Јамски пожар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: обликујем ISBN
Направљено превођењем странице „Coal-seam fire”
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Kohlebrand Detail.jpg|мини|десно|Јамски пожар у [[Кина|Кини]]]]
[[Датотека:Burning mine near Denniston, New Zealand.JPG |мини|десно| Јамски пожар у близини [[|Денинстон, Нови Зеланд|Денинстонa]] на [[Нови Зеланд|Новoм Зеланду]]]]


[[Датотека:Kohlebrand_Detail.jpg|десно|мини| Поглед на пожар угља (Кина) ]]
'''Јамски пожар''' је тињање подземних резерви [[Ugalj|угља]], често у [[Експлоатација угља|руднику угља]]. Такви пожари су имају економски, социјални и еколошки утицај. Често га започиње муња или шумски пожар, а посебно је подмукао, јер и даље тиња под земљом након сто су површини пожари угашени, понекад и после много година, пре него што се распламти и поново запали оближњу шуму. Они шире ситне начин дуж рударског окна и пукотине у геолошкој структури.
[[Датотека:Coal_Mine.jpg|мини| Ископавање на отвореном сe наставља близу пожара у Ћарија у Индији ]]
'''Пожар''' из '''угљеног копа''' је природно сагоревање површинског или подземног копа. Већина копова угља је изложена тињајућем сагоревању, <ref>{{Cite book|title=Smouldering Fires and Natural Fuels. In CM Belcher et al. (Eds) Fire Phenomena and the Earth System: An Interdisciplinary Guide to Fire Science|last=Rein|first=G|publisher=Wiley and Sons|year=2013|isbn=|location=|pages=15-34}}</ref> посебно пожари у подземним рудницима, због ограниченог присуства атмосферског кисеоника. Појаве пожара у јамама угља датирају више милиона година у прошлост. <ref>{{Cite journal|last=Heffern|first=EL, Coates, DA|date=|title=Geologic history of natural coal-bed fires, Powder River basin, USA|url=|journal=International Journal of Coal Geology|volume=59|pages=25–47|doi=10.1016/j.coal.2003.07.002|via=}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Zhang|first=X, Kroonenberg, SB, De Boer, CB|date=|title=Dating of coal fires in Xinjiang, north‐west China|url=|journal=Terra Nova|volume=16|pages=68–74|doi=10.1111/j.1365-3121.2004.00532.x|via=}}</ref> Због добре топлотне изолације и и присуства земљине коре која спречава гашење пожара дејством кише или снега, подземни пожари у рудницима угља су најдуготрајнији пожљри на Земљи и могу да горети хиљадама година, попут Горуће Планине у Аустралији. <ref>{{Cite journal|last=Ellyett|first=CD, Fleming, AW|date=|title=Thermal infrared imagery of the Burning Mountain coal fire|url=|journal=Remote Sensing of Environment|volume=3|pages=79–86|doi=10.1016/0034-4257(74)90040-6|via=}}</ref> До пожара у руднику угља може доћи услед само-загревања пприликом ниско-температурне оксидације, грома, дивљих пожара, па чак и намерним паљењем. Пожари у рудницима угља полако обликују литосферу и мењају атмосферу, али се тај темпо повећао и постао обимнији обиман у савремено доба, проузрокован огромним рударским активностима. <ref>{{Cite journal|last=Song|first=Z, Kuenzer, C|date=|title=Coal fires in China over the last decade: A comprehensive review|url=|journal=International Journal of Coal Geology|volume=133|pages=72–99|doi=10.1016/j.coal.2014.09.004|via=}}</ref>


Јамски пожари су озбиљана безбедносна и здравствена опасност, као и њихов утицај на животну средину ослобађањем отровних испарења, регенерисање траве, жбуња и изазива слегања површинске инфраструктуре као што су путеви, [[цевовод]]и, [[далековод]]и, потпоре мостова, зграда и домова. Било започет људским или природним узроцима, јамски пожари и даље горе деценијама или чак вековима све док се извор горива не исцрпи, сталне подземне воде су урачунате, површина спаљености постаје већи од површине која се може угасили или људи интервенисати. Јер они пале под земљом, угљени пожари су изузетно тешки и скупи да се угасе, и вероватно неће бити потиснути падавина.<ref name="Whitehouse, Alfred 2004">{{Cite journal |last=Whitehouse |first=Alfred |first2=Asep A. S. |last2=Mulyana |year=2004 |title=Coal Fires in Indonesia |journal=International Journal of Coal Geology |volume=2012 |issue=1–2 |pages=91–97 [p. 95] |doi=10.1016/j.coal.2003.08.010}}</ref> Постоји велика сличност између угљених и тресетних пожара.
Пожари угља представљају озбиљну опасност по здравље и сигурност, утичу на животну средину ослобађањем отровних испарења, захватање ватром травнатих површина, жбуња, довођењем до шумских пожара и узрокујући слегање површинских инфраструктура као што су путеви, цевоводи, електрични водови, носачи мостова, зграде и куће. Било да су започети од људи или путем природног узрока, пожари пожари јама угља настављају да горе деценијама или чак вековима све док се извор горива не исцрпи, не појави се сталан прилив подземних вода, дубина сагоревања постаје већа од способности тла да се слеже и вњнтилира, или не дође до људске интервенције. Пошто горе под земљом, пожари у јамама угља су изузетно тешки и скупи да се угасе и мало је вероватно да их угаси киша. <ref name="Whitehouse, Alfred 2004">{{Cite journal|last=Whitehouse|first=Alfred|last2=Mulyana|first2=Asep A. S.|year=2004|title=Coal Fires in Indonesia|journal=International Journal of Coal Geology|location=Amsterdam|publisher=[[Elsevier]]|volume=2012|issue=1–2|pages=91–97 [p. 95]|doi=10.1016/j.coal.2003.08.010|issn=0166-5162}}</ref> Постоје снажне сличности између пожара на угљу и [[Тресет|тресета]] .

Широм света, у сваком тренутку горе хиљаде подземних пожара. Проблем је најочитији у индустријализованим нацијама богатим угљем попут Кине. <ref>{{Cite journal|last=Song|first=Z, Kuenzer, C|date=|title=Coal fires in China over the last decade: A comprehensive review|url=|journal=International Journal of Coal Geology|volume=133|pages=72–99|doi=10.1016/j.coal.2014.09.004|via=}}</ref> Процјењује се да глобална емисија пожара на угаљ годишње проузрокује 40 тона живе у атмосфери и да представља три посто светске годишње емисије [[:en:Carbon_dioxide|CO<sub>2</sub>]] . <ref name="Deep underground">{{Cite news|url=http://www.time.com/time/health/article/0,8599,2006195,00.html|title=Deep Underground, Miles of Hidden Wildfires Rage|last=Dan Cray|date=July 23, 2010|work=Time Magazine}}</ref>
Широм света, на хиљаде јамских пожара гори у сваком тренутку. Проблем је најизраженији у индустријализацији као у земљама богатим угаљем као што је [[Кина]]. Глобална емисија јамских пожара процењује да 40 тона живе иде у атмосферу сваке године, а да обухвата три одсто годишње светске емисије CO2. <ref name=Krajick>{{cite news | first=Kevin | last=Krajick | title=Fire in the Hole |url=http://www.smithsonianmag.com/issues/2005/may/firehole.php | work=Smithsonian Magazine | pages=54ff | date = 1. 5. 2005. | accessdate = 16. 1. 2007.}}</ref>

== Порекло ==
[[Датотека:Kohlebrand_in_Xinjiang.JPG|мини| Пожар на површини, Шинђа, 2002 ]]
Пожари у рудницима угља могу се поделити на пожаре близу површине, где се кроз пукотине пожари шире на површину, а кисеоник потребан за њихово горење долази из атмосфере, и пожаре у дубоким подземним рудницима, где кисеоник долази из вентилације.

Пожари у рудницима могу започети као резултат индустријске несреће, која углавном укључује експлозију гаса. Историјски, неки мински пожари су започели када су власти затварале илегалне руднике, обично минирањем. Многе недавне минске пожаре започели су људи који су спалили смеће на [[Депонија|депонији]] која је била у непосредној близини напуштених рудника угља, укључујући веома медијски испраћен пожљр у [[Сентрејлија (Пенсилванија)|Сентрелији (Пелсилванија)]], који гори од 1962. године. Од стотина минских пожара у Сједињеним Државама који данас горе, већина их је локализована у држави [[Пенсилванија]].

Неки пожари дуж слојева угља природна су појава. Неки угљеви су самозапаљиви на ниским температурама до 40°C (104°F), као што је мрки угаљ при специфичним условима влаге и одређене величине зрна. {{Чињеница|датум=August 2018}} Пожар обично започне неколико дециметара унутар угља на дубини у којој пропусност угља омогућава доток ваздуха, али у којој се путем вентилације не уклања топлотакоја се ствара. Самозапаљивање је било познат проблем у време бородва покретаних на пару и тврди се да је допринело потонућу Титаника . Један од познатих извора пожара представља рударско пробијање шупљине у којој је присутан метан под високим притиском, при чијем пробијњу се може створити искра статичког електрицитета која доводи до запаљења гаса и покреће експлозију и паљење угља. Иста гасна статика добро је позната на бродовима и треба водити рачуна да не дође до таквог статичког искрења.

Два основна фактора одређују да ли се јавља спонтано сагоревање или не, температура околине и величина зрна:

* Што је виша температура околине, брже се одвијају оксидационе реакције.
* Величина и структура зрна одређују његову површину. Кинетика ће бити ограничена доступношћу реактаната, који је у овом случају угљеник изложен кисеонику.

[[Шумски пожар|Дивљи пожари]] (проузроковани громом или други) могу запалити угаљ ближе површини или улазу, а тињајућа ватра може се проширити кроз пукотину, стварајући таложење које може довести до стварања још пукотина, корз које може проћи кисеоник и довести до будућих пожара када ватра избије на површину. Праисторијски клинкерски изданци на западу Америке резултат су праисторијских пожара угља чији су остаци отпорнији на ерозију од матрице, остављајући брда . Процењује се да је Горућа Планина у Аустралији, најстарији познати пожар угља, горела 6.000 година. <ref name="Krajick">{{Cite news|url=http://www.smithsonianmag.com/issues/2005/may/firehole.php|title=Fire in the Hole|last=Krajick|first=Kevin|date=2005-05-01|work=Smithsonian Magazine|access-date=2007-01-16|pages=54ff}}</ref>

На глобално нивоу, хиљаде неугашених минских пожара гори, посебно у Кини где се сиромаштво, недостатак владиних прописа и неконтолисани развој комбинују да би створили еколошку катастрофу. Савремени [[Површинска експлоатација|рударски]] радови излажу тињајуће угљене слојеве ваздуху, оживљавајући пожаре..

