање[уреди]

У методе које се односе на понашање партнера спадају подешавање тајминга или метода полног односа при којем се спречава уношење сперме у репродуктивни тракт жене, без обзира да ли је дошло до овулације или није.[102] Ако се ова метода прецизно примењује, у првој години њеног коришћења може доћи до грешке у око 3,4% случајева, међутим, ако се не примењује савесно, онда овај проценат може нарасти чак до 85%.[101]

Плодни и неплодни дани[уреди]

Методе плодних и неплодних дана подразумевају одређивање најплоднијих дана менструалног циклуса у циљу избегавања незаштићеног односа.[102] У првој години оне имају типичну грешку између 12% и 25%; проценат грешке код беспрекорног коришћења зависи од система који се примењује и типично се креће између 1 и 9%. [6] Међутим, докази на којима се ове процене заснивају су слаби будући да већина парова у испитивању рано престаје са њиховом применом.[102] Глобално, њих примењује 3,6% парова.[103]

Ако се заснива и на мерењу базалне температуре тела и на још неком примарном знаку, онда се метода сматра симптотермалном. Саопштено је да се стопа нежељених трудноћа креће између 1% и 20% код парова који примењују симптотермалну методу.[104]

Метода повлачења[уреди]

Метода повлачења (такође познат под називом coitus interruptus), јесте поступак којим се прекида сексуални чин „извлачењем“ пениса пре ејакулације.[105] Главни ризик методе повлачења јесте у томе што овај поступак мушкарац не може увек да обави на прави начин или у право време.[105] Ако се ова метода примењује на савршен начин, у првој години могућност настанка грешке је око 4%, до 27% при њеној уобичајеној примени.[63] Неки медицински стручњаци овакав поступак не сматрају контрацептивном методом.[61]

Постоји мало доказа везано за садржај сперме у преејакулаторној течности.[106] И, док у неким пробним истрађивањима, сперма није нађена,[106] у једном експерименту она је пронађена код 10 од 27 прегледаних волонтера.[107] Методу прекида односа као контролу рађања користи око 3% парова.[103]

Апстиненција[уреди]

Иако неке групе заступају потпуну сексуалну апстиненцију, под којом подразумевају избегавање сексуалне активности, у контексту контроле рађања, овај појам подразумева уздржавање од вагиналног односа.[108][109] Када је у питању превенција трудноће, апстиненција је 100% ефикасна; међутим, неће се свако ко намерава да апстинира одрећи сексуалне активности, и у многим популацијама постоји велики ризик од затрудњивања путем неконсезуалног секса.[110][111]

Едукација о само сексуалној апстиненцији не умањује проценат тинејџерских трудноћа.[5][112] Стопе тинејџерске трудноће су више код ученика едукованих о апстиненцији као једином сигурном средству заштите од затрудњивања, него код оних који су едуковани свеобухватним сексуакним образовањем.[112][113] Неки званичници, онима који примењују апстиненцију као примарни метод, препоручују коришћење резервних расположивих метода као што су кондоми или ургентне контрацептивне пилуле.[114] Секс без пенетрације без вагиналног секса и орални секс без вагиналног секса такође се понекад сматрају методама контроле зачећа.[115] И поред тога што се њима углавном избегава трудноћа, до трудноће ипак може доћи ако се ради о интеркруралном сексу и другим облицима секса у којима се пенис налази у близини вагине (трљање гениталија и извлачење пениса после аналног сношаја) када сперма може да се нађе у близини улаза у вагину и тако се помеша са вагиналним лубрикантним течностима.[116][117]

Лактација[уреди]

Метод лактационе аменореје подразумева примену природне женске постпорођајне неплодности до које долази после порођаја и може да се продужи дојењем.[118] Овде је обично потребан изостанак менструације, искључиво дојење бебе и дете млађе од 6 месеци.[58] Светска здравствена организација стоји на становишту да, ако је дојење једини извор хране за бебу, онда, у првих шест месеци после порођаја, може доћи до затрудњивања у 2% случајева[119] Истраживања су показала да је стопа грешке била од 0% до 7,5 %.[120] Стопе се увећавају на 4-7% прве године и на 13% у другој години.[121] Формула храњења, измузавањем уместо дојења, коришћењем флашице и давањем чврсте хране повећава стопу грешке.[122] Код оних које искључиво доје, њих око 10% добију менструацију пре истека трећег месеца, а 20% пре истека шестог месеца.[121] Код оних које не доје, плодност се може вратити четири недеље после порођаја.[121]

Хитност[уреди]

