Изотопи торијума

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. април 2020. у 21:12

Из Википедије, слободне енциклопедије

Торијум (₉₀Тh) има седам природних изотопа, али ниједан није стабила, ²³²Th, је релативно срабилан, са временом полураспада 1.405 × 10¹⁰ година, што је знатно дуже од старости Земље, па чак и мало дуже од опште прихваћене старости свемира. Овај изотоп чини скоро све природне Торијуме, тако да је Торијум препознат као мононуклеарни. Међутим, 2013, IUPAC je рекласификовао Торијум као бинуклеаран, због велике количине ²³⁰Th у дубокој морској води. Торијум има карактеристичан земалјски изотопски састав, на основу чега му се може дати стандардна атомска маса.

Окарактерисан је тридесет један радиоизотоп, а најстабилнији су ²³²Th, ²³⁰Th, са временом полураспада од 75.380 година, ²²⁹Th са временом полураспада 7.917 година^[1], и ²²⁸Th, са временом полураспада 1,92 година. Сви остали радиоактивни изотопи имају време полураспада. Сви остали радиоактивни имају време полураспада које је манје од тридесет дана и већина нјих има време полураспада мање од десет минута. Један изотоп, ²²⁹Th, има нуклеарни изомер (или метастабилно стање) са изузетно ниском емисијом енергије,^[2] која је недавно измерена 8,28 ± 0,17 eV. Предложено је да се изврши ласерска спектроскопија језгра ²²⁹Th и да се његова ниско-енергетска транзиција користи за развој нуклеарног сата изузетно високе прецизности.

Познати изотопи Торијума у масеном броју од 208^[3] до 238.

Главни изотопи Торијума (₉₀ Th)

Изотоп			Пропадање
	Изобиљу	полураспад (t_1/2)	Режиму	Производа
²²⁷Th	Траг	18,68 d	α	^223Ra
²²⁸Th	Траг	1,9116 y	α	^224Ra
²²⁹Th	Траг	7917 y	α	^225Ra
²³⁰Th	0,02 %	75400 y	α	^226Ra
²³¹Th	Траг	35,5 h	β⁻	^231Pa
²³²Th	99,98 %	1405-10¹⁰ y	α	^228Ra
²³⁴Th	Траг	24,1 d	β⁻	^234Pa

Standardna atomska masa A_{r, standard}(Th)

232.0377 (4)^[4]

prikaz-pričamo-uređivanje


Садржај 1 Листа изотопа 2 Употреба 2.1 ниско дисперзивна сочива 3 актиниди против производа фисије 4 Изотопи вредни помена 4.1 торијум-228 4.2 торијум-229 4.2.1 торијум-229m 4.3 торијум-230 4.4 торијум-231 4.5 торијум-232 4.6 торијум-233 4.7 торијум-234 5 референце