Кинези у неразвијеним областима, у регионима који су богти углјем, често ископавају угаљ за употребу у домаћинству, напуштајући јаме кад постану толико дубоке да је немогуће радити, остављајући високо запаљиву [[Угљена прашина|угљену прашину]] изложену ваздуху. Употреба [[Сателитско снимање|сателитских снимака]] за мапирање кинеских пожара угљем резултирала је откривањем многих до сада непознатих пожара. Најстарија ватра у Кини је у Баијигоу (г [[:zh:白芨沟街道|白 芨]], у округу Давуку у граду Шизоушн, [[Нингсја|Нингша]] ), а прича се да гори од времена [[Династија Ћинг|династије Кинг]] (пре 1912.). <ref name="Rennie">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/china/1383465/How-Chinas-scramble-for-black-gold-is-causing-a-green-disaster.html|title=How China's scramble for 'black gold' is causing a green disaster|last=Rennie|first=David|date=1 February 2002|work=The Daily Telegraph|access-date=30 April 2010|location=London}}</ref>

== Откривање ==
[[Датотека:Brandspalte_mit_Ausbluehungen.jpg|десно|мини| Ефекат подземне ватре из угља видљив на површини ]]
Пре покушаја гашења ватре из угљеног слоја близу површине треба одредити његову локацију и подземни обим што је могуће прецизније. Поред проучавања географског, геолошког и инфраструктурног контекста, информације се могу добити и изравним мерењима. Ови укључују:

* Мерења температуре копнене површине у пукотинама и бушотинама, на пример коришћењем пирометра
* Мерења гаса за дефинисање система вентилације пожара (количина и брзина) и састава гаса, тако да се могу описати реакције сагоревања
* Геофизичка мерења на земљи и из авиона и хеликоптера како би се утврдио степен проводљивости или други подземни параметари. На пример, мерења проводљивости пресликавају промену влажности у близини ватре; мерењем магнетизма могу се утврдити промене магнетних карактеристика суседне стене изазване топлотом
* Даљинско истраживање из авиона и помоћу сателита. Оптичко мапирање високе резолуције, термичко снимање и хиперспектрални подаци имају важну улогу. Подземни пожари угља од неколико стотина до преко хиљаду степени Целзијуса могу подићи температуру на површини за само неколико степени. Овај редослед величине сличан је температурној разлици између обасјаних сунчевим и застамњених падина гомиле шљаке или пешчане дине. Инфрацрвена опрема за откривање може да прати локацију пожара јер ватра греје земљу са свих страна. <ref>{{Cite journal|last=J. Zhang|last2=W. Wagner|last3=A. Prakash|last4=H. Mehl|last5=S. Voigt|year=2004|title=Detecting coal fires using remote sensing techniques|journal=International Journal of Remote Sensing|volume=25|issue=16|pages=3193–3220|bibcode=2004IJRS...25.3193Z|doi=10.1080/01431160310001620812}}</ref> Међутим, даљинске технике не могу разликовати појединачне пожаре који се пале у близини и често доводе до подбројавања стварних пожара. <ref name="ReferenceA">Hamilton, Michael S., Richard O. Miller, and Alfred E. Whitehouse. 2000a. "The Continuing Fire Threat in Southeast Asia." ''Environmental Science & Technology'' 34(February): 82A-85A).</ref> Такође могу имати потешкоћа у разликовању пожара угљених слојева од шумских пожара. Комбиновање директних података и података са даљине омогућава праћење интензитета пожара угља током дужих периода коришћењем анализа временских серија. <ref>{{Cite journal|last=S. Song|last2=C. Kuenzer|last3=Z. Zhang|last4=Y. Jia|last5=Y. Sun|last6=J. Zhang|year=2015|title=Detecting coal fires using remote sensing techniques|journal=International Journal of Coal Geology|volume=141|issue=|pages=91–102|doi=10.1016/j.coal.2015.03.008}}</ref>

Подземни рудници угља могу бити опремљени трајно уграђеним сензорским системима. Ови системи шаљу мерења притиска, температуре, протока ваздуха и састава гаса особљу за надгледање безбедности, упозоравајући их на време на било какве проблеме.

== Утицај на животну средину ==
[[Датотека:Coal_seam_fire.png|мини| Пожар рудника угља ]]
[[Датотека:FEMA_-_7515_-_Photograph_by_Bryan_Dahlberg_taken_on_06-08-2002_in_Colorado.jpg|мини| Евакуација становништва Запад Гленвоод, [[Гленвуд Спрингс (Колорадо)|Гленвуд Спрингс, Колорадо]], 2002 ]]
[[Датотека:Burning_mine_near_Denniston,_New_Zealand.JPG|десно|мини| Пожар рудника угља у близини Деннистона, Нови Зеланд ]]
Поред уништавања погођених подручја, пожари угља често емитују и отровне гасове, укључујући [[Угљен-моноксид|угљен моноксид]] и [[Сумпор-диоксид|сумпор диоксид]] . Пожари угља у Кини, који годишње сагоре 20 - 200 милиона тона угља, чине чак 1 проценат глобалне емисије угљен-диоксида из [[Фосилна горива|фосилних горива]] . <ref name="Krajick">{{Cite news|url=http://www.smithsonianmag.com/issues/2005/may/firehole.php|title=Fire in the Hole|last=Krajick|first=Kevin|date=2005-05-01|work=Smithsonian Magazine|access-date=2007-01-16|pages=54ff}}</ref>

Једна од највидљивијих промена биће ефекат пропадања зелених површина. Други локални утицај на животну средину може бити присуство биљака или животиња које су погођене дејством пожара. Распрострањеност осталих биљака којима ту није природно станиште може зависити од трајања пожара и величине захваћеног подручја. На пример, у близини пожара угљеног слоја у Немачкој, многи су медитерански инсекти и пауци идентификовани у региону са хладним зимама, а верује се да повишена температура земље изнад пожара омогућава њихов опстанак. <ref>nabu-aachen-land.de: Bergehalden im Aachener Revier</ref>

== Гашење угља пожара ==
Да би настао, за пожар су потребни гориво, кисеоник и топлота . Пошто је до подземних пожара веома тешко директно доћи, гашење пожара укључује проналажење одговарајуће методологије која се бави интеракцијом горива и кисеоника за конкретни пожар. Пожар се може изоловати од извора горива, на пример, помоћу противпожарних ракета или противпожарних баријера. Многи пожари, посебно они на стрмим падинама, могу се у потпуности откопати. У случају пожара угљеног слоја на близу површине, прилив кисеоника у ваздух може се прекинути покривањем подручја или постављањем баријера непропусних за гас. Друга могућност је да се спречи одлив гасова сагоревања тако да се пожар угаси властитим издувним гасовима. Енергија се може уклонити хлађењем, обично убризгавањем велике количине воде. Међутим, ако било који преостали суви угаљ апсорбује воду, резултујућа топлота апсорпције може довести до поновног паљења једном угашеног пожара, како се површина суши. Сходно томе, мора се уклонити више енергије него што пожар ствара. У пракси се ове методе комбинују, а сваки случај зависи од расположивих ресурса. Ово се посебно односи на воду, на пример у сушним регионима, и за покривне материјале, попут [[Лес|леса]] или глине, како би се спречио контакт са атмосфером.

Гашење подземних пожара, који понекад прелазе температуре од 540°C (1.000°F) је веома опасно и веома скупо. <ref name="Krajick">{{Cite news|url=http://www.smithsonianmag.com/issues/2005/may/firehole.php|title=Fire in the Hole|last=Krajick|first=Kevin|date=2005-05-01|work=Smithsonian Magazine|access-date=2007-01-16|pages=54ff}}</ref>

Пожари угљених слојева близу површине се у Кини рутински гасе по стандардној методи која се састоји од следећих фаза:

* Заглађивање површине изнад ватре тешком опремом како би била погодна за саобраћај.
* Бушење рупа у зони пожара удаљености око 20м до извора пожара, и прекривање редовном мрежом.
* Убризгавање воде или блата у бушотине дуг времеснки период, обично 1 до 2 године.
* Покривање целокупног подручја непропусним слојем, дебљине око 1 м, на пример, од [[Лес|леса]] .
* Садња вегетације у мери у којој то дозвољава клима.

Улажу се напори за побољшање ове методе, на пример, са додацима у води за гашење или са алтернативним средствима за гашење.

Гашењем пожара подземних рудинка угља се обично бави особље обучено за то. У том смислу захваћено подручје је изолирано бранама у галеријама. Затим се инертни гас, обично азот, уводи током одређеног времена, обично користећи расположиве цевоводе.

Кинеска влада је 2004. године постигла успех у гашењу минскога пожара у [[Експлоатација угља|каменолому у]] близини [[Урумћи|Урумкија]] у [[Синкјанг|кинеској]] провинцији [[Синкјанг|Синђијанг]], који је горео од 1874. Међутим, чланак часописа ''[[Тајм (часопис)|Тиме]]'' из марта 2008. цитира истраживача Стевена К. Андревса: „Одлучио сам да одем да видим како се гаси, а пламенови су били видљиви и цела ствар је још увек горела. . . . Рекли су да је то угашено, а ко да каже другачије? " <ref name="TIME">[http://www.time.com/time/world/article/0,8599,1722450,00.html Is Beijing Manipulating Air Pollution Statistics?], ''TIME'', 14 March 2008 (retrieved 17 March 2008)</ref>

Млазни мотор, познат као Горницки Агрегат Гасницки (ГАГ), развијен је у Пољској и успешно се користи за борбу против пожара угља и замену гасова у рудницима.