Методе ургентне контроле зачећа су лекови (пилуле за „јутро после“)[123] или направа које се користе после незаштићеног сексуалног односа са надом да ће се спречити трудноћа.[124] Њима се првенствено делује на спречавање овулације и плодности.[125] Постоји велики број различитих опција, у које укључујући јака доза контрацептивних пилула, левоноргестрел, мифепристон, [[улипристал] и интраутерина средства.[126] Левоноргестрел пилуле смањују могућност трудноће за 70% (стопа трудноће 2,2 %) ако се користе у року од 3 дана после незаштићеног односа или коришћења неисправног кондома.[124] Улипристал смањује могућност трудноће за око 85% (стопа трудноће 1,4 %) до 5 дана и може бити нешто ефикаснији од левеноргестрела.[127][126][124] Мифепристон је такође ефикаснији од левоноргестрела док су бакарне интраутерине направе најефикаснија метода.[126] СИнраутерине направе могу да се увуку у року од 5 дана после односа и да спрече 99% трудноћа (стопа трудноће је од 0.1 до 0,2 %).[125][128] Ово их чини најефикаснијим обликом контроле зачећа у ургентној контрацепцији.[129]

Ако се пилуле за „јутро после“ женама дају унапред, то не утиче на стопу настанка сексуално преносивих инфекција, коришћења кондома, стопу трудноће нити на спречавање зачећа при ризичном сексуалном понашању.[130][131] Све методе имају минималне споредне ефекте.[126]

Двострука заштита[уреди]

Двострука заштита је примена метода које штите и од сексуално преносивих инфекција и од трудноће.[132] Може се користити било само кондом, било заједно са неком другом методом контроле зачећа или избегавањем пенетрантног секса.[133][134] Ако је трудноћа главна брига, разумно је коришћење две методе у исто време,[133] препоручују се два облика контроле зачећа онима који користе лекове против акни као што је изотретиноин, због постојања високог ризика од дефекта код новорођенчади ако се узима у току трудноће.[135]

Супротстављени ставови[уреди]

Постоји велики број општих погрешних схватања када је у питању секс и трудноћа.[136] туширање после сексуалног односа није ефикасан облик контроле зачећа.[137] Поред тога, оно је повезано са великим бројем здравствених проблема и зато се не препоручује.[138] Жене могу затруднети и током првог сексуалног односа[139] и у било којем сексуалном положају.[140] Могуће је, иако са врло малим изгледима, да жена затрудни и у току менструације.[141]

Истраживање[уреди]

Женски пол[уреди]

Потребна су побољшања када су у питању постојеће методе контроле зачећа, пошто око половине жена које непланирано остану у другом стању користе контрацептивна средстава у то време.[61] Проучаван је велики број измена постојећих контрацептивних метода, укључујући побољшани женски кондом, побољшану дијафрагму, фластер који садржи само прогестин и вагинални прстен са прогестероном са дугим дејством.[142] Овај вагинални прстен изгледа делује три до четири месеца и тренутно је доступан у неким крајевима света. [142]

Проучаван је велики број метода за обављање стерилизације преко грлића материце. Један подразумева стављање квинакрина у материцу што доводи до стварања ожиљака и неплодности. Иако поступак није скуп и не захтева хируршке вештине, постоји брига за дугорочне нежељене ефекте.[143] Проучавана је и једна друга супстанца, полиодоканол, која функционише на исти начин.[142] Направа која се зове Essure, која се шири када се убаци у јајоводе и блокира их, одобрена је за употребу у САД 2002. године.[143]

Мушки пол[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мушка контрацепција

Методе које се односе на мушку контролу зачећа су кондоми, вазектомије и извлачење.[144][145] Између 25 и 75% мушкараца који су сексуално активни би користиоло хормоналну контролу зачећа када би им била на располагању.[144][52] Испробава се велики број хормоналних и нехормонских метода,[52] а постоји неколико истраживања у вези са могућношћу примене контрацептивних вакцина.[146]

Реверзибилна хируршка метода која се управо испитује је руковођење реверзибилном инхибицијом сперме (РРИС) која се састоји у убризгавању полимерског гела, стирен малеинског анхидрида у диметил сулфоксиду, у семеновод. Инјекција натријум бикарбоната спира поменуту супстанцу и успоставља плодност. Друга метода је направа унутар семеновода која подразумева уметање уретанског чепа у семеновод да би га блокирала. Комбинација андрогена и прогестина делује обећавајуће, као и модулатори селективних андрогених рецептора.[52] Ултразвук и методе загревања тестиса управо су прошли прелиминарна проучавања.[147]

Друге животиње[уреди]

Кастрација или стерилизација, која подразумева уклањање неких репродуктивних органа, често се користи као метод контроле зачећа код кућних љубимаца. Многи азили за животиње захтевају да се, као део договора о усвајању, примењују ови поступци.[148] Код великих животиња ова хируршка интервенција је позната под називом кастрација.[149] На контролу рађања се гледа као на алтернативу лову као сретства контроле прекомерног размножавања дивљих животиња.[150] Утврђено је да су контрацептивне вакцине ефикасне код великог броја различитих животињских популација.[151][152]

Светски дан контрацепције[уреди]

Светски дан контрацепције је 26. септембар. Овај дан посвећен је подизању свести и побољшању едукације о сексуалном и репродуктивном здрављу, са визијом „света у којем је свака трудноћа жељена.“[153]

