Поремећај интелектуалног развоја — разлика између измена

Класификација	D ICD-10: F70–F79; ICD-9-CM: 317–319; MeSH: D008607; DiseasesDB: 4509;
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001523; eMedicine: med/3095 neuro/605;

Ментална заосталост
Ментална заосталост
Синоними	Инвалидитет интелектуалног развоја (IDD), општа неспособност учења
	Деца са интелектуалним инвалидитетом и другим развојним стањима која се такмиче у Специјалној олимпијади
Специјалности	Психијатрија, педијатрија
Фреквенција	153 милиона (2015)
	[уреди на Википодацима]

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. јануар 2021. у 19:47

Ментална заосталост је стање заустављеног или непотпуног психичког развоја које се нарочито карактерише поремећајем оних способности које се појављују током развојног периода и које доприносе смањењу општег нивоа интелигенције као што су когнитивне, говорне, моторне и социјалне способности.^[3]^[4]^[5] Може се операционално дефинисати као испод просечан степен развијености интелигенције на стандардизованом индивидуалном тесту интелигенције. Ментална заосталост се дели у четири категорије: лакша ментална заосталост или слабоумност, умерена ментална заосталост, тешка ментална заосталост или идиотија. За лако интелектуално заостале особе, заједничко је да не могу да похађају редовну школу, да им је говор недовољно развијен и да нису у стању да се самостално брину о себи. За менталну заосталост као синоними користе се и изрази ментална ретардација, ментална дефицијенција, умна заосталост, олигофренија, интелектуална дефектност, интелектуална субнормалност и сл.^[6]^[7]^[8]

Интелектуални инвалидитет погађа око 2-3% опште популације.^[9] Седамдесет пет до деведесет посто погођених људи има благи интелектуални инвалидитет.^[9] Несиндромски или идиопатски случајеви чине 30-50% ових случајева.^[9] Отприлике четвртину случајева узрокују генетски поремећаји,^[9] а око 5% случајева наслеђује се од родитеља неке особе.^[10] Случајеви непознатог узрока погађају око 95 милиона људи, према подацима из 2013. године.^[11]

Епидемиологија

Термини који се користе за ово стање су предмет процеса званог покретна трака еуфемизма. To znači da, bez obzira na odabrani naziv za ovo stanje, na kraju se doživljava kao uvreda. Termini mentalna retardacija i mentalno retardiran Izmišljeni su sredinom 20. stoljeća da zamijene prethodni skup termina, za koje se smatra da su postali napadački. Do kraja 20. stoljeća, novi termini su i sami došli do toga da ih mnogi smatraju omalovažavajućim, politički nekorektnim i kojima je potrebna zamjena.^[8] Termin intellektualna invalidnost sada preferira većina zagovornika i istraživača u većini zemalja engleskog govornog područja.^[12]^[5] Od 2015, naziv "mentalna retardacija" i dalje koristi Svjetska zdravstvena organizacija u kodovima ICD-10 , koji imaju odjeljak pod naslovom "mentalna retardacija" (šifre: F70 – F79). Od naredne revizije, ICD-11 se očekuje da će zamijeniti pojam mentalna retardacija, bilo intelektualni invaliditet ili intelektualni razvojni poremećaj, koji već koristi DSM-5^[13]^[14] Zbog svoje specifičnosti i nedostatka zamjene s drugim promjenama, termin "mentalna retardacija" se još uvijek ponekad koristi u profesionalnim medicinskim postavkama širom svijeta, kao što je formalna evidentiranje u naučnim istraživanjima i zdravstvenom osigutanju.^[15]

Знаци и симптоми

Знаци и симптоми интелектуалне инвалидности су у понашању. Većina ljudi s tim teškoćama ne izgledaju kao da su pogođeni takviom promjenom, posebno ako je invalidnost prouzrokovana faktorima sredine, kao što su pothranjenost ili trovanja olovom. Takozvani tipski izgled koji se pripisuje osobama s intelektualnim poteškoćama prisutan je samo u manjem broju slučajeva, od kojih su svi sindromski. Djeca s intelektualnim poteškoćama mogu naučiti da ustaju, pužu ili da prohodaju kasnije od druge djece, ili oni mogu kasnije naučiti da govore. I odrasli i djeca s intelektualnim invaliditetom mogu također ispoljavazti neke ili sva slijedeća obilježja:

Kašnjenje u razvoju oralnog jezika;
Deficiti u memorijskim vještinama;
Teškoće sa vještinama rješavanja problrma ;
Kašnjenja u razvoju adaptivnog ponašanja, kao što su vještine samopomoći ili samostalne njege;
Nedostatak socijalnih inhibitora;
Poteškoće učenja društvenih pravila;

Djeca s intelektualnim invaliditetom uče sporije nego prosječno dijete. Može im učenje jezika trajati duže, razvijaju socijalne vještine, i brinu o svojim ličnim potrebama, kao što su oblačenje ili jelo. Učenje im traje duže, zahtijeva više ponavljanja, a za vještine može biti potrebno prilagoditi njihove razine učenja. Ipak, gotovo svako dijete je u mogućnosti da uči, razvija se i postane aktivan član zajednice.

