Пелагијске рибе — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:
[[Датотека:Moofushi Kandu fish.jpg|thumb|300px|right|Група пелагијских риба.]]
[[Датотека:Moofushi Kandu fish.jpg|thumb|300px|right|Група пелагијских риба.]]


'''Пелагичне рибе''' живе у пелагичној зони океанских или језерских вода. [[Море|Морско]] пелагичко окружење је највеће водено станиште на Земљи, заузима 1.370 милиона кубних километара поврине и станиште је за 11% познатих врста риба. Отприлике 98% укупне запремине воде је испод 100 метара, а 75% је испод 1.000 метара.
'''Пелагичне рибе''' живе у пелагичној зони океанских или језерских вода. [[Море|Морско]] пелагичко окружење је највеће водено станиште на Земљи, заузима 1.370 милиона кубних километара поврине и станиште је за 11% познатих врста риба.<ref name="Moyle578">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 578</ref><ref>{{Cite journal | doi = 10.1126/science.1061197|pmid=11509729|url=http://www.tunaresearch.org/reprints/migratory2001.pdf| title = Migratory Movements, Depth Preferences, and Thermal Biology of Atlantic Bluefin Tuna| journal = Science| volume = 293| issue = 5533| pages = 1310–4| year = 2001| last1 = Block | first1 = B. A.|last2=Dewar|first2=H|last3=Blackwell|first3=S. B.|last4=Williams|first4=T. D.|last5=Prince|first5=E. D.|last6=Farwell|first6=C. J.|last7=Boustany|first7=A|last8=Teo|first8=S. L.|last9=Seitz|first9=A|last10=Walli|first10=A|last11=Fudge|first11=D|bibcode=2001Sci...293.1310B}}</ref> Отприлике 98% укупне запремине воде је испод 100 метара, а 75% је испод 1.000 метара.<ref name="Haedrich1996">{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1095-8649.1996.tb06066.x| title = Deep-water fishes: Evolution and adaptation in the earth's largest living spaces| journal = Journal of Fish Biology| volume = 49| pages = 40–53| year = 1996| last1 = Haedrich | first1 = R. L.}}
</ref>


Морске пелагичне рибе могу се поделити на пелагијске приморске и океанске пелагијске рибе. Обалне рибе настањују релативно плитке и топле воде изнад континенталног паса, док океанске рибе настањују велике и дубоке воде изван континенталног паса (иако се могу наћи и у обалним водама).
Морске пелагичне рибе могу се поделити на пелагијске приморске и океанске пелагијске рибе. Обалне рибе настањују релативно плитке и топле воде изнад континенталног паса, док океанске рибе настањују велике и дубоке воде изван континенталног паса (иако се могу наћи и у обалним водама).<ref>{{Cite journal | doi = 10.1017/S0025315400021019| title = On yellow lenses in mesopelagic animals| journal = Journal of the Marine Biological Association of the United Kingdom| volume = 56| issue = 4| pages = 963–976| year = 2009| last1 = Muntz | first1 = W. R. A. }}</ref><ref>{{FishBase species|genus=Dissostichus|species=mawsoni|year=2009|month=August}}</ref>


Пелагичне рибе се крећу у распону од малих обалних риба, попут [[харинга]] и [[сардине|сардина]], до великих океанских грабљивица, попут [[туна|туне]] и [[ајкуле|ајкула]]. Обично су окретни пливачи, способни за непрекидно крстарење на дугим миграцијама. Многе пелагичне рибе пливају у великим скупинама. Друге пливају саме попут велике [[Велики буцањ|великог буцња]], тежине више од 500 килограма, која понекад пасивно крстари водама, једући [[медуза|медузе]].
Пелагичне рибе се крећу у распону од малих обалних риба, попут [[харинга]] и [[сардине|сардина]], до великих океанских грабљивица, попут [[туна|туне]] и [[ајкуле|ајкула]]. Обично су окретни пливачи, способни за непрекидно крстарење на дугим миграцијама. Многе пелагичне рибе пливају у великим скупинама. Друге пливају саме попут велике [[Велики буцањ|великог буцња]], тежине више од 500 килограма, која понекад пасивно крстари водама, једући [[медуза|медузе]].
Ред 10: Ред 11:
== Епипелагијске рибе ==
== Епипелагијске рибе ==


Епипелагијске рибе насељавају епипелагијску зону. Епипелагична зона подразумева воде дубине до 200 метара. Називају се и површинским водама или зоном осветљеном сунцу и укључуји [[Екологија|фотичку зону]]. Фотичка зона је дефинисана као површинска вода до тачке у којој је [[Сунце|сунчева светлост]] ослабила на 1% површинске вредности. Ова дубина зависи од тога колико је вода замућена, али у бистрој води може се проширити на 200 метара, што се подудара са епипелагном зоном. Фотичка зона има довољно светлости за фитопланктон за [[фотосинтеза|фотосинтезу]].
Епипелагијске рибе насељавају епипелагијску зону. Епипелагична зона подразумева воде дубине до 200 метара.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1126/science.1251208| pmid = 1251208| title = Fishes in oxygen-minimum zones: Blood oxygenation characteristics |journal=[[Science (journal)|Science]] | volume = 191| issue = 4230| pages = 957–9| year = 1976| last1 = Douglas | first1 = E.| last2 = Friedl | first2 = W.| last3 = Pickwell | first3 = G.| bibcode = 1976Sci...191..957D}}</ref> Ове зоне називају се и површинским водама или зоном осветљеном укључују [[Екологија|фотичку зону]].<ref>{{fishbase species |genus=Argyropelecus|species=aculeatus |month=August |year=2009}}</ref> Фотичка зона је дефинисана као површинска вода до тачке у којој је [[Сунце|сунчева светлост]] ослабила на 1% површинске вредности.<ref name="Moyle590">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 590</ref> Ова дубина зависи од тога колико је вода замућена, али у бистрој води може се проширити на 200 метара, што се подудара са епипелагном зоном. Фотичка зона има довољно светлости за фитопланктон за [[фотосинтеза|фотосинтезу]].<ref>[[#Bone|Bone and Moore]], p. 38.</ref><ref name="TeAraMZ">Ryan P [http://www.teara.govt.nz/EarthSeaAndSky/SeaLife/DeepSeaCreatures/2/en "Deep-sea creatures: The mesopelagic zone"] ''Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand''. Updated 21 September 2007.</ref>


Епипелагијска зона је огромна и дом је већине пелагијских риба. Зона је добро осветљена, тако да грабљивице могу да користе свој вид, а могу бити добро станиште за раст [[алге|алги]]. Међутим, на овом простру је недостатак разноликости станишта и то резултира недостатком разноликости врста, тако да зона подржава мање од 2% светски познатих врста риба. Већем делу зоне недостају храњиве материје за подупирање риба, па се епипелагијске рибе обично налазе у обалној води изнад континенталних басенова у близини [[копно|копна]], где има више хране за пелагијске рибе.
Епипелагијска зона је огромна и дом је већине пелагијских риба.<ref name="pfa"/><ref>[http://www.imr.no/temasider/fisk/kolmule/kolmule/en Blue whiting] [[Institute of Marine Research]]. Retrieved 23 July 2009.</ref><ref name="Bone443">[[#Bone|Bone and Moore]], p. 443</ref> Зона је добро осветљена, тако да грабљивице могу да користе свој вид, а могу бити добро станиште за раст [[алге|алги]]. Међутим, на овом простру је недостатак разноликости станишта и то резултира недостатком разноликости врста, тако да зона подржава мање од 2% светски познатих врста риба. Већем делу зоне недостају храњиве материје за подупирање риба, па се епипелагијске рибе обично налазе у обалној води изнад континенталних басенова у близини [[копно|копна]], где има више хране за пелагијске рибе.<ref name="Mackerel">[http://www.imr.no/temasider/fisk/makrell/makrell/en Mackerel] [[Institute of Marine Research]]. Retrieved 23 July 2009.</ref><ref name="Moyle574/5">[[#Moyle|Moyle and Cech]], pp. 574–575</ref>