Овај дан подржан је од стране владиних и међународних невладиних група (организација) укључујући, Азијско-пацифички савет за контрацепцију, Латиноамерички центар здравља и жена, Европско друштво за контрацепцију и репродуктивно здравље, Немачка фондација за светску популацију, међународна федерација педијатријске и адолесцентне гинекологије, Међународне федерације планираног родитељства, Marie Stopes International, Међународних услуга за популацију, Савета за популацију, Агенција Сједињених Држава за међународни развој (АЦДМР), и организације „Жене рађају“.[153]

Извори[уреди]

  1. ^ „Definition of Birth control“. MedicineNet Приступљено 9. 8. 2012.. 
  2. ^ Oxford English Dictionary. Oxford University Press. June 2012 (online). 
  3. ^ World Health Organization (WHO). „Family planning“. Health topics. World Health Organization (WHO). 
  4. ^ Taliaferro, L. A.; Sieving, R.; Brady, S. S.; Bearinger, L. H. (2011). „We have the evidence to enhance adolescent sexual and reproductive health--do we have the will?“. Adolescent medicine: state of the art reviews 22 (3): 521-543, xii. PMID 22423463. 
  5. ^ а б Chin, H. B.; Sipe, T. A.; Elder, R.; Mercer, S. L.; Chattopadhyay, S. K.; Jacob, V.; Wethington, H. R.; Kirby, D. et al. (2012). „The Effectiveness of Group-Based Comprehensive Risk-Reduction and Abstinence Education Interventions to Prevent or Reduce the Risk of Adolescent Pregnancy, Human Immunodeficiency Virus, and Sexually Transmitted Infections“. American Journal of Preventive Medicine 42 (3): 272-294. DOI:10.1016/j.amepre.2011.11.006. PMID 22341164. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Hanson, S.J.; Burke, Anne E. (2010). „Fertility control: contraception, sterilization, and abortion“. In Hurt, K. Joseph; Guile, Matthew W.; Bienstock, Jessica L. et al.. The Johns Hopkins manual of gynecology and obstetrics (4th ed.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 382-395. ISBN 978-1-60547-433-5. 
  7. ^ а б Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (Rev. and Updated ed. ed.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. 2011. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  8. ^ DiCenso A, Guyatt G, Willan A, Griffith L (June 2002). „Interventions to reduce unintended pregnancies among adolescents: systematic review of randomised controlled trials“. BMJ 324 (7351): 1426. PMC 115855. PMID 12065267. 
  9. ^ Duffy, K.; Lynch, D. A.; Santinelli, J. (2008). „Government Support for Abstinence-Only-Until-Marriage Education“. Clinical Pharmacology & Therapeutics 84 (6): 746-748. DOI:10.1038/clpt.2008.188. PMID 18923389. 
  10. ^ а б в Black, A. Y.; Fleming, N. A.; Rome, E. S. (2012). „Pregnancy in adolescents“. Adolescent medicine: state of the art reviews 23 (1): 123-138, xi. PMID 22764559. 
  11. ^ а б в Rowan, S. P.; Someshwar, J.; Murray, P. (2012). „Contraception for primary care providers“. Adolescent medicine: state of the art reviews 23 (1): 95-110, x–xi. PMID 22764557. 
  12. ^ а б в г д Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (Rev. and Updated ed. ed.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. 2011. стр. 260-300. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  13. ^ а б в г д ђ Cuomo 2010, стране 121-126
  14. ^ Lipsey, Richard G.; Carlaw, Kenneth; Bekar, Clifford (2005). „Historical Record on the Control of Family Size“. Economic Transformations: General Purpose Technologies and Long-Term Economic Growth. Oxford University Press. стр. 335-40. ISBN 978-0-19-928564-8. 
  15. ^ а б Eberhard 2010, стране 563
  16. ^ unspecified (2001). „Herbal contraceptives and abortifacients“. In Bullough, Vern L.. Encyclopedia of birth control. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-181-6pages=125-128. 
  17. ^ McTavish (2007), стр. 91-92.
  18. ^ Fritz, Marc A.; Speroff, Leon (2011). „Intrauterine contraception“. Clinical gynecologic endocrinology and infertility (8th ed.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 1095-1098. ISBN 978-0-7817-7968-5. 
  19. ^ Poston (2010), стр. 98.
  20. ^ Kulier, Regina; Kapp, Nathalie; Gülmezoglu, A. Metin; Hofmeyr, G. Justus; Cheng, Linan; Campana, Aldo (November 9, 2011). „Medical methods for first trimester abortion“. Cochrane Database of Systematic Reviews (11): CD002855. DOI:10.1002/14651858.CD002855.pub4. PMID 22071804. 