== Тренутна истраживања и нова достигнућа у гашењу пожара ==
Часопис ''Тиме'' објавио је у јулу 2010. године да на тржиште почињу долазити јефтиније алтернативе за гашење пожара из угљених слојева, укључујући посебне масе отпорне на топлоту и азотну пену која гаси ватру, а друга иновативна решења су на путу. <ref name="Deep underground">{{Cite news|url=http://www.time.com/time/health/article/0,8599,2006195,00.html|title=Deep Underground, Miles of Hidden Wildfires Rage|last=Dan Cray|date=July 23, 2010|work=Time Magazine}}</ref>

== Откривање микроба и лекова ==
Научници су недавно почели да истражују термичке отворе због проналажења јединственог соја бактерије способне да да нове фармацеутске трагове. Микроби из тла су дуго времена извор ефикасних лекова <ref>{{Cite journal|last=Dias D.A.|last2=Urban S.|last3=Roessner U.|year=|title=A Historical Overview of Natural Products in Drug Discovery|url=|journal=Metabolites|volume=2012|issue=2|pages=303–336}}</ref> а нова истраживања, попут оног спроведеног у Центру за фармацеутска истраживања и иновације, указују да ова екстремна подручја могу бити неискоришћени извор за нова открића. <ref>{{Cite journal|last=Shaaban|first=KA|last2=Wang|first2=X|last3=Elshahawi|first3=SI|last4=Ponomareva|first4=LV|last5=Sunkara|first5=M|last6=Copley|first6=GC|last7=Hower|first7=JC|last8=Morris|first8=AJ|last9=Kharel|first9=MK|date=27 September 2013|title=Herbimycins D-F, ansamycin analogues from Streptomyces sp. RM-7-15.|journal=Journal of Natural Products|volume=76|issue=9|pages=1619–26|doi=10.1021/np400308w|pmc=3852429|pmid=23947794}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Wang|first=X|last2=Shaaban|first2=KA|last3=Elshahawi|first3=SI|last4=Ponomareva|first4=LV|last5=Sunkara|first5=M|last6=Zhang|first6=Y|last7=Copley|first7=GC|last8=Hower|first8=JC|last9=Morris|first9=AJ|date=23 August 2013|title=Frenolicins C-G, pyranonaphthoquinones from Streptomyces sp. RM-4-15.|journal=Journal of Natural Products|volume=76|issue=8|pages=1441–7|doi=10.1021/np400231r|pmc=3862173|pmid=23944931}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Wang X.|last2=Elshahawi S.I.|last3=Shaaban K.A.|last4=Fang L.|last5=Ponomareva L.V.|last6=Zhang Y.|last7=Copley G.C.|last8=Hower J.C.|last9=Zhan C.-G.|year=2014|title=Ruthmycin, a new tetracyclic polyketide from ''Streptomyces'' sp. RM-4-15|journal=Org. Lett.|volume=16|issue=|pages=456–459|doi=10.1021/ol4033418|pmc=3964319|pmid=24341358}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Wang X.|last2=Shaaban K.A.|last3=Elshahawi S.I.|last4=Ponomareva L.V.|last5=Sunkara M.|last6=Copley G.C.|last7=Hower J.C.|last8=Morris A.J.|last9=Kharel M.K.|year=2014|title=Mullinamides A and B, new cyclopeptides produced by the Ruth Mullins coal mine fire isolate ''Streptomyces'' sp. RM-27-46|journal=J. Antibiot.|volume=67|issue=|pages=571–575|doi=10.1038/ja.2014.37|pmc=4146655|pmid=24713874}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Shaaban|first=KA|last2=Singh|first2=S|last3=Elshahawi|first3=SI|last4=Wang|first4=X|last5=Ponomareva|first5=LV|last6=Sunkara|first6=M|last7=Copley|first7=GC|last8=Hower|first8=JC|last9=Morris|first9=AJ|date=March 2014|title=Venturicidin C, a new 20-membered macrolide produced by Streptomyces sp. TS-2-2.|journal=The Journal of Antibiotics|volume=67|issue=3|pages=223–30|doi=10.1038/ja.2013.113|pmc=3969387|pmid=24252813}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Wang|first=X|last2=Reynolds|first2=AR|last3=Elshahawi|first3=SI|last4=Shaaban|first4=KA|last5=Ponomareva|first5=LV|last6=Saunders|first6=MA|last7=Elgumati|first7=IS|last8=Zhang|first8=Y|last9=Copley|first9=GC|date=5 June 2015|title=Terfestatins B and C, New p-Terphenyl Glycosides Produced by Streptomyces sp. RM-5-8.|journal=Organic Letters|volume=17|issue=11|pages=2796–9|doi=10.1021/acs.orglett.5b01203|pmc=4472964|pmid=25961722}}</ref>

== Листа минских пожара ==
У наставку су наведени неки од запаженијих минских пожара широм света.

=== Аустралија ===

* Горућа планина - природни, споро сагоревање подземног угљеног слоја
* Морвел, Вицториа - рудник на отвореном, Велики Морвела запалио се у марту 1902. и горео више од месец дана. Угашен је пробијањем оближње реке Морвел експлозивом како би се поплавио рудник. Откривено је да је пожар изазван саботажама из запаљивих уређаја . <ref>{{Cite news|url=http://nla.gov.au/nla.news-article4915609|title=Coal mine fired by incendiary|date=1902-04-01|publisher=The Advertiser}}</ref> <ref>{{Cite news|url=http://nla.gov.au/nla.news-article4892274|title=A coal mine on fire|date=1902-04-02|publisher=The Argus}}</ref>
* Електрана Хазелвуд - 2 кикломтера слоја угља у руднику Хазелвуд запаљено је у октобру 2006. године <ref>{{Cite news|url=http://www.theage.com.au/news/National/Massive-coal-mine-blaze-still-burning/2006/10/13/1160246290407.html|title=Massive coal mine blaze still burning|date=2006-10-13|publisher=The Age}}</ref> и поново у фебруару 2014. године. <ref>{{Cite news|url=http://report.hazelwoodinquiry.vic.gov.au/|title=Report of the Hazelwood Mine Fire Inquiry 2014}}</ref> Хиљаде становника било је погођено ватром у руднику Хазелвуод 2014. године који је горео 45 дана ширећи дим широм заједнице Морвел у Викторији. <ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2014/mar/25/morwell-coalmine-fire-finally-extinguished-after-45-days|title=Morwell coalmine fire finally extinguished after 45 days|date=25 March 2014|work=Guardian|access-date=22 April 2014}}</ref> Влада је саветовала погођене групе људи у Јужном Морвелу да се привремено преселе због опасности од честица ПМ2.5.

=== Канада ===

* Елкфорд, Британска Колумбија <ref>{{Cite web|url=http://www.tourismelkford.ca/Burning%20Coal%20Seam.html|title=Wireless High Speed Internet Provider- Tough Country Communications – Home|last=Takuya Shimoda|archive-url=https://web.archive.org/web/20100721032957/http://www.tourismelkford.ca/Burning%20Coal%20Seam.html|archive-date=21 July 2010|access-date=16 August 2015}}</ref>
* [[Мерит (Британска Колумбија)|Мерит, Британска Колумбија]]
* Кармекс, Јукон
* Брда која се диме, [[северозападне територије]]

У Кини, највећем светском произвођачу угља, са годишњом производњом од око 2,5 милијарди тона, пожари угља су озбиљан проблем. Процењено је да се око 10–200 милиона тона угља бескорисно сагорева годишње, а да се иста количина поново учини недоступном за експлоатацију. <ref name="Rennie">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/china/1383465/How-Chinas-scramble-for-black-gold-is-causing-a-green-disaster.html|title=How China's scramble for 'black gold' is causing a green disaster|last=Rennie|first=David|date=1 February 2002|work=The Daily Telegraph|access-date=30 April 2010|location=London}}</ref> Пожари угља шире се преко појаса на циелом северу Кине, где је забележено преко стотину великих пожарних подручја од којих свако садржи много појединачних пожара. Они су концентрисани у провинцијама [[Синкјанг|Ксиђанг]], [[Унутрашња Монголија|Унутрашњој Монголији]] и [[Нингсја|Нинђиа]] . Поред губитака од спаљеног и неприступачног угља, ови пожари доприносе [[Загађење ваздуха|загађењу ваздуха]] и знатно повећаном нивоу [[Гасови стаклене баште|емисије гасова]] са [[Гасови стаклене баште|ефектом стаклене баште]] и тако постају проблем који је привукао међународну пажњу.

=== Немачка ===
У Планицу, који је сада део града [[Цвикау]], угљени слој који гори од 1476. године могао се угасити тек 1860. године. <ref name="Peschke1998">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=D2MAnDi6a34C&pg=PA18|title=Planitz im Wandel der Zeiten|last=Peschke|first=Norbert|publisher=Sutton Verlag GmbH|year=1998|isbn=978-3-89702-016-0|page=18|language=German|trans-title=Planitz Through the Ages}}</ref> <ref name="wasi_DerP">{{Cite web|url=http://www.wasistwas.de/archiv-wissenschaft-details/der-planitzer-erdbrand.html|title=Der Planitzer Erdbrand|website=WAS IST WAS|language=German|trans-title=The coal seam fire of Planitz|access-date=2016-10-03}}</ref> У Дудвеилеру (Сарланд) ватра из угљеног слоја запаљена је око 1668. године и данас гори. <ref name="mineralienatlas">{{Cite web|url=https://www.mineralienatlas.de/?l=3741|title=Das Naturdenkmal Brennender Berg bei Dudweiler|website=Mineralienatlas|language=German|trans-title=The natural monument Burning Mountain in Dudweiler|access-date=2016-10-03}}</ref> Ова такозвана ''Горућа Планина("'' ''Бреннендер Берг'' ") убрзо је постала туристичка атракција, а посетио ју је чак и [[Јохан Волфганг Гете|Јохан Волфганг вон Гете]] . <ref name="fell_Goet">{{Cite web|url=http://www.fell-dudweiler.de/goethe.htm|title=Goethe|last=Fell|first=Günter|language=German|access-date=2016-10-03}}</ref> Такође је добро познат такозвани ''Стинкстеинванд'' ( ''смрдљиви камени зид'' ) у Швалбентхалу на источној падини Хохер Меиßнера, где је пре неколико година запаљено неколико слојева након што је престало копање лигнита; гасови и данас излазе на површину. <ref name="gem_mei">{{Cite web|url=http://www.gemeinde-meissner.de/verzeichnis/objekt.php?mandat=100619|title=Der Berg Meißner|last=Gemeinde Meißner|language=German|access-date=2016-10-03|quote=An der Stinksteinwand in der Nähe des Gasthauses Schwalbenthal strömen im Übrigen seit 300 Jahren durch die Klüfte des Basaltes die Gase eines schwelenden Kohleflözes aus.}}</ref>

=== Индија ===
У Индији од 2010. године 68 пожара гори на површини од {{Convert|58|sqmi|km2|adj=on}} у региону поља Џарја у Дханбаду [[Данбад|, Џархенд]] .Пожари у рудницима су започети у овом региону 1916. године и брзо уништавају једини извор примарног [[Кокс (гориво)|коксног угља]] у земљи. <ref name="Burning Jharkhand">{{Cite web|url=http://www.agencevu.com/stories/index.php?id=90&p=30|title=Mine fires (India)|access-date=15 June 2012}}</ref>

=== Индонезија ===
Пожари угља и тресета у Индонезији често су запаљени шумским пожарима у близини површинских наслага. Тешко је утврдити када је шумски пожар започео ватром из угљеног слоја или обрнуто, у одсуству очевидаца. <ref name="Whitehouse, Alfred 2004">{{Cite journal|last=Whitehouse|first=Alfred|last2=Mulyana|first2=Asep A. S.|year=2004|title=Coal Fires in Indonesia|journal=International Journal of Coal Geology|location=Amsterdam|publisher=[[Elsevier]]|volume=2012|issue=1–2|pages=91–97 [p. 95]|doi=10.1016/j.coal.2003.08.010|issn=0166-5162}}</ref> Најчешћи узрок шумских пожара и измаглице у Индонезији је намерно спаљивање шума како би се очистило земљиште за плантажне усеве од целулозног дрвета, гуме и палминог уља.