Епипелагијске рибе могу се широко поделити на ситне рибе и веће рибе грабљивице које се хране њима. Већина епипелагичних [[риба]] има рационализирана тела и способна су да континуирано врше миграцијае. Генерално, грабљивице и ситне рибе имају исте [[морфологија|морфолошке]] карактеристике. Предатори су обични крупнији и са глаткок кожом.
Епипелагијске рибе могу се широко поделити на ситне рибе и веће рибе грабљивице које се хране њима.<ref>[http://www.fisheries.is/main-species/pelagic-fishes/ Pelagic fishes] Icelandic fisheries. Retrieved 24 July 2009.</ref> Већина епипелагичних [[риба]] има рационализирана тела и способна су да континуирано врше миграције.<ref>{{cite book|author=Nakamura, Hiroshi |title=Tuna distribution and migration|url=https://books.google.com/?id=SygRAAAAYAAJ|year=1969|publisher=Fishing News}}</ref><ref>{{cite journal|author=Blackburn M |year=1965|title=Oceanography and the ecology of tunas|journal=Oceanography and Marine Biology: An Annual Review|volume=3|pages=299–322|url=http://fsf.fra.affrc.go.jp/bulletin/kenpoupdf/kenpou2-257.pdf}}</ref> Banks and reefs can intercept deep currents that upwell.<ref name="Moyle574/5" /><ref>{{Cite journal | doi = 10.1071/MF9920045| title = Tagging studies on the Shortfin Mako Shark (''Isurus oxyrinchus'') in the Western North Atlantic| journal = Marine and Freshwater Research| volume = 43| pages = 45| year = 1992| last1 = Casey | first1 = J. G. | last2 = Kohler | first2 = N. E. }}</ref> Генерално, грабљивице и ситне рибе имају исте [[морфологија|морфолошке]] карактеристике.<ref>[https://www.sciencedaily.com/releases/2009/02/090223150331.htm Mystery Of Deep-sea Fish With Tubular Eyes And Transparent Head Solved] ''ScienceDaily'', 24 February 2009.</ref> Предатори су обични крупнији и са глатком кожом.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1365-2419.1996.tb00110.x| title = Decadal variation in the trans-Pacific migration of northern bluefin tuna (''Thunnus thynnus'') coherent with climate-induced change in prey abundance| journal = Fisheries Oceanography| volume = 5| issue = 2| pages = 114–119| year = 1996| last1 = Polovina | first1 = J. J. | url = https://zenodo.org/record/1230607}}</ref><ref>[[FAO]]: Species Fact Sheets: [http://www.fao.org/fishery/species/2893/en ''Sardinops melanostictus'' (Schlegel, 1846)] Rome. Retrieved 18 August 2009.</ref>


Већина епипелагијских риба и њихових мањих грабљивица су сребрне бој, због чега су слабо видљиве на [[светлост]]и. Ово може дати ефекат транспарентности.
Већина епипелагијских риба и њихових мањих грабљивица су сребрне бој, због чега су слабо видљиве на [[светлост]]и. Ово може дати ефекат транспарентности.<ref name="sutton">{{cite journal|author=Sutton, T.T.|title=Trophic ecology of the deep-sea fish ''Malacosteus niger'' (Pisces: Stomiidae): An enigmatic feeding ecology to facilitate a unique visual system?|journal=Deep-Sea Research Part I: Oceanographic Research Papers|volume=52|issue=11|date=Nov 2005|pages=2065–2076|doi=10.1016/j.dsr.2005.06.011|bibcode=2005DSRI...52.2065S|url=https://nsuworks.nova.edu/occ_facpresentations/244}}</ref>


Иако је број врста ограничен, епипелагијских риба има у изобиљу. Постоји мањи број врста ових риба, али их надокнађују у броју. Ситне рибе окупљају се у великим групама, а крупне рибе које их лове често су врло тражена риба у комерцијалном [[риболов]]у. Као група, епипелагијске рибе у комерцијалном смислу су највредније рибе на свету.
Иако је број врста ограничен, епипелагијских риба има у изобиљу. Постоји мањи број врста ових риба, али их надокнађују у броју. Ситне рибе окупљају се у великим групама, а крупне рибе које их лове често су врло тражена риба у комерцијалном [[риболов]]у.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1007/BF00004759| title = Impalement of marine turtles (Reptitia, Chelonia: Cheloniidae and Dermochelyidae) by billfishes (Osteichthyes, Perciformes: Istiophoridae and Xiphiidae)| journal = Environmental Biology of Fishes| volume = 39| pages = 85–96| year = 1994| last1 = Frazier | first1 = J. G. | last2 = Fierstine | first2 = H. L. | last3 = Beavers | first3 = S. C. | last4 = Achaval | first4 = F. | last5 = Suganuma | first5 = H. | last6 = Pitman | first6 = R. L. | last7 = Yamaguchi | first7 = Y. | last8 = Prigioni | first8 = C. M. }}</ref> Као група, епипелагијске рибе у комерцијалном смислу су највредније рибе на свету.<ref name="Moyle571">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 571</ref><ref name="Moyle572"/>


Ситне рибе хране се [[мекушци]]ма и осталим ситним организмима. Неке од највећих епипелагијских риба су [[морски пас|морски пси]] и [[кит]]ови. Океанске воде које су изузетно бистре садрже мало хране. Подручја високе продуктивности обично су нешто замућенија од [[планктон]]а. Они привлаче организме који их једу, а који након тога привлаче веће грабљивице. [[Риболов]] на [[туна|туне]] је оптималан када је већа замућеност воде. Обалне рибе обитавају у водама близу [[obala|обале]] и изнад континенталног паса.
Ситне рибе хране се [[мекушци]]ма и осталим ситним организмима. Неке од највећих епипелагијских риба су [[морски пас|морски пси]] и [[кит]]ови. Океанске воде које су изузетно бистре садрже мало хране. Подручја високе продуктивности обично су нешто замућенија од [[планктон]]а.<ref>[http://www.iucn.org/?3362/Third-of-open-ocean-sharks-threatened-with-extinction Third of open ocean sharks threatened with extinction] [[IUCN]]. 25 June 2009.</ref> Они привлаче организме који их једу, а који након тога привлаче веће грабљивице.<ref>[[United Nations]] Convention on the [[Law of the Sea]]: [https://www.un.org/Depts/los/convention_agreements/texts/unclos/closindx.htm Text]</ref><ref>[[Pacific Fishery Management Council]]: [http://www.pcouncil.org/hms/hmsback.html Background: Highly Migratory Species] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090712150423/http://www.pcouncil.org/hms/hmsback.html |date=2009-07-12 }}</ref>[[Риболов]] на [[туна|туне]] је оптималан када је већа замућеност воде. Обалне рибе обитавају у водама близу [[obala|обале]] и изнад континенталног паса.<ref name=Herring2002>Herring, Peter (2002) ''The Biology of the Deep Ocean'', pp. 192–195, Oxford University Press. {{ISBN|978-0-19-854956-7}}.</ref>


Обалнне рибу укључују највише врста риба, ситне рибе и предаторе који се хране њима. Ситније врсте риба настањују обалне воде, где се размножавају. Неки су повремени становници који се рађају у [[поток|потоцима]], ушћу и [[залив]]има.
Обалнне рибу укључују највише врста риба, ситне рибе и предаторе који се хране њима. Ситније врсте риба настањују обалне воде, где се размножавају. Неки су повремени становници који се рађају у [[поток|потоцима]], ушћу и [[залив]]има.<ref name="Moyle586">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 586</ref><ref name="Moyle591">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 591</ref>


== Океанске рибе ==
== Океанске рибе ==


Океанске или морске рибе, уљкучују врсте које се крећу између обалних и отворених океансих вода, у зависности од фазе њиховог животног циклуса.
Океанске или морске рибе, уљкучују врсте које се крећу између обалних и отворених океансих вода, у зависности од фазе њиховог животног циклуса.<ref name="kenaley">{{cite journal|author=Kenaley, C.P|title=Revision of the Stoplight Loosejaw Genus ''Malacosteus'' (Teleostei: Stomiidae: Malacosteinae), with Description of a New Species from the Temperate Southern Hemisphere and Indian Ocean|journal=Copeia|volume=2007|issue=4|pages=886–900|year=2007|doi=10.1643/0045-8511(2007)7[886:ROTSLG]2.0.CO;2}}</ref><ref name="pfa">[http://www.pfa-frozenfish.com/pfa2/fish1.html Pelagic species] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120211174604/http://www.pfa-frozenfish.com/pfa2/fish1.html |date=2012-02-11 }} Pelagic Freezer-trawler Association. Retrieved 22 July 2009.</ref>