Списак изотопа

Нуклиде	Историјско име	Z	N	Маса изотопа	Време полураспда	Decay mode	Ćerka terisotop	Okretanje i parnost	Prirodna izobilje (krtice)
		Prekomerna energija							Нормална пропорција	Опсег варијација
²⁰⁸Th		90	118	208.01791 (4)	1.7 (+ 1.7-0,6) MS	A	²⁰⁴Ra	0 +
²⁰⁹Th		90	119	209.01772 (11)	7 (5) MS [3,8 (+ 69 − 15)]	A	²⁰⁵Ra	5/2 − #
²¹⁰Th		90	120	210.015075 (27)	17 (11) MS [9 (+ 17 − 4) MS]	A	²⁰⁶Ra	0 +
						β + (redak)	²¹⁰AC
²¹¹Th		90	121	211.01493 (8)	48 (20) MS [0.04 (+ 3 − 1) s]	A	²⁰⁷Ra	5/2 − #
						β⁺ (redak)	²¹¹AC
²¹²Th		90	122	212.01298 (2)	36 (15) MS [30 (+ 20-10) MS]	a (99,7%)	²⁰⁸Ra	0 +
						β⁺ (. 3%)	²¹²AC
²¹³Th		90	123	213.01301 (8)	140 (25) MS	A	²⁰⁹Ra	5/2 − #
						β⁺ (redak)	²¹³AC
²¹⁴Th		90	124	214.011500 (18)	100 (25) MS	A	²¹⁰Ra	0 +
²¹⁵Th		90	125	215.011730 (29)	1.2 (2) s	A	²¹¹Ra	(1/2 −)
²¹⁶Th		90	126	216.011062 (14)	26.8 (3) MS	a (99,99%)	²¹²Ra	0 +
						β⁺ (. 006%)	²¹⁶AC
^216m1Th		2042 (13) keV			137 (4) μ			(8 +)
^216m2Th		2637 (20) keV			615 (55) NS			(11 −)
²¹⁷Th		90	127	217.013114 (22)	240 (5) μ	A	²¹³Ra	(9/2 +)
²¹⁸Th		90	128	218.013284 (14)	109 (13) NS	A	²¹⁴Ra	0 +
²¹⁹Th		90	129	219.01554 (5)	1.05 (3) μ	A	²¹⁵Ra	9/2 + #
						β⁺ (10^{− 7}%)	²¹⁹AC
²²⁰Th		90	130	220.015748 (24)	9.7 (6) μ	A	²¹⁶Ra	0 +
						EC (2 × 10^{− 7}%)	²²⁰AC
²²¹Th		90	131	221.018184 (10)	1.73 (3) MS	A	²¹⁷Ra	(7/2 +)
²²²Th		90	132	222.018468 (13)	2.237 (13) MS	A	²¹⁸Ra	0 +
						EC (1.3 × 10^{− 8}%)	²²²AC
²²³Th		90	133	223.020811 (10)	0.60 (2) s	A	²¹⁹Ra	(5/2) +
²²⁴Th		90	134	224.021467 (12)	1.05 (2) s	A	²²⁰Ra	0 +
						β⁺β⁺ (redak)	²²⁴Ra
²²⁵Th		90	135	225.023951 (5)	8.72 (4) min	a (90%)	²²¹Ra	(3/2) +
						EC (10%)	²²⁵AC
²²⁶Th		90	136	226.024903 (5)	30.57 (10) min	A	²²²Ra	0 +
²²⁷Th	Radioactinijum	90	137	227.0277041 (27)	18.68 (9) d	A	²²³Ra	1/2 +	Праћење
²²⁸Th	Радиоторијум	90	138	228.0287411 (24)	1.9116 (16) i	A	²²⁴Ra	0 +
						CD (1.3 × 10^{− 11}%)	²⁰⁸PB
²²⁹Th		90	139	229.031762 (3)	7.34 (16)-10³ i	A	²²⁵Ra	5/2 +	Траг
²²¹Th		8.3 (2) eV			7 (1) μs	To	²²⁹th	3/2 +
²³⁰Th	Ionijum	90	140	230.0331338 (19)	7538 (30)-10⁴ i	A	²²⁶Ra	0 +	0.0002 (2)
						CD (5,6 × 10^{− 11}%)	²⁰⁶HG ²⁴do
						SF (5 × 10^{− 11}%)	Razni
²³¹Th	Уранијум У	90	141	231.0363043 (19)	25,52 (1) h	β⁻	²³¹pa	5/2 +	Праћење
						(10^{− 8}%)	²²⁷Ra
²³²Th	Torijuma leži	90	142	232.0380553 (21)	1405 (6)-10¹⁰ i	A	²²⁸Ra	0 +	0.9998 (2)
						β⁻β⁻ (redak)	²³²U
						SF (1.1 × 10^{− 9}%)	Razni
						CD (2.78 × 10^{− 10}%)	¹⁸²Yb ²⁶do ^{24 godine}Do
²³³Th		90	143	233.0415818 (21)	21.83 (4) min	β⁻	²³³pa	1/2 +
²³⁴Th	Uranijum X1	90	144	234.043601 (4)	24,10 (3) d	β⁻	²³⁴pa	0 +	Траг
²³⁵Th		90	145	235.04751 (5)	7.2 (1) min	β⁻	²³⁵pa	(1/2 +) #
²³⁶Th		90	146	236.04987 (21) #	37.5 (2) min	β⁻	²³⁶pa	0 +
²³⁷Th		90	147	237.05389 (39) #	4,8 (5) min	β⁻	²³⁷pa	5/2 + #
²³⁸Th		90	148	238.0565 (3) #	9,4 (20) min	β⁻	²³⁸pa	0 +

Користи

Торијум је предложен за употребу у производњи нуклеарне енергије на бази Торијума.

У многим земљама коришћење Торијума у потрошачким производима је забрањено или обесхрабивано, због његове радиоактивности.

Тренутно се користи као катода вакумираних цеви, за комбинацију физичке стабилности на високој температури и ниском радном енергијом, потребном за уклањање електрона са његове површине.

Коришћен је око један век у лампама на гас и парним лампама, као што су гасне светиљке и лампе за камповање.

Сочива ниске дисперзије

Торијум се такође користио у појединим стакленим елементима Aero-Ektar сочива, које је направио KODAK за време Другог светског рата. Она су била средње радиоактивни.^[5] Два стаклена елемента у f/2,5 Aero-ektar сочива, Торијум чини 11% и 13% тежини. Наочаре које садрже Торијум су коришћене, јер имају висок рефрациони индекс, са ниском дисперзијом (варијација индекса са таласном дужином), а и данас су веома пожељне. Многа сачувана Aero-Ektar сочива имају нијансу обојене нијансе чаја, вероватно због оштећења стакла услед радијације.