U ranom djetinjstvu, blaga mentalna retardacija (IQ 50-69) ne može biti očigledna i ne može biti identificirana dok djeca ne pođu u školu. Čak i kada se priznaje loš akademski učinak, potrebna je stručna procjena za razlikovanje blagih intelektualnih poteškoća u poremećajima učenja ili promjena u emocijama i ponašanju. Osobe sa blagim mentalnim poremećajem su sposobna za učenje čitanja i matematike, otprilike na nivou koji je normalan za prosječno dijete u dobi od 9-12 godina. Oni mogu naučiti samostalnu njegu i praktične vještine, kao što su kuhanje ili pomoću sistema lokalnog masovnog prometa. Ako osoba sa intelektualnim poteškoćama doživi odraslu dob, mnogi nauče da žive samostalno i održavaju unosan posao.

Umjerena intelektualna poteškoća (IQ 35-49) je gotovo uvijek očigledna unutar prve godine života. Odgođen govor posebno je uobičajen znake umjerenog ispoljavanja poremećaja. Ljudima sa umjerenim intelektualnim poteškoćama potrebna je značajna potpora u školi, kod kuće i u zajednici, kako bi u potpunosti sudjelovali u svakodnevnom životu. Iako je njihov akademski potencijal ograničen, mogu naučiti jednostavne vještine čuvanja zdravlja i sigurnosti i da učestvuju u jednostavnim aktivnostima. Kao odrasli, oni mogu da žive sa svojim roditeljima, u zaštićenim grupnim kućama ili čak i polusamostalno sa značajnom podrškom, da im se pomogne, naprimjer, upravljanje njihovim finansijama. Kao odrasle osobe, oni mogu raditi i u zaštićenoj radionici

Ljudima sa teškom ili težom mentalnom invalidnosti potrebna je intenzivnija podrška i nadzor čitav život. Oni mogu naučiti neke aktivnosti svakodnevnog života. Neki tuđu zahtijevaju brigu sa punim radnim vremenom.

Преглед

Индивидулана варијација ступња интелигенције у људским популацијама привлачи посебну пажњу антрополога многих усмерења у области биолошких, друштвених, медицинских и других наука. Ово квантитативно својство се обично проматра као комплекс способности адаптације, односно сналажења у новонасталим околностима - као способност уочавања битних односа у датој ситуацији, при чему су посебно значајни: разумевање, инвенција, прилагођавање и цензура. Без обзира на ограничене могућности свеобухватног дефинисања интелигенције, она недвојбено представља веома сложени скуп особина и способности међу којима су свакако и брзина расуђивања, учење и памћење, ”слух” за језик и аритметику, уочавање облика, осећање простора и времена, интуиција итд. Различити елементи интелигенције нису у директној међусобној корелацији, јављају се појединачно или у могућим комбинацијама. Максимуми општих менталних способности код многих особа се никада у потпуности не реализују, па се (у проучавању унутаргрупне варијације) интелигенција често (погрешно) мијеша са образовањем. Остварени степен индивидуалне интелигенције уствари представља резултанту генетичких и околинских утицаја.^[16]

Primenom gemelološkog i genealoškog metoda, davno jo dokazano da su mnoge kategorije abnormalno niske inteligencije najčešće nasljedne. Na toj osnovi je razvijena hipoteza da i “normalna” varijacija stepena inteligencije nesumnjivo ima i svoju genetičku osnovu, da je (relativno uzak) raspon u ljudskoj vrsti takođe nasljedan te da je ekspresija odgovarajućeg poligenskog seta u suštini iste prirode kao i u kontroli morfološke i biohemijsko–fiziološke kvantitativne varijacije. U većini dosadašnjih istraživanja je konstatovano da se heritabilnost (h) ovog svojstva.kreće od oko h=50 preko h=0,65 do h=0,85, što znači da oko 50%, odnosno 65% do 85% uočene promjenljivosti determiniraju nasljedni faktori. To “nasljeđivanje inteligencije”, međutim, ne znači da su umne mogućnosti svake ljudske individue upravo toliko određene već pri njenom začeću, nego samo opisuje pojavu da će pod istovjetnim uvjetima života i obrazovanja posmatranih osoba u posmatranoj grupi i dalje varirati u tom obimu.

Budući da je inteligencija komponovana od niza određenih sposobnosti, logično se pretpostavlja da pojedini geni (različitog reda i ranga) odgovarajuće poligenske serije kontrolišu pojedine funkcije moždanih ćelija i njihove veze sa senzornim organima i drugim dijelovima nervnog sustava. Takođe je nesumnjivo da u tom kompleksu djeluju i dodatni geni, uključujući i one koji mogu biti u vezi sa određenim specijalnim sposobnostima (koje so manifestuju nezavisno od stepena inteligencije).