Океанске епипелагијске рибе могу бити стални, повремени или случајни становници океана. Прави становници читав свој живот живе на отвореном океану. Само неколико врста су истински становници, попут [[туне|туне]], [[морски пси|морских паса]] и океанске сунчеве рибе. Већина ових врста [[миграција|мигрира]] преко отворених [[океан]]а, ретко одлазећи преко континенталних трака. Делимични становници јављају се у три групе: врсте које живе у зони само кад су млади (пливају са [[медуза]]ма у местима где има морских алги); врсте које живе у зони само кад су одрасле ([[лосос]], [[делфини]] и [[кит]]ови); и дубоководне врсте које врше ноћне миграције у површинске воде. Случајни становници се дешавају повремено када одрасли и млади примерци риба из других средина морском струјом случајно уђу у отворени океан.
Океанске епипелагијске рибе могу бити стални, повремени или случајни становници океана.<ref name="wagner et al">{{cite journal |author=Wagner, H.J., Douglas, R.H., Frank, T.M., Roberts, N.W., and Partridge, J.C. |title=A Novel Vertebrate Eye Using Both Refractive and Reflective Optics |journal=Current Biology |volume=19 |pages=108–114 |date=27 January 2009 | pmid = 19110427 | doi = 10.1016/j.cub.2008.11.061 |issue=2
}}</ref><ref name="smith">Smith, L. (8 January 2009). [http://www.timesonline.co.uk/tol/news/environment/article5469077.ece "Fish with four eyes can see through the deep sea gloom"]. ''Times Online''. Times Newspapers Ltd. Retrieved 14 March 2009.</ref> Прави становници читав свој живот живе на отвореном океану. Само неколико врста су истински становници, попут [[туне|туне]], [[морски пси|морских паса]] и океанске сунчеве рибе.<ref name="Moyle572">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 572</ref> Већина ових врста [[миграција|мигрира]] преко отворених [[океан]]а, ретко одлазећи преко континенталних трака. Делимични становници јављају се у три групе: врсте које живе у зони само кад су млади (пливају са [[медуза]]ма у местима где има морских алги); врсте које живе у зони само кад су одрасле ([[лосос]], [[делфини]] и [[кит]]ови); и дубоководне врсте које врше ноћне миграције у површинске воде. Случајни становници се дешавају повремено када одрасли и млади примерци риба из других средина морском струјом случајно уђу у отворени океан.<ref name="Moyle571"/><ref>{{cite web | title = Deep-sea fish diversity and ecology in the benthic boundary layer |author1=Cornejo, R. |author2=Koppelmann, R. |author3=Sutton, T. |lastauthoramp=yes |year=2006 | url = http://www.agu.org/meetings/os06/os06-sessions/os06_OS45Q.html}}</ref>


У дубоким водама океана налазе се различите врсте пелагичних риба, које су прилагођене за живот на великим дубинама. Неке дубокоморске пелагијске групе, као што су породице ситних [[риба]], понекад се јављају у знатно већим групама око структуралних оаза, нарочито око [[гребен]]а из разлога што се у тим пределима налази обиље још мањих рибљих врста, са којима се хране.
У дубоким водама океана налазе се различите врсте пелагичних риба, које су прилагођене за живот на великим дубинама. Неке дубокоморске пелагијске групе, као што су породице ситних [[риба]], понекад се јављају у знатно већим групама око структуралних оаза, нарочито око [[гребен]]а из разлога што се у тим пределима налази обиље још мањих рибљих врста, са којима се хране.<ref name=EoF>{{cite book |editor=Paxton, J.R. |editor2=Eschmeyer, W.N.|author= Hulley, P. Alexander|year=1998|title=Encyclopedia of Fishes|publisher= Academic Press|location=San Diego|pages= 127–128|isbn= 978-0-12-547665-2}}</ref>


[[Рибе]] у различитим пелагијским зонама су физички структуриране и понашају се на начин који се међусобно значајно разликује. Чини се да групе коегзистирајућих врста унутар сваке зоне делују на сличне начине.
[[Рибе]] у различитим пелагијским зонама су физички структуриране и понашају се на начин који се међусобно значајно разликује. Чини се да групе коегзистирајућих врста унутар сваке зоне делују на сличне начине.<ref>{{cite journal|author=Hunter, JR |author2=Mitchell CT |year=1966|title=Association of fishes with flotsam in the offshore waters of Central America|journal=Fishery Bulletin|volume=66|pages=13–29}}</ref><ref>{{cite journal|author=Kingsford MJ |year=1993|title=Biotic and abiotic structure in the pelagic environment: Importance to small fishes |journal=Bulletin of Marine Science |url=https://www.researchgate.net/publication/233550840|volume=53|issue=2|pages=393–415}}</ref>


[[Тврдоперке]] ретке су међу дубокоморским рибама, што указује на то да су дубокоморске рибе нестале са овим продручаја, једино се срећу врсте као што су ''Beryciformes'' и ''Lampriformes''. Већина морских пелагијских риба које живе на великим дубанама припадају сопственим [[ред (биологија)|редовима]], што сугерише дугу еволуцију у дубокоморском окружењу. Многе врсте се свакодневно крећу између зона у вертикалним миграцијама.
[[Тврдоперке]] ретке су међу дубокоморским рибама, што указује на то да су дубокоморске рибе нестале са овим продручаја, једино се срећу врсте као што су ''Beryciformes'' и ''Lampriformes''. Већина морских пелагијских риба које живе на великим дубанама припадају сопственим [[ред (биологија)|редовима]], што сугерише дугу еволуцију у дубокоморском окружењу. Многе врсте се свакодневно крећу између зона у вертикалним миграцијама.<ref>{{cite journal | last1 = Blackburn | year = 1965 | title = Oceanography and the ecology of tunas | url = | journal = Oceanography and Marine Biology: An Annual Review | volume = 3 | issue = | pages = 299–322 }}</ref><ref name="Moyle336">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 336</ref><ref name="Moyle588">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 588</ref>


== Месопелагијске рибе ==
== Месопелагијске рибе ==


Испод епипелагијске зоне услови се брзо мењају. Између 200 и приближно 1000 метара светлост наставља да бледи или је готово и нема. Температуре су између 4 ° С и 8 ° С , а на том подручју има доста мање храњиви материја и [[кисеоник]] је разређен.
Испод епипелагијске зоне услови се брзо мењају.<ref>{{FishBase species|genus=Anotopterus|species=pharao|year=2010|month=April}}</ref> Између 200 и приближно 1000 метара светлост наставља да бледи или је готово и нема.<ref name="Moyle587"/> Температуре су између 4 ° С и 8 ° С , а на том подручју има доста мање храњиви материја и [[кисеоник]] је разређен.


Сонарни оператери, користећи сонарну технологију развијену током [[Други светски рат|Другог светског рата]], били су збуњени оним што је изгледало као лажно морско дно дубоко 300–500 метара ноћу, а мање дубоко ноћу. То се испоставило због милиона морских организама, посебно малих мезопелагијских риба, са мехурићима који су давали лажну слику сонару. Ови организми мигрирају у плићу воду у сумрак да би се прехранили [[планктон]]има.
Сонарни оператери, користећи сонарну технологију развијену током [[Други светски рат|Другог светског рата]], били су збуњени оним што је изгледало као лажно морско дно дубоко 300–500 метара ноћу, а мање дубоко ноћу.<ref>{{cite journal|author=Mauchline J |author2= Gordon JDM |year=1986|title=Foraging strategies of deep-sea fish|journal=Mar. Ecol. Prog. Ser.|volume=27|pages=227–238|doi=10.3354/meps027227|bibcode=1986MEPS...27..227M|doi-access=free}}</ref> То се испоставило због милиона морских организама, посебно малих мезопелагијских риба, са мехурићима који су давали лажну слику сонару.<ref>{{FishBase species|genus=Gigantura|species=chuni|year=2010|month=October}}</ref> Ови организми мигрирају у плићу воду у сумрак да би се прехранили [[планктон]]има.