Пошто су ова сочива коришћена за извиђање ваздуха, ниво радијације није довољно висок за кратак временски период, снимања. Због тога се сматрало да је ниво радијације разумно безбедан. Међутим, када се не користи, било би мудро ускладиштити та сочива што је могуће даље од несељених области; дозвољаваћи однос који је обрнуто пропорционалан квадрату растојања до извора радијације.^[6]

Актиноиди и физија продуката полураспаду VTE
Актиноиди^[7] по низу распада				Рапон времена полураспада (y)	Продукти физије ²³⁵U по приносу^[8]
4n	4n+1	4n+2	4n+3		Продукти физије ²³⁵U по приносу^[8]
4n	4n+1	4n+2	4n+3			4.5–7%	0.04–1.25%	<0.001%
²²⁸Ra^№				4–6	†		¹⁵⁵Eu^þ
²⁴⁴Cm^ƒ	²⁴¹Pu^ƒ	²⁵⁰Cf	²²⁷Ac^№	10–29		⁹⁰Sr	⁸⁵Kr	^113mCd^þ
²³²U^ƒ		²³⁸Pu^ƒ	²⁴³Cm^ƒ	29–97		¹³⁷Cs	¹⁵¹Sm^þ	^121mSn
²⁴⁸Bk	²⁴⁹Cf^ƒ	^242mAm^ƒ		141–351	Без продуката физије са временом полураспада од 100.000 до 210.000 година ...
	²⁴¹Am^ƒ		²⁵¹Cf^ƒ^[9]	430–900
		²²⁶Ra^№	²⁴⁷Bk	1.3 k – 1.6 k
²⁴⁰Pu	²²⁹Th	²⁴⁶Cm^ƒ	²⁴³Am^ƒ	4.7 k – 7.4 k
	²⁴⁵Cm^ƒ	²⁵⁰Cm		8.3 k – 8.5 k
			²³⁹Pu^ƒ	24.1 k
		²³⁰Th^№	²³¹Pa^№	32 k – 76 k
²³⁶Np^ƒ	²³³U^ƒ	²³⁴U^№		150 k – 250 k	‡	⁹⁹Tc^₡	¹²⁶Sn
²⁴⁸Cm		²⁴²Pu		327 k – 375 k			⁷⁹Se^₡
				1.53 M		⁹³Zr
	²³⁷Np^ƒ			2.1 M – 6.5 M		¹³⁵Cs^₡	¹⁰⁷Pd
²³⁶U			²⁴⁷Cm^ƒ	15 M – 24 M			¹²⁹I^₡
²⁴⁴Pu				80 M	... nor beyond 15.7 M years^[10]
²³²Th^№		²³⁸U^№	²³⁵U^ƒ№	0.7 G – 14.1 G	... nor beyond 15.7 M years^[10]
Легенда за симболе ₡ има попречни пресек топлотног неутрона у распону од 8–50 бар ƒ физиони m метастабилни изомер № првенствено радиоактивни материјал који се природно јавља (NORM) þ отров неутрона (пресек хватања термичког неутрона већи од 3000 бар) † распон 4–97 година: средње време полураспада продуката физије ‡ преко 200,000 година: дуго време полураспада продуката физије

Изотопи вредни помена

Tоријум-228

²²⁸Th је изотоп торијума са 138 неутрона. Једном се звао Радиоторијум због свог појављивања у ланцу дезијума -232. Има време полураспада од 1,9116 година. Он пролази кроз алфа распад до ²²⁴Ra. Понекад је у питању необична путања распада кластера, емитујући језгра од ²⁰O и производи стабилан ²⁰⁸Pb. Tо је ћерка изотопа ²³²U.

²²⁸Th има атомску тежину од 228,0287411 gr/Mol.

Торијум-229

²²⁹Th је радиоактивни изотопи од торијума који пропада алфа емисијом са временом полураспада од 7917 година. ²²⁹Th се формира од распада Уранијум-233, а његова основна употреба је за производњу изотопа Актинијума-225 и Бизмут-213.^[11]

Tоријум-229m

У 1976. спектроскопија Гама зрака је прво показала да ²²⁹Тh има комад језгра изомера у износу од ^229mTh, са изузетно ниском побудном енергијом.^[12] У то време та енергија је била 10 еV, што је често засновано на непосматрању директног пропадања изомера. Међутим, 1990, додатне мере довеле су до закључка да је енергија скоро сигурно испод 10 еV, чинећи изомер једним од најнижих познатих енергија. Наредних година енергија је била додатно ограничена на 3,5 ± 1,0 eV, што је већ дуго времена прихваћена енергетска вредност. Таква ниска енергија је убрзо изазвала одређено интересовање,^[13] јер концептуално омогућава директно ласерско занимљиво нуклеарно стање, које води до неких занимљивих потенцијалних апликација, нпр. развој нуклеарног сата веома високе прецизности или као Q-битни за квантно рачунарсто.^[14]

Нуклеарно ласерска екселација од ^229mTh, а самим тим и развој нуклеарног сата до сада је био у незнању са недовољним знањем о изомерским својствима. Прецизно познавање изомерске енергије од посебног је значаја у овом контексту, јер одређује потребну ласерску технологију и скраћује време скенирања приликом тражења директних извора. То је изазвало мноштво истрага, како теоријске тако и експерименталне, покушавајући да прецизно утврдити транзицију, покушавајући прецизно утврдити енергију прелаза и да прецизира друга својства изомерног стања ²²⁹Th (као што су животни век и магнетни моменат).^[15]