У Индонезији није одређен тачан број пожара слојева угља На само малом делу земље су испитани пожари углјених слојева<ref name="Whitehouse, Alfred 2004">{{Cite journal|last=Whitehouse|first=Alfred|last2=Mulyana|first2=Asep A. S.|year=2004|title=Coal Fires in Indonesia|journal=International Journal of Coal Geology|location=Amsterdam|publisher=[[Elsevier]]|volume=2012|issue=1–2|pages=91–97 [p. 95]|doi=10.1016/j.coal.2003.08.010|issn=0166-5162}}</ref> Најбољи доступни подаци долазе из студије засноване на систематском посматрању на терену. У 1998. години, укупно 125 пожара угља лоцирано је и мапирано у траси дужине два километра, са сваке стране пута дужине 100 километара, северно од Баликпапана до Самаринде у Источном Калимантану, користећи ручну опрему Глобал Поситионинг Систем (ГПС). Екстраполирајући ове податке у подручја на Борнеу и Суматри подцртана познатим лежиштима угља, процењено је да је 1998. године у Индонезији могло да гори више од 250 000 пожара у угљеним слојевима. <ref name="ReferenceA">Hamilton, Michael S., Richard O. Miller, and Alfred E. Whitehouse. 2000a. "The Continuing Fire Threat in Southeast Asia." ''Environmental Science & Technology'' 34(February): 82A-85A).</ref>

Пракса чишћења земљишта при којој се користи ватра, често започиње шумским пожарима, може бити узрок пожара у угљеним слојевима у Индонезији. Током 1982–83. Један од највећих шумских пожара у овом веку буктао је неколико месеци кроз процењује се 5милиона хектара Борнеоових тропских прашума. Голдамер и Сејберт су, међутим, закључили да постоје индикације да су се пожари у угљеном слоју већ догодили између 13.200 и 15.000 [[Прије садашњости|БП]] . <ref>Goldammer, J.G.; Seibert, B. (1989): ''Natural rain forest fires in Eastern Borneo during the Pleistocene and Holocene'', ''[[Naturwissenschaften]]'', November 1989, Volume 76, Issue 11, p. 518-520</ref>

Сезонаа пожара обично се дешава сваких 3–5 година, када клима у деловима Индонезије постаје изузетно сува од јуна до новембра због јужне осцилације Ел Нино крај западне обале Јужне Америке. Од 1982. године пожар се понавља на острвима Борнео и Суматри, паливши велика подручја у 1987., 1991., 1994., 1997. - 1998, 2001 и 2004.<ref name="ReferenceA">Hamilton, Michael S., Richard O. Miller, and Alfred E. Whitehouse. 2000a. "The Continuing Fire Threat in Southeast Asia." ''Environmental Science & Technology'' 34(February): 82A-85A).</ref>

У октобру 2004. дим од паљења земљишта поново је прекрио знатне делове Борнеа и Суматре, ометајући авионска путовања, <ref>"Haze disrupts flights in Central Kalimantan." 2004. ''Jakarta Post'' 17 October, 1.</ref> повећавајући пријем у болнице, <ref>"Haze thick over Kalimantan." 2004. ''Jakarta Post'' 19 October, 1.</ref> и проширивши се на делове Брунеја, Сингапура и Малезије. <ref>"Haze thickens in Sumatra and Kalimantan, affects Malaysia." 2004. ''Jakarta Post'' 16 October, 1.</ref> Отпади угља су толико учестали у Индонезији да је готово сигурно да су ови пожари запалили нове ватре из угљених слојева.

=== Нови Зеланд ===

* Бурнетово лице, Западна обала
* Рудник Стронгман, Западна обала
* Вангалоа, Отаго <ref>{{Cite web|url=http://www.otago.ac.nz/geology/research/environmental_geology/restoration/wangaloa/wangaloa.html|title=Coal Mine Restoration in New Zealand, Geology Department, University of Otago, New Zealand|date=September 1, 2004|publisher=Otago.ac.nz|archive-url=https://web.archive.org/web/20081016041053/http://www.otago.ac.nz/geology/research/environmental_geology/restoration/wangaloa/wangaloa.html|archive-date=October 16, 2008|access-date=December 19, 2012}}</ref>
* Рудник Пике Ривер, Западна обала
* Област МИлертон, рудник Стоцктон, западна обала, Јужно острво,Нови Зеланд

=== Норвешка ===
1944. године, рудник Лонгиеарбиен број 2 на [[Свалбард|Свалбарду]] запалили су морнари из Тирпитца на својој завршној мисији изван норвешких приморских вода. Рудник је и даље горео 20 година, док су нека подручја касније минирана из реконструисаног рудника бр. 2б.

=== Јужна Африка ===

* Трансвал и заливи Делагоа у близини Емалахленија (раније познат као Витбанк ), [[Мпумаланга]] гори од када је рудник напуштен 1953.

=== Америка ===
Многа поља угља у Сједињеним Државама подложна су спонтаном паљењу. Федерални уред за површинско минирање (ОСМ) одржава базу података (АМЛИС) у којој је 1999. године пописано 150 пожарних подручја. Средином 2010. године, према ОСМ-у, горило је више од 100 пожара у девет држава, од којих су већина у Колораду, Кентакију, Пенсилванији, Јути и Западној Вирџинији. Али геолози кажу да многи пожари остану непријављени, тако да је стварни број њих ближи бројци 200, у 21 држави. <ref name="Deep underground">{{Cite news|url=http://www.time.com/time/health/article/0,8599,2006195,00.html|title=Deep Underground, Miles of Hidden Wildfires Rage|last=Dan Cray|date=July 23, 2010|work=Time Magazine}}</ref>

У Пенсилванији је познато 45 подручја пожара, од којих је најпознатија [[Пожар у Централији|минско-експлозивна ватра]] у руднику Сентрејлија у области тврдог угља у округу Цолумбиа, која гори од 1962. године. <ref name="Deep underground">{{Cite news|url=http://www.time.com/time/health/article/0,8599,2006195,00.html|title=Deep Underground, Miles of Hidden Wildfires Rage|last=Dan Cray|date=July 23, 2010|work=Time Magazine}}</ref> Рудник горења у близини [[Самит Хил (Пенсилванија)|Саммит Хил-а]] запалио се 1859. године. <ref>"Summit Hill", in ''The Columbia-Viking Desk Encyclopedia'' (1953), New York: Viking.</ref>

У Колораду су пожари угља настали као последица флуктуација нивоа подземне воде, што може повећати температуру угља и до 300°C, довољно да се спонтано запали . {{Чињеница|датум=May 2012}}
<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" data-ve-ignore="true" style="white-space:nowrap;">&#x5B; ''<nowiki><span title="This claim needs references to reliable sources. (May 2012)">цитат је потребан</span></nowiki>'' &#x5D;</sup>
Слив Реке Прах у Виомингу и Монтани садржи око 800 милијарди тона смеђег угља, а тамо су пожаре поткрили [[Ekspedicija Luisa i Klarka|експедицијом Левиса и Карка]] (1804 до 1806). Пожари су природна појава на овом подручју већ око три милиона година и обликовали су пејзаж. На пример, подручје величине око 4.000 квадратних километара прекривено је клинкером угља, од којих је неки у националном парку Теодор Рузвелт, одакле се пружа спектакуларан поглед на ватрени клинкер црвеног угља са места Скориа Поинт. <ref>{{Cite web|url=http://www.nd.gov/ndgs/ndnotes/ndn13_h.htm|title=North Dakota's Clinker|publisher=|access-date=16 August 2015}}</ref>

* [[Лорел Ран (Пенсилванија)|Лаурел Ран, Пенсилванија]] <ref>{{Cite web|url=http://www.undergroundminers.com/laurelrun.html|title=Laurel Run|publisher=|access-date=16 August 2015}}</ref>
* [[Њу Касл (Колорадо)|Њу Касл, Колорадо]]
* [[Гленвуд Спрингс (Колорадо)|Гленвуд Спрингс, Колорадо]]
* Лотс Крик, Кентаки
* Рут Мулинс, Кентаки
* Труман Шепард, Кентаки
* [[Њу Стрејтсвил (Охајо)|Њу Стресвил, Охајо]]
* Сан Тој, Охајо
* Сего, Јута
* [[Вандербилт (Пенсилванија)|Вандербилт, Пеннсилванија]]
* [[Сентрејлија (Пенсилванија)|Сентрејлија, Пеннсилванија]]
* [[Карбондејл (Пенсилванија)|Карбондејл, Пеннсилванија]]

== Такође видети ==

* Кратер гаса Дарваза, горуће лежиште природног гаса у Туркменистану
* Подземна гасификација угља
* Ватрогасна ватра


