Нормани

Из Википедије, слободне енциклопедије

Неплодно земљиште и непогодна скандинавска клима покрећу Нормане на прављење гусарских похода широм Европе. Током владавине Карла Великог пљачкају Франачку, а од 885. до 886. године држе Париз под опсадом. Један део Нормана се 911. године предвођен Ролоном насељава око ушћа Сене и прихвата хришћанство, а полако усваја француски језик. Француски краљ Карло III Прости им 911. године додељује области које су населили, а 944. године те области добијају у трајни посед. Тада се формира војводство Нормандија која ће постати база за даља норманска напредовања, а тај део Француске је до данас задржао тај назив.

Нормански поседи у Европи у XII веку

Део Нормана насељен на простору данашње Данске окреће се гусарењу Британских острва. Англосаксонски краљ Етелред II 1002. године наређује покољ свих Данаца на острвима(тзв. Данско вечерње), што изазива велику инвазију. На њеном челу је краљ Свен I и дански Нормани исте године освајају већи део Енглеске и приморавају Англосаксонце на плаћање данка(тзв. Даненгелд). Његов наследник Кнут Велики проширује своју власт која обухвата просторе данашње Данске, Норвешке, Шведске и Енглеске. После његове смрти 1035. године Енглеска поново стиче независност која траје до 1066. године када нормандијски војвода Вилијам Копиле побеђује у бици код Хејстингса и осваја Енглеску због чега бива назван Освајач. Након тога почиње стапање Англосаксонаца са Норманима и настанак данашњих Енглеза.

Нормани насељени на просторима данашње Норвешке плове на запад и насељавају Исланд и Гренланд. Предвођени Ериком Црвеним стижу 1000. године до обала Лабрадора на коме оснивају колонију Винланд чиме је откривен Нови континент пола миленијума пре Колумба. Међутим поморске везе са Винландом нису дуго одржаване тако да је он пао у заборав, а његови колонисти су се временом стопили са локалним урођеницима(тзв. Индијанцима).

Део Нормана продире у Средоземље и 1027. године заузима Аверс на Апенинском полуострву, а затим освајају Апулију од Сарацена. Током година Нормани проширују поседе и 1071. године, под вођством Роберта Гвискара, заузећем византијског Барија(види:Кобна 1071) овладавају југом Апенинског полуострва. Робертов брат Рожер норманским поседима додаје и Сицилију. Створивши јаку базу на југу Апенина окрећу се Византији односно Балканском полуострву и 1081. године опсадом Драча отпочињу инвазију, која ће се и поред значајних успеха окончати потпуним неуспехом. Рожер II Сицилијански 1130. године норманску државу на Апенинском полуострву уздиже на ранг краљевине која је у историји позната као Напуљска краљевина односно Краљевина обеју Сицилија. Нормани су њом владали до 1189. године, а временом су се утопили у локално становништво.

Литература[уреди]

  • Annales fuldenses - Jahrbücher von Fulda. Darmstadt 1975 (lateinisch-deutsch)
  • „Jahrbücher von St. Bertin“. In: Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte Teil II. Lateinisch–Deutsch. Übs. von Reinhold Rau. Darmstadt 1972. S. 11–287.
  • Gregor von Tours: Zehn Bücher Geschichten. Darmstadt 1977. (lateinisch - deutsch)
  • R. A. B. Mynors: The Panegyrici Latini. Oxford 1964.
  • Ermoldi Nigelli Carmina. In: Poetae2.1–93.
  • Snorri Sturluson: Heimskringla. Thule Altnordische Dichtung und Prosa Bd. 14. Darmstadt 1965
  • Martin Wihoda Království Slunce. Jihoitalští Normané mezi státy, národy a kulturami periodikum = Dějiny a současnost | rok = 2003 číslo = 6 | strany = 12-16

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нормани