Директно посматрање фотона емитованих изомерним распадом значајно би помогло да се смањи изомерна енергетска вредност. На жалост, до данас, није постојао у потпуности коначан извештај о детекцији фотона емитованих у распаду од ^229mTh. Уместо тога, побољшане мере грама рај спектроскопије коришћењем напредних X-Ray микрокалориметера спроведене су 2007, што је добило нову вредност за прелазну енергију E = 7,6 ± 0,5 eV, је исправљен на E = 7,8 ± 0,5 eV u 2009.^[16] Ова смена у изомеровој енергији од 3,5 еV до 7,8 еV вероватно објашњава зашто је неколико раних покушаја да се директно посматра транзиција била неуспешна. Ипак, већина недавних претрага светлости која се емитује у изомерном распаду није приметила ниједан сигнал,^[17]^[18]^[19] што упућује на потенцијално јак нерадијативни канал распадања. Директно откривање фотона емитованих изомерним распадом захтевано је 2012. и поново 2018.^[20] Међутим, оба извештаја тренутно су предмет контроверзних разговора унутар заједнице.^[21]

Директно откривање електрона се емитује у каналу за распад унутрашње конверзие ^229mTh , постигнуто је 2016.године. Међутим у време када је изомерова транзиција могла да буде стабилно ограничена на између 6,3 i 18,3 eV. Коначно, 2019. године, неоптичка електронска спектроскопија интерне конверзије електрона, емитованих изомерним распадом омогућила је одређивање енергије побуде изомера на 8,28 ± 0,17 eV, што представља данашњу најпрецизнију енергетску вриедност. Међутим, ова вредност се појављује у супротности са претиском за 2018. годину, што показује да се може приказати сличан сигнал као и 8,4 eV Xenon Vuv foton, али са око1.3^+0.2_−0.1 eV без струје и животног века трајања.^[22] У том документу,²²⁹Th је усађен у SiO_2, што је могуће резултирало енергетском препуном и измењеном животном средином, иако су земље умешане првенствено нуклеарне, штитиле их из електронских интеракција.

Као посебност изузетно ниске прекомерне енергије, животни век ^229mTh у многоме зависи од електронског окружења језгра. У јонима ²²⁹Th, унутрашња конверзија распада је енергетски збрањена, јер је изомерска енергија испод енергије која је потребна за даљу јонизацију Th⁺. То води до животног века који може да приступи радиоактивном животу ^229mTh, за коју не постоји мера, али је теоретски предвиђен у распону од 10³ дo 10⁴ секунде.^[23] Експериментално, за јоне ^229mTh²⁺ и ^229mTh³⁺ откривен је изомерни век дужи од 1 минута. Супротно томе, у неутралним ²²⁹Th атомима дозвољена је интерна конверзија распада, што доводи до изомерног века који се смањује за 9 реда величине, на око 10 микросекунди.^[24]^[25] У 2017. години заиста је потврђен животни век у распону од неколико микросекунди за неутралне, површински везане атоме ^229mTh, на основу откривања сигнала унутрашњег конвертовања.

2018.године, било је могуће извршити прву ласерско-спектроскопску карактеризацију нуклеарних својстава ^229mTh. У овом експерименту, ласерска спектроскопија атомске љуске ²²⁹Th изведена је коришћењем јонског облака ²²⁹Th²⁺ са 2% у нуклеарно побуђеном стању. Ово је омогућило испитивање хиперфиног помака изазваног различитим нуклеарним спиновима тла и изомерног стања. На тај начин се може закључити прва експериментална вредност за магнетни дипол и електрични квадраполни моменат ^229mTh. 2019.године, то је била ограничена енергија изомера, са 8,28 ± 0,17 eV, на основу директног откривања интерне конверзије електрона и безбедна популација ^229mTh из стања нуклеарног нивоа постигнута је побуђивањем нуклеарног стања 29 keV уз помоћ синхротона зрачења. 29189,93 eV је узбудило стање ²²⁹Th које пропада у изомерно стање са вероватноћом од 90%. Обе мере су даље важни кораци у правцу развоја нуклеарног сата. Такође експерименти гама спектроскопије потврдили су одвајање енергије од 8,3 eV са даљине до нивоа од 29189,93 eV. 8,28 eV (150 Nm) доступан је као седмо хармонијски ласер итербијумских влакана по VUV фреквенцији.^[26]^[27]^[28] СW подударање фазе може бити доступно за хармонијско генерисање.

Торијум-230

²³⁰Th je радиоактивни изотоп од торијума који се може користити за датирање корала и одређивање струје океанског тока. Јонијум је назив дат рано у истраживању радиоактивних елемената изотопу ²³⁰Th произведеном у ланцу ²³⁸U, пре него што се схватило да су јонијум и торијум хемијски идентични. Симбол Io је коришћен за овај претпостављен елемент. (Име се још увек користи у јонијум-торијумским датирањима.)

Tоријум-231

²³¹Th има 141 неутрон. То је продукт распадања уранијума-235. Налази се у веома малим количинама на земљи и има време полураспада од 25,5 сати.^[29] Када пропадне формира

бета-зраке и формира Протактинијум-231. Има енергију пропадања од 0,39MeV. Има масу од 231,0363043 gr/mol.

