Хенрик I Птичар

Хенрик I Птичар
Хенрик I Птичар
Лични подаци
Датум рођења	876.
Место рођења	Свето римско царство
Датум смрти	2. јул 936.
Место смрти	Memleben, Свето римско царство
Породица
Супружник	Матилда Немачка, Hatheburg von Merseburg
Потомство	Хедвига од Саксоније, Отон I, Герберга од Саксоније, Хајнрих I, војвода Баварске, Bruno the Great, Thankmar
Родитељи	Отон I, војвода Саксоније Hedwiga
Династија	Отонска династија
Краљ Немачке
Период	919 — 936.
Претходник	Конрад I
Наследник	Отон I

Хенрик I Птичар (нем. Heinrich I.; 876—2. јул 936) је био краљ Немачке (919—936) и војвода Саксоније (912—936). Оснивач је отонске династије немачких краљева и царева. Сматра се и првим краљем средњовековне Немачке, која се дотад звала Источна Франачка. Створио је успешну немачку војску, која је зауставила Мађаре, победила Нормане на северу и Словене на истоку. Проширио је територије Немачке и на истоку и на северу.

Биографија

Слика Хермана Фогела која приказује легенду о немачкој круни понуђеној Хенрику Птичару.

Отац му је био војводе од Саксоније, а мајка му је ћерка Карломана Баварског. Након очеве смрти 912, Хенрик постаје војвода од Саксоније. Био је често у сукобима са јужним суседима, војводама од Франконије.

Постаје краљ

Када је 918. умро краљ Конрад I, Хенрик је по Конрадовој препоруци постао нови краљ. То је било доста неочекивано обзиром на спорове, које су Конрад и Хенрик имали од 912. до 915. око Тирингије. Наводно је учвршћивао мреже за птице, када је стигла порука да је постао краљ, па отада носи надимак „Птичар“.

На сабору у Фрицлару 919, саксонско и франконско племство изабрало је Хенрика за краља. Хенрик је одбио да буде миропомазан од стране цркве, јер је наводно желео да буде краљ изабран од народа, а не од цркве. Војвода од Баварске, Арнулф Лоши није прихватио Хенрика као краља. Био је антикраљ до 921, када Хенрик осваја Баварску и присиљава га да се закуне на покорност.

Стил владања и војводства

Хенрик Птичар је краљевство сматрао конфедерацијом војводстава, а себе је сматрао првим међу једнакима. Дотада су Каролинзи настојали контролисати краљевство помоћу грофова, али то су се сукобљавали краљеви интереси и интереси племства. Хенрик је допустио војводама Франконије, Швабије и Баварске да задрже потпуну унутрашњу контролу својих поседа.

У његово време, краљ се сматрао primus inter pares (први међу једнакима). Краљ и принчеви су заједно формулисали политику и позиција монархије се могла консолидовати само постепено. Чак и под Отоном Великим и каснијим монархима, изградња консензуса ће остати важна.

Лорена

Хенрик је неколико пута покушавао да освоји Лорену, која је од 910. била у француским рукама. Рудолф Бургундијски га је великом војском спречавао у том науму. Кад је француски краљ Рудолф Бургундијски био заузет, Хенрик је поново покушао и 925. је победио Гизелберта, војводу од Лотарингије (Лорене) и тиме је Лорена поново постала део Немачке. Отада Лорена остаје вековима у немачком поседу. Лорена постаје пето војводство у немачком краљевству. Војводства су: Саксонија, Баварска, Швабија, Франконија и Лорена.

Стварање јаке војске

Хенрик Птичар је био успешан заповедник војске. Немачку су непрестано нападали Мађари. Хенрик им је 924. платио велики данак, с циљем да осигура десетогодишњи мир, током кога Хенрик може утврђивати градове и увежбавати нову елитну коњицу.

Новоствореном војском у којој су језгро чинили тешко оклопљени витезови кренуо је најпре источно преко Лабе. Словенске територије источно од Лабе постају лак плен нове увежбане војске. Са новоствореном војском, већ 928. осваја Хавели и Далеминци, а 929. гуши побуну у Бохемији (Чешкој). Источно од Лабе ствара читав низ нових градова, који постају одскочна даска за колонизацију словенског истока.