== Референце ==
== Референце ==
{{Извори|30em}}
{{reflist}}

== Додатна литература ==


* {{Cite journal|last=Kuenzer, C.|last2=Zhang, J.|last3=Tetzlaff, A.|last4=van Dijk, P.|last5=Voigt, S.|last6=Mehl, H.|last7=Wagner, W.|year=2007|title=Uncontrolled coal fires and their environmental impacts: Investigating two arid mining regions in north-central China|journal=Applied Geography|volume=27|pages=42–62|doi=10.1016/j.apgeog.2006.09.007}}
== Литература ==
* {{Cite news|url=http://www.newscientisttech.com/article/mg19125605.600-satellites-track-the-fires-raging-beneath-india.html|title=Satellites track the fires raging beneath India|date=2006-07-18|work=New Scientist|access-date=2007-01-16|pages=25ff}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite journal|last=Kuenzer, C.|last2=Stracher, G.|year=2011|title=Geomorphology of Coal Seam Fires|journal=Geomorphology|volume=138|pages=209–222|bibcode=2012Geomo.138..209K|doi=10.1016/j.geomorph.2011.09.004}}
* {{cite journal | author=Kuenzer, C. |author2=Zhang, J. |author3=Tetzlaff, A. |author4=van Dijk, P. |author5=Voigt, S. |author6=Mehl, H. |author7=Wagner, W. | year=2007 |title=Uncontrolled coal fires and their environmental impacts: Investigating two arid mining regions in north-central China |journal=Applied Geography |volume=27 | doi=10.1016/j.apgeog.2006.09.007| pages = 42–62 }}
* {{Cite journal|last=Van Dijk, P.|last2=Zhang, J.|last3=Jun, W.|last4=Kuenzer, C.|last5=Wolf, W.H.|year=2011|title=Assessment of the contribution of in-situ combustion of coal to greenhouse gas emission; based on a comparison of Chinese mining information to previous remote sensing estimates|journal=International Journal of Coal Geology|volume=86|pages=108–119|doi=10.1016/j.coal.2011.01.009}}
* {{cite news | title=Satellites track the fires raging beneath India |url=http://www.newscientisttech.com/article/mg19125605.600-satellites-track-the-fires-raging-beneath-india.html | work=New Scientist |pages=25ff | date = 18. 07. 2006 | accessdate = 16. 01. 2007 }}
* {{cite journal | author=Kuenzer, C. |author2=Stracher, G.| year=2011 |title=Geomorphology of Coal Seam Fires |journal=Geomorphology |volume=138 | doi=10.1016/j.geomorph.2011.09.004| pages = 209–222 }}
* {{Cite journal|last=Zhang, J.|last2=Kuenzer, C.|year=2007|title=Thermal surface characteristics of coal fires 1: Results of in-situ measurements|journal=Journal of Applied Geophysics|volume=63|pages=117–134|bibcode=2007JAG....63..117Z|doi=10.1016/j.jappgeo.2007.08.002}}
* {{cite journal | author=Van Dijk, P. |author2=Zhang, J. |author3=Jun, W. |author4=Kuenzer, C. |author5= Wolf, W.H. | year=2011 |title=Assessment of the contribution of in-situ combustion of coal to greenhouse gas emission; based on a comparison of Chinese mining information to previous remote sensing estimates |journal=International Journal of Coal Geology | doi=10.1016/j.coal.2011.01.009 | volume=86| pages = 108–119}}
* {{Cite journal|last=Zhang, J.|last2=Kuenzer, C.|last3=Tetzlaff, A.|last4=Oettl, D.|last5=Zhukov, B.|last6=Wagner, W.|year=2007|title=Thermal characteristics of coal fires 2: Results of measurements on simulated coal fires|journal=Journal of Applied Geophysics|volume=63|pages=135–147|bibcode=2007JAG....63..135Z|doi=10.1016/j.jappgeo.2007.08.003}}
* {{cite journal | author=Zhang, J. |author2=Kuenzer, C. | year=2007 |title=Thermal surface characteristics of coal fires 1: Results of in-situ measurements |journal=Journal of Applied Geophysics|volume=63 | doi=10.1016/j.jappgeo.2007.08.002| pages = 117–134}}
* {{Cite journal|last=Kuenzer, C.|last2=Hecker, C.|last3=Zhang, J.|last4=Wessling, S.|last5=Wagner, W.|year=2008|title=The potential of multi-diurnal MODIS thermal bands data for coal fire detection|journal=International Journal of Remote Sensing|volume=29|pages=923–944|bibcode=2008IJRS...29..923K|doi=10.1080/01431160701352147}}
* {{cite journal | author=Zhang, J. |author2=Kuenzer, C. |author3=Tetzlaff, A. |author4=Oettl, D. |author5=Zhukov, B. |author6= Wagner, W. | year=2007 |title=Thermal characteristics of coal fires 2: Results of measurements on simulated coal fires |journal=Journal of Applied Geophysics|volume=63 | doi=10.1016/j.jappgeo.2007.08.003| pages = 135–147 }}
* {{Cite journal|last=Kuenzer, C.|last2=Zhang, J.|last3=Li, J.|last4=Voigt, S.|last5=Mehl, H.|last6=Wagner, W.|year=2007|title=Detection of unknown coal fires: synergy of coal fire risk area delineation and improved thermal anomaly extraction|journal=International Journal of Remote Sensing|volume=28|pages=4561–4585|bibcode=2007IJRS...28.4561K|doi=10.1080/01431160701250432}}
* {{cite journal | author=Kuenzer, C. |author2=Hecker, C. |author3=Zhang, J. |author4=Wessling, S. |author5= Wagner, W. | year=2008 |title=The potential of multi-diurnal MODIS thermal bands data for coal fire detection |journal=International Journal of Remote Sensing |volume=29 | doi=10.1080/01431160701352147| pages = 923–944}}
* {{Cite journal|last=Wessling, S.|last2=Kuenzer, C.|last3=Kesselsf, W.|last4=Wuttke, M.|year=2008|title=Numerical modelling to analyze underground coal fire induced thermal surface anomalies|journal=International Journal of Coal Geology|volume=74|pages=175–184|doi=10.1016/j.coal.2007.12.005}}
* {{cite journal | author=Kuenzer, C. |author2=Zhang, J. |author3=Li, J. |author4=Voigt, S. |author5=Mehl, H. |author6= Wagner, W. | year=2007 |title=Detection of unknown coal fires: synergy of coal fire risk area delineation and improved thermal anomaly extraction |journal=International Journal of Remote Sensing |volume=28 | doi=10.1080/01431160701250432| pages = 4561–4585 }}
* {{Cite journal|last=Kuenzer, C.|last2=Zhang, J.|last3=Sun, Y.|last4=Jia, Y.|last5=Dech, S.|year=2012|title=Coal fires revisited: the Wuda coal field in the aftermath of extensive coal fire research and accelerating extinction activities|journal=International Journal of Coal Geology|volume=102|pages=75–86|doi=10.1016/j.coal.2012.07.006}}
* {{Cite book|title=Unraveling Environmental Disasters|last=Vallero|first=Daniel|last2=Letcher, Trevor|publisher=Elsevier Academic Press|year=2012|isbn=0123970261|location=Amsterdam}}
* {{cite journal | author=Wessling, S. |author2=Kuenzer, C. |author3=Kesselsf, W. |author4= Wuttke, M. | year=2008 |title=Numerical modelling to analyze underground coal fire induced thermal surface anomalies |journal=International Journal of Coal Geology |volume=74 | doi=10.1016/j.coal.2007.12.005| pages = 175–184 }}
* {{cite journal | author=Kuenzer, C. |author2=Zhang, J. |author3=Sun, Y. |author4=Jia, Y. |author5= Dech, S. | year=2012 |title=Coal fires revisited: the Wuda coal field in the aftermath of extensive coal fire research and accelerating extinction activities |journal=International Journal of Coal Geology |volume=102 |doi=10.1016/j.coal.2012.07.006| pages = 75–86 }}
* {{Cite book | ref = harv | last = Vallero | first = Daniel|author2=Letcher, Trevor| title = Unraveling Environmental Disasters| year = 2012| publisher = Elsevier Academic Press | location = Amsterdam |id=ISBN 9780123970268}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{commons category|Coal seam fires}}
* [http://www.eoearth.org/article/Coal_fires Encyclopedia of Earth: Coal fires]
* [http://www.eoearth.org/article/Coalfire_and_remote_sensing Encyclopedia of Earth: Coalfire and remote sensing]
* [https://web.archive.org/web/20180330143832/http://www2.gi.alaska.edu/~prakash/coalfires/ "Coal fires - A natural or man made hazard?"] (site about coal mine fires from Anupma Prakash, of the Univ. of Alaska-Fairbanks)
* [https://books.google.com/books?id=49gDAAAAMBAJ&pg=PA125&dq=Popular+Mechanics+Science&source=bl&ots=wPfY03bHQE&sig=cm-xWdo-VtOnlEK9x6gfUnNseoc&hl=en&sa=X&ei=4cADUIjMAeKS2QXnp82wCw&ved=0CDsQ6wEwAjgK#v=onepage&q&f=true "Fighting Infernos Underground"] "Popular Mechanics'', September 1951, pp. 124–130.
* [http://discovermagazine.com/2010/jul-aug/28-earth-on-fre#.Uuf_hLQo7G8/ Link to ''Discover article'', 'Earth on Fire']
* [https://www.youtube.com/watch?v=VglEEjMviVA/ Link to video, ''UK Looks for Natural Products in Kentucky's Unique Environments'']


* [https://www.cdc.gov/niosh/mining/works/coversheet448.html Статус истраживања минске пожара у Сједињеним Државама], Национални институт за заштиту на раду (НИОСХ), Центри за контролу и превенцију болести (2008)
* [http://www.eoearth.org/article/Coal_fires Енциклопедија Земље: Пожари угља]
* [http://www.eoearth.org/article/Coalfire_and_remote_sensing Енциклопедија земље: ватра и даљинско истраживање]
* [https://web.archive.org/web/20180330143832/http://www2.gi.alaska.edu/~prakash/coalfires/ "Пожари угља - Природна опасност или опасност од људи?"] (сајт о пожарима рудника угља са Анупме Пракасх, са Универзитета Аљаска-Фаирбанкс)
* [https://books.google.com/books?id=49gDAAAAMBAJ&pg=PA125&dq=Popular+Mechanics+Science&source=bl&ots=wPfY03bHQE&sig=cm-xWdo-VtOnlEK9x6gfUnNseoc&hl=en&sa=X&ei=4cADUIjMAeKS2QXnp82wCw&ved=0CDsQ6wEwAjgK#v=onepage&q&f=true "Борба против подземља",] Популарна механика '', септембар 1951, стр. &nbsp; 124–130.''
* [http://discovermagazine.com/2010/jul-aug/28-earth-on-fre#.Uuf_hLQo7G8/ Линк до ''чланка'' за ''откривање'', "Земља у ватри"]
* [http://www.newsweek.com/2016/01/29/seeking-cures-kentucky-coal-mines-417622.html/ Линк до ''чланка Невсвеека'', "Тражење лекова у рудницима угља у Кентуцкију")]
* [https://www.youtube.com/watch?v=VglEEjMviVA/ Линк до видеа, ''Уједињено Краљевство тражи природне производе у јединственом окружењу у Кентуцкију'']
[[Категорија:Рударство]]
[[Категорија:Рударство]]
[[Категорија:Угаљ]]
[[Категорија:Рудници угља]]
[[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]

Верзија на датум 11. мај 2020. у 23:23

Поглед на пожар угља (Кина)
Ископавање на отвореном сe наставља близу пожара у Ћарија у Индији

Пожар из угљеног копа је природно сагоревање површинског или подземног копа. Већина копова угља је изложена тињајућем сагоревању, [1] посебно пожари у подземним рудницима, због ограниченог присуства атмосферског кисеоника. Појаве пожара у јамама угља датирају више милиона година у прошлост. [2] [3] Због добре топлотне изолације и и присуства земљине коре која спречава гашење пожара дејством кише или снега, подземни пожари у рудницима угља су најдуготрајнији пожљри на Земљи и могу да горети хиљадама година, попут Горуће Планине у Аустралији. [4] До пожара у руднику угља може доћи услед само-загревања пприликом ниско-температурне оксидације, грома, дивљих пожара, па чак и намерним паљењем. Пожари у рудницима угља полако обликују литосферу и мењају атмосферу, али се тај темпо повећао и постао обимнији обиман у савремено доба, проузрокован огромним рударским активностима. [5]

Пожари угља представљају озбиљну опасност по здравље и сигурност, утичу на животну средину ослобађањем отровних испарења, захватање ватром травнатих површина, жбуња, довођењем до шумских пожара и узрокујући слегање површинских инфраструктура као што су путеви, цевоводи, електрични водови, носачи мостова, зграде и куће. Било да су започети од људи или путем природног узрока, пожари пожари јама угља настављају да горе деценијама или чак вековима све док се извор горива не исцрпи, не појави се сталан прилив подземних вода, дубина сагоревања постаје већа од способности тла да се слеже и вњнтилира, или не дође до људске интервенције. Пошто горе под земљом, пожари у јамама угља су изузетно тешки и скупи да се угасе и мало је вероватно да их угаси киша. [6] Постоје снажне сличности између пожара на угљу и тресета .