Торијум-232

²³²Th je једини примордијални нуклид торијума и ефикасно чини сав природни торијум, а остали изотопи торијума који се појављују само у траговима као релативно кратког века производи уранијума и торијума.^[30] Изотоп пропада алфа распадом са поллуживотом 1.405 x 10¹⁰ година, три пута више од старости Земље и веће је од старости свемира. Његов ланац пропадања је серија торијума, која се на крају завршава оловом-208. Остатак ланца је брз; најдужи полужиоти у њему су 5,75 година за радијум-228 и 1,91 година за торијум-228, а сви остали полуживоти укупно су мањи од 15 дана.^[31]

²³²Th је плодан материјал који је слободан да апсорбује неутрон и да се подвргне трансмутацији у дељиви нуклидни уранијум-233, што је основа торијум горивог циклуса.^[32] У облику Торотраста, торијум-диоксида, коришћен је као контрастно средство у раној рендгенској дијагностици. Торијум-232 је сада класификован као канцероген.

Tоријум-233

²³³Th је изотоп Торијума који се претвара у Протактинијум-233 путем бета распада. Има време полураспада од 21,83 минута.^[33]

Tоријум-234

²³⁴Th je изотоп Торијума чија језгра садрже 144 неутрона. ²³⁴Th има време полураспада од 24,1 дан, а приликом распада, емитује бета честицу, а чинећи то, претвара се у Протактинијум-234. ²³⁴Th има масу од 234,0436 јединица атомске масе (Amu) и има енергију распада од око 270 keV (килоелектронволти). Уранијум-238 обично пропада у овомо изотопу Торијума (мада у ретким случајевима уместо тога може да подвргне спонтаној фисији).