  21. ^ „Costs and Benefits of Contraceptive Services: Estimates for 2012“ (pdf). United Nations Population Fund. June 2012. pp. 1. 
  22. ^ Carr, B.; Gates, M. F.; Mitchell, A.; Shah, R. (2012). „Giving women the power to plan their families“. The Lancet 380 (9837): 80-82. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60905-2. PMID 22784540. 
  23. ^ а б в г д ђ Cleland, J; Conde-Agudelo, A; Peterson, H; Ross, J; Tsui, A (Jul 14, 2012). „Contraception and health.“. Lancet 380 (9837): 149-56. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60609-6. PMID 22784533. 
  24. ^ а б Ahmed, S.; Li, Q.; Liu, L.; Tsui, A. O. (2012). „Maternal deaths averted by contraceptive use: An analysis of 172 countries“. The Lancet 380 (9837): 111-125. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60478-4. PMID 22784531. 
  25. ^ а б в г Canning, D.; Schultz, T. P. (2012). „The economic consequences of reproductive health and family planning“. The Lancet 380 (9837): 165-171. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60827-7. PMID 22784535. 
  26. ^ Van Braeckel, D.; Temmerman, M.; Roelens, K.; Degomme, O. (2012). „Slowing population growth for wellbeing and development“. The Lancet 380 (9837): 84-85. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60902-7. PMID 22784542. 
  27. ^ Country Comparison: Maternal Mortality Rate у The CIA World Factbook
  28. ^ а б Sholapurkar, SL (February 2010). „Is there an ideal interpregnancy interval after a live birth, miscarriage or other adverse pregnancy outcomes?“. Journal of obstetrics and gynaecology : the journal of the Institute of Obstetrics and Gynaecology 30 (2): 107-10. DOI:10.3109/01443610903470288. PMID 20143964. 
  29. ^ а б в Marnach, ML; Long, ME; Casey, PM (2013 Mar). „Current issues in contraception.“. Mayo Clinic proceedings. Mayo Clinic 88 (3): 295-9. PMID 23489454. 
  30. ^ Lavin, C; Cox, JE (August 2012). „Teen pregnancy prevention: current perspectives.“. Current Opinion in Pediatrics 24 (4): 462-9. DOI:10.1097/MOP.0b013e3283555bee. PMID 22790099. 
  31. ^ а б в Tsui AO, McDonald-Mosley R, Burke AE (April 2010). „Family planning and the burden of unintended pregnancies“. Epidemiol Rev 32 (1): 152-74. DOI:10.1093/epirev/mxq012. PMC 3115338. PMID 20570955. 
  32. ^ Carr, B; Gates, MF; Mitchell, A; Shah, R (Jul 14, 2012). „Giving women the power to plan their families.“. Lancet 380 (9837): 80-2. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60905-2. PMID 22784540. 
  33. ^ а б в Rosenthal, Elisabeth (30. 6. 2013.). „American Way of Birth, Costliest in the World“. New York Times. 
  34. ^ „Expenditures on Children by Families, 2011“. United States Department of Agriculture, Center for Nutrition Policy and Promotion. 
  35. ^ Cottingham J., Germain A., Hunt P. (2012). „Use of human rights to meet the unmet need for family planning“. The Lancet 380 (9837): 172-180. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60732-6. PMID 22784536. 
  36. ^ Susheela Singh; Jacqueline E. Darroch (June 2012). „Adding It Up: Costs and Benefits of Contraceptive Services Estimates for 2012“ (PDF). Guttmacher Institute and United Nations Population Fund (UNFPA), 201. 
  37. ^ „About Every Woman Every Child“. United Nations Foundation Приступљено 21. 9. 2013.. 
  38. ^ Srikanthan, A; Reid, RL (February 2008). „Religious and cultural influences on contraception“. Journal of obstetrics and gynaecology Canada – Journal d'obstetrique et gynecologie du Canada (JOGC) 30 (2): 129-37. PMID 18254994. 
  39. ^ Pope Paul VI (25. 7. 1968.). „Humanae Vitae: Encyclical of Pope Paul VI on the Regulation of Birth“. Vatican Приступљено 1. 10. 2006.. 
  40. ^ Rosemary Radford Ruether (2006). „Women in North American Catholicism“. In Rosemary Skinner Keller. Encyclopedia of women and religion in North America. Bloomington, Ind. [u.a.]: Indiana Univ. Press. стр. 132. ISBN 978-0-253-34686-5. 
  41. ^ Bob Digby et.al. (2001). Bob Digby. ed. Heinemann 16-19 Geography: Global Challenges Student Book 2nd Edition. Heinemann. стр. 158. ISBN 978-0-435-35249-3. 
  42. ^ Rengel (2000), стр. 202.
  43. ^ Bennett (2008), стр. 178.
  44. ^ Feldman, David M. (1998). Birth Control in Jewish Law. Lanham, MD: Jason Aronson. ISBN 0-7657-6058-4. 
  45. ^ „Hindu Beliefs and Practices Affecting Health Care“. University of Virginia Health System. Archived from the original on 15. 5. 2007. Приступљено 6. 10. 2006.. 
