Гранична глијална мембрана — разлика између измена

Glia limitans
Glia limitans
	Glia limitans (тамноплава) лежи између pia mater и мождане коре.
Детаљи
Идентификатори
Латински	Glia limitans
NeuroLex ID	nlx_subcell_100209
	Анатомска терминологија [edit on Wikidata]

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 13. новембар 2021. у 03:46

Glia limitans је танка баријера процеса стопала астроцита повезана са паренхимском базалном ламином која окружује мозак и кичмену мождину. То је најудаљенији слој нервног ткива, а међу његовим одговорностима је и спречавање прекомерне миграције неурона и неуроглије, потпорних ћелија нервног система, у мождане овојнице. Glia limitans такође игра важну улогу у регулисању

кретања малих молекула и ћелија у мождано ткиво радећи заједно са другим компонентама централног нервног система (ЦНС) као што је крвно-мождана баријера.^[1]

Локација и структура

Периваскуларна стопала астроцита формирају блиску везу са базалном ламином можданог паренхима^[2] да би створили Glia limitans. Ова мембрана лежи дубоко у мекој опни мозга и субпијалном простору и окружује периваскуларне просторе. Свака супстанца која улази у централни нервни систем из крви или цереброспиналне течности мора да прође Glia limitans.

Две различите класификације глија лимитирајућих мембрана, glia limitans perivascularis и glia limitans superficialis, имају скоро идентичне структуре, међутим, могу се разликовати једна од друге по њиховој локацији у мозгу. Глија glia limitans perivascularis наслања се на периваскуларни простор који окружује паренхимске крвне судове и функционише као помоћни састојак крвно-мождане баријере. Насупрот томе, непаренхимски крвни судови присутни у субарахноидном простору нису покривени глија лимитансима. Уместо тога, цео субарахноидни простор је затворен према нервном ткиву glia limitans superficialis.^[3] Ова два дела глија лимитанса су непрекидна; међутим, конвенција налаже да се део који покрива површину мозга назива суперфицијалис, а део који обухвата крвне судове у мозгу назива се периваскуларни.

Референце

^ Kettenmann, Helmut; Ransom, Bruce R. (2005). Neuroglia (на језику: енглески). Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-515222-7.
^ Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd ed изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-352560-0. OCLC 318191613.
^ Engelhardt, Britta; Coisne, Caroline (2011-01-18). „Fluids and barriers of the CNS establish immune privilege by confining immune surveillance to a two-walled castle moat surrounding the CNS castle”. Fluids and Barriers of the CNS. 8: 4. ISSN 2045-8118. PMC 3039833 . PMID 21349152. doi:10.1186/2045-8118-8-4.

[1] Kettenmann, Helmut; Ransom, Bruce R. (2005). Neuroglia (на језику: енглески). Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-515222-7.

[2] Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd ed изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-352560-0. OCLC 318191613.

[3] Engelhardt, Britta; Coisne, Caroline (2011-01-18). „Fluids and barriers of the CNS establish immune privilege by confining immune surveillance to a two-walled castle moat surrounding the CNS castle”. Fluids and Barriers of the CNS. 8: 4. ISSN 2045-8118. PMC 3039833 . PMID 21349152. doi:10.1186/2045-8118-8-4.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{Анатомија|Name=Glia limitans|Image=Brain layers.jpg|Caption=Glia limitans (тамноплава) лежи између pia mater и мождане коре.|Latin=Glia limitans}}
-'''Glia limitans''' је танка баријера процеса стопала [[Астроцит|астроцита]] повезана са паренхимском базалном ламином која окружује [[мозак]] и [[Кичмена мождина|кичмену мождину]]. То је најудаљенији слој нервног ткива, а међу његовим одговорностима је и спречавање прекомерне миграције [[Неурон|неурона]] и [[Макроглијске ћелије|неуроглије]], потпорних ћелија нервног система, у [[Мождане опне|мождане овојнице]]. Glia limitans такође игра важну улогу у регулисању кретања малих молекула и ћелија у мождано ткиво радећи заједно са другим компонентама централног нервног система (ЦНС) као што је крвно-мождана баријера.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gIP0FVc7j_cC|title=Neuroglia|last=Kettenmann|first=Helmut|last2=Ransom|first2=Bruce R.|date=2005|publisher=Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-515222-7|language=en}}</ref>
+'''Glia limitans''' је танка баријера процеса стопала [[Астроцит|астроцита]] повезана са паренхимском базалном ламином која окружује [[мозак]] и [[Кичмена мождина|кичмену мождину]]. То је најудаљенији слој нервног ткива, а међу његовим одговорностима је и спречавање прекомерне миграције [[Неурон|неурона]] и [[Макроглијске ћелије|неуроглије]], потпорних ћелија нервног система, у [[Мождане опне|мождане овојнице]]. Glia limitans такође игра важну улогу у регулисању
+кретања малих молекула и ћелија у мождано ткиво радећи заједно са другим компонентама централног нервног система (ЦНС) као што је крвно-мождана баријера.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gIP0FVc7j_cC|title=Neuroglia|last=Kettenmann|first=Helmut|last2=Ransom|first2=Bruce R.|date=2005|publisher=Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-515222-7|language=en}}</ref>
+== Локација и структура ==
+Периваскуларна стопала [[Астроцит|астроцита]] формирају блиску везу са базалном ламином можданог [[Примарна кора|паренхима]]<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/318191613|title=Human anatomy|last=Saladin|first=Kenneth S.|date=2011|publisher=McGraw-Hill|isbn=978-0-07-352560-0|edition=3rd ed|location=New York|oclc=318191613}}</ref> да би створили Glia limitans. Ова мембрана лежи дубоко у мекој опни мозга и [[Субпијални простор|субпијалном простору]] и окружује периваскуларне просторе. Свака супстанца која улази у [[централни нервни систем]] из [[Крв|крви]] или [[Ликвор|цереброспиналне течности]] мора да прође Glia limitans.
+Две различите класификације глија лимитирајућих мембрана, glia limitans perivascularis и glia limitans superficialis, имају скоро идентичне структуре, међутим, могу се разликовати једна од друге по њиховој локацији у мозгу. Глија glia limitans perivascularis наслања се на периваскуларни простор који окружује паренхимске крвне судове и функционише као помоћни састојак крвно-мождане баријере. Насупрот томе, непаренхимски крвни судови присутни у [[Субарахноидни простор|субарахноидном простору]] нису покривени глија лимитансима. Уместо тога, цео [[субарахноидни простор]] је затворен према нервном ткиву glia limitans superficialis.<ref>{{Cite journal|last=Engelhardt|first=Britta|last2=Coisne|first2=Caroline|date=2011-01-18|title=Fluids and barriers of the CNS establish immune privilege by confining immune surveillance to a two-walled castle moat surrounding the CNS castle|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3039833/|journal=Fluids and Barriers of the CNS|volume=8|pages=4|doi=10.1186/2045-8118-8-4|issn=2045-8118|pmc=3039833|pmid=21349152}}</ref> Ова два дела глија лимитанса су непрекидна; међутим, конвенција налаже да се део који покрива површину мозга назива суперфицијалис, а део који обухвата крвне судове у мозгу назива се периваскуларни.
 == Референце ==