Извори

^ Varga, Zsolt; Nicholl, Adrian; Mayer, Klaus (2014-06-16). „Determination of the Th 229 half-life”. Physical Review C (на језику: енглески). 89 (6): 064310. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.89.064310.
^ Ruchowska, E.; Płóciennik, W. A.; Żylicz, J.; Mach, H.; Kvasil, J.; Algora, A.; Amzal, N.; Bäck, T.; Borge, M. G. (2006-04-26). „Nuclear structure of Th 229”. Physical Review C (на језику: енглески). 73 (4): 044326. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.73.044326.
^ Wouters, J.M. (1982-02-01). „Decay studies of the highly neutron-deficient indium isotopes”.
^ Meija, Juris; Coplen, Tyler B.; Berglund, Michael; Brand, Willi A.; De Bièvre, Paul; Gröning, Manfred; Holden, Norman E.; Irrgeher, Johanna; Loss, Robert D. (2016-03-01). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. ISSN 1365-3075. doi:10.1515/pac-2015-0305.
^ Babiracki, Carol M.; Dick, Alastair; Helffer, Mireille (2001). Ektār. Oxford Music Online. Oxford University Press.
^ Gerhard, Jane (2015-04), Firestone, Shulamith (07 January 1945–28 August 2012), Oxford University Press, Приступљено 2020-04-18 Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Wolfsberg, Kurt (1965-02-22). „Nuclear Charge Distribution in Fission: Fractional Yields of Krypton and Xenon Isotopes from Thermal Neutron Fission ofU233andPu239and from 14-MeV Neutron Fission ofU235andU238”. Physical Review. 137 (4B): B929—B935. ISSN 0031-899X. doi:10.1103/physrev.137.b929.
^ Wolfsberg, Kurt (1965-02-22). „Nuclear Charge Distribution in Fission: Fractional Yields of Krypton and Xenon Isotopes from Thermal Neutron Fission ofU233andPu239and from 14-MeV Neutron Fission ofU235andU238”. Physical Review. 137 (4B): B929—B935. ISSN 0031-899X. doi:10.1103/physrev.137.b929.
^ Lowrie, Walter (2013-05-05), Thirty-four Years Old, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-15777-1, Приступљено 2020-04-18
^ Holden, Norman E. (2016-02-25). „Total Half-Lives for Selected Nuclides”. IUPAC Standards Online. Приступљено 2020-04-18.
^ Nesbeitt, Sarah L. (2002-02). „The Internet Archive Wayback Machine200259The Internet Archive Wayback Machine. San Francisco, CA: The Internet Archive 2001. Gratis Last visited November 2001”. Reference Reviews. 16 (2): 5—5. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr.2002.16.2.5.59. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Kroger, L.A.; Reich, C.W. (1976-03). „Features of the low-energy level scheme of 229Th as observed in the α-decay of 233U”. Nuclear Physics A (на језику: енглески). 259 (1): 29—60. doi:10.1016/0375-9474(76)90494-2. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Tkalya, E V; Varlamov, V O; Lomonosov, V V; Nikulin, S A (1996-03-01). „Processes of the nuclear isomer 229m Th(3/2 + , 3.5 ± 1.0 eV) resonant excitation by optical photons”. Physica Scripta. 53 (3): 296—299. ISSN 0031-8949. doi:10.1088/0031-8949/53/3/003.
^ Raeder, S; Sonnenschein, V; Gottwald, T; Moore, I D; Reponen, M; Rothe, S; Trautmann, N; Wendt, K (2011-08-28). „Resonance ionization spectroscopy of thorium isotopes–towards a laser spectroscopic identification of the low-lying 7.6 eV isomer of 229 Th”. Journal of Physics B: Atomic, Molecular and Optical Physics. 44 (16): 165005. ISSN 0953-4075. doi:10.1088/0953-4075/44/16/165005.
^ von der Wense, L.; Seiferle, B.; Thirolf, P. G. (2018-03). „Towards a 229Th-Based Nuclear Clock”. Measurement Techniques (на језику: енглески). 60 (12): 1178—1192. ISSN 0543-1972. doi:10.1007/s11018-018-1337-1. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Beck, B. R.; Becker, J. A.; Beiersdorfer, P.; Brown, G. V.; Moody, K. J.; Wilhelmy, J. B.; Porter, F. S.; Kilbourne, C. A.; Kelley, R. L. (2007-04-05). „Energy Splitting of the Ground-State Doublet in the NucleusTh229”. Physical Review Letters. 98 (14). ISSN 0031-9007. doi:10.1103/physrevlett.98.142501.
^ Yamaguchi, A; Kolbe, M; Kaser, H; Reichel, T; Gottwald, A; Peik, E (2015-05-28). „Experimental search for the low-energy nuclear transition in 229 Th with undulator radiation”. New Journal of Physics. 17 (5): 053053. ISSN 1367-2630. doi:10.1088/1367-2630/17/5/053053.
^ Wense, Lars von der. ([2018]). On the direct detection of 229mTh. Cham: Springer. ISBN 978-3-319-70461-6. OCLC 1017602105. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Stellmer, Simon; Kazakov, Georgy; Schreitl, Matthias; Kaser, Hendrik; Kolbe, Michael; Schumm, Thorsten (2018-06-18). „Attempt to optically excite the nuclear isomer in Th 229”. Physical Review A (на језику: енглески). 97 (6): 062506. ISSN 2469-9926. doi:10.1103/PhysRevA.97.062506.
^ Lebedinskii, Yury Yu.; Borisyuk, Petr V.; Chubunova, Elena V.; Kolachevsky, Nikolay N.; Vasiliev, Oleg S.; Tkalya, Evgene V. (2019-10-18). „A Unique System for Registering One‐Photon Signals in the Ultraviolet Range from An Isomeric 229m Th Nucleus Implanted on Thin SiO 2 /Si Films”. physica status solidi (a). 217 (4): 1900551. ISSN 1862-6300. doi:10.1002/pssa.201900551. line feed character у |title= на позицији 93 (помоћ)
^ Thirolf, P G; Seiferle, B; von der Wense, L (2019-10-28). „The 229-thorium isomer: doorway to the road from the atomic clock to the nuclear clock”. Journal of Physics B: Atomic, Molecular and Optical Physics. 52 (20): 203001. ISSN 0953-4075. doi:10.1088/1361-6455/ab29b8.
^ Lebedinskii, Yury Yu.; Borisyuk, Petr V.; Chubunova, Elena V.; Kolachevsky, Nikolay N.; Vasiliev, Oleg S.; Tkalya, Evgene V. (2019-10-18). „A Unique System for Registering One‐Photon Signals in the Ultraviolet Range from An Isomeric 229m Th Nucleus Implanted on Thin SiO 2 /Si Films”. physica status solidi (a). 217 (4): 1900551. ISSN 1862-6300. doi:10.1002/pssa.201900551. line feed character у |title= на позицији 93 (помоћ)
^ Tkalya, E. V.; Schneider, Christian; Jeet, Justin; Hudson, Eric R. (2015-11-25). „Radiative lifetime and energy of the low-energy isomeric level in Th 229”. Physical Review C (на језику: енглески). 92 (5): 054324. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.92.054324.
^ Karpeshin, F. F.; Trzhaskovskaya, M. B. (2007-11-15). „Impact of the electron environment on the lifetime of the 229 Th m low-lying isomer”. Physical Review C (на језику: енглески). 76 (5): 054313. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.76.054313.
^ Tkalya, E. V.; Schneider, Christian; Jeet, Justin; Hudson, Eric R. (2015-11-25). „Radiative lifetime and energy of the low-energy isomeric level in Th 229”. Physical Review C (на језику: енглески). 92 (5): 054324. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.92.054324.
^ Seiferle, Benedict; von der Wense, Lars; Thirolf, Peter G. (2017-05). „Feasibility study of internal conversion electron spectroscopy of 229mTh”. The European Physical Journal A. 53 (5). ISSN 1434-6001. doi:10.1140/epja/i2017-12294-5. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Ozawa, Akira; Kobayashi, Yohei (2013-02-19). „vuv frequency-comb spectroscopy of atomic xenon”. Physical Review A (на језику: енглески). 87 (2): 022507. ISSN 1050-2947. doi:10.1103/PhysRevA.87.022507.
^ Ozawa, Akira; Kobayashi, Yohei (2013-02-19). „vuv frequency-comb spectroscopy of atomic xenon”. Physical Review A (на језику: енглески). 87 (2): 022507. ISSN 1050-2947. doi:10.1103/PhysRevA.87.022507.
^ Knight, G. B.; Macklin, R. L. (1949-01-01). „Radiations of Uranium Y”. Physical Review (на језику: енглески). 75 (1): 34—38. ISSN 0031-899X. doi:10.1103/PhysRev.75.34.
^ „Transferring PACE Assessments Upon Home Sale”. 2010-04-12.
^ Rutherford Appleton Laboratory, IOP Publishing Ltd, ISBN 0-333-75088-8, Приступљено 2020-04-18
^ Blix, Hans (2016), Thorium Nuclear Power and Non-proliferation, Springer International Publishing, стр. 147—150, ISBN 978-3-319-26540-7, Приступљено 2020-04-18
^ Audi, G.; Bersillon, O.; Blachot, J.; Wapstra, A.H. (2003-12). „The Nubase evaluation of nuclear and decay properties”. Nuclear Physics A (на језику: енглески). 729 (1): 3—128. doi:10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[1] Varga, Zsolt; Nicholl, Adrian; Mayer, Klaus (2014-06-16). „Determination of the Th 229 half-life”. Physical Review C (на језику: енглески). 89 (6): 064310. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.89.064310.