  46. ^ „More Questions & Answers on Buddhism: Birth Control and Abortion“. Alan Khoo Приступљено 14. 6. 2008.. 
  47. ^ Khalid Farooq Akbar. „Family Planning and Islam: A Review“. Hamdard Islamicus XVII (3). 
  48. ^ Yusuf Al-Qaradawi, Muhammad Saleh Al-Munajjid. "Contraception: Permissible?,"IslamOnline.
  49. ^ а б в г д ђ е Darroch, JE (March 2013). „Trends in contraceptive use.“. Contraception 87 (3): 259-63. DOI:10.1016/j.contraception.2012.08.029. PMID 23040137. 
  50. ^ а б Darney 2010, стране 242-243
  51. ^ Darney 2010, стране 315
  52. ^ а б в г Naz, RK; Rowan, S (June 2009). „Update on male contraception.“. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology 21 (3): 265-9. PMID 19469045. 
  53. ^ Cleland, JG; Ndugwa, RP; Zulu, EM (Feb 1, 2011). „Family planning in sub-Saharan Africa: progress or stagnation?“. Bulletin of the World Health Organization 89 (2): 137-43. DOI:10.2471/BLT.10.077925. PMC 3040375. PMID 21346925. 
  54. ^ а б Darroch, JE; Singh, S (18. 5. 2013.). „Trends in contraceptive need and use in developing countries in 2003, 2008, and 2012: an analysis of national surveys.“. Lancet 381 (9879): 1756-1762. DOI:10.1016/S0140-6736(13)60597-8. PMID 23683642. 
  55. ^ а б Rasch, V (July 2011). „Unsafe abortion and postabortion care -an overview.“. Acta obstetricia et gynecologica Scandinavica 90 (7): 692-700. DOI:10.1111/j.1600-0412.2011.01165.x. PMID 21542813. 
  56. ^ Division of Reproductive Health, National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion, Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (21. 6. 2013.). „U.S. Selected practice recommendations for contraceptive use, 2013: adapted from the World Health Organization Selected practice recommendations for contraceptive use, 2nd edition“. MMWR Recommendations and Reports 62 (5): 1-60. PMID 23784109. 
  57. ^ Van der Wijden, C; Kleijnen, J; Van den Berk, T (2003). „Lactational amenorrhea for family planning.“. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD001329. DOI:10.1002/14651858.CD001329. PMID 14583931. 
  58. ^ а б Blenning, CE; Paladine, H (Dec 15, 2005). „An approach to the postpartum office visit.“. American family physician 72 (12): 2491-6. PMID 16370405. 
  59. ^ Brown (2000), стр. 161.
  60. ^ Edmonds 2012, стране 508
  61. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Hoffman 2012, стране Chapter 5
  62. ^ Mansour, D; Gemzell-Danielsson, K; Inki, P; Jensen, JT (2011 Nov). „Fertility after discontinuation of contraception: a comprehensive review of the literature“. Contraception 84 (5): 465-772. DOI:10.1016/j.contraception.2011.04.00. PMID 22018120. 
  63. ^ а б в World Health Organization (2009). Medical eligibility criteria for contraceptive use (4th ed. ed.). Geneva: Reproductive Health and Research, World Health Organization. стр. 1-10. ISBN 978-92-4-156388-8. 
  64. ^ Department of Reproductive Health and Research, Family and Community (2004). Selected practice recommendations for contraceptive use. (2 ed. ed.). Geneva: World Health Organization. стр. Chapter 31. ISBN 9241562846. 
  65. ^ Tepper, NK; Curtis, KM; Steenland, MW; Marchbanks, PA (2013 May). „Physical examination prior to initiating hormonal contraception: a systematic review.“. Contraception 87 (5): 650-4. PMID 23121820. 
  66. ^ а б в Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (Rev. and Updated ed. ed.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. 2011. стр. 1-10. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  67. ^ Nelson, Anita L.; Cwiak, Carrie (2011). „Combined oral contraceptives (COCs)“. In Hatcher, Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L. et al.. Contraceptive technology (20th revised ed.). New York: Ardent Media. стр. 249-341. ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. 
  68. ^ Ammer, Christine (2009). „oral contraceptive“. The encyclopedia of women's health (6th ed.). New York: Facts On File. стр. 312-315. ISBN 978-0-8160-7407-5. 
  69. ^ а б в Brito, MB; Nobre, F, Vieira, CS (2011 Apr). „Hormonal contraception and cardiovascular system“. Arquivos brasileiros de cardiologia 96 (4): e81–9. DOI:10.1590/S0066-782X2011005000022. PMID 21359483. 
  70. ^ Kurver, MJ; van der Wijden, CL; Burgers, J (2012). „[Summary of the Dutch College of General Practitioners' practice guideline 'Contraception'].“ (на Ducth). Nederlands tijdschrift voor geneeskunde 156 (41): A5083. PMID 23062257. 
