Протактинијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Протактинијум (91Pa)
Th - Pa - U
Pr
Pa
 
Pa-TableImage.png
Општи подаци
Припадност скупу актиноиди
група, периода  , 7
густина, тврдоћа 15370 kg/m3, bd
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 231,038588 u
атомски радијус 180 pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Rn]5f26d17s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 20, 9, 2
оксидациони број 5
Особине оксида слабо базни
Кристална структура ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2113 K (1840 °C)
температура кључања 4.300 K (4027 °C)
молска запремина 15,18×10-3 m³/mol
топлота испаравања 470 kJ/mol
топлота топљења 15 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 1,5 (Паулинг)
1,14 (Алред)
специфична топлота 120 J/(kg*K)
специфична проводљивост 5,29×106 S/m
топлотна проводљивост 47 W/(m*K)
I енергија јонизације 568 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Протактинијум (Pa, латински -protactinium) - актиноид.[1] Име је добио склапањем две латинске речи prot и actinium, које заједно означавају претходника актинијума.[2]

Референце [уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Протактинијум



- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протактинијум&oldid=6788701“