Већина мезопелагијских риба врши свакодневне вертикалне миграције, крећући се ноћу у епипелагијску зону, често пратећи сличне миграције [[зоопланктон]]а, а током дана враћају се у дубину, где су сигурније од предатора. Ове вертикалне [[миграције]] често се дешавају на великим вертикалним растојањима, а с обзиром на високе притиске у месопелагијској зони, за то је потребна значајна енергија. Како се риба попне до површине, притисак у пливачком балону мора да се прилагоди како би се избегло његово пицање. Кад се риба жели вратити у дубину, пливајући мехур мора бити издуван. Неке мезопелагијске рибе свакодневно мигрирају кроз простре где се температура мења између 10 и 20 ° С, показујући тако знатне толеранције на промену температуре. Ове рибе имају мишићава тела, добро развијене [[шкрге]] и централни [[нервни систем]], велика [[Срце|срца]] и бубреге.
Већина мезопелагијских риба врши свакодневне вертикалне миграције, крећући се ноћу у епипелагијску зону, често пратећи сличне миграције [[зоопланктон]]а, а током дана враћају се у дубину, где су сигурније од предатора. Ове вертикалне [[миграције]] често се дешавају на великим вертикалним растојањима, а с обзиром на високе притиске у месопелагијској зони, за то је потребна значајна енергија. Како се риба попне до површине, притисак у пливачком балону мора да се прилагоди како би се избегло његово пицање. Кад се риба жели вратити у дубину, пливајући мехур мора бити издуван.<ref name="aparticle">{{cite web |url=http://www.nbcnews.com/id/28801960/ns/technology_and_science-science/t/scientists-solve-mystery-fish-are-all-same/ |title=Scientists solve mystery: 3 fish are all the same |date=22 January 2009 |author=Schmid, Randolph E. |publisher=Associated Press}}</ref> Неке мезопелагијске рибе свакодневно мигрирају кроз простре где се температура мења између 10 и 20 ° С, показујући тако знатне толеранције на промену температуре. Ове рибе имају мишићава тела, добро развијене [[шкрге]] и централни [[нервни систем]], велика [[Срце|срца]] и бубреге.<ref name="Moyle594">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 594</ref><ref>{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1095-8649.1996.tb06067.x| title = Energetic and life-history patterns of deep-sea benthic, benthopelagic and seamount-associated fish| journal = Journal of Fish Biology| volume = 49| pages = 54–74| year = 1996| last1 = Koslow | first1 = J. A.}}</ref>


Мезопелагијске рибе прилагођене су за активан живот у условима слабог осветљења. Већина њих су предатори и имају велике очи у односу на телу. Неке од риба које живе на већим дубинама имају цевасте очи, бинокуларни вид и велику осетљивост на мале светлосне сигнале. Због ове предности, мезопелагијске рибе могу лако да уоче [[сипе]], [[лигња|лигње]] и друге ситније рибе којима се хране. Мезопелагијским рибама обично недостају одбрамбене бодље и користе боју да би их камуфлирале и тако сакриле од предатора.
Мезопелагијске рибе прилагођене су за активан живот у условима слабог осветљења. Већина њих су предатори и имају велике очи у односу на телу. Неке од риба које живе на већим дубинама имају цевасте очи, бинокуларни вид и велику осетљивост на мале светлосне сигнале.<ref name="Fine">{{Cite journal | doi = 10.1098/rspb.1987.0018|pmid=2884671|jstor=36061|url=https://www.researchgate.net/publication/20270929| title = ''Acanthonus armatus'', a Deep-Sea Teleost Fish with a Minute Brain and Large Ears| journal = Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences| volume = 230| issue = 1259| pages = 257–65| year = 1987| last1 = Fine | first1 = M. L.| last2 = Horn | first2 = M. H.| last3 = Cox | first3 = B.|bibcode=1987RSPSB.230..257F}}</ref> Због ове предности, мезопелагијске рибе могу лако да уоче [[сипе]], [[лигња|лигње]] и друге ситније рибе којима се хране. Мезопелагијским рибама обично недостају одбрамбене бодље и користе боју да би их камуфлирале и тако сакриле од предатора.<ref name="TeAraBZ">Ryan P [http://www.teara.govt.nz/EarthSeaAndSky/SeaLife/DeepSeaCreatures/3/en "Deep-sea creatures: The bathypelagic zone"] ''Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand''. Updated 21 September 2007.</ref>


== Батипелагијске рибе ==
== Батипелагијске рибе ==


Батипелагијске рибе настањују зону где је тама је потпуна, температуре ниске, кисеоник растровен, а храњивих материја готово да нема. Батипелагијске рибе имају спор [[метаболизам]] и неспецијализовану исхрану, спремне да једу све што нађу. Ретко су у потрази за храном, углавном једу оно шта се нађе у њиховој околини. Мезопелагијске рибе су често врло покретне, док су батипелагијске рибе готово сви предатори који чекају плен, а троше врло мало енергије на лов. Најчешће батипелагјске рибе су ''Lampriformes'', [[бисерани]], [[удичарке]], 'Anotopterus'' и баракуде. Већина ових риба су мале, дуге око 10 цм, не дуже од 25 цм и поводе већину свог времена стрпљиво чекајући да се плен појави.
Батипелагијске рибе настањују зону где је тама је потпуна, температуре ниске, кисеоник растровен, а храњивих материја готово да нема. Батипелагијске рибе имају спор [[метаболизам]] и неспецијализовану исхрану, спремне да једу све што нађу.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1016/S0990-7440(00)00051-6| title = Typologie et comportement des agrégations thonières autour de dispositifs de concentration de poissons à partir de prospections acoustiques en Polynésie française| journal = Aquatic Living Resources| volume = 13| issue = 4| pages = 183–192| year = 2000| last1 = Josse | first1 = E. }}</ref> Ретко су у потрази за храном, углавном једу оно шта се нађе у њиховој околини. Мезопелагијске рибе су често врло покретне, док су батипелагијске рибе готово сви предатори који чекају плен, а троше врло мало енергије на лов. Најчешће батипелагјске рибе су ''Lampriformes'', [[бисерани]], [[удичарке]], 'Anotopterus'' и баракуде. Већина ових риба су мале, дуге око 10 цм, не дуже од 25 цм и поводе већину свог времена стрпљиво чекајући да се плен појави.<ref>{{cite journal|author=Dooley JK |year=1972|title=Fishes associated with the pelagic sargassum complex, with a discussion of the sargassum community|journal=Contributions in Marine Science|volume=16|pages=1–32}}</ref><ref name="Moyle576">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 576</ref><ref>{{cite journal|author= Sulak KJ |title=The systematics and biology of ''Bathypterois'' (Pisces, Chlorophthalmidae) with a revised classification of benthic myctophiform fishes|journal= Galathea Rep.|volume= 14|url=https://www.researchgate.net/publication/237671743}}</ref>