  71. ^ Burrows, LJ; Basha, M; Goldstein, AT (2012 Sep). „The effects of hormonal contraceptives on female sexuality: a review.“. The journal of sexual medicine 9 (9): 2213-23. PMID 22788250. 
  72. ^ а б Shulman, LP (2011 Oct). „The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: combined estrogen and progestin contraceptives.“. American journal of obstetrics and gynecology 205 (4 Suppl): S9-13. PMID 21961825. 
  73. ^ Havrilesky, LJ; Moorman, PG; Lowery, WJ; Gierisch, JM; Coeytaux, RR; Urrutia, RP; Dinan, M; McBroom, AJ; Hasselblad, V; Sanders, GD; Myers, ER (2013 Jul). „Oral Contraceptive Pills as Primary Prevention for Ovarian Cancer: A Systematic Review and Meta-analysis.“. Obstetrics and gynecology 122 (1): 139-147. PMID 23743450. 
  74. ^ Mantha, S.; Karp, R.; Raghavan, V.; Terrin, N.; Bauer, K. A.; Zwicker, J. I. (7. 8. 2012.). „Assessing the risk of venous thromboembolic events in women taking progestin-only contraception: a meta-analysis“. BMJ 345 (aug07 2): e4944–e4944. DOI:10.1136/bmj.e4944. PMC 3413580. PMID 22872710. 
  75. ^ Burke, AE (2011 Oct). „The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: progestin-only contraceptives.“. American journal of obstetrics and gynecology 205 (4 Suppl): S14-7. PMID 21961819. 
  76. ^ Rott, H (2012 Aug). „Thrombotic risks of oral contraceptives.“. Current opinion in obstetrics & gynecology 24 (4): 235-40. PMID 22729096. 
  77. ^ FDA (2005). „Depo-Provera U.S. Prescribing Information“. Archived from the original on 15. 6. 2007. Приступљено 12. 6. 2007.. 
  78. ^ а б Neinstein 2008, стране 624
  79. ^ Chaudhuri (2007), стр. 88.
  80. ^ а б Hamilton 2012, стране 799
  81. ^ Facts for life (4th ed. ed.). New York: United Nations Children's Fund. 2010. стр. 141-. ISBN 978-92-806-4466-1. 
  82. ^ Pray (2005), стр. 414.
  83. ^ Barbieri (2009), стр. 873.
  84. ^ Kuyoh, MA; Toroitich-Ruto, C; Grimes, DA; Schulz, KF; Gallo, MF (2003 Jan). „Sponge versus diaphragm for contraception: a Cochrane review.“. Contraception 67 (1): 15-8. PMID 12521652. 
  85. ^ World Health Organization (2009), стр. 88.
  86. ^ Chaudhuri (2007), стр. 95.
  87. ^ а б Committee on Adolescent Health Care Long-Acting Reversible Contraception Working Group, The American College of Obstetricians and, Gynecologists (2012 Oct). „Committee opinion no. 539: adolescents and long-acting reversible contraception: implants and intrauterine devices.“. Obstetrics and gynecology 120 (4): 983-8. PMID 22996129. 
  88. ^ Black, K; Lotke, P; Buhling, KJ; Zite, NB; Intrauterine contraception for Nulliparous women: Translating Research into Action (INTRA), group (2012 Oct). „A review of barriers and myths preventing the more widespread use of intrauterine contraception in nulliparous women.“. The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception 17 (5): 340-50. PMID 22834648. 
  89. ^ а б в Gabbe 2012, стране 527
  90. ^ Steenland, MW; Tepper, NK; Curtis, KM; Kapp, N (2011 Nov). „Intrauterine contraceptive insertion postabortion: a systematic review.“. Contraception 84 (5): 447-64. PMID 22018119. 
  91. ^ Hurd (2007), стр. 409.
  92. ^ Grimes, D.A., MD (2007). „"Intrauterine Devices (IUDs)" In:Hatcher, RA; Nelson, TJ; Guest, F; Kowal, D“. Contraceptive Technology 19th ed. (New York: Ardent Media). 
  93. ^ „Popularity Disparity: Attitudes About the IUD in Europe and the United States“. Published byGuttmacher Policy Review Published Fall 2007 Приступљено 27. 4. 2010.. 
  94. ^ Adams CE, Wald M (August 2009). „Risks and complications of vasectomy“. Urol. Clin. North Am. 36 (3): 331-6. DOI:10.1016/j.ucl.2009.05.009. PMID 19643235. 
  95. ^ Hillard, Paula Adams (2008). The 5-minute obstetrics and gynecology consult. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 265. ISBN 0-7817-6942-6. 
  96. ^ Hillard, Paula Adams (2008). The 5-minute obstetrics and gynecology consult. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 549. ISBN 0-7817-6942-6. 
  97. ^ Hatcher (2008), стр. 390.
  98. ^ Moore (2010), стр. 25.
  99. ^ а б в Deffieux, X; Morin Surroca, M; Faivre, E; Pages, F; Fernandez, H; Gervaise, A (May 2011). „Tubal anastomosis after tubal sterilization: a review.“. Archives of gynecology and obstetrics 283 (5): 1149-58. DOI:10.1007/s00404-011-1858-1. PMID 21331539. 
