Астроцит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Астроцити

Астроцити (од гр. astron= звезда) су најкрупније, звездолике ћелије неуроглије са многобројним цитоплазматским наставцима који полазе са тела и могу да се секундарно гранају и кључном улогом у одржању хомеостазе ванћелијске течности.

Функције[уреди]

Њихова свеприсутност у ЦНС-у указује на значај и велики број функција које обављају:

  • образују тродимензионалну мрежу у којој су неурони којима пружају потпору
  • током диференцијације нервног ткива одређују правац кретање неурона
  • хомеостатска улога огледа се у одстрањивању вишка јона К+ и одржавању сталне pH вредности (пуферски систем);
  • регулишу транспорт материја из цереброспиналне течности (тиме посредно и крви) у нервне ћелије
  • учествују у образовању чврсте везе између ендотелских ћелија у крвно-можданој баријери

Врсте[уреди]

Разликују се две врсте:

  • протоплазматски астроцити
  • фиброзни астроцити

Протоплазматски астроцити смештени су у сивој маси и препознају се по многобојним наставцима разноликих облика, дебљине и дужине од којих се издвајају наставци завршени плочастим проширењима (стопала) која належу на површину капилара. На периферији ЦНС-а стопала су поређана једно до другог образујући тако на спољашњој површини мозга и кичмене мождине граничну линију (glia limitans) на коју належе мека можданица.

Фиброзни астроцити се налазе претежно у белој маси ЦНС-а. Од протоплазматских астроцита разликују се по цитоплазматским наствацима који су тањи, дужи и не гранају се. На крајевима наставака постоје плочаста проширења која належу на површину капилара, али не учествују у образовању граничне линије. Врло често су наставци у контакту са Ранвијеровим проширењима.

Литература[уреди]

  • Guyton,A. C, Hall, J. E:Медицинска физиологија, Савремена администрација, Београд, 1999.
  • Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд, 2003.
  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
  • Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.

Спољашње везе[уреди]