Батипелагијске рибе троше мало енергије и ретко се хране, а живе на местима где је храна мало доступан и где готово да нема сунчеве светлости. Њихова тела су издужена са слабим, [[мишићи]]ма и скелетним структурама. Ове врсте често имају издужене чељусти са великим зубима. Витке су, без љуски на кожи Централни нервни систем им је ограничен на бочну линију и систем за чуло њуха, очи су мале, а [[шкрге]], [[бубрег|бубрези]] и срце. Ове врсте су угланом малих димензија са слабим [[мишићи]]ма и не представљју било какву претњу по људе. Батипелагијске рибе обично не врше миграције, а неки од њих повремено настањују горњу епипелагијску зону. Пошто је храна оскудна у водама које настањују батипелагијске рибе, они нису селективни у својим навикама храњења, већ се хране оним што им се нађе близу, а постижу то јер имају велика уста са оштрим [[зуби]]ма. У овој зони размножавање је поприлично ретко, због немогућности проналажење партнера. Батипелагијску зону настањују и [[лигње]], [[хоботница|хоботнице]], [[кит]]ови, сунђери, морске звезде, а најтеже за живот је рибама.
Батипелагијске рибе троше мало енергије и ретко се хране, а живе на местима где је храна мало доступан и где готово да нема сунчеве светлости.<ref>{{FishBase species|genus=Hoplostethus|species=atlanticus|year=2009|month=August}}</ref><ref>{{FishBase species|genus=Dissostichus|species=eleginoides|year=2009|month=August}}</ref> Њихова тела су издужена са слабим, [[мишићи]]ма и скелетним структурама.<ref name="jordan">{{cite book|title=A Guide to the Study of Fishes|url=https://archive.org/details/aguidetostudyfi02jordgoog|author=Jordan, D.S.|publisher=H. Holt and Company|year=1905}}</ref><ref>{{fishbase species|genus=Chiasmodon|species=niger|year=2009|month=August}}</ref> Ове врсте често имају издужене чељусти са великим зубима. Витке су, без љуски на кожи Централни нервни систем им је ограничен на бочну линију и систем за чуло њуха, очи су мале, а [[шкрге]], [[бубрег|бубрези]] и срце. Ове врсте су угланом малих димензија са слабим [[мишићи]]ма и не представљју било какву претњу по људе. Батипелагијске рибе обично не врше миграције, а неки од њих повремено настањују горњу епипелагијску зону. Пошто је храна оскудна у водама које настањују батипелагијске рибе, они нису селективни у својим навикама храњења, већ се хране оним што им се нађе близу, а постижу то јер имају велика уста са оштрим [[зуби]]ма.<ref>{{cite journal|author=Nielsen JG |year=1977|title=The deepest living fish ''Abyssobrotula galatheae'': a new genus and species of oviparous ophidioids (Pisces, Brotulidae)|journal=Galathea Report|volume=14|pages=41–48|url=http://bionames.org/references/7b623b8692cc9de5ca095628affbc735}}</ref><ref>{{fishbase species |genus=Abyssobrotula |species=galatheae |month=August |year=2009}}</ref> У овој зони размножавање је поприлично ретко, због немогућности проналажење партнера.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1086/285295|jstor=2462555| title = Location by Olfaction: A Model and Application to the Mating Problem in the Deep-Sea Hatchetfish ''Argyropelecus hemigymnus''| journal = The American Naturalist| volume = 138| issue = 6| pages = 1431| year = 1991| last1 = Jumper | first1 = J. | last2 = Baird | first2 = R. C. }}</ref> Батипелагијску зону настањују и [[лигње]], [[хоботница|хоботнице]], [[кит]]ови, сунђери, морске звезде, а најтеже за живот је рибама.<ref name="Checkley">Checkley D, Alheit J and Oozeki Y (2009) ''Climate Change and Small Pelagic Fish'', Cambridge University Press. {{ISBN|0-521-88482-9}}.</ref><ref>Marshall (1984) "Progenetic tendencies in deep-sea fishes", pp. 91–101 in Potts GW and Wootton RJ (eds.) (1984) ''Fish reproduction: strategies and tactics'' Fisheries Society of the British Isles.</ref><ref>{{cite journal|author=Horn MH |year=1970|url=http://biostor.org/reference/4182 |title=The swimbladder as a juvenile organ in stromateoid fishes|journal=Breviora|volume=359|pages=1–9}}</ref>


== Демерсалне рибе ==
== Демерсалне рибе ==


Демесралне рибе су оне које живне на дну мора или у његовој близини. Заузимају низ морских дна, који се састоје од од блата, песка, шљунка или стена. У дубоким водама рибе демерсалне зоне су активне и релативно рапстрострањене. Укључују врсте као што су [[јегуља|јегуље]], ''Lumpsucker'', баракуде, ''[[Anguilliformes]]'', ''[[Zoarcidae]]'', [[слепуље]] и ''[[Halieutichthys aculeatus]]''. Тела ових риба су мишићава са добро развијеним органима. На овај начин су блиске мезопелагијским рибама. Разликују се по величини, веће врсте од метар нису уобичајене, а обично имају уско тело. Доста се ослањају на чуло њуха. Највише се хране [[главоношци]]ма, биљкама и лешевима других водених врста.
Демесралне рибе су оне које живне на дну мора или у његовој близини. Заузимају низ морских дна, који се састоје од од блата, песка, шљунка или стена.<ref name="seafloor">Walrond C [http://www.teara.govt.nz/en/coastal-fish/5 Carl . "Coastal fish – Fish of the open sea floor"] Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand. Updated 2 March 2009</ref> У дубоким водама рибе демерсалне зоне су активне и релативно рапстрострањене. Укључују врсте као што су [[јегуља|јегуље]], ''Lumpsucker'', баракуде, ''[[Anguilliformes]]'', ''[[Zoarcidae]]'', [[слепуље]] и ''[[Halieutichthys aculeatus]]''. Тела ових риба су мишићава са добро развијеним органима. На овај начин су блиске мезопелагијским рибама. Разликују се по величини, веће врсте од метар нису уобичајене, а обично имају уско тело.<ref>{{FishBase species|genus=Bathypterois|species=grallator|year=2009|month=August}}</ref>
File:Taeniura meyeni reef.jpg|The [[blotched fantail ray]] feeds on bottom-dwelling fish, bivalves, crabs, and shrimps.<ref>{{fishbase species|genus=Taeniura|species=meyeni|month=August|year=2009}}</ref> Доста се ослањају на чуло њуха. Највише се хране [[главоношци]]ма, биљкама и лешевима других водених врста.<ref name="doran">{{Cite journal | doi = 10.1038/256038a0| title = Precocious sexual parasitism in the deep sea ceratioid anglerfish, ''Cryptopsaras couesi'' Gill| journal = Nature| volume = 256| issue = 5512| pages = 38–40| year = 1975| last1 = Pietsch | first1 = T. W. | bibcode = 1975Natur.256...38P}}</ref> <ref>[[FAO]]: LAPE project [http://www.fao.org/fishery/topic/4290/en Forage species] Rome. Updated 28 November 2008.</ref>


== Бентопелагијске рибе ==
== Бентопелагијске рибе ==


Бентхопелагијске рибе насељавају воде непосредно изнад дна, хранећи се зооплантконима. Оне имају мршава или робусне типове тела. Мршаве бентопелагијске рибе имају смањену телесну масу и брз метаболизам, а троше минималну енергију док леже на дну или док из заседе чекају плен. Пример такве рибе је врста ''Acanthonus armatus'', која је мале тежине и има велику главу. Ова риба има уједно и најмањи мозак у односу на величину тела код свих познатих [[кичмењаци|кичмењака]].
Бентхопелагијске рибе насељавају воде непосредно изнад дна, хранећи се зооплантконима. Оне имају мршава или робусне типове тела. Мршаве бентопелагијске рибе имају смањену телесну масу и брз метаболизам, а троше минималну енергију док леже на дну или док из заседе чекају плен. Пример такве рибе је врста ''Acanthonus armatus'', која је мале тежине и има велику главу.<ref>Walrond, Carl. [http://www.teara.govt.nz/EarthSeaAndSky/SeaLife/OceanicFish/1/en "Oceanic fish"]. ''Encyclopedia of New Zealand''. Updated 21 September 2007.</ref> Ова риба има уједно и најмањи мозак у односу на величину тела код свих познатих [[кичмењаци|кичмењака]].<ref>McLintock, A H (ed.) [http://www.teara.govt.nz/1966/F/FishMarine/Pelagic/en "Fish, Marine"]. ''Te Ara – The Encyclopaedia of New Zealand''. Updated 18 September 2007.</ref>


Робусне бентопелагијске рибе су мишићаве, добри пливачи и активно пливају дном траћежи храну. Пример ове врсте је патагонска зубна рибица којих је некада било много у [[океани]]ма, а и данас се лове јер су од великог комерцијалног значаја.
Робусне бентопелагијске рибе су мишићаве, добри пливачи и активно пливају дном траћежи храну.<ref>[http://www.fao.org/fishery/ Fisheries and Aquaculture]. FAO. Retrieved on 2015-05-01.</ref><ref>[[FAO]] (2007) [http://www.fao.org/docrep/009/A0699e/A0699e00.htm ''State of the World Fisheries and Aquaculture 2006.''] Fisheries and Aquaculture Department. {{ISBN|978-92-5-105568-7}}</ref> Пример ове врсте је патагонска зубна рибица којих је некада било много у [[океани]]ма, а и данас се лове јер су од великог комерцијалног значаја.<ref name="Lal8">{{cite book|author1=Lal, Brij V. |author2=Fortune, Kate |title=The Pacific Islands: An Encyclopedia|url=https://books.google.com/?id=T5pPpJl8E5wC&pg=PA8|date=2000|publisher=University of Hawaii Press|isbn=978-0-8248-2265-1|page=8}}</ref><ref name="Moyle585">[[#Moyle|Moyle and Cech]], p. 585</ref>

Верзија на датум 13. мај 2020. у 19:07

Група пелагијских риба.