  100. ^ Shridharani, A; Sandlow, JI (November 2010). „Vasectomy reversal versus IVF with sperm retrieval: which is better?“. Current Opinion in Urology 20 (6): 503-9. DOI:10.1097/MOU.0b013e32833f1b35. PMID 20852426. 
  101. ^ а б Lawrence (2010), стр. 673.
  102. ^ а б в Grimes, DA; Gallo, MF; Grigorieva, V; Nanda, K; Schulz, KF (Oct 18, 2004). „Fertility awareness-based methods for contraception.“. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD004860. DOI:10.1002/14651858.CD004860.pub2. PMID 15495128. 
  103. ^ а б Freundl, G; Sivin, I; Batár, I (April 2010). „State-of-the-art of non-hormonal methods of contraception: IV. Natural family planning.“. The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception 15 (2): 113-23. DOI:10.3109/13625180903545302. PMID 20141492. 
  104. ^ Pallone, SR (2009). „Методе које се заснивају на одређивању плодних и неплодних дана: друга опција за планирање породице“. Journal of the American Board of Family Medicine : JABFM 22 (2): 147-57. PMID 19264938. 
  105. ^ а б World Health Organization 2009, стране 91-100
  106. ^ а б Jones, RK; Fennell, J; Higgins, JA; Blanchard, K (June 2009). „Better than nothing or savvy risk-reduction practice? The importance of withdrawal.“. Contraception 79 (6): 407-10. DOI:10.1016/j.contraception.2008.12.008. PMID 19442773. 
  107. ^ Killick, SR; Leary, C; Trussell, J; Guthrie, KA (March 2011). „Sperm content of pre-ejaculatory fluid.“. Human fertility (Cambridge, England) 14 (1): 48-52. DOI:10.3109/14647273.2010.520798. PMC 3564677. PMID 21155689. 
  108. ^ „Abstinence“. Planned Parenthood. 2009 Приступљено 9. 9. 2009.. 
  109. ^ Murthy, Amitasrigowri S; Harwood, Bryna (2007). Contraception Update (2nd ed.). New York: Springer. стр. Abstract. DOI:10.1007/978-0-387-32328-2_12. ISBN 978-0-387-32327-5. 
  110. ^ Fortenberry, J. Dennis (2005). „The limits of abstinence-only in preventing sexually transmitted infections“. Journal of Adolescent Health 36 (4). DOI:10.1016/j.jadohealth.2005.02.001. PMID 15780781. , which cites:
    Brückner, Hannah; Bearman, Peter (2005). „After the promise: The STD consequences of adolescent virginity pledges“. Journal of Adolescent Health 36 (4): 269-70. DOI:10.1016/j.jadohealth.2005.01.005. PMID 15780782. 
  111. ^ Kim Best (2005). „Nonconsensual Sex Undermines Sexual Health“. Network 23 (4). 
  112. ^ а б Ott, MA; Santelli, JS (October 2007). „Abstinence and abstinence-only education“. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology 19 (5): 446-52. DOI:10.1097/GCO.0b013e3282efdc0b. PMID 17885460. 
  113. ^ Duffy, K; Lynch, DA; Santelli, J (December 2008). „Government support for abstinence-only-until-marriage education.“. Clinical pharmacology and therapeutics 84 (6): 746-8. DOI:10.1038/clpt.2008.188. PMID 18923389. 
  114. ^ Kowal (2007), стр. 81-86.
  115. ^ Feldmann, J.; Middleman, A. B. (2002). „Adolescent sexuality and sexual behavior“. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology 14 (5): 489-493. PMID 12401976. 
  116. ^ Thomas (2009), стр. 81.
  117. ^ Edlin (2012), стр. 213.
  118. ^ Blackburn 2007, стране 157
  119. ^ „WHO 10 facts on breastfeeding“. World Health Organization. April 2005. 
  120. ^ Van der Wijden, Carla; Brown, Julie; Kleijnen, Jos (8. 10. 2008.). „Lactational amenorrhea for family planning“. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD001329. DOI:10.1002/14651858.CD001329. PMID 14583931. 
  121. ^ а б в Fritz 2012, стране 1007-1008
  122. ^ Swisher, Judith Lauwers, Anna. Counseling the nursing mother a lactation consultant's guide (5th ed. ed.). Sudbury, MA: Jones & Bartlett Learning. стр. 465-466. ISBN 978-1-4496-1948-0. 
  123. ^ Office of Population Research; Association of Reproductive Health Professionals (31. 7. 2013.). „What is the difference between emergency contraception, the 'morning after pill', and the 'day after pill'?“. Princeton: Princeton University Приступљено 7. 9. 2013.. 
  124. ^ а б в Gizzo, S; Fanelli, T; Di Gangi, S; Saccardi, C; Patrelli, TS; Zambon, A; Omar, A; D'Antona, D; Nardelli, GB (October 2012). „Nowadays which emergency contraception? Comparison between past and present: latest news in terms of clinical efficacy, side effects and contraindications.“. Gynecological endocrinology : the official journal of the International Society of Gynecological Endocrinology 28 (10): 758-63. DOI:10.3109/09513590.2012.662546. PMID 22390259. 
  125. ^ а б The Johns Hopkins Manual of Gynecology and Obstetrics. 2012. стр. 391-. ISBN 978-1-4511-4801-5. 