Imajući u vidu izložene činjenice, postaju jesnije i metodološke poteškoće u procjeni stepena inteligencije, posebno kada je riječ o odraslim osobama. Ni jedna od prihvetljivih mjera u ovoj oblasti, naime, ne može se odnositi ne inteligenciju u cjelini, nogo samo na njene parcijalno testirane komponente. Otuda i potiču i dodatni problemi u proučavanju odgovarajućih relacija, između roditelja i potomaka. Bez obzira na evidentne nedostatke, različiti i široko primjenjivani testovi inteligencije su, ipak, do sada.najprimjereniji metod procjene relativnog inteligencijskog kapaciteta individua. Standardni testovi (kao šsto su Bine – Simonov, Stenford – Bineov, Pijažeov, Otisov i dr.) ustvari počivaju na procjeni konvencionalno odabranih sposobnosti djece školskog uzrasta (obično do punih 16 godina).

Posebni testovi su namijenjeni za procjenu specifičnih sposobnosti koje su neophodne za uspješno apsolviranje određenih zadataka, poslova i profesija, a najnepouzdaniji su dosadašnji testovi socijalne inteligencije, vozačkih predispozicija, goropadnosti, intuicije, kreativnosti, originalnosti itd., koji se primjenjuju u nekim drugim oblastima procjene sposobnosti. Testovi inteligencije moraju biti primjereni odgovarajućem uzrastu, a djele se u dvije osnovne kategorije – za djecu i odresle. Svi testovi inteligencije djece daleko su pouzdaniji, budući da okolinski uticaji kod odraslih osoba na različite načine uveliko zamagljuju efekte genetički determinirane inteligencije. Koeficijent inteligencije (IQ) djece do 16 godina izražava relativni iznos dobijene procjene u odnosu na prosjek generacije (godišta) ispitanika.^[16]

Референце

^ Wilmshurst, Linda (2012). Clinical and Educational Child Psychology an Ecological-Transactional Approach to Understanding Child Problems and Interventions. Hoboken: Wiley. стр. 168. ISBN 9781118439982.
^ Vos T, Allen C, Arora M, Barber RM, Bhutta ZA, Brown A, et al. (GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators) (октобар 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6.
^ Tidy, Colin (25. 1. 2013). „General Learning Disability”. Patient.info. Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. „The term general learning disability is now used in the UK instead of terms such as mental handicap or mental retardation. The degree of disability can vary significantly, being classified as mild, moderate, severe or profound.”
^ Rosa's Law, Pub. L. 111-256, 124 Stat. 2643 (2010).
^ ^а ^б Ansberry, Clare (20. 11. 2010). „Erasing a Hurtful Label From the Books”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2010. „Decades-long quest by disabilities advocates finally persuades state, federal governments to end official use of 'retarded'.”
^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
^ „The relevance of IQ scores”. 2h.com. Архивирано из оригинала 12. 06. 2010. г. Приступљено 14. 12. 2010.
^ ^а ^б Cummings, Nicholas A.; Rogers H. Wright (2005). „Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness”. Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-95086-2.
^ ^а ^б ^в ^г Daily DK, Ardinger HH, Holmes GE (фебруар 2000). „Identification and evaluation of mental retardation”. American Family Physician. 61 (4): 1059—67, 1070. PMID 10706158. Архивирано из оригинала 2010-12-04. г.
^ Gale Encyclopedia of Medicine
^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. The Lancet. PMID 26063472. doi:10.1016/S0140-6736(15)60692-4.
^ „Rosa's Law” (PDF). Washington, D.C.: U.S.G.P.O. 2010. Приступљено 13. 9. 2013.
^ Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. American Psychiatric Association (Fifth изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. 2013. ISBN 978-0-89042-555-8. Генерални сажетак (15. 7. 2013).
^ Salvador-Carulla L; Reed GM; Vaez-Azizi LM; et al. (oktobar 2011). „Intellectual developmental disorders: towards a new name, definition and framework for "mental retardation/intellectual disability" in ICD-11”. World Psychiatry. 3 (10): 175—180. PMC 3188762 . PMID 21991267.
^ John Cook (2001). „The "R" Word”. Slate.
^ ^а ^б Hadžiselimović R. (2005). Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 9958-9344-2-6.

Литература

Harris C. James M.D. Intellectual Disability: A Guide for Families and Professionals. Oxford University Press 2010
Wehmeyer L. Michael The Story of Intellectual Disability: An Evolution of Meaning, Understanding, and Public Perception. Brookes Publishing 2013
Smith Philip Whatever Happened to Inclusion?: The Place of Students with Intellectual Disabilities in Education. Peter Lang Publishing 2009
Carey C. Allison On the Margins of Citizenship: Intellectual Disability and Civil Rights in Twentieth-Century America. Temple University Press 2010

Спољашње везе

„На добром путу” ИнфоЦентар
Дефиниција на сајту дома у Сремчици
FAQ on intellectual disabilities from the US Centers for Disease Control's National Center on Birth Defects and Developmental Disabilities

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Wilmshurst, Linda (2012). Clinical and Educational Child Psychology an Ecological-Transactional Approach to Understanding Child Problems and Interventions. Hoboken: Wiley. стр. 168. ISBN 9781118439982.

[GBD2015Pre-2] Vos T, Allen C, Arora M, Barber RM, Bhutta ZA, Brown A, et al. (GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators) (октобар 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6.