Пелагичне рибе живе у пелагичној зони океанских или језерских вода. Морско пелагичко окружење је највеће водено станиште на Земљи, заузима 1.370 милиона кубних километара поврине и станиште је за 11% познатих врста риба.[1][2] Отприлике 98% укупне запремине воде је испод 100 метара, а 75% је испод 1.000 метара.[3]

Морске пелагичне рибе могу се поделити на пелагијске приморске и океанске пелагијске рибе. Обалне рибе настањују релативно плитке и топле воде изнад континенталног паса, док океанске рибе настањују велике и дубоке воде изван континенталног паса (иако се могу наћи и у обалним водама).[4][5]

Пелагичне рибе се крећу у распону од малих обалних риба, попут харинга и сардина, до великих океанских грабљивица, попут туне и ајкула. Обично су окретни пливачи, способни за непрекидно крстарење на дугим миграцијама. Многе пелагичне рибе пливају у великим скупинама. Друге пливају саме попут велике великог буцња, тежине више од 500 килограма, која понекад пасивно крстари водама, једући медузе.

Епипелагијске рибе

Епипелагијске рибе насељавају епипелагијску зону. Епипелагична зона подразумева воде дубине до 200 метара.[6] Ове зоне називају се и површинским водама или зоном осветљеном укључују фотичку зону.[7] Фотичка зона је дефинисана као површинска вода до тачке у којој је сунчева светлост ослабила на 1% површинске вредности.[8] Ова дубина зависи од тога колико је вода замућена, али у бистрој води може се проширити на 200 метара, што се подудара са епипелагном зоном. Фотичка зона има довољно светлости за фитопланктон за фотосинтезу.[9][10]

Епипелагијска зона је огромна и дом је већине пелагијских риба.[11][12][13] Зона је добро осветљена, тако да грабљивице могу да користе свој вид, а могу бити добро станиште за раст алги. Међутим, на овом простру је недостатак разноликости станишта и то резултира недостатком разноликости врста, тако да зона подржава мање од 2% светски познатих врста риба. Већем делу зоне недостају храњиве материје за подупирање риба, па се епипелагијске рибе обично налазе у обалној води изнад континенталних басенова у близини копна, где има више хране за пелагијске рибе.[14][15]

Епипелагијске рибе могу се широко поделити на ситне рибе и веће рибе грабљивице које се хране њима.[16] Већина епипелагичних риба има рационализирана тела и способна су да континуирано врше миграције.[17][18] Banks and reefs can intercept deep currents that upwell.[15][19] Генерално, грабљивице и ситне рибе имају исте морфолошке карактеристике.[20] Предатори су обични крупнији и са глатком кожом.[21][22]

Већина епипелагијских риба и њихових мањих грабљивица су сребрне бој, због чега су слабо видљиве на светлости. Ово може дати ефекат транспарентности.[23]

Иако је број врста ограничен, епипелагијских риба има у изобиљу. Постоји мањи број врста ових риба, али их надокнађују у броју. Ситне рибе окупљају се у великим групама, а крупне рибе које их лове често су врло тражена риба у комерцијалном риболову.[24] Као група, епипелагијске рибе у комерцијалном смислу су највредније рибе на свету.[25][26]

Ситне рибе хране се мекушцима и осталим ситним организмима. Неке од највећих епипелагијских риба су морски пси и китови. Океанске воде које су изузетно бистре садрже мало хране. Подручја високе продуктивности обично су нешто замућенија од планктона.[27] Они привлаче организме који их једу, а који након тога привлаче веће грабљивице.[28][29]Риболов на туне је оптималан када је већа замућеност воде. Обалне рибе обитавају у водама близу обале и изнад континенталног паса.[30]


Обалнне рибу укључују највише врста риба, ситне рибе и предаторе који се хране њима. Ситније врсте риба настањују обалне воде, где се размножавају. Неки су повремени становници који се рађају у потоцима, ушћу и заливима.[31][32]

Океанске рибе

Океанске или морске рибе, уљкучују врсте које се крећу између обалних и отворених океансих вода, у зависности од фазе њиховог животног циклуса.[33][11]

Океанске епипелагијске рибе могу бити стални, повремени или случајни становници океана.[34][35] Прави становници читав свој живот живе на отвореном океану. Само неколико врста су истински становници, попут туне, морских паса и океанске сунчеве рибе.[26] Већина ових врста мигрира преко отворених океана, ретко одлазећи преко континенталних трака. Делимични становници јављају се у три групе: врсте које живе у зони само кад су млади (пливају са медузама у местима где има морских алги); врсте које живе у зони само кад су одрасле (лосос, делфини и китови); и дубоководне врсте које врше ноћне миграције у површинске воде. Случајни становници се дешавају повремено када одрасли и млади примерци риба из других средина морском струјом случајно уђу у отворени океан.[25][36]

У дубоким водама океана налазе се различите врсте пелагичних риба, које су прилагођене за живот на великим дубинама. Неке дубокоморске пелагијске групе, као што су породице ситних риба, понекад се јављају у знатно већим групама око структуралних оаза, нарочито око гребена из разлога што се у тим пределима налази обиље још мањих рибљих врста, са којима се хране.[37]

Рибе у различитим пелагијским зонама су физички структуриране и понашају се на начин који се међусобно значајно разликује. Чини се да групе коегзистирајућих врста унутар сваке зоне делују на сличне начине.[38][39]

Тврдоперке ретке су међу дубокоморским рибама, што указује на то да су дубокоморске рибе нестале са овим продручаја, једино се срећу врсте као што су Beryciformes и Lampriformes. Већина морских пелагијских риба које живе на великим дубанама припадају сопственим редовима, што сугерише дугу еволуцију у дубокоморском окружењу. Многе врсте се свакодневно крећу између зона у вертикалним миграцијама.[40][41][42]

Месопелагијске рибе

Испод епипелагијске зоне услови се брзо мењају.[43] Између 200 и приближно 1000 метара светлост наставља да бледи или је готово и нема.[44] Температуре су између 4 ° С и 8 ° С , а на том подручју има доста мање храњиви материја и кисеоник је разређен.

Сонарни оператери, користећи сонарну технологију развијену током Другог светског рата, били су збуњени оним што је изгледало као лажно морско дно дубоко 300–500 метара ноћу, а мање дубоко ноћу.[45] То се испоставило због милиона морских организама, посебно малих мезопелагијских риба, са мехурићима који су давали лажну слику сонару.[46] Ови организми мигрирају у плићу воду у сумрак да би се прехранили планктонима.