Широм света, у сваком тренутку горе хиљаде подземних пожара. Проблем је најочитији у индустријализованим нацијама богатим угљем попут Кине. [7] Процјењује се да глобална емисија пожара на угаљ годишње проузрокује 40 тона живе у атмосфери и да представља три посто светске годишње емисије CO2 . [8]

Порекло

Пожар на површини, Шинђа, 2002

Пожари у рудницима угља могу се поделити на пожаре близу површине, где се кроз пукотине пожари шире на површину, а кисеоник потребан за њихово горење долази из атмосфере, и пожаре у дубоким подземним рудницима, где кисеоник долази из вентилације.

Пожари у рудницима могу започети као резултат индустријске несреће, која углавном укључује експлозију гаса. Историјски, неки мински пожари су започели када су власти затварале илегалне руднике, обично минирањем. Многе недавне минске пожаре започели су људи који су спалили смеће на депонији која је била у непосредној близини напуштених рудника угља, укључујући веома медијски испраћен пожљр у Сентрелији (Пелсилванија), који гори од 1962. године. Од стотина минских пожара у Сједињеним Државама који данас горе, већина их је локализована у држави Пенсилванија.

Неки пожари дуж слојева угља природна су појава. Неки угљеви су самозапаљиви на ниским температурама до 40°C (104°F), као што је мрки угаљ при специфичним условима влаге и одређене величине зрна. [тражи се извор] Пожар обично започне неколико дециметара унутар угља на дубини у којој пропусност угља омогућава доток ваздуха, али у којој се путем вентилације не уклања топлотакоја се ствара. Самозапаљивање је било познат проблем у време бородва покретаних на пару и тврди се да је допринело потонућу Титаника . Један од познатих извора пожара представља рударско пробијање шупљине у којој је присутан метан под високим притиском, при чијем пробијњу се може створити искра статичког електрицитета која доводи до запаљења гаса и покреће експлозију и паљење угља. Иста гасна статика добро је позната на бродовима и треба водити рачуна да не дође до таквог статичког искрења.

Два основна фактора одређују да ли се јавља спонтано сагоревање или не, температура околине и величина зрна:

  • Што је виша температура околине, брже се одвијају оксидационе реакције.
  • Величина и структура зрна одређују његову површину. Кинетика ће бити ограничена доступношћу реактаната, који је у овом случају угљеник изложен кисеонику.

Дивљи пожари (проузроковани громом или други) могу запалити угаљ ближе површини или улазу, а тињајућа ватра може се проширити кроз пукотину, стварајући таложење које може довести до стварања још пукотина, корз које може проћи кисеоник и довести до будућих пожара када ватра избије на површину. Праисторијски клинкерски изданци на западу Америке резултат су праисторијских пожара угља чији су остаци отпорнији на ерозију од матрице, остављајући брда . Процењује се да је Горућа Планина у Аустралији, најстарији познати пожар угља, горела 6.000 година. [9]

На глобално нивоу, хиљаде неугашених минских пожара гори, посебно у Кини где се сиромаштво, недостатак владиних прописа и неконтолисани развој комбинују да би створили еколошку катастрофу. Савремени рударски радови излажу тињајуће угљене слојеве ваздуху, оживљавајући пожаре..

Кинези у неразвијеним областима, у регионима који су богти углјем, често ископавају угаљ за употребу у домаћинству, напуштајући јаме кад постану толико дубоке да је немогуће радити, остављајући високо запаљиву угљену прашину изложену ваздуху. Употреба сателитских снимака за мапирање кинеских пожара угљем резултирала је откривањем многих до сада непознатих пожара. Најстарија ватра у Кини је у Баијигоу (г 白 芨, у округу Давуку у граду Шизоушн, Нингша ), а прича се да гори од времена династије Кинг (пре 1912.). [10]

Откривање

Ефекат подземне ватре из угља видљив на површини

Пре покушаја гашења ватре из угљеног слоја близу површине треба одредити његову локацију и подземни обим што је могуће прецизније. Поред проучавања географског, геолошког и инфраструктурног контекста, информације се могу добити и изравним мерењима. Ови укључују:

  • Мерења температуре копнене површине у пукотинама и бушотинама, на пример коришћењем пирометра
  • Мерења гаса за дефинисање система вентилације пожара (количина и брзина) и састава гаса, тако да се могу описати реакције сагоревања
  • Геофизичка мерења на земљи и из авиона и хеликоптера како би се утврдио степен проводљивости или други подземни параметари. На пример, мерења проводљивости пресликавају промену влажности у близини ватре; мерењем магнетизма могу се утврдити промене магнетних карактеристика суседне стене изазване топлотом
  • Даљинско истраживање из авиона и помоћу сателита. Оптичко мапирање високе резолуције, термичко снимање и хиперспектрални подаци имају важну улогу. Подземни пожари угља од неколико стотина до преко хиљаду степени Целзијуса могу подићи температуру на површини за само неколико степени. Овај редослед величине сличан је температурној разлици између обасјаних сунчевим и застамњених падина гомиле шљаке или пешчане дине. Инфрацрвена опрема за откривање може да прати локацију пожара јер ватра греје земљу са свих страна. [11] Међутим, даљинске технике не могу разликовати појединачне пожаре који се пале у близини и често доводе до подбројавања стварних пожара. [12] Такође могу имати потешкоћа у разликовању пожара угљених слојева од шумских пожара. Комбиновање директних података и података са даљине омогућава праћење интензитета пожара угља током дужих периода коришћењем анализа временских серија. [13]

Подземни рудници угља могу бити опремљени трајно уграђеним сензорским системима. Ови системи шаљу мерења притиска, температуре, протока ваздуха и састава гаса особљу за надгледање безбедности, упозоравајући их на време на било какве проблеме.

Утицај на животну средину

Пожар рудника угља
Евакуација становништва Запад Гленвоод, Гленвуд Спрингс, Колорадо, 2002
Пожар рудника угља у близини Деннистона, Нови Зеланд

Поред уништавања погођених подручја, пожари угља често емитују и отровне гасове, укључујући угљен моноксид и сумпор диоксид . Пожари угља у Кини, који годишње сагоре 20 - 200 милиона тона угља, чине чак 1 проценат глобалне емисије угљен-диоксида из фосилних горива . [9]

Једна од највидљивијих промена биће ефекат пропадања зелених површина. Други локални утицај на животну средину може бити присуство биљака или животиња које су погођене дејством пожара. Распрострањеност осталих биљака којима ту није природно станиште може зависити од трајања пожара и величине захваћеног подручја. На пример, у близини пожара угљеног слоја у Немачкој, многи су медитерански инсекти и пауци идентификовани у региону са хладним зимама, а верује се да повишена температура земље изнад пожара омогућава њихов опстанак. [14]

Гашење угља пожара

Да би настао, за пожар су потребни гориво, кисеоник и топлота . Пошто је до подземних пожара веома тешко директно доћи, гашење пожара укључује проналажење одговарајуће методологије која се бави интеракцијом горива и кисеоника за конкретни пожар. Пожар се може изоловати од извора горива, на пример, помоћу противпожарних ракета или противпожарних баријера. Многи пожари, посебно они на стрмим падинама, могу се у потпуности откопати. У случају пожара угљеног слоја на близу површине, прилив кисеоника у ваздух може се прекинути покривањем подручја или постављањем баријера непропусних за гас. Друга могућност је да се спречи одлив гасова сагоревања тако да се пожар угаси властитим издувним гасовима. Енергија се може уклонити хлађењем, обично убризгавањем велике количине воде. Међутим, ако било који преостали суви угаљ апсорбује воду, резултујућа топлота апсорпције може довести до поновног паљења једном угашеног пожара, како се површина суши. Сходно томе, мора се уклонити више енергије него што пожар ствара. У пракси се ове методе комбинују, а сваки случај зависи од расположивих ресурса. Ово се посебно односи на воду, на пример у сушним регионима, и за покривне материјале, попут леса или глине, како би се спречио контакт са атмосфером.

Гашење подземних пожара, који понекад прелазе температуре од 540°C (1.000°F) је веома опасно и веома скупо. [9]

Пожари угљених слојева близу површине се у Кини рутински гасе по стандардној методи која се састоји од следећих фаза:

  • Заглађивање површине изнад ватре тешком опремом како би била погодна за саобраћај.
  • Бушење рупа у зони пожара удаљености око 20м до извора пожара, и прекривање редовном мрежом.
  • Убризгавање воде или блата у бушотине дуг времеснки период, обично 1 до 2 године.
  • Покривање целокупног подручја непропусним слојем, дебљине око 1 м, на пример, од леса .
  • Садња вегетације у мери у којој то дозвољава клима.

Улажу се напори за побољшање ове методе, на пример, са додацима у води за гашење или са алтернативним средствима за гашење.

Гашењем пожара подземних рудинка угља се обично бави особље обучено за то. У том смислу захваћено подручје је изолирано бранама у галеријама. Затим се инертни гас, обично азот, уводи током одређеног времена, обично користећи расположиве цевоводе.

