Уранијум

Уранијум (92U)
Pa - U - Np Nd U   периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	актиноиди
група, периода	, 7
густина, тврдоћа	19050 kg/m3, 4,5
боја	сребрнобела
Особине атома
атомска маса	238,0289 u
атомски радијус	175 pm
ковалентни радијус	без података
ван дер Валсов радијус	186 pm
електронска конфигурација	[Rn]5f36d17s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 21, 9, 2
оксидациони број	5
Особине оксида	слабо базни
Кристална структура	ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1405 K (1132 °C)
температура кључања	2.070 K (1797 °C)
молска запремина	12,49×10-3 m³/mol
топлота испаравања	477 kJ/mol
топлота топљења	15,48 kJ/mol
брзина звука	3.155 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност	1,38 (Паулинг) 1,22(Алред)
специфична топлота	120 J/(kg*K)
специфична проводљивост	3,8×106 S/m
топлотна проводљивост	27,6 W/(m*K)
I енергија јонизације	597,6 kJ/mol
II енергија јонизације	1.420 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Уран или Уранијум (U, латински - uranium) - је актиноид III B групе. Међу елементима који се природно јављају на земљи има највећи атомски број а(92), слабо је радиоактиван. Природни уранијум се јавља у облику 2 изотопа ²³⁵U (мање од 1%) и ²³⁸U (преко 99%). Изотоп ²³⁵U подлеже спонтаном раздвајању језгра под утицајем термичних неутрона. Изотоп ²³⁸U прима неутроне услед чега се претвара у ²³⁹Pu (плутонијум). Вештачком изотопу ²³³U се такође раздваја језгро, добија се бомбардовањем ²³²торијума неутронима.

Особине елемента

Чист уранијум је сребрнобео метал огромне густине (65% веће него густина олова), гради алтотропске модификације:

• алфа - стабилна чак до 667,7 °C
• бета - стабилна између 667,7 C и 774,8 °C
• гама - стабилна од 774,8 °C па све до температуре топљења.

Уранијум у облику прашка је самозапаљив.

Заступљеност

Уранијум је заступљен у облику хемијских једињења у количини од 2,4 ppm у природи која нас окружује, може се наћи у стенама, води, биљкама, животињма, а чак и у људском организму. У већој количини се јавља и у минералима, од којих су најважнији:

• уранит U₃O₈ и
• K₂(UO₂)₂(VO₄)₂•2H₂O

Највеће залихе руда уранијума се налазе у: Конгу, северној Канади, САД (Јута, Колорадо)...

Једињења уранијума

Хемијска једињења уранијума су отровна. Уранијум реагује са кисеоником из ваздуха, а кад се претвори у прах онда се пали. Реагује са киселинама сумпора, хлора, флуора.

Примена

Основна примена уранијума је коришћење његових изотопа ²³⁵U као материјал за производњу атомских бомби као и нуклеарних реактора у нуклеарним електранама као и за покретање подморница.

Остале примене уранијума:

• Користио се у керамци за бојење, али се не користи више због зрачења.
• ²³⁸U се претвара у плутонијум у атомским реакторима
• Металан уранијум се због велике атомске масе се користи као штит у генераторима са X зрачењем.
• Користи се и у фотографији и у хемијској анализи.

Историја

Уранијум, у облику природног оксида, се користио барем од 79 године, и то за бојење производа од стакла у златну боју (златно стакло са 1% оксида уранијума је пронађено недалеко од Напуља у Италији).

Као елемент познат је од 1789. године.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Уранијум