Победио је Мађаре и Нормане и проширио се на северу

Када су Мађари поново напали 933, Хенрик их побеђује у бици код Риаде.

На северу су постојали стални проблеми са Норманима, Данцима, који су пљачкали градове северне Немачке. Нова војска показује се успешна и против Нормана. На северу је успео да подјарми Данце, који су дотад задавали велике проблеме северним крајевима, а особито Фризијцима. Територије Венда постају део Немачке, а Шлесвиг осваја 934. године.

Уједињена немачка племена

Када је Хенрик I Птичар умро 2. јула 936, сва немачка племена су била уједињена у једном краљевству. Постао је први немачки краљ. Његов син Отон I, постао је цар Светог римског царства. Други син је постао војвода Баварске, а трећи син Бруно постао је надбискуп Келна.

Успеси Хенрикове власти

Време његове владавине је обележено следећим успесима:

• зауставио је Норманске нападе на северу,
• победио је Мађаре,
• освојио је славенска подручја источно од Лабе,
• Лорена је постала део Немачке,
• створио је унутрашњи мир у краљевству и
• започео је покрштавања на северу до Скандинавије.

Наслеђе

Химлер на Хенријевом гробу, 1938

Henry returned to public attention as a character in Richard Wagner's opera, Lohengrin (1850), trying to gain the support of the Brabantian nobles against the Magyars. After the attempts to achieve German national unity failed with the Revolutions of 1848, Wagner strongly relied on the picture of Henry as the actual ruler of all German tribes as advocated by pan-Germanist activists like Friedrich Ludwig Jahn.

There are indications that Heinrich Himmler saw himself as the reincarnation of Henry, who was proclaimed to be the first king of Germany. Himmler traveled to Quedlinburg several times to hold a ceremony in the crypt on the anniversary of the king's death, 2 July. This started in 1936, 1,000 years after Henry died. Himmler considered him to be the "first German king" and declared his tomb a site of pilgrimage for Germans. In 1937, the king's remains were reinterred in a new sarcophagus.

