Хоботница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили италијанску серију, погледајте чланак Хоботница (серија).
Хоботница
Polbo pulpo galicia.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Mollusca
класа: Cephalopoda
поткласа: Coleoidea
надред: Octopodiformes
ред: Octopoda
Leach, 1818
фамилије
Екологија таксона

Хоботница (такође: октопод; Octopus vulgaris) је мекушац из реда Octopoda, који насељава најразличитије делове океана. Постоји 289 врста октопода, што је више од једне трећине свих врста из разреда мекушаца. Карактеристична је по осам пипака по којима је и добила име; рачунајући ове пипке, дужина хоботнице може достићи и до 3 метра. Одлично је прилагођена животу ловца, али и плена, јер има тајно оружје: у телесним наборима крије врећицу с мастилом које испушта кад жели збунити своје непријатеље. Њено врећасто тело крије изразито добро развијен мозак и нервни систем, због чега је хоботница изненађујуће интелигентна морска животиња.

Начин живљења[уреди]

Хоботница је важан становник морског дна где живи на стеновитим обалама и већину времена проводи у рупама или распуклинама стена у плиткој води. Каткад краковима преноси камење и гради неку врсту „утврђења“ на морском дну. Хоботница се креће пливајући или пужући по дну на врховима кракова, а при бегу се креће уназад. По могућности се повлачи увек у исто склониште. Склониште се препознаје по уредно наслаганом већем и мањем камењу испред рупе. Мужјак се од женке разликује по нешто већим приањалкама.

Дању хоботница већину времена проводи у свом скровишту и притом посматра околину. Њене велике очи с капцима прилагођене су пригушеном светлу под водом, па могу разазнати гибања и препознати структуре.

Хоботница је осетљива на хладноћу и због тога многе од њих угину зими у плитким пределима уз обалу због ниских температура мора. Хоботница умочена у слатку воду угине за неколико секунди.

Прехрана и начин лова[уреди]

Као и већина подводних ловаца, и хоботница излази из свог скровишта тек кад се смрачи, те одлази у потрагу за храном. Њена омиљена храна су ракови, раковице и шкољке. Иако је хоботница одличан пливач, свој плен најчешће лови примењујући лукавство. Може мењати боју тела и тако се прилагодити околини. Лежећи маскирана на морском дну, посматраће околину и јурнути на неопрезног „пролазника“, те га омамити својим нервним отровом. Њени дуги и снажни кракови растегљиви су и опремљени двама редовима приањалки, којима хоботница може чврсто држати и клизав плен.

Ако је њена жртва неки мекушац с тврдом љуштуром, хоботница ће разбити љуштуру својим „папагајским кљуном“ тј. чељустима сличним кљуну. Кад жели уловити неки много опаснији плен, као што је на пример јастог, служи се лукавијом методом. Најпре у воду испусти облак мастила и тако смањи видљивост, а затим се кроз тај облак опрезно приближи јастогу и зграби га са стражње стране како овај не би могао употребити своја клешта за одбрану.

Непријатељи и одбрана[уреди]

У непријатеље хоботнице убрајају се угори, делфини и морски пси, којима је она честа храна. Ако је могуће, хоботница ће им побећи највећом могућом брзином помоћу свог „млазног погона“ те избацити мастило. Хоботница, осим тога, има способност да се провуче кроз врло мале отворе кроз које је непријатељи не могу следити па остају збуњени испред њеног склоништа.

Својом способношћу да се бојом у потпуности прилагоди околини хоботница, међутим, већ унапред спречава да је неко открије. Она пигменте боје у својој кожи може распоредити по жељи, може их на неким местима згуснути, на некима разредити, те обликовати пруге и шаре који су у складу са околином.

Најефикаснија одбрамбена метода јесте она иста коју користи и у лову. Ако је неко следи, хоботница ће испустити у воду велик облак мастила. Истовремено испушта и материју која умртвљује чуло мириса противника тако да је он више неће бити у стању пронаћи.

Мора се споменути и „отровни зуб“ који се налази у средишту где израстају кракови, испод хоботнице. Риболовци пазе да тај зуб уклоне када улове хоботницу да не настрадају.

Размножавање[уреди]

Хоботнице које се паре изгледају као да се држе за руке. Но у стварности мужјак помоћу посебног крака, који се назива хектокотилус, уштрцава спермафоре (семене врећице) у отвор плашта женке како би оплодио јајашца. Недељу дана касније женка полаже јајашца у облику гроздастих накупина, облаже их желатинастом масом и причвршћава за стену. Током четири до шест недеља, колико је потребно да се из јаја излегу ларве, чува јајашца, често их додирује и чисти, те им доводи свежу воду. Та брига за мрест може је коштати и живота, јер за то време ништа не једе па може у потпуности изгубити снагу и угинути.

Из јаја ће се излећи ларве дуге само 3 милиметра, које изгледају као минијатурне хоботнице. Заједно с планктоном плутају неко време у води, да би се касније спустиле на морско дно, где брзо расту.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]