Кинеска влада је 2004. године постигла успех у гашењу минскога пожара у каменолому у близини Урумкија у кинеској провинцији Синђијанг, који је горео од 1874. Међутим, чланак часописа Тиме из марта 2008. цитира истраживача Стевена К. Андревса: „Одлучио сам да одем да видим како се гаси, а пламенови су били видљиви и цела ствар је још увек горела. . . . Рекли су да је то угашено, а ко да каже другачије? " [15]

Млазни мотор, познат као Горницки Агрегат Гасницки (ГАГ), развијен је у Пољској и успешно се користи за борбу против пожара угља и замену гасова у рудницима.

Тренутна истраживања и нова достигнућа у гашењу пожара

Часопис Тиме објавио је у јулу 2010. године да на тржиште почињу долазити јефтиније алтернативе за гашење пожара из угљених слојева, укључујући посебне масе отпорне на топлоту и азотну пену која гаси ватру, а друга иновативна решења су на путу. [8]

Откривање микроба и лекова

Научници су недавно почели да истражују термичке отворе због проналажења јединственог соја бактерије способне да да нове фармацеутске трагове. Микроби из тла су дуго времена извор ефикасних лекова [16] а нова истраживања, попут оног спроведеног у Центру за фармацеутска истраживања и иновације, указују да ова екстремна подручја могу бити неискоришћени извор за нова открића. [17] [18] [19] [20] [21] [22]

Листа минских пожара

У наставку су наведени неки од запаженијих минских пожара широм света.

Аустралија

  • Горућа планина - природни, споро сагоревање подземног угљеног слоја
  • Морвел, Вицториа - рудник на отвореном, Велики Морвела запалио се у марту 1902. и горео више од месец дана. Угашен је пробијањем оближње реке Морвел експлозивом како би се поплавио рудник. Откривено је да је пожар изазван саботажама из запаљивих уређаја . [23] [24]
  • Електрана Хазелвуд - 2 кикломтера слоја угља у руднику Хазелвуд запаљено је у октобру 2006. године [25] и поново у фебруару 2014. године. [26] Хиљаде становника било је погођено ватром у руднику Хазелвуод 2014. године који је горео 45 дана ширећи дим широм заједнице Морвел у Викторији. [27] Влада је саветовала погођене групе људи у Јужном Морвелу да се привремено преселе због опасности од честица ПМ2.5.

Канада

У Кини, највећем светском произвођачу угља, са годишњом производњом од око 2,5 милијарди тона, пожари угља су озбиљан проблем. Процењено је да се око 10–200 милиона тона угља бескорисно сагорева годишње, а да се иста количина поново учини недоступном за експлоатацију. [10] Пожари угља шире се преко појаса на циелом северу Кине, где је забележено преко стотину великих пожарних подручја од којих свако садржи много појединачних пожара. Они су концентрисани у провинцијама Ксиђанг, Унутрашњој Монголији и Нинђиа . Поред губитака од спаљеног и неприступачног угља, ови пожари доприносе загађењу ваздуха и знатно повећаном нивоу емисије гасова са ефектом стаклене баште и тако постају проблем који је привукао међународну пажњу.

Немачка

У Планицу, који је сада део града Цвикау, угљени слој који гори од 1476. године могао се угасити тек 1860. године. [29] [30] У Дудвеилеру (Сарланд) ватра из угљеног слоја запаљена је око 1668. године и данас гори. [31] Ова такозвана Горућа Планина(" Бреннендер Берг ") убрзо је постала туристичка атракција, а посетио ју је чак и Јохан Волфганг вон Гете . [32] Такође је добро познат такозвани Стинкстеинванд ( смрдљиви камени зид ) у Швалбентхалу на источној падини Хохер Меиßнера, где је пре неколико година запаљено неколико слојева након што је престало копање лигнита; гасови и данас излазе на површину. [33]

Индија

У Индији од 2010. године 68 пожара гори на површини од 58 sq mi (150 km2) у региону поља Џарја у Дханбаду , Џархенд .Пожари у рудницима су започети у овом региону 1916. године и брзо уништавају једини извор примарног коксног угља у земљи. [34]

Индонезија

Пожари угља и тресета у Индонезији често су запаљени шумским пожарима у близини површинских наслага. Тешко је утврдити када је шумски пожар започео ватром из угљеног слоја или обрнуто, у одсуству очевидаца. [6] Најчешћи узрок шумских пожара и измаглице у Индонезији је намерно спаљивање шума како би се очистило земљиште за плантажне усеве од целулозног дрвета, гуме и палминог уља.

У Индонезији није одређен тачан број пожара слојева угља На само малом делу земље су испитани пожари углјених слојева[6] Најбољи доступни подаци долазе из студије засноване на систематском посматрању на терену. У 1998. години, укупно 125 пожара угља лоцирано је и мапирано у траси дужине два километра, са сваке стране пута дужине 100 километара, северно од Баликпапана до Самаринде у Источном Калимантану, користећи ручну опрему Глобал Поситионинг Систем (ГПС). Екстраполирајући ове податке у подручја на Борнеу и Суматри подцртана познатим лежиштима угља, процењено је да је 1998. године у Индонезији могло да гори више од 250 000 пожара у угљеним слојевима. [12]

Пракса чишћења земљишта при којој се користи ватра, често започиње шумским пожарима, може бити узрок пожара у угљеним слојевима у Индонезији. Током 1982–83. Један од највећих шумских пожара у овом веку буктао је неколико месеци кроз процењује се 5милиона хектара Борнеоових тропских прашума. Голдамер и Сејберт су, међутим, закључили да постоје индикације да су се пожари у угљеном слоју већ догодили између 13.200 и 15.000 БП . [35]

Сезонаа пожара обично се дешава сваких 3–5 година, када клима у деловима Индонезије постаје изузетно сува од јуна до новембра због јужне осцилације Ел Нино крај западне обале Јужне Америке. Од 1982. године пожар се понавља на острвима Борнео и Суматри, паливши велика подручја у 1987., 1991., 1994., 1997. - 1998, 2001 и 2004.[12]

У октобру 2004. дим од паљења земљишта поново је прекрио знатне делове Борнеа и Суматре, ометајући авионска путовања, [36] повећавајући пријем у болнице, [37] и проширивши се на делове Брунеја, Сингапура и Малезије. [38] Отпади угља су толико учестали у Индонезији да је готово сигурно да су ови пожари запалили нове ватре из угљених слојева.

Нови Зеланд

  • Бурнетово лице, Западна обала
  • Рудник Стронгман, Западна обала
  • Вангалоа, Отаго [39]
  • Рудник Пике Ривер, Западна обала
  • Област МИлертон, рудник Стоцктон, западна обала, Јужно острво,Нови Зеланд

Норвешка

1944. године, рудник Лонгиеарбиен број 2 на Свалбарду запалили су морнари из Тирпитца на својој завршној мисији изван норвешких приморских вода. Рудник је и даље горео 20 година, док су нека подручја касније минирана из реконструисаног рудника бр. 2б.

Јужна Африка

  • Трансвал и заливи Делагоа у близини Емалахленија (раније познат као Витбанк ), Мпумаланга гори од када је рудник напуштен 1953.

Америка

Многа поља угља у Сједињеним Државама подложна су спонтаном паљењу. Федерални уред за површинско минирање (ОСМ) одржава базу података (АМЛИС) у којој је 1999. године пописано 150 пожарних подручја. Средином 2010. године, према ОСМ-у, горило је више од 100 пожара у девет држава, од којих су већина у Колораду, Кентакију, Пенсилванији, Јути и Западној Вирџинији. Али геолози кажу да многи пожари остану непријављени, тако да је стварни број њих ближи бројци 200, у 21 држави. [8]

У Пенсилванији је познато 45 подручја пожара, од којих је најпознатија минско-експлозивна ватра у руднику Сентрејлија у области тврдог угља у округу Цолумбиа, која гори од 1962. године. [8] Рудник горења у близини Саммит Хил-а запалио се 1859. године. [40]

У Колораду су пожари угља настали као последица флуктуација нивоа подземне воде, што може повећати температуру угља и до 300°C, довољно да се спонтано запали . [тражи се извор] [ <span title="This claim needs references to reliable sources. (May 2012)">цитат је потребан</span> ] Слив Реке Прах у Виомингу и Монтани садржи око 800 милијарди тона смеђег угља, а тамо су пожаре поткрили експедицијом Левиса и Карка (1804 до 1806). Пожари су природна појава на овом подручју већ око три милиона година и обликовали су пејзаж. На пример, подручје величине око 4.000 квадратних километара прекривено је клинкером угља, од којих је неки у националном парку Теодор Рузвелт, одакле се пружа спектакуларан поглед на ватрени клинкер црвеног угља са места Скориа Поинт. [41]

Такође видети

  • Кратер гаса Дарваза, горуће лежиште природног гаса у Туркменистану
  • Подземна гасификација угља
  • Ватрогасна ватра