[Tidy-3] Tidy, Colin (25. 1. 2013). „General Learning Disability”. Patient.info. Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. „The term general learning disability is now used in the UK instead of terms such as mental handicap or mental retardation. The degree of disability can vary significantly, being classified as mild, moderate, severe or profound.”

[Rosa-4] Rosa's Law, Pub. L. 111-256, 124 Stat. 2643 (2010).

[Ansberry-5] а ^б Ansberry, Clare (20. 11. 2010). „Erasing a Hurtful Label From the Books”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2010. „Decades-long quest by disabilities advocates finally persuades state, federal governments to end official use of 'retarded'.”

[6] Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

[7] „The relevance of IQ scores”. 2h.com. Архивирано из оригинала 12. 06. 2010. г. Приступљено 14. 12. 2010.

[isbn0-415-95086-4-8] а ^б Cummings, Nicholas A.; Rogers H. Wright (2005). „Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness”. Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-95086-2.

[AFP-9] а ^б ^в ^г Daily DK, Ardinger HH, Holmes GE (фебруар 2000). „Identification and evaluation of mental retardation”. American Family Physician. 61 (4): 1059—67, 1070. PMID 10706158. Архивирано из оригинала 2010-12-04. г.

[gale-10] Gale Encyclopedia of Medicine

[GBD2015-11] Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. The Lancet. PMID 26063472. doi:10.1016/S0140-6736(15)60692-4.

[HARKIN,_Committee_on_Health,_Education,_Labor,_and_Pensions-12] „Rosa's Law” (PDF). Washington, D.C.: U.S.G.P.O. 2010. Приступљено 13. 9. 2013.

[DSM-5-13] Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. American Psychiatric Association (Fifth изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. 2013. ISBN 978-0-89042-555-8. Генерални сажетак (15. 7. 2013).

[14] Salvador-Carulla L; Reed GM; Vaez-Azizi LM; et al. (oktobar 2011). „Intellectual developmental disorders: towards a new name, definition and framework for "mental retardation/intellectual disability" in ICD-11”. World Psychiatry. 3 (10): 175—180. PMC 3188762 . PMID 21991267.

[15] John Cook (2001). „The "R" Word”. Slate.