Породично стабло

8. Graf Brun (Brunhart)

4. Лиудолф, војвода Саксоније

9. Gisla von Verla

2. Отон I, војвода Саксоније

10. Billung of the Franks

5. Oda

11. Aeda

1. Хенрик I Птичар

12. Poppo of Grapfeld

6. Henry of Franconia

3. Hedwiga

14. (perhaps) Eberhard of Friuli

7. Ingeltrude

15. (perhaps) Gisela

Литература

• Menzel, W. Germany from the Earliest Period. Vol I
• Arnold, Benjamin, Medieval Germany, 500-1300: A Political Interpretation . . Basingstoke: Palgrave Macmillan. 1997. 
• Bachrach, David S., ‘The Military Organization of Ottonian German, c. 900-1018: The Views of Bishop Thietmar of Merseburg’, The Journal of Military History, 72 (2008), 1061-1088
• Bachrach, David S., ‘Exercise of Royal Power in Early Medieval Europe: the Case of Otto the Great 936-73’, Early Medieval Europe, 17 (2009), 89-419
• Bachrach, David S., ‘Henry I of Germany’s 929 Military Campaign in Archaeological Perspective’, Early Medieval Europe, 21 (2013), 307-337
• Bachrach. David S., 'Restructuring the Eastern Frontier: Henry I of Germany, 924-936', Journal of Military History, 78 (2014), 9-36
• Gillingham, John, The Kingdom of Germany in the High Middle Ages (900-1200) . . London: The Historical Association. 1971. 
• Leyser, Karl, Rule and Conflict in Early Medieval Society: Ottonian Saxony . . Indiana: Indiana University Press. 1979. 
• Leyser, Karl, Medieval Germany and Its Neighbours 900-1250 . . London: The Hambledon Press. 1982. 
• Müller-Mertens, Eckhard, ‘The Ottonians as Kings and Emperors’, in The New Cambridge Medieval History III: c. 900-1024, ed. by Timothy Reuter . . Cambridge: Cambridge University Press. 2000. pp. 233-266. 
• Nicholas, David M., The Evolution of the Medieval World: Society, Government & Thought in Europe, 312-1500 . . London: Routledge. 1992. 
• Peden, Alison ‘Unity, Order and Ottonian Kingship in the Thought of Abbo of Fleury’, in Belief and Culture in the Middle Ages: Studies Presented to Henry Mayr-Harting, ed. Richard Gameson and Henrietta Leyser . . Oxford: Oxford University Press. 2001. pp. 158-168. 
• Reuter, Timothy, Germany in the Early Middle Ages, C. 800-1056 (London: Longman Group. 1991)
• Reuter, Timothy ‘The ‘Imperial Church System’ of the Ottonian and Salian Rulers: a Reconsideration’, The Journal of Ecclesiastical History, 33 (2011), 347-375
• Bachrach, David S. (2012). Warfare in Tenth-Century Germany. The Boydell Press. 
• Bachrach. David S. "Restructuring the Eastern Frontier: Henry I of Germany, 924–936," Journal of Military History (Jan 2014) 78#1 pp 9–36
• Barraclough, Geoffrey, ур. (1961). Studies in Mediaeval History:Mediaeval Germany. II. Essays. Basil Blackwell. 
• Bernhardt, John W. (2002). Ininerant Kingship & Royal Monasteries in Early Medieval German, c. 936-1075. Cambridge University Press. 
• Frischauer, Willi (1953). Himmler, the Evil Genius of the Third Reich. Odhams. 
• Kersten, Felix (1957). The Kersten Memoirs: 1940–1945. Macmillan. 
• von Holtzmann, Robert (1935). Thietmari Merseburgensis Episcopi Chronicon. Weidmannsche Buchhandlung. 
• Janssen, Karl-Heinz (2000). „Himmlers Heinrich(German)” (PDF). Die Zeit. Приступљено 24. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Krofta, Kamil (1957). „Bohemia to the Extinction of the Premyslids”. Ур.: Tanner, J.R.; Previt-Orton, C.W.; Brook, Z.N. The Cambridge Medieval History: Victory of the Papacy. VI. Cambridge University Press. 
• Leyser, Karl (1982). Medieval Germany and Its Neighbours 900–1250 (1st изд.). The Hambledon Press. 
• Poole, Austen Lane (1926). „Germany: Henry I and Otto the Great”. Ур.: Gwatkin, H. M.; Whitney, J. P.; Tanner, J.R.; Previte-Orton, C.W. The Cambridge Medieval History. III. Cambridge University Press. стр. 179—203. 
• Steinberg, S. H. (2014). A Short History of Germany. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-66016-8. 
• Karl Leyser, "Ottonian Government" The English Historical Review 96.381 (October 1981), pp 721–753.
• Middleton, John. World Monarchies and Dynasties, Taylor and Francis, 2004. ProQuest Ebook Central, https://ebookcentral.proquest.com/lib/asulib-ebooks/reader.action?docID=3569202
• Bachrach, D. S. (2011). Early Ottonian Warfare: The Perspective from Corvey. Journal of Military History, 75(2), 393–409.
• Leyser, K., & American Council of Learned Societies. (1979). Rule and conflict in an early medieval society Ottonian Saxony (ACLS Humanities E-Book). London: Arnold.
• World monarchies and dynasties. Middleton, John. London. 2005. ISBN 9780765680501. OCLC 910553517. 
• Bachrach, David S. (2014). Warfare in Tenth-Century Germany (на језику: енглески). Boydell & Brewer Ltd. стр. 3,5. ISBN 978-1-84383-927-9. Приступљено 31. 7. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ranft, P. (3. 1. 2003). Women in Western Intellectual Culture, 600–1500 (на језику: енглески). Springer. стр. 36. ISBN 978-0-230-10825-7. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Хенрик I Птичар, његови преци и потомци (језик: енглески)
• Deed by Henry I for Hersfeld Abbey, 1 June 932 with his seal, „digitalised image”. Photograph Archive of Old Original Documents (Lichtbildarchiv älterer Originalurkunden). University of Marburg. 
• Publications about Henry I in the OPAC of the Regesta Imperii