Централни нервни систем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Централни нервни систем човека
1. мозак
2. централни нервни систем
3. кичмена мождина

Централни нервни систем је део нервног система кога граде неурони сконцентрисани у нервним центрима. Пружа се дуж уздужне осе тела и код кичмењака се састоји од:

  • мозга и
  • кичмене мождине.

Важнији делови централног нервног система[уреди]

Кичмена мождина (medulla spinalis)
Мозак Мождано стабло Rhombencephalon

Pons, Cerebellum, продужена мождина (medulla oblongata) isthmus rhombencephali, ventriculus quartus

Mesencephalon

Tectum, Pretectum, Мезенцефалични дуктус

Prosencephalon Diencephalon

Epithalamus, Thalamus, Hypothalamus, Subthalamus, Хипофиза, Пинеални орган, Трећа мождана комора

Telencephalon

Базалне ганглије, Rhinencephalon, Amygdala, Hippocampus, Neocortex, Латералне мождане коморе

Мозак[уреди]

Мозак представља проширење предњег дела нервне цеви и састоји се из: предњег (великог) мозга, међумозга, средњег мозга, малог мозга и продужене мождине.

Предњи или велики мозак[уреди]

У току еволуције је предњи мозак централног нервног система највише прогресивно еволуирао. Његова примарна функција је центар чула мириса и то он обавља код нижих кичмењака. Код виших кичмењака је, осим мирисне, добио улогу главног координационог центра и центра више нервне делатности.

Нервне ћелије се код виших кичмењака налазе у површинском слоју сиве масе – можданој кори, док наставци нервних ћелија граде унутрашњост мозга – белу масу. Мождана кора је центар целокупне нервне делатноси и умне активности.

Код већине кичмењака површина великог мозга је глатка; међутим, код виших сисара, посебно човека, она је увећана појавом бразда и набора. Распоред и изглед бразда је исти код свих људи без обзира на њихове умне способности.

Нервни центри су локализовани, односно у кори мозга се разликују зоне са различитим, тачно одређеним функцијама. Тако се у потиљачној области налази центар за вид, у слепоочној је центар за слух итд. Пошто се нервна влакна укрштају на свом путу, било у мозгу било у кичменој мождини, то десна половина мозга контролише леву страну тела и обрнуто. Највећу површину коре заузимају тзв. асоцијативне зоне. У њима су смештени неурони који остварују везу између других области, обједињују све импулсе; то су зоне психичких функција, учења, логичког мишљења.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак велики мозак

Међумозак (diencephalon)[уреди]

Покривен је осталим деловима мозга тако да се види само са доње стране. У њему лежи трећа мождана комора. На његовом крову је развијена епифиза, жлезда са унутрашњим лучењем. На доњој страни, поду коморе, означеној као хипоталамус, јавља се левкасто испупчење (инфундибулум) које је у вези са хипофизом. Хипоталамус је врло значајан рефлексни центар који контролише температуру тела, рад унутрашњих органа, крвни притисак, сан, осећај глади, жеђи, страха, беса.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак међумозак

Средњи мозак (mesencephalon)[уреди]

Нарочито јако је развијен код нижих кичмењака. Једном уздужном браздом подељен је на два дела, само код сисара постоји и попречна бразда која га дели на четири режња. У средњем мозгу нема комора већ се налази Силвијусов канал који повезује трећу и четврту комору. Дуж његове основе теку снопови влакана који повезују предњи мозак са продуженом мождином и малим мозгом.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак средњи мозак

Мали мозак (cerebellum)[уреди]

Код сисара је подељен на две хемисфере и средњи део. Мали мозак је центар равнотеже и мишићне координације па је његова величина пропорционална покретљивости животиње. Нарочито јако је развијен код животиња које се брзо и окретно крећу (код риба су то нпр. ајкуле, код птица су то добри летачи, а код сисара тркачи). Код водоземаца и гмизаваца је слабо развијен.

Сива маса је смештена у периферном делу (кори), док се бела налази у унутрашњости. Код сисара долази до јаког набирања малог мозга па бела маса залази између набора сиве масе, што на попречном пресеку изгледа као разгранато дрво. Услед тога се врло често назива дрво живота.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак мали мозак

Продужена мождина (medulla oblongata)[уреди]

То је задњи део мозга који се наставља на кичмену мождину. У њој се налази четврта комора чији је кров јако танак, али су под и бокови задебљали и у њима се налазе:

  • нервна влакна која повезују продужену мождину са предњим деловима мозга;
  • нервни центри за: дисање, рад срца, ширење и скупљање крвних судова, гутање, повраћање.

Код човека продужена мождина својим горњим крајем образује мождани мост (pons) и са ње полазе мождани нерви: IX, X, XI и XII пар. такође код човека продужена мождина гради под четврте мождане коморе.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак продужена мождина

Мождане коморе[уреди]

Канал нервне цеви у нивоу мозга образује проширења – мождане коморе, које су међусобно повезане и настављају се у канал кичмене мождине.

У великом мозгу се налазе I и II мождана комора (у свакој хемисфери по једна), осим код риба код којих велики мозак није издељен на хемисфере па је и комора непарна. III мождана комора налази се у међумозгу, а IV је смештена у задњем мозгу (задњи мозак сачињавају мали мозак, продужена мождина и код човека и мождани мост). III и IV комора повезане су Силвијусовим каналом (у средњем мозгу), а III је преко отвора у вези са I и II комором. IV комора се наставља на канал кичмене мождине.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак мождане коморе

Можданице и ликвор[уреди]

ЦНС је обавијен везивним опнама (можданицама) којих код сисара има три:

  1. тврда – спољашња, ка лобањи;
  2. паучинаста – средња, нежна, растресита и богата лимфом;

3. мека – унутрашња, належе на мозак и садржи крвне судове који продиру у унутрашњост мозга.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак можданице

Простор између можданица је испуњен ликвором (цереброспинална течност) тако да цео ЦНС плива у течности и на теј начин се штити од удара о тврду површину лобање и кичмених пршљенова.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ликвор

Кичмена мождина (medulla spinalis)[уреди]

Задњи део нервне цеви, кичмена мождина, простире се целом дужином тела. Идући ка задњем крају тела она се сужава. Цилиндричног је облика и има централни канал у средини. Са обе стане кичмене мождине полазе нерви који су сегментално распоређени – има их онолико колико и кичмених пршљенова.

Распоред сиве и беле масе је обрнут у односу на велики мозак – бела маса је споља, а сива се налази унутра. Сива маса на попречном пресеку даје облик слова H, наиме, она образује један пар леђних и један пар трбушних рогова. Са леђних рогова полазе сензитивна, а са трбушних моторна нервна влакна па се по изласку из кичмене мождине сједињују у заједнички нерв. Белу масу чине узлазна и силазна нервна влакна којима се проводе надражаји ка мозгу као и импулси од мозга ка разним органима. Кичмена мождина је према томе спроводник надражаја у правцу мозга (узлазна нервна влакна) као и импулса који се шаљу од мозга (силазна влакна). Осим тога, она је центар за многе просте рефлексе.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак кичмена мождина

Спољашње везе[уреди]


Нервни систем

Дифузан нервни систем | Ганглионеран нервни систем | Врпчаст нервни систем | Лествичаст нервни систем

Цеваст нервни систем:
Централни нервни систем (Мозак, Кичмена мождина) - Периферни нервни систем - Соматски нервни систем - Аутономни нервни систем