[Hadži-selimović-16] а ^б Hadžiselimović R. (2005). Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 9958-9344-2-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{short description|Генерализовани неуроразвојни поремећај}}
-{{Infobox disease
+{{Infobox medical condition (new)
- |Name           = Ментална заосталост
+ |name           = Ментална заосталост
+ |image          = File:A Special Olympics (SO) athlete crosses the finish line after completing the last leg of a 400 meter relay race during the Kadena Air Base SO event in Okinawa, Japan, Nov 111105-F-FL863-002.jpg
+ |caption = Деца са интелектуалним инвалидитетом и другим развојним стањима која се такмиче у [[Special Olympics|Специјалној олимпијади]]
+ |alt = A child runs through the finishing line
+ |field = [[Психијатрија]], [[педијатрија]]
+ |synonyms = Инвалидитет интелектуалног развоја (-{IDD}-), општа неспособност учења<ref>{{cite book|last1=Wilmshurst|first1=Linda|title=Clinical and Educational Child Psychology an Ecological-Transactional Approach to Understanding Child Problems and Interventions.|date=2012|publisher=Wiley|location=Hoboken|isbn=9781118439982|page=168|url=https://books.google.com/books?id=Dol_txiIgF4C&pg=PT168}}</ref>
+| symptoms        =
+| complications   =
+| onset           =
+| duration        =
+| causes          =
+| risks           =
+| diagnosis       =
+| differential    =
+| prevention      =
+| treatment       =
+| medication      =
+| prognosis       =
+| frequency       = 153 милиона (2015)<ref name=GBD2015Pre>{{cite journal | vauthors = Vos T, Allen C, Arora M, Barber RM, Bhutta ZA, Brown A |display-authors=etal | collaboration = GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators | title = Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015 | journal = Lancet | volume = 388 | issue = 10053 | pages = 1545–1602 | date = October 2016 | pmid = 27733282 | pmc = 5055577 | doi = 10.1016/S0140-6736(16)31678-6 }}</ref>
+| deaths          =
+}}
+'''Ментална заосталост''' је стање заустављеног или непотпуног [[Психа (психологија)|психичког]] развоја које се нарочито карактерише [[поремећај]]ем оних [[способност]]и које се појављују током развојног периода и које доприносе смањењу општег нивоа [[интелигенција|интелигенције]] као што су когнитивне, говорне, моторне и социјалне [[способност]]и.<ref name=Tidy>{{cite web|last1=Tidy|first1=Colin|title=General Learning Disability|url=http://www.patient.info/doctor/general-learning-disability|publisher=Patient.info|date=25 January 2013|quote=The term general learning disability is now used in the UK instead of terms such as mental handicap or mental retardation. The degree of disability can vary significantly, being classified as mild, moderate, severe or profound.|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150627044514/http://patient.info/doctor/general-learning-disability|archive-date=27 June 2015}}</ref><ref name="Rosa">[[Rosa's Law]], Pub. L. 111-256, [https://www.govinfo.gov/content/pkg/STATUTE-124/pdf/STATUTE-124-Pg2643.pdf 124 Stat. 2643] (2010).</ref><ref name="Ansberry">{{Cite web |last=Ansberry |first=Clare |date=20 November 2010 |url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704865104575588273153838564 |title=Erasing a Hurtful Label From the Books |work=[[The Wall Street Journal]] |access-date=4 December 2010 |quote=Decades-long quest by disabilities advocates finally persuades state, federal governments to end official use of 'retarded'. |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150627145120/http://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704865104575588273153838564 |archive-date=27 June 2015 }}</ref> Може се операционално дефинисати као испод просечан степен развијености [[интелигенција|интелигенције]] на стандардизованом индивидуалном тесту [[интелигенција|интелигенције]]. Ментална заосталост се дели у четири категорије: лакша [[ум|ментална]] заосталост или слабоумност, умерена [[ум|ментална]] заосталост, тешка [[ум|ментална]] заосталост или идиотија. За лако интелектуално заостале [[особа|особе]], заједничко је да не могу да похађају редовну школу, да им је говор недовољно развијен и да нису у стању да се самостално брину о себи. За менталну заосталост као синоними користе се и изрази [[ум|ментална]] ретардација, [[ум|ментална]] дефицијенција, умна заосталост, олигофренија, интелектуална дефектност, интелектуална субнормалност и сл.<ref>{{РСР}}</ref><ref>{{Cite web  |title=The relevance of IQ scores  |url=http://www.2h.com/articles/iq-tests/the-relevance-of-iq-scores.html  |publisher=2h.com  |accessdate=14. 12. 2010.  |archive-url=https://web.archive.org/web/20100612155300/http://www.2h.com/articles/iq-tests/the-relevance-of-iq-scores.html  |archive-date=12. 06. 2010  |url-status=dead  |df=  }}</ref><ref name="isbn0-415-95086-4">{{Cite book |author1=Cummings, Nicholas A. |author2=Rogers H. Wright |title=Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm |publisher=Routledge |location=New York |year=2005 |pages= |chapter=Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness |quote= |id={{ISBN|978-0-415-95086-2}} |oclc= }}</ref>
+<!-- Epidemiology -->