Већина мезопелагијских риба врши свакодневне вертикалне миграције, крећући се ноћу у епипелагијску зону, често пратећи сличне миграције зоопланктона, а током дана враћају се у дубину, где су сигурније од предатора. Ове вертикалне миграције често се дешавају на великим вертикалним растојањима, а с обзиром на високе притиске у месопелагијској зони, за то је потребна значајна енергија. Како се риба попне до површине, притисак у пливачком балону мора да се прилагоди како би се избегло његово пицање. Кад се риба жели вратити у дубину, пливајући мехур мора бити издуван.[47] Неке мезопелагијске рибе свакодневно мигрирају кроз простре где се температура мења између 10 и 20 ° С, показујући тако знатне толеранције на промену температуре. Ове рибе имају мишићава тела, добро развијене шкрге и централни нервни систем, велика срца и бубреге.[48][49]

Мезопелагијске рибе прилагођене су за активан живот у условима слабог осветљења. Већина њих су предатори и имају велике очи у односу на телу. Неке од риба које живе на већим дубинама имају цевасте очи, бинокуларни вид и велику осетљивост на мале светлосне сигнале.[50] Због ове предности, мезопелагијске рибе могу лако да уоче сипе, лигње и друге ситније рибе којима се хране. Мезопелагијским рибама обично недостају одбрамбене бодље и користе боју да би их камуфлирале и тако сакриле од предатора.[51]

Батипелагијске рибе

Батипелагијске рибе настањују зону где је тама је потпуна, температуре ниске, кисеоник растровен, а храњивих материја готово да нема. Батипелагијске рибе имају спор метаболизам и неспецијализовану исхрану, спремне да једу све што нађу.[52] Ретко су у потрази за храном, углавном једу оно шта се нађе у њиховој околини. Мезопелагијске рибе су често врло покретне, док су батипелагијске рибе готово сви предатори који чекају плен, а троше врло мало енергије на лов. Најчешће батипелагјске рибе су Lampriformes, бисерани, удичарке, 'Anotopterus и баракуде. Већина ових риба су мале, дуге око 10 цм, не дуже од 25 цм и поводе већину свог времена стрпљиво чекајући да се плен појави.[53][54][55]

Батипелагијске рибе троше мало енергије и ретко се хране, а живе на местима где је храна мало доступан и где готово да нема сунчеве светлости.[56][57] Њихова тела су издужена са слабим, мишићима и скелетним структурама.[58][59] Ове врсте често имају издужене чељусти са великим зубима. Витке су, без љуски на кожи Централни нервни систем им је ограничен на бочну линију и систем за чуло њуха, очи су мале, а шкрге, бубрези и срце. Ове врсте су угланом малих димензија са слабим мишићима и не представљју било какву претњу по људе. Батипелагијске рибе обично не врше миграције, а неки од њих повремено настањују горњу епипелагијску зону. Пошто је храна оскудна у водама које настањују батипелагијске рибе, они нису селективни у својим навикама храњења, већ се хране оним што им се нађе близу, а постижу то јер имају велика уста са оштрим зубима.[60][61] У овој зони размножавање је поприлично ретко, због немогућности проналажење партнера.[62] Батипелагијску зону настањују и лигње, хоботнице, китови, сунђери, морске звезде, а најтеже за живот је рибама.[63][64][65]

Демерсалне рибе

Демесралне рибе су оне које живне на дну мора или у његовој близини. Заузимају низ морских дна, који се састоје од од блата, песка, шљунка или стена.[66] У дубоким водама рибе демерсалне зоне су активне и релативно рапстрострањене. Укључују врсте као што су јегуље, Lumpsucker, баракуде, Anguilliformes, Zoarcidae, слепуље и Halieutichthys aculeatus. Тела ових риба су мишићава са добро развијеним органима. На овај начин су блиске мезопелагијским рибама. Разликују се по величини, веће врсте од метар нису уобичајене, а обично имају уско тело.[67] File:Taeniura meyeni reef.jpg|The blotched fantail ray feeds on bottom-dwelling fish, bivalves, crabs, and shrimps.[68] Доста се ослањају на чуло њуха. Највише се хране главоношцима, биљкама и лешевима других водених врста.[69] [70]

Бентопелагијске рибе

Бентхопелагијске рибе насељавају воде непосредно изнад дна, хранећи се зооплантконима. Оне имају мршава или робусне типове тела. Мршаве бентопелагијске рибе имају смањену телесну масу и брз метаболизам, а троше минималну енергију док леже на дну или док из заседе чекају плен. Пример такве рибе је врста Acanthonus armatus, која је мале тежине и има велику главу.[71] Ова риба има уједно и најмањи мозак у односу на величину тела код свих познатих кичмењака.[72]

Робусне бентопелагијске рибе су мишићаве, добри пливачи и активно пливају дном траћежи храну.[73][74] Пример ове врсте је патагонска зубна рибица којих је некада било много у океанима, а и данас се лове јер су од великог комерцијалног значаја.[75][76]