Референце

  1. ^ Rein, G (2013). Smouldering Fires and Natural Fuels. In CM Belcher et al. (Eds) Fire Phenomena and the Earth System: An Interdisciplinary Guide to Fire Science. Wiley and Sons. стр. 15—34. 
  2. ^ Heffern, EL, Coates, DA. „Geologic history of natural coal-bed fires, Powder River basin, USA”. International Journal of Coal Geology. 59: 25—47. doi:10.1016/j.coal.2003.07.002. 
  3. ^ Zhang, X, Kroonenberg, SB, De Boer, CB. „Dating of coal fires in Xinjiang, north‐west China”. Terra Nova. 16: 68—74. doi:10.1111/j.1365-3121.2004.00532.x. 
  4. ^ Ellyett, CD, Fleming, AW. „Thermal infrared imagery of the Burning Mountain coal fire”. Remote Sensing of Environment. 3: 79—86. doi:10.1016/0034-4257(74)90040-6. 
  5. ^ Song, Z, Kuenzer, C. „Coal fires in China over the last decade: A comprehensive review”. International Journal of Coal Geology. 133: 72—99. doi:10.1016/j.coal.2014.09.004. 
  6. ^ а б в Whitehouse, Alfred; Mulyana, Asep A. S. (2004). „Coal Fires in Indonesia”. International Journal of Coal Geology. Amsterdam: Elsevier. 2012 (1–2): 91–97 [p. 95]. ISSN 0166-5162. doi:10.1016/j.coal.2003.08.010. 
  7. ^ Song, Z, Kuenzer, C. „Coal fires in China over the last decade: A comprehensive review”. International Journal of Coal Geology. 133: 72—99. doi:10.1016/j.coal.2014.09.004. 
  8. ^ а б в г Dan Cray (23. 7. 2010). „Deep Underground, Miles of Hidden Wildfires Rage”. Time Magazine. 
  9. ^ а б в Krajick, Kevin (2005-05-01). „Fire in the Hole”. Smithsonian Magazine. стр. 54ff. Приступљено 2007-01-16. 
  10. ^ а б Rennie, David (1. 2. 2002). „How China's scramble for 'black gold' is causing a green disaster”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 30. 4. 2010. 
  11. ^ J. Zhang; W. Wagner; A. Prakash; H. Mehl; S. Voigt (2004). „Detecting coal fires using remote sensing techniques”. International Journal of Remote Sensing. 25 (16): 3193—3220. Bibcode:2004IJRS...25.3193Z. doi:10.1080/01431160310001620812. 
  12. ^ а б в Hamilton, Michael S., Richard O. Miller, and Alfred E. Whitehouse. 2000a. "The Continuing Fire Threat in Southeast Asia." Environmental Science & Technology 34(February): 82A-85A).
  13. ^ S. Song; C. Kuenzer; Z. Zhang; Y. Jia; Y. Sun; J. Zhang (2015). „Detecting coal fires using remote sensing techniques”. International Journal of Coal Geology. 141: 91—102. doi:10.1016/j.coal.2015.03.008. 
  14. ^ nabu-aachen-land.de: Bergehalden im Aachener Revier
  15. ^ Is Beijing Manipulating Air Pollution Statistics?, TIME, 14 March 2008 (retrieved 17 March 2008)
  16. ^ Dias D.A.; Urban S.; Roessner U. „A Historical Overview of Natural Products in Drug Discovery”. Metabolites. 2012 (2): 303—336. 
  17. ^ Shaaban, KA; Wang, X; Elshahawi, SI; Ponomareva, LV; Sunkara, M; Copley, GC; Hower, JC; Morris, AJ; Kharel, MK (27. 9. 2013). „Herbimycins D-F, ansamycin analogues from Streptomyces sp. RM-7-15.”. Journal of Natural Products. 76 (9): 1619—26. PMC 3852429 Слободан приступ. PMID 23947794. doi:10.1021/np400308w. 
  18. ^ Wang, X; Shaaban, KA; Elshahawi, SI; Ponomareva, LV; Sunkara, M; Zhang, Y; Copley, GC; Hower, JC; Morris, AJ (23. 8. 2013). „Frenolicins C-G, pyranonaphthoquinones from Streptomyces sp. RM-4-15.”. Journal of Natural Products. 76 (8): 1441—7. PMC 3862173 Слободан приступ. PMID 23944931. doi:10.1021/np400231r. 
  19. ^ Wang X.; Elshahawi S.I.; Shaaban K.A.; Fang L.; Ponomareva L.V.; Zhang Y.; Copley G.C.; Hower J.C.; Zhan C.-G. (2014). „Ruthmycin, a new tetracyclic polyketide from Streptomyces sp. RM-4-15”. Org. Lett. 16: 456—459. PMC 3964319 Слободан приступ. PMID 24341358. doi:10.1021/ol4033418. 
  20. ^ Wang X.; Shaaban K.A.; Elshahawi S.I.; Ponomareva L.V.; Sunkara M.; Copley G.C.; Hower J.C.; Morris A.J.; Kharel M.K. (2014). „Mullinamides A and B, new cyclopeptides produced by the Ruth Mullins coal mine fire isolate Streptomyces sp. RM-27-46”. J. Antibiot. 67: 571—575. PMC 4146655 Слободан приступ. PMID 24713874. doi:10.1038/ja.2014.37. 
  21. ^ Shaaban, KA; Singh, S; Elshahawi, SI; Wang, X; Ponomareva, LV; Sunkara, M; Copley, GC; Hower, JC; Morris, AJ (март 2014). „Venturicidin C, a new 20-membered macrolide produced by Streptomyces sp. TS-2-2.”. The Journal of Antibiotics. 67 (3): 223—30. PMC 3969387 Слободан приступ. PMID 24252813. doi:10.1038/ja.2013.113. 
  22. ^ Wang, X; Reynolds, AR; Elshahawi, SI; Shaaban, KA; Ponomareva, LV; Saunders, MA; Elgumati, IS; Zhang, Y; Copley, GC (5. 6. 2015). „Terfestatins B and C, New p-Terphenyl Glycosides Produced by Streptomyces sp. RM-5-8.”. Organic Letters. 17 (11): 2796—9. PMC 4472964 Слободан приступ. PMID 25961722. doi:10.1021/acs.orglett.5b01203. 
  23. ^ „Coal mine fired by incendiary”. The Advertiser. 1902-04-01. 
  24. ^ „A coal mine on fire”. The Argus. 1902-04-02. 
  25. ^ „Massive coal mine blaze still burning”. The Age. 2006-10-13. 
  26. ^ „Report of the Hazelwood Mine Fire Inquiry 2014”. 
  27. ^ „Morwell coalmine fire finally extinguished after 45 days”. Guardian. 25. 3. 2014. Приступљено 22. 4. 2014. 
  28. ^ Takuya Shimoda. „Wireless High Speed Internet Provider- Tough Country Communications – Home”. Архивирано из оригинала 21. 7. 2010. г. Приступљено 16. 8. 2015. 
  29. ^ Peschke, Norbert (1998). Planitz im Wandel der Zeiten [Planitz Through the Ages] (на језику: German). Sutton Verlag GmbH. стр. 18. ISBN 978-3-89702-016-0. 
  30. ^ „Der Planitzer Erdbrand” [The coal seam fire of Planitz]. WAS IST WAS (на језику: German). Приступљено 2016-10-03. 
  31. ^ „Das Naturdenkmal Brennender Berg bei Dudweiler” [The natural monument Burning Mountain in Dudweiler]. Mineralienatlas (на језику: German). Приступљено 2016-10-03. 
  32. ^ Fell, Günter. „Goethe” (на језику: German). Приступљено 2016-10-03. 
  33. ^ Gemeinde Meißner. „Der Berg Meißner” (на језику: German). Приступљено 2016-10-03. „An der Stinksteinwand in der Nähe des Gasthauses Schwalbenthal strömen im Übrigen seit 300 Jahren durch die Klüfte des Basaltes die Gase eines schwelenden Kohleflözes aus.” 
  34. ^ „Mine fires (India)”. Приступљено 15. 6. 2012. 
  35. ^ Goldammer, J.G.; Seibert, B. (1989): Natural rain forest fires in Eastern Borneo during the Pleistocene and Holocene, Naturwissenschaften, November 1989, Volume 76, Issue 11, p. 518-520
  36. ^ "Haze disrupts flights in Central Kalimantan." 2004. Jakarta Post 17 October, 1.
  37. ^ "Haze thick over Kalimantan." 2004. Jakarta Post 19 October, 1.
  38. ^ "Haze thickens in Sumatra and Kalimantan, affects Malaysia." 2004. Jakarta Post 16 October, 1.
  39. ^ „Coal Mine Restoration in New Zealand, Geology Department, University of Otago, New Zealand”. Otago.ac.nz. 1. 9. 2004. Архивирано из оригинала 16. 10. 2008. г. Приступљено 19. 12. 2012. 
  40. ^ "Summit Hill", in The Columbia-Viking Desk Encyclopedia (1953), New York: Viking.
  41. ^ „North Dakota's Clinker”. Приступљено 16. 8. 2015. 
  42. ^ „Laurel Run”. Приступљено 16. 8. 2015. 

Додатна литература

  • Kuenzer, C.; Zhang, J.; Tetzlaff, A.; van Dijk, P.; Voigt, S.; Mehl, H.; Wagner, W. (2007). „Uncontrolled coal fires and their environmental impacts: Investigating two arid mining regions in north-central China”. Applied Geography. 27: 42—62. doi:10.1016/j.apgeog.2006.09.007. 
  • „Satellites track the fires raging beneath India”. New Scientist. 2006-07-18. стр. 25ff. Приступљено 2007-01-16. 
  • Kuenzer, C.; Stracher, G. (2011). „Geomorphology of Coal Seam Fires”. Geomorphology. 138: 209—222. Bibcode:2012Geomo.138..209K. doi:10.1016/j.geomorph.2011.09.004. 
  • Van Dijk, P.; Zhang, J.; Jun, W.; Kuenzer, C.; Wolf, W.H. (2011). „Assessment of the contribution of in-situ combustion of coal to greenhouse gas emission; based on a comparison of Chinese mining information to previous remote sensing estimates”. International Journal of Coal Geology. 86: 108—119. doi:10.1016/j.coal.2011.01.009. 
  • Zhang, J.; Kuenzer, C. (2007). „Thermal surface characteristics of coal fires 1: Results of in-situ measurements”. Journal of Applied Geophysics. 63: 117—134. Bibcode:2007JAG....63..117Z. doi:10.1016/j.jappgeo.2007.08.002. 
  • Zhang, J.; Kuenzer, C.; Tetzlaff, A.; Oettl, D.; Zhukov, B.; Wagner, W. (2007). „Thermal characteristics of coal fires 2: Results of measurements on simulated coal fires”. Journal of Applied Geophysics. 63: 135—147. Bibcode:2007JAG....63..135Z. doi:10.1016/j.jappgeo.2007.08.003. 
  • Kuenzer, C.; Hecker, C.; Zhang, J.; Wessling, S.; Wagner, W. (2008). „The potential of multi-diurnal MODIS thermal bands data for coal fire detection”. International Journal of Remote Sensing. 29: 923—944. Bibcode:2008IJRS...29..923K. doi:10.1080/01431160701352147. 
  • Kuenzer, C.; Zhang, J.; Li, J.; Voigt, S.; Mehl, H.; Wagner, W. (2007). „Detection of unknown coal fires: synergy of coal fire risk area delineation and improved thermal anomaly extraction”. International Journal of Remote Sensing. 28: 4561—4585. Bibcode:2007IJRS...28.4561K. doi:10.1080/01431160701250432. 
  • Wessling, S.; Kuenzer, C.; Kesselsf, W.; Wuttke, M. (2008). „Numerical modelling to analyze underground coal fire induced thermal surface anomalies”. International Journal of Coal Geology. 74: 175—184. doi:10.1016/j.coal.2007.12.005. 
  • Kuenzer, C.; Zhang, J.; Sun, Y.; Jia, Y.; Dech, S. (2012). „Coal fires revisited: the Wuda coal field in the aftermath of extensive coal fire research and accelerating extinction activities”. International Journal of Coal Geology. 102: 75—86. doi:10.1016/j.coal.2012.07.006. 
  • Vallero, Daniel; Letcher, Trevor (2012). Unraveling Environmental Disasters. Amsterdam: Elsevier Academic Press. ISBN 0123970261. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јамски_пожар&oldid=23126201”