+Интелектуални инвалидитет погађа око 2-3% опште популације.<ref name=AFP /> Седамдесет пет до деведесет посто погођених људи има благи интелектуални инвалидитет.<ref name=AFP /> Несиндромски или [[Idiopathic disease|идиопатски]] случајеви чине 30-50% ових случајева.<ref name=AFP /> Отприлике четвртину случајева узрокују [[Genetic disorder|генетски поремећаји]],<ref name=AFP>{{cite journal | vauthors = Daily DK, Ardinger HH, Holmes GE | title = Identification and evaluation of mental retardation | journal = American Family Physician | volume = 61 | issue = 4 | pages = 1059–67, 1070 | date = February 2000 | pmid = 10706158 | url = http://www.aafp.org/afp/20000215/1059.html | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20101204003921/http://www.aafp.org/afp/20000215/1059.html | archive-date = 2010-12-04 }}</ref> а око 5% случајева [[Наслеђивање|наслеђује се од родитеља]] неке особе.<ref name=gale>[http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/mentally+retarded Gale Encyclopedia of Medicine]</ref> Случајеви непознатог узрока погађају око 95 милиона људи, према подацима из 2013. године.<ref name=GBD2015>{{cite journal|last1=Global Burden of Disease Study 2013|first1=Collaborators|title=Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013 |journal=The Lancet |year= 2015|pmid=26063472|doi=10.1016/S0140-6736(15)60692-4}}</ref>
+==Епидемиологија==
+{{рут}}
+Термини који се користе за ово стање су предмет процеса званог [[покретна трака еуфемизма]]. To znači da,  bez obzira na  odabrani naziv za ovo stanje,  na kraju  se doživljava kao uvreda. Termini  ''mentalna retardacija'' i ''mentalno retardiran'' Izmišljeni su  sredinom 20. stoljeća da zamijene prethodni skup termina,  za koje  se smatra da su postali napadački. Do kraja 20. stoljeća, novi termini su i sami došli do toga da ih mnogi smatraju omalovažavajućim, [[politička korektnost|politički nekorektnim]]  i kojima je potrebna zamjena.<ref name="isbn0-415-95086-4" /> Termin  ''intellektualna invalidnost'' sada preferira većina zagovornika i istraživača u većini zemalja engleskog govornog područja.<ref name="HARKIN, Committee on Health, Education, Labor, and Pensions">{{Cite web  | title = Rosa's Law | url = http://www.gpo.gov/fdsys/pkg/CRPT-111srpt244/pdf/CRPT-111srpt244.pdf |location=Washington, D.C. | publisher = U.S.G.P.O.  | date = 2010 | accessdate = 13. 9. 2013 }}</ref><ref name="Ansberry" /> Od 2015, naziv  "mentalna retardacija"  i dalje koristi [[Svjetska zdravstvena organizacija]] u  kodovima [[ICD-10]] , koji imaju odjeljak pod naslovom "mentalna retardacija" (šifre: F70 – F79).  Od  naredne  revizije, ICD-11 se očekuje da će zamijeniti pojam ''mentalna retardacija'',  bilo ''intelektualni invaliditet'' ili ''intelektualni razvojni poremećaj'', koji  već koristi  [[DSM-5]]<ref name="DSM-5">{{Cite book |others=American Psychiatric Association | year=2013 |title=Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders |edition=Fifth  |publisher=American Psychiatric Publishing |location=Arlington, VA |isbn=978-0-89042-555-8 |laysummary=http://www.appi.org/SearchCenter/Pages/SearchDetail.aspx?ItemId=2554 |laydate=15. 7. 2013 |ref=harv }}</ref><ref>{{Cite journal
+ |title=Intellectual developmental disorders: towards a new name, definition and framework for "mental retardation/intellectual disability" in ICD-11
+ |date= oktobar 2011
+ |journal=World Psychiatry
+ |volume=3
+ |pages=175–180
+ |issue=10
+ |pmc=3188762
+ |pmid=21991267
+ |author= Salvador-Carulla L |author2= Reed GM |author3= Vaez-Azizi LM |display-authors=etal }}</ref> Zbog svoje specifičnosti i nedostatka zamjene s drugim promjenama, termin "mentalna retardacija" se još uvijek ponekad koristi u profesionalnim medicinskim postavkama širom svijeta, kao što je formalna evidentiranje u [[naučna istraživanja|naučnim istraživanjima]] i [[zdravstveno osiguranje|zdravstvenom osigutanju]].<ref>{{cite news
+|url=http://www.slate.com/id/111355/
+|title=The "R" Word
+|author=John Cook
+|year= 2001
+|work=Slate}}</ref>
+==Знаци и симптоми==
+[[Датотека:A.F. Tredgold, Mental Deficiency (Amentia) Wellcome L0030471.jpg|thumb|Историјска слика особе са интелектуалном инвалидношћу]]
+[[Медицински знак|Знаци]] и [[симптом]]и интелектуалне инвалидности  су у понашању. Većina ljudi s tim teškoćama ne izgledaju kao da su  pogođeni takviom promjenom, posebno ako je invalidnost prouzrokovana faktorima sredine, kao što su [[pothranjenost]] ili [[trovanja olovom]]. Takozvani tipski  izgled koji se pripisuje osobama s intelektualnim poteškoćama prisutan je samo u manjem broju slučajeva, od kojih su svi sindromski.
+Djeca s intelektualnim poteškoćama mogu naučiti da ustaju,  pužu ili da  prohodaju kasnije od druge djece, ili oni mogu kasnije naučiti  da govore. I odrasli i djeca s intelektualnim invaliditetom mogu također ispoljavazti  neke ili sva slijedeća obilježja:
+* Kašnjenje u [[Govorna komunikacija|razvoju oralnog jezika]];
+* Deficiti u [[memorija|memorijskim]] vještinama;
+* Teškoće sa  vještinama [[rješavanje problema|rješavanja problrma]] ;
+* Kašnjenja u razvoju adaptivnog ponašanja, kao što su vještine samopomoći  ili [[higijena|samostalne njege]];
+* Nedostatak [[Socialna inhibicija|socijalnih inhibitora]];
+*Poteškoće [[učenje|učenja]] [[društvena konstrukcija|društvenih pravila]];
