Еколошка ниша

Балежна буба који не лети заузима еколошку нишу: она искоришћава животињски измет као извор хране.

Еколошка ниша представља збир свих еколошких валенци једне органске врсте, које она подноси на мјесту које насељава. Еколошка ниша се може дефинисати као мјесто и улога коју један организам има у екосистему, као и положај који заузима на дејство еколошких фактора. У том датом опсегу толеранције свих еколошких фактора могућ је живот дате врсте. Када сагледамо еколошку нишу одређене врсте, добијамо слику о времену, мјесту и начину остваривања животних активности те врсте. Еколошка ниша describes how an organism or population responds to the distribution of resources and competitors (for example, by growing when resources are abundant, and when predators, parasites and pathogens are scarce) and how it in turn alters those same factors (for example, limiting access to resources by other organisms, acting as a food source for predators and a consumer of prey). "The type and number of variables comprising the dimensions of an environmental niche vary from one species to another [and] the relative importance of particular environmental variables for a species may vary according to the geographic and biotic contexts".

Кроз историју су се мијењале дефиниције еколошке нише. Тако ју је у науку увео енглески еколог Гринел 1917. године, дефинишући је као просторну нишу, односно мјесто које нека врста заузима на датом станишту. 1927. године, познати енглески еколог Елтон проширио је појам еколошке нише, дефинишући је као фунционалну или трофичку нишу, тачније, улогу дате врсте у трофичким односима у биоценози. На крају је Хатчинсон 1957. године увео нови појам и схватање еколошке нише као вишедимензионалног простора, у коме су у виду димензија присутни сви абиотички и биотички фактори средине који утичу на врсту и одређују њен опстанак. Од тог тренутка ми објашњавамо еколошку нишу као вишедимензионалну или фундаменталну нишу, у којој њене димензије чине сви еколошки фактори. Насупрот фундаменталне, Хатчинсон разликује реализовану еколошку нишу која се у природи остварује, и која се одликује ограниченом ширином због свих отпора средине.

Еколошка ниша је ограничена димензијама. Те димензије представљају сви еколошки фактори, као што су климатски или орографски, али и ресурси које свака јединка користи у току живота (вода, ваздух, минералне материје, храна и сл.). Све димензије еколошке нише дате врсте су комплексно дефинисане вриједностима еколошке валенце, али и промјенама у бројности, расту и развићу врсте. Постоје везе између еколошке нише и компетиције. Елиминација једног од компетитора дешава се када реализована еколошпка ниша потпуно испуни фундаменталну нишу другог компетитора, после чега он не може опстати. То се назива принцип компетитивног искључења. Међутим, диференцијација еколошких ниша се јавља у супротном случају, односно када се еколошке нише двије компетиторске врсте временом све више разликују, да би се на крају толико удаљиле и омогућиле опстанак обије врсте.

The concept of ecological niche is central to ecological biogeography, which focuses on spatial patterns of ecological communities. "Species distributions and their dynamics over time result from properties of the species, environmental variation..., and interactions between the two—in particular the abilities of some species, especially our own, to modify their environments and alter the range dynamics of many other species." Alteration of an ecological niche by its inhabitants is the topic of niche construction.

Гринелијанска ниша

The ecological meaning of niche comes from the meaning of niche as a recess in a wall for a statue, which itself is probably derived from the Middle French word nicher, meaning to nest. The term was coined by the naturalist Roswell Hill Johnson but Joseph Grinnell was probably the first to use it in a research program in 1917, in his paper "The niche relationships of the California Thrasher".

The Grinnellian niche concept embodies the idea that the niche of a species is determined by the habitat in which it lives and its accompanying behavioral adaptations. In other words, the niche is the sum of the habitat requirements and behaviors that allow a species to persist and produce offspring. For example, the behavior of the California thrasher is consistent with the chaparral habitat it lives in—it breeds and feeds in the underbrush and escapes from its predators by shuffling from underbrush to underbrush. Its 'niche' is defined by the felicitous complementing of the thrasher's behavior and physical traits (camouflaging color, short wings, strong legs) with this habitat.

The Grinnellian niche can be described as the "needs" niche, or an area that meets the environmental requirements for an organism's survival. Most succulents are native in dry, arid regions like deserts and require large quantities of sun exposure.

Grinnellian niches can be defined by non-interactive (abiotic) variables and environmental conditions on broad scales. Variables of interest in this niche class include average temperature, precipitation, solar radiation, and terrain aspect which have become increasingly accessible across spatial scales. Most literature has focused on Ginnellian niche constructs, often from a climatic perspective, to explain distribution and abundance. Current predictions on species responses to climate change strongly rely on projecting altered environmental conditions on species distributions. However, it is increasingly acknowledged that climate change also influences species interactions and an Eltonian perspective may be advantageous in explaining these processes.

This perspective of niche allows for the existence of both ecological equivalents and empty niches. An ecological equivalent to an organism is an organism from a different taxonomic group exhibiting similar adaptations in a similar habitat, an example being the different succulents found in American and African deserts, cactus and euphorbia, respectively. As another example, the anole lizards of the Greater Antilles are a rare example of convergent evolution, adaptive radiation, and the existence of ecological equivalents: the anole lizards evolved in similar microhabitats independently of each other and resulted in the same ecomorphs across all four islands.

Елтонијанска ниша

Beaver dam in Hesse, Germany. By exploiting the resource of available wood, beavers are affecting biotic conditions for other species that live within their habitat.

In 1927 Charles Sutherland Elton, a British ecologist, defined a niche as follows: "The 'niche' of an animal means its place in the biotic environment, its relations to food and enemies."

Elton classified niches according to foraging activities ("food habits"):

For instance there is the niche that is filled by birds of prey which eat small animals such as shrews and mice. In an oak wood this niche is filled by tawny owls, while in the open grassland it is occupied by kestrels. The existence of this carnivore niche is dependent on the further fact that mice form a definite herbivore niche in many different associations, although the actual species of mice may be quite different.

Conceptually, the Eltonian niche introduces the idea of a species' response to and effect on the environment. Unlike other niche concepts, it emphasizes that a species not only grows in and responds to an environment based on available resources, predators, and climatic conditions, but also changes the availability and behavior of those factors as it grows. In an extreme example, beavers require certain resources in order to survive and reproduce, but also construct dams that alter water flow in the river where the beaver lives. Thus, the beaver affects the biotic and abiotic conditions of other species that live in and near the watershed. In a more subtle case, competitors that consume resources at different rates can lead to cycles in resource density that differ between species. Not only do species grow differently with respect to resource density, but their own population growth can affect resource density over time.

Литература

• Pocheville, Arnaud (2015). „The Ecological Niche: History and Recent Controversies”. Ур.: Heams, Thomas; Huneman, Philippe; Lecointre, Guillaume; et al. Handbook of Evolutionary Thinking in the Sciences. Dordrecht: Springer. стр. 547—586. ISBN 978-94-017-9014-7. 
• Стевановић БМ, Јанковић ММ. 2001. Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака. NNK International: Београд.
• Недовић Б. 1999. Екологија животне средине. Пољопривредни факултет Бања Лука: Бања Лука.

Спољашње везе

• Concept of ecological niche
• Environmental Niche – Extinction of the Dinosaurs
• Ontology of the niche
• Niche restriction and segregation
• Vacant niche
• Latitude-niche width hypothesis