  126. ^ а б в г Cheng, L; Che, Y; Gülmezoglu, AM (Aug 15, 2012). „Interventions for emergency contraception.“. Cochrane Database of Systematic Reviews 8: CD001324. DOI:10.1002/14651858.CD001324.pub4. PMID 22895920. 
  127. ^ Richardson, AR; Maltz, FN (January 2012). „Ulipristal acetate: review of the efficacy and safety of a newly approved agent for emergency contraception.“. Clinical therapeutics 34 (1): 24-36. DOI:10.1016/j.clinthera.2011.11.012. PMID 22154199. 
  128. ^ „Update on Emergency Contraception“. Association of Reproductive Health Professionals. March 2011 Приступљено 20. 5. 2013.. 
  129. ^ Cleland K, Zhu H, Goldstruck N, Cheng L, Trussel T (2012). „The efficacy of intrauterine devices for emergency contraception: a systematic review of 35 years of experience“. Human Reproduction 27 (7): 1994-2000. DOI:10.1093/humrep/des140. PMID 22570193. 
  130. ^ Kripke C (September 2007). „Advance provision for emergency oral contraception“. Am Fam Physician 76 (5): 654. PMID 17894132. 
  131. ^ Shrader SP, Hall LN, Ragucci KR, Rafie S (September 2011). „Updates in hormonal emergency contraception“. Pharmacotherapy 31 (9): 887-95. DOI:10.1592/phco.31.9.887. PMID 21923590. 
  132. ^ „Dual protection against unwanted pregnancy and HIV / STDs“. Sex Health Exch (3): 8. 1998. PMID 12294688. 
  133. ^ а б Cates, W., Steiner, M. J. (2002). „Dual Protection Against Unintended Pregnancy and Sexually Transmitted Infections: What Is the Best Contraceptive Approach?“. Sexually Transmitted Diseases 29 (3): 168-174. DOI:10.1097/00007435-200203000-00007. PMID 11875378. 
  134. ^ „Statement on Dual Protection against Unwanted Pregnancy and Sexually Transmitted Infections, including HIV“ (PDF). International Planned Parenthood Federation. May 2000. 
  135. ^ Gupta 2011, стране 105
  136. ^ Hutcherson (2002), стр. 201.
  137. ^ Rengel (2000), стр. 65.
  138. ^ Cottrell, BH (2010 Mar-Apr). „An updated review of of evidence to discourage douching.“. MCN. The American journal of maternal child nursing 35 (2): 102-7; quiz 108–9. DOI:10.1097/NMC.0b013e3181cae9da. PMID 20215951. 
  139. ^ Alexander (2013), стр. 105.
  140. ^ Sharkey (2013), стр. 17.
  141. ^ Strange (2011), стр. 928.
  142. ^ а б в Jensen, JT (October 2011). „The future of contraception: innovations in contraceptive agents: tomorrow's hormonal contraceptive agents and their clinical implications.“. American journal of obstetrics and gynecology 205 (4 Suppl): S21-5. DOI:10.1016/j.ajog.2011.06.055. PMID 21961821. 
  143. ^ а б Castaño, PM; Adekunle, L (March 2010). „Transcervical sterilization.“. Seminars in reproductive medicine 28 (2): 103-9. DOI:10.1055/s-0030-1248134. PMID 20352559. 
  144. ^ а б Glasier, A (November 2010). „Acceptability of contraception for men: a review.“. Contraception 82 (5): 453-6. DOI:10.1016/j.contraception.2010.03.016. PMID 20933119. 
  145. ^ Kogan, P; Wald, M (2014 Feb). „Male contraception: history and development.“. The Urologic clinics of North America 41 (1): 145-61. DOI:10.1016/j.ucl.2013.08.012. PMID 24286773. 
  146. ^ Naz, RK (July 2011). „Antisperm contraceptive vaccines: where we are and where we are going?“. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989) 66 (1 pages=5-12). DOI:10.1111/j.1600-0897.2011.01000.x. PMID 21481057. 
  147. ^ Naz, RK (July 2011). „Antisperm contraceptive vaccines: where we are and where we are going?“. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989) 66 (1): 5-12. DOI:10.1111/j.1600-0897.2011.01000.x. PMID 21481057. 
  148. ^ Millar (2011), стр. 58.
  149. ^ Ackerman (2007), стр. 80-.
  150. ^ Boyle, Rebecca (3. 3. 2009.). „Birth control for animals: a scientific approach to limiting the wildlife population explosion“. Popular Science. New York: PopSci.com. 
  151. ^ Kirkpatrick, JF; Lyda, RO; Frank, KM (July 2011). „Contraceptive vaccines for wildlife: a review.“. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989) 66 (1): 40-50. DOI:10.1111/j.1600-0897.2011.01003.x. PMID 21501279. 
  152. ^ Levy, JK (July 2011). „Contraceptive vaccines for the humane control of community cat populations.“. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989) 66 (1): 63-70. DOI:10.1111/j.1600-0897.2011.01005.x. PMID 21501281. 
  153. ^ а б Светски дан контрацепције Приступљено 25 јануар 2014. 

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]