+Djeca s intelektualnim invaliditetom uče sporije nego prosječno dijete. Može im učenje jezika  trajati duže, razvijaju socijalne vještine, i brinu o svojim ličnim potrebama, kao što su oblačenje ili jelo. Učenje im traje duže, zahtijeva više ponavljanja,  a  za vještine može biti potrebno prilagoditi njihove razine učenja. Ipak, gotovo svako dijete je u mogućnosti da uči, razvija se  i postane aktivan član zajednice.
+U ranom djetinjstvu, blaga  mentalna retardacija (IQ 50-69) ne može biti očigledna i ne može  biti identificirana dok djeca  ne pođu u školu. Čak i kada se priznaje loš akademski učinak, potrebna je  stručna procjena za  razlikovanje blagih intelektualnih poteškoća u  poremećajima učenja  ili promjena u  emocijama i ponašanju. Osobe sa blagim mentalnim poremećajem  su sposobna za učenje čitanja i matematike,  otprilike  na nivou koji  je normalan za prosječno  dijete u dobi od 9-12 godina. Oni mogu naučiti  samostalnu njegu  i praktične vještine, kao što su kuhanje ili pomoću sistema lokalnog masovnog prometa. Ako osoba sa intelektualnim poteškoćama doživi  odraslu dob, mnogi nauče da žive samostalno i održavaju unosan posao.
+Umjerena intelektualna poteškoća  (IQ 35-49) je gotovo uvijek očigledna unutar prve godine života. [[Odgođen govor]]  posebno je uobičajen znake umjerenog  ispoljavanja poremećaja. Ljudima  sa umjerenim intelektualnim poteškoćama  potrebna je  značajna potpora u školi, kod kuće i u zajednici, kako bi  u potpunosti sudjelovali u svakodnevnom životu. Iako je njihov akademski potencijal  ograničen, mogu naučiti jednostavne vještine čuvanja zdravlja i sigurnosti i da učestvuju u jednostavnim aktivnostima.  Kao odrasli, oni mogu da žive sa svojim roditeljima, u zaštićenim [[grupna kuća|grupnim kućama]] ili čak i polusamostalno sa značajnom podrškom,  da im se pomogne, naprimjer, upravljanje njihovim finansijama. Kao odrasle osobe, oni mogu raditi  i u [[zaštićena radionica|zaštićenoj radionici]]
+Ljudima sa teškom ili težom mentalnom invalidnosti potrebna je  intenzivnija podrška i nadzor čitav  život. Oni mogu naučiti neke [[aktivnosti svakodnevnog života]]. Neki  tuđu zahtijevaju brigu sa punim radnim vremenom.
+==Преглед==
+Индивидулана варијација ступња интелигенције у људским популацијама привлачи посебну пажњу антрополога многих усмерења у области биолошких, друштвених, медицинских и других наука. Ово квантитативно својство се обично проматра као комплекс способности адаптације, односно сналажења у новонасталим околностима - као способност уочавања битних односа у датој ситуацији, при чему су посебно значајни: разумевање, инвенција, прилагођавање и цензура. Без обзира на ограничене могућности свеобухватног дефинисања интелигенције, она недвојбено представља веома сложени скуп особина и способности међу којима су свакако и брзина расуђивања, [[учење]] и [[памћење]], [[језик|”слух” за језик]] и [[аритметика|аритметику]], уочавање облика, осећање простора и времена, интуиција итд.  Различити елементи интелигенције нису у директној међусобној корелацији, јављају се појединачно или у могућим комбинацијама. Максимуми општих менталних способности код многих особа се никада у потпуности не реализују, па се (у проучавању унутаргрупне варијације) интелигенција често (погрешно) мијеша са образовањем. Остварени степен индивидуалне интелигенције уствари представља резултанту генетичких и околинских утицаја.<ref name="Hadži-selimović">{{cite book |author=Hadžiselimović R.|year=2005 |title=Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka.|publisher= Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo|isbn=9958-9344-2-6}}</ref>
+Primenom [[blizanački metod|gemelološkog]] i [[analiza rodoslova|genealoškog metoda]], davno jo dokazano da su mnoge kategorije abnormalno niske inteligencije najčešće nasljedne. Na toj osnovi je razvijena hipoteza da i “normalna” varijacija stepena inteligencije nesumnjivo ima i svoju genetičku osnovu, da je (relativno uzak) raspon u ljudskoj vrsti takođe nasljedan te da je ekspresija odgovarajućeg [[poligensko nasljeđivanje|poligenskog seta]] u suštini iste prirode kao i u kontroli morfološke i biohemijsko–fiziološke kvantitativne varijacije. U većini dosadašnjih istraživanja je konstatovano da se [[heritabilnost]] (''h'') ovog svojstva.kreće od oko ''h''=50 preko ''h''=0,65 do ''h''=0,85, što znači da oko 50%, odnosno 65% do 85% uočene promjenljivosti determiniraju nasljedni faktori. To “nasljeđivanje inteligencije”, međutim, ne znači da su umne mogućnosti svake ljudske individue upravo toliko određene već pri njenom začeću, nego samo opisuje pojavu da će pod istovjetnim uvjetima života i obrazovanja posmatranih osoba u posmatranoj grupi i dalje varirati u tom obimu.
+Budući da je inteligencija komponovana od niza određenih sposobnosti, logično se pretpostavlja da pojedini geni (različitog reda i ranga) odgovarajuće poligenske serije kontrolišu pojedine funkcije moždanih ćelija i njihove veze sa senzornim organima i drugim dijelovima nervnog sustava.  Takođe je nesumnjivo da u tom kompleksu djeluju i dodatni geni, uključujući i one koji mogu biti u vezi sa određenim specijalnim sposobnostima (koje so manifestuju nezavisno od stepena inteligencije).