  1. ^ Moyle and Cech, p. 578
  2. ^ Block, B. A.; Dewar, H; Blackwell, S. B.; Williams, T. D.; Prince, E. D.; Farwell, C. J.; Boustany, A; Teo, S. L.; Seitz, A; Walli, A; Fudge, D (2001). „Migratory Movements, Depth Preferences, and Thermal Biology of Atlantic Bluefin Tuna” (PDF). Science. 293 (5533): 1310—4. Bibcode:2001Sci...293.1310B. PMID 11509729. doi:10.1126/science.1061197. 
  3. ^ Haedrich, R. L. (1996). „Deep-water fishes: Evolution and adaptation in the earth's largest living spaces”. Journal of Fish Biology. 49: 40—53. doi:10.1111/j.1095-8649.1996.tb06066.x. 
  4. ^ Muntz, W. R. A. (2009). „On yellow lenses in mesopelagic animals”. Journal of the Marine Biological Association of the United Kingdom. 56 (4): 963—976. doi:10.1017/S0025315400021019. 
  5. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2009). Dissostichus mawsoni” на FishBase-у. [верзија на датум: August 2009]
  6. ^ Douglas, E.; Friedl, W.; Pickwell, G. (1976). „Fishes in oxygen-minimum zones: Blood oxygenation characteristics”. Science. 191 (4230): 957—9. Bibcode:1976Sci...191..957D. PMID 1251208. doi:10.1126/science.1251208. 
  7. ^ Шаблон:Fishbase species
  8. ^ Moyle and Cech, p. 590
  9. ^ Bone and Moore, p. 38.
  10. ^ Ryan P "Deep-sea creatures: The mesopelagic zone" Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand. Updated 21 September 2007.
  11. ^ а б Pelagic species Архивирано 2012-02-11 на сајту Wayback Machine Pelagic Freezer-trawler Association. Retrieved 22 July 2009.
  12. ^ Blue whiting Institute of Marine Research. Retrieved 23 July 2009.
  13. ^ Bone and Moore, p. 443
  14. ^ Mackerel Institute of Marine Research. Retrieved 23 July 2009.
  15. ^ а б Moyle and Cech, pp. 574–575
  16. ^ Pelagic fishes Icelandic fisheries. Retrieved 24 July 2009.
  17. ^ Nakamura, Hiroshi (1969). Tuna distribution and migration. Fishing News. 
  18. ^ Blackburn M (1965). „Oceanography and the ecology of tunas” (PDF). Oceanography and Marine Biology: An Annual Review. 3: 299—322. 
  19. ^ Casey, J. G.; Kohler, N. E. (1992). „Tagging studies on the Shortfin Mako Shark (Isurus oxyrinchus) in the Western North Atlantic”. Marine and Freshwater Research. 43: 45. doi:10.1071/MF9920045. 
  20. ^ Mystery Of Deep-sea Fish With Tubular Eyes And Transparent Head Solved ScienceDaily, 24 February 2009.
  21. ^ Polovina, J. J. (1996). „Decadal variation in the trans-Pacific migration of northern bluefin tuna (Thunnus thynnus) coherent with climate-induced change in prey abundance”. Fisheries Oceanography. 5 (2): 114—119. doi:10.1111/j.1365-2419.1996.tb00110.x. 
  22. ^ FAO: Species Fact Sheets: Sardinops melanostictus (Schlegel, 1846) Rome. Retrieved 18 August 2009.
  23. ^ Sutton, T.T. (новембар 2005). „Trophic ecology of the deep-sea fish Malacosteus niger (Pisces: Stomiidae): An enigmatic feeding ecology to facilitate a unique visual system?”. Deep-Sea Research Part I: Oceanographic Research Papers. 52 (11): 2065—2076. Bibcode:2005DSRI...52.2065S. doi:10.1016/j.dsr.2005.06.011. 
  24. ^ Frazier, J. G.; Fierstine, H. L.; Beavers, S. C.; Achaval, F.; Suganuma, H.; Pitman, R. L.; Yamaguchi, Y.; Prigioni, C. M. (1994). „Impalement of marine turtles (Reptitia, Chelonia: Cheloniidae and Dermochelyidae) by billfishes (Osteichthyes, Perciformes: Istiophoridae and Xiphiidae)”. Environmental Biology of Fishes. 39: 85—96. doi:10.1007/BF00004759. 
  25. ^ а б Moyle and Cech, p. 571
  26. ^ а б Moyle and Cech, p. 572
  27. ^ Third of open ocean sharks threatened with extinction IUCN. 25 June 2009.
  28. ^ United Nations Convention on the Law of the Sea: Text
  29. ^ Pacific Fishery Management Council: Background: Highly Migratory Species Архивирано 2009-07-12 на сајту Wayback Machine
  30. ^ Herring, Peter (2002) The Biology of the Deep Ocean, pp. 192–195, Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854956-7.
  31. ^ Moyle and Cech, p. 586
  32. ^ Moyle and Cech, p. 591
  33. ^ Kenaley, C.P (2007). „Revision of the Stoplight Loosejaw Genus Malacosteus (Teleostei: Stomiidae: Malacosteinae), with Description of a New Species from the Temperate Southern Hemisphere and Indian Ocean”. Copeia. 2007 (4): 886—900. doi:10.1643/0045-8511(2007)7[886:ROTSLG]2.0.CO;2. 
  34. ^ Wagner, H.J., Douglas, R.H., Frank, T.M., Roberts, N.W., and Partridge, J.C. (27. 1. 2009). „A Novel Vertebrate Eye Using Both Refractive and Reflective Optics”. Current Biology. 19 (2): 108—114. PMID 19110427. doi:10.1016/j.cub.2008.11.061. 
  35. ^ Smith, L. (8 January 2009). "Fish with four eyes can see through the deep sea gloom". Times Online. Times Newspapers Ltd. Retrieved 14 March 2009.
  36. ^ Cornejo, R.; Koppelmann, R. & Sutton, T. (2006). „Deep-sea fish diversity and ecology in the benthic boundary layer”. 
  37. ^ Hulley, P. Alexander (1998). Paxton, J.R.; Eschmeyer, W.N., ур. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. стр. 127—128. ISBN 978-0-12-547665-2. 
  38. ^ Hunter, JR; Mitchell CT (1966). „Association of fishes with flotsam in the offshore waters of Central America”. Fishery Bulletin. 66: 13—29. 
  39. ^ Kingsford MJ (1993). „Biotic and abiotic structure in the pelagic environment: Importance to small fishes”. Bulletin of Marine Science. 53 (2): 393—415. 
  40. ^ Blackburn (1965). „Oceanography and the ecology of tunas”. Oceanography and Marine Biology: An Annual Review. 3: 299—322. 
  41. ^ Moyle and Cech, p. 336
  42. ^ Moyle and Cech, p. 588
  43. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2010). Anotopterus pharao” на FishBase-у. [верзија на датум: April 2010]
  44. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Moyle587.
  45. ^ Mauchline J; Gordon JDM (1986). „Foraging strategies of deep-sea fish”. Mar. Ecol. Prog. Ser. 27: 227—238. Bibcode:1986MEPS...27..227M. doi:10.3354/meps027227 Слободан приступ. 
  46. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2010). Gigantura chuni” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2010]
  47. ^ Schmid, Randolph E. (22. 1. 2009). „Scientists solve mystery: 3 fish are all the same”. Associated Press. 
  48. ^ Moyle and Cech, p. 594
  49. ^ Koslow, J. A. (1996). „Energetic and life-history patterns of deep-sea benthic, benthopelagic and seamount-associated fish”. Journal of Fish Biology. 49: 54—74. doi:10.1111/j.1095-8649.1996.tb06067.x. 
  50. ^ Fine, M. L.; Horn, M. H.; Cox, B. (1987). „Acanthonus armatus, a Deep-Sea Teleost Fish with a Minute Brain and Large Ears”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 230 (1259): 257—65. Bibcode:1987RSPSB.230..257F. JSTOR 36061. PMID 2884671. doi:10.1098/rspb.1987.0018. 
  51. ^ Ryan P "Deep-sea creatures: The bathypelagic zone" Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand. Updated 21 September 2007.
  52. ^ Josse, E. (2000). „Typologie et comportement des agrégations thonières autour de dispositifs de concentration de poissons à partir de prospections acoustiques en Polynésie française”. Aquatic Living Resources. 13 (4): 183—192. doi:10.1016/S0990-7440(00)00051-6. 
  53. ^ Dooley JK (1972). „Fishes associated with the pelagic sargassum complex, with a discussion of the sargassum community”. Contributions in Marine Science. 16: 1—32. 
  54. ^ Moyle and Cech, p. 576
  55. ^ Sulak KJ. „The systematics and biology of Bathypterois (Pisces, Chlorophthalmidae) with a revised classification of benthic myctophiform fishes”. Galathea Rep. 14. 
  56. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2009). Hoplostethus atlanticus” на FishBase-у. [верзија на датум: August 2009]
  57. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2009). Dissostichus eleginoides” на FishBase-у. [верзија на датум: August 2009]
  58. ^ Jordan, D.S. (1905). A Guide to the Study of Fishes. H. Holt and Company. 
  59. ^ Шаблон:Fishbase species
  60. ^ Nielsen JG (1977). „The deepest living fish Abyssobrotula galatheae: a new genus and species of oviparous ophidioids (Pisces, Brotulidae)”. Galathea Report. 14: 41—48. 
  61. ^ Шаблон:Fishbase species
  62. ^ Jumper, J.; Baird, R. C. (1991). „Location by Olfaction: A Model and Application to the Mating Problem in the Deep-Sea Hatchetfish Argyropelecus hemigymnus”. The American Naturalist. 138 (6): 1431. JSTOR 2462555. doi:10.1086/285295. 
  63. ^ Checkley D, Alheit J and Oozeki Y (2009) Climate Change and Small Pelagic Fish, Cambridge University Press. ISBN 0-521-88482-9.
  64. ^ Marshall (1984) "Progenetic tendencies in deep-sea fishes", pp. 91–101 in Potts GW and Wootton RJ (eds.) (1984) Fish reproduction: strategies and tactics Fisheries Society of the British Isles.
  65. ^ Horn MH (1970). „The swimbladder as a juvenile organ in stromateoid fishes”. Breviora. 359: 1—9. 
  66. ^ Walrond C Carl . "Coastal fish – Fish of the open sea floor" Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand. Updated 2 March 2009
  67. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2009). Bathypterois grallator” на FishBase-у. [верзија на датум: August 2009]
  68. ^ Шаблон:Fishbase species
  69. ^ Pietsch, T. W. (1975). „Precocious sexual parasitism in the deep sea ceratioid anglerfish, Cryptopsaras couesi Gill”. Nature. 256 (5512): 38—40. Bibcode:1975Natur.256...38P. doi:10.1038/256038a0. 
  70. ^ FAO: LAPE project Forage species Rome. Updated 28 November 2008.
  71. ^ Walrond, Carl. "Oceanic fish". Encyclopedia of New Zealand. Updated 21 September 2007.
  72. ^ McLintock, A H (ed.) "Fish, Marine". Te Ara – The Encyclopaedia of New Zealand. Updated 18 September 2007.
  73. ^ Fisheries and Aquaculture. FAO. Retrieved on 2015-05-01.
  74. ^ FAO (2007) State of the World Fisheries and Aquaculture 2006. Fisheries and Aquaculture Department. ISBN 978-92-5-105568-7
  75. ^ Lal, Brij V.; Fortune, Kate (2000). The Pacific Islands: An Encyclopedia. University of Hawaii Press. стр. 8. ISBN 978-0-8248-2265-1. 
  76. ^ Moyle and Cech, p. 585
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пелагијске_рибе&oldid=23130014”