[2] Ruchowska, E.; Płóciennik, W. A.; Żylicz, J.; Mach, H.; Kvasil, J.; Algora, A.; Amzal, N.; Bäck, T.; Borge, M. G. (2006-04-26). „Nuclear structure of Th 229”. Physical Review C (на језику: енглески). 73 (4): 044326. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.73.044326.

[3] Wouters, J.M. (1982-02-01). „Decay studies of the highly neutron-deficient indium isotopes”.

[4] Meija, Juris; Coplen, Tyler B.; Berglund, Michael; Brand, Willi A.; De Bièvre, Paul; Gröning, Manfred; Holden, Norman E.; Irrgeher, Johanna; Loss, Robert D. (2016-03-01). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. ISSN 1365-3075. doi:10.1515/pac-2015-0305.

[5] Babiracki, Carol M.; Dick, Alastair; Helffer, Mireille (2001). Ektār. Oxford Music Online. Oxford University Press.

[6] Gerhard, Jane (2015-04), Firestone, Shulamith (07 January 1945–28 August 2012), Oxford University Press, Приступљено 2020-04-18 Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[7] Wolfsberg, Kurt (1965-02-22). „Nuclear Charge Distribution in Fission: Fractional Yields of Krypton and Xenon Isotopes from Thermal Neutron Fission ofU233andPu239and from 14-MeV Neutron Fission ofU235andU238”. Physical Review. 137 (4B): B929—B935. ISSN 0031-899X. doi:10.1103/physrev.137.b929.

[8] Wolfsberg, Kurt (1965-02-22). „Nuclear Charge Distribution in Fission: Fractional Yields of Krypton and Xenon Isotopes from Thermal Neutron Fission ofU233andPu239and from 14-MeV Neutron Fission ofU235andU238”. Physical Review. 137 (4B): B929—B935. ISSN 0031-899X. doi:10.1103/physrev.137.b929.

[9] Lowrie, Walter (2013-05-05), Thirty-four Years Old, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-15777-1, Приступљено 2020-04-18

[10] Holden, Norman E. (2016-02-25). „Total Half-Lives for Selected Nuclides”. IUPAC Standards Online. Приступљено 2020-04-18.

[11] Nesbeitt, Sarah L. (2002-02). „The Internet Archive Wayback Machine200259The Internet Archive Wayback Machine. San Francisco, CA: The Internet Archive 2001. Gratis Last visited November 2001”. Reference Reviews. 16 (2): 5—5. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr.2002.16.2.5.59. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[12] Kroger, L.A.; Reich, C.W. (1976-03). „Features of the low-energy level scheme of 229Th as observed in the α-decay of 233U”. Nuclear Physics A (на језику: енглески). 259 (1): 29—60. doi:10.1016/0375-9474(76)90494-2. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[13] Tkalya, E V; Varlamov, V O; Lomonosov, V V; Nikulin, S A (1996-03-01). „Processes of the nuclear isomer 229m Th(3/2 + , 3.5 ± 1.0 eV) resonant excitation by optical photons”. Physica Scripta. 53 (3): 296—299. ISSN 0031-8949. doi:10.1088/0031-8949/53/3/003.

[14] Raeder, S; Sonnenschein, V; Gottwald, T; Moore, I D; Reponen, M; Rothe, S; Trautmann, N; Wendt, K (2011-08-28). „Resonance ionization spectroscopy of thorium isotopes–towards a laser spectroscopic identification of the low-lying 7.6 eV isomer of 229 Th”. Journal of Physics B: Atomic, Molecular and Optical Physics. 44 (16): 165005. ISSN 0953-4075. doi:10.1088/0953-4075/44/16/165005.

[15] von der Wense, L.; Seiferle, B.; Thirolf, P. G. (2018-03). „Towards a 229Th-Based Nuclear Clock”. Measurement Techniques (на језику: енглески). 60 (12): 1178—1192. ISSN 0543-1972. doi:10.1007/s11018-018-1337-1. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[16] Beck, B. R.; Becker, J. A.; Beiersdorfer, P.; Brown, G. V.; Moody, K. J.; Wilhelmy, J. B.; Porter, F. S.; Kilbourne, C. A.; Kelley, R. L. (2007-04-05). „Energy Splitting of the Ground-State Doublet in the NucleusTh229”. Physical Review Letters. 98 (14). ISSN 0031-9007. doi:10.1103/physrevlett.98.142501.