+Imajući u vidu izložene činjenice, postaju jesnije i metodološke poteškoće u procjeni stepena [[inteligencija|inteligencije]], posebno kada je riječ o odraslim osobama.  Ni jedna od prihvetljivih mjera u ovoj oblasti, naime, ne može se odnositi ne inteligenciju u cjelini, nogo samo na njene parcijalno testirane komponente. Otuda i potiču i dodatni problemi u proučavanju odgovarajućih relacija, između roditelja i potomaka.  Bez obzira na evidentne nedostatke, različiti i široko primjenjivani testovi inteligencije su, ipak, do sada.najprimjereniji metod procjene relativnog inteligencijskog kapaciteta individua. Standardni testovi (kao šsto su Bine – Simonov, Stenford – Bineov, Pijažeov, Otisov i dr.) ustvari počivaju na procjeni konvencionalno odabranih sposobnosti djece školskog uzrasta (obično do punih 16 godina).
+Posebni testovi su namijenjeni za procjenu specifičnih sposobnosti koje su  neophodne za uspješno apsolviranje određenih zadataka, poslova i profesija, a najnepouzdaniji su dosadašnji testovi socijalne inteligencije, vozačkih predispozicija, goropadnosti, intuicije, kreativnosti, originalnosti itd., koji se primjenjuju u nekim drugim oblastima procjene sposobnosti.  Testovi inteligencije moraju biti primjereni odgovarajućem uzrastu, a djele se u dvije osnovne kategorije – za djecu i odresle. Svi testovi inteligencije djece daleko su pouzdaniji, budući da okolinski uticaji kod odraslih osoba na različite načine uveliko zamagljuju efekte genetički determinirane inteligencije. [[Koeficijent inteligencije]] (IQ) djece do 16 godina izražava relativni iznos dobijene procjene u odnosu na prosjek generacije (godišta) ispitanika.<ref name="Hadži-selimović"/>
+== Референце ==
+{{reflist|2}}
+== Литература ==
+{{refbegin}}
+* Harris C. James M.D. Intellectual Disability: A Guide for Families and Professionals. Oxford University Press 2010
+* Wehmeyer L. Michael The Story of Intellectual Disability: An Evolution of Meaning, Understanding, and Public Perception. Brookes Publishing 2013
+* Smith Philip  Whatever Happened to Inclusion?: The Place of Students with Intellectual Disabilities in Education. Peter Lang Publishing 2009
+* Carey C. Allison  On the Margins of Citizenship: Intellectual Disability and Civil Rights in Twentieth-Century America. Temple University Press 2010
+{{refend}}
+== Спољашње везе ==
+{{Medical condition classification and resources
  |DiseasesDB     = 4509
- |ICD10          = {{ICD10|F|70||f|70}}-{{ICD10|F|79||f|70}}
+ |ICD10          = {{ICD10|F|70||f|70}}–{{ICD10|F|79||f|70}}
- |ICD9           = {{ICD9|317}}-{{ICD9|319}}
+ |ICD9           = {{ICD9|317}}–{{ICD9|319}}
  |ICDO           =
  |OMIM           =
- |MedlinePlus    =
+ |MedlinePlus    = 001523
  |eMedicineSubj  = med
  |eMedicineTopic = 3095
  |eMedicine_mult = {{eMedicine2|neuro|605}}
  |MeshID         = D008607
- |
 }}
+{{commons category}}
-'''Ментална заосталост''' је стање заустављеног или непотпуног [[психа|психичког]] развоја које се нарочито карактерише [[поремећај]]ем оних [[способност]]и које се појављују током развојног периода и које доприносе смањењу општег нивоа [[интелигенција|интелигенције]] као што су когнитивне, говорне, моторне и социјалне [[способност]]и. Може се операционално дефинисати као испод просечан степен развијености [[интелигенција|интелигенције]] на стандардизованом индивидуалном тесту [[интелигенција|интелигенције]]. Ментална заосталост се дели у четири категорије: лакша [[ум|ментална]] заосталост или слабоумност, умерена [[ум|ментална]] заосталост, тешка [[ум|ментална]] заосталост или идиотија. За лако интелектуално заостале [[особа|особе]], заједничко је да не могу да похађају редовну школу, да им је говор недовољно развијен и да нису у стању да се самостално брину о себи. За менталну заосталост као синоними користе се и изрази [[ум|ментална]] ретардација, [[ум|ментална]] дефицијенција, умна заосталост, олигофренија, интелектуална дефектност, интелектуална субнормалност и сл.<ref>{{РСР}}</ref><ref>{{Cite web  |title=The relevance of IQ scores  |url=http://www.2h.com/articles/iq-tests/the-relevance-of-iq-scores.html  |publisher=2h.com  |accessdate=14. 12. 2010.  |archive-url=https://web.archive.org/web/20100612155300/http://www.2h.com/articles/iq-tests/the-relevance-of-iq-scores.html  |archive-date=12. 06. 2010  |url-status=dead  |df=  }}</ref><ref name="isbn0-415-95086-4">{{Cite book |author1=Cummings, Nicholas A. |author2=Rogers H. Wright |title=Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm |publisher=Routledge |location=New York |year=2005 |pages= |chapter=Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness |quote= |id={{ISBN|978-0-415-95086-2}} |oclc= }}</ref>
-== Извори ==
-{{reflist|2}}
-== Литература ==
-* {{Cite book |ref= harv|last= Cummings|first= Nicholas A.; Rogers H. Wright |title=Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm |publisher=Routledge |location=New York |year=2005 |chapter=Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness }}
-== Спољашње везе ==
 * [https://web.archive.org/web/20190816213646/http://nadobromputu.com/ „На добром путу” ИнфоЦентар]
 * [https://web.archive.org/web/20070929160012/http://www.sremcicadom.org.yu/politika/ Дефиниција на сајту дома у Сремчици]
+* -{[https://www.cdc.gov/ncbddd/dd/ddmr.htm FAQ on intellectual disabilities] from the US [[Centers for Disease Control]]'s National Center on Birth Defects and Developmental Disabilities}-
 {{Медицинско упозорење}}

Класификација	D ICD-10: F70–F79 ICD-9-CM: 317–319 MeSH: D008607 DiseasesDB: 4509
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001523 eMedicine: med/3095 neuro/605