[17] Yamaguchi, A; Kolbe, M; Kaser, H; Reichel, T; Gottwald, A; Peik, E (2015-05-28). „Experimental search for the low-energy nuclear transition in 229 Th with undulator radiation”. New Journal of Physics. 17 (5): 053053. ISSN 1367-2630. doi:10.1088/1367-2630/17/5/053053.

[18] Wense, Lars von der. ([2018]). On the direct detection of 229mTh. Cham: Springer. ISBN 978-3-319-70461-6. OCLC 1017602105. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[19] Stellmer, Simon; Kazakov, Georgy; Schreitl, Matthias; Kaser, Hendrik; Kolbe, Michael; Schumm, Thorsten (2018-06-18). „Attempt to optically excite the nuclear isomer in Th 229”. Physical Review A (на језику: енглески). 97 (6): 062506. ISSN 2469-9926. doi:10.1103/PhysRevA.97.062506.

[20] Lebedinskii, Yury Yu.; Borisyuk, Petr V.; Chubunova, Elena V.; Kolachevsky, Nikolay N.; Vasiliev, Oleg S.; Tkalya, Evgene V. (2019-10-18). „A Unique System for Registering One‐Photon Signals in the Ultraviolet Range from An Isomeric 229m Th Nucleus Implanted on Thin SiO 2 /Si Films”. physica status solidi (a). 217 (4): 1900551. ISSN 1862-6300. doi:10.1002/pssa.201900551. line feed character у |title= на позицији 93 (помоћ)

[21] Thirolf, P G; Seiferle, B; von der Wense, L (2019-10-28). „The 229-thorium isomer: doorway to the road from the atomic clock to the nuclear clock”. Journal of Physics B: Atomic, Molecular and Optical Physics. 52 (20): 203001. ISSN 0953-4075. doi:10.1088/1361-6455/ab29b8.

[22] Lebedinskii, Yury Yu.; Borisyuk, Petr V.; Chubunova, Elena V.; Kolachevsky, Nikolay N.; Vasiliev, Oleg S.; Tkalya, Evgene V. (2019-10-18). „A Unique System for Registering One‐Photon Signals in the Ultraviolet Range from An Isomeric 229m Th Nucleus Implanted on Thin SiO 2 /Si Films”. physica status solidi (a). 217 (4): 1900551. ISSN 1862-6300. doi:10.1002/pssa.201900551. line feed character у |title= на позицији 93 (помоћ)

[23] Tkalya, E. V.; Schneider, Christian; Jeet, Justin; Hudson, Eric R. (2015-11-25). „Radiative lifetime and energy of the low-energy isomeric level in Th 229”. Physical Review C (на језику: енглески). 92 (5): 054324. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.92.054324.

[24] Karpeshin, F. F.; Trzhaskovskaya, M. B. (2007-11-15). „Impact of the electron environment on the lifetime of the 229 Th m low-lying isomer”. Physical Review C (на језику: енглески). 76 (5): 054313. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.76.054313.

[25] Tkalya, E. V.; Schneider, Christian; Jeet, Justin; Hudson, Eric R. (2015-11-25). „Radiative lifetime and energy of the low-energy isomeric level in Th 229”. Physical Review C (на језику: енглески). 92 (5): 054324. ISSN 0556-2813. doi:10.1103/PhysRevC.92.054324.

[26] Seiferle, Benedict; von der Wense, Lars; Thirolf, Peter G. (2017-05). „Feasibility study of internal conversion electron spectroscopy of 229mTh”. The European Physical Journal A. 53 (5). ISSN 1434-6001. doi:10.1140/epja/i2017-12294-5. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[27] Ozawa, Akira; Kobayashi, Yohei (2013-02-19). „vuv frequency-comb spectroscopy of atomic xenon”. Physical Review A (на језику: енглески). 87 (2): 022507. ISSN 1050-2947. doi:10.1103/PhysRevA.87.022507.

[28] Ozawa, Akira; Kobayashi, Yohei (2013-02-19). „vuv frequency-comb spectroscopy of atomic xenon”. Physical Review A (на језику: енглески). 87 (2): 022507. ISSN 1050-2947. doi:10.1103/PhysRevA.87.022507.

[29] Knight, G. B.; Macklin, R. L. (1949-01-01). „Radiations of Uranium Y”. Physical Review (на језику: енглески). 75 (1): 34—38. ISSN 0031-899X. doi:10.1103/PhysRev.75.34.

[30] „Transferring PACE Assessments Upon Home Sale”. 2010-04-12.

[31] Rutherford Appleton Laboratory, IOP Publishing Ltd, ISBN 0-333-75088-8, Приступљено 2020-04-18

[32] Blix, Hans (2016), Thorium Nuclear Power and Non-proliferation, Springer International Publishing, стр. 147—150, ISBN 978-3-319-26540-7, Приступљено 2020-04-18

[33] Audi, G.; Bersillon, O.; Blachot, J.; Wapstra, A.H. (2003-12). „The Nubase evaluation of nuclear and decay properties”. Nuclear Physics A (на језику: енглески). 729 (1): 3—128. doi:10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]