Исик Кул — разлика између измена

Координате: 42° 26′ 00″ С; 77° 11′ 00″ И / 42.433333° С; 77.183333° И / 42.433333; 77.183333
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м konverzija jedinica
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Језеро на североистоку Киргистана}}
{{Језеро|центар|
{{Језеро|центар|
|име=Исик Кул
|име=Исик Кул
| слика = Issyk Kul.jpg
| слика = Issyk-Kulmeer.jpg
| опис_слике = Исик Кул
| опис_слике = Исик Кул
| мапа =
| мапа =
| опис_м =
| опис_м =
|image_bathymetry = Issyk Kul.jpg
|caption_bathymetry = Issyk-Kul from space, September 1992
| површина =6236
| површина =6236
| запремина= {{convert|1.736|km3|mi3}}<ref name=Kodayev_1973>{{citation |last1=Kodayev |first1=G.V. |title=Морфометрия озера Иссык-Куль |trans-title=Morphometry of Lake Issyk-Kul |language=ru |journal=News of the All-Union Geographic Society (Izvestiya VGO) |year=1973 }}</ref><ref name=Hofer_2002>{{citation |journal=Limnology and Oceanography |date=11 July 2002 |issue=47 |volume=4 |pages=1210–1216 |title=Rapid deep-water renewal in Lake Issyk-Kul (Kyrgyzstan) indicated by transient tracers |first1=Markus |last1=Hofer |first2=Frank |last2=Peeters |first3=Werner |last3=Aeschbach-Hertig |first4=Matthias |last4=Brennwald |first5=Johannes |last5=Holocher |first6=David M. |last6=Livingstone |first7=Vladimir |last7=Romanovski |first8=Rolf |last8=Kipfer |doi=10.4319/lo.2002.47.4.1210 |doi-access=free }}</ref>
|запремина=1.738
| највећа_дубина =668
| највећа_дубина =668
| просечна_дубина = {{convert|278,4|m|ft}}<ref name=Savvaitova>{{citation |journal=International Journal of Salt Lake Research |date=December 1992 |volume=1 |issue=2 |pages=21–46 |title=Lake Issyk-Kul, Kirgizia |first1=K. |last1=Savvaitova |first2=T. |last2=Petr |doi=10.1007/BF02904361 }}</ref>
| просечна_дубина =
|висина=1.609
| висина=1.609
|ширина=60
| ширина=60
|дужина=182
| дужина=182
|врста=безоточно, планинско
| врста= безоточно, планинско
| притоке =
| притоке =
| отоке =
| отоке =
Ред 21: Ред 24:
| long = 77.183333
| long = 77.183333
}}
}}
'''Језеро Исик Кул''' ({{јез-кир|Ысыккөл}}, {{јез-рус|Иссык-Куль}}) је велико безоточно језеро на падинама планина [[Тјен Шан]] у источној [[Киргистан|Киргизији]]. Језеро има површину од 6236 -{km}-². После језера [[Титикака]] то је друго највеће [[планинско језеро]] на свету.


'''Језеро Исик Кул''' ({{јез-кир|Ысыккөл}}, {{јез-рус|Иссык-Куль}}) је велико безоточно језеро на падинама планина [[Тјен Шан]] у источној [[Киргистан|Киргизији]]. Језеро има површину од 6236 -{km}-². После језера [[Титикака]] то је друго највеће [[планинско језеро]] на свету. То је [[List of lakes by depth|седмо најдубље]]<ref name=":0">{{Cite journal|last1=Cael|first1=B. B.|last2=Heathcote|first2=A. J.|last3=Seekell|first3=D. A.|date=2017|title=The volume and mean depth of Earth's lakes|url=https://agupubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/2016GL071378|journal=Geophysical Research Letters|language=en|volume=44|issue=1|pages=209–218|doi=10.1002/2016GL071378|issn=1944-8007|hdl=1912/8822|s2cid=132520745 |hdl-access=free|access-date=2021-09-11|archive-date=2021-08-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210824114754/https://agupubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/2016GL071378|url-status=dead}}</ref> језеро на свету, [[List of lakes by volume|десето највеће]] језеро на свету по запремини<ref name=":0"/><ref>{{Citation|last1=van der Leeden |last2=Troise |last3=Todd |title=The Water Encyclopedia| location=Chelsea, MI| publisher=Lewis Publishers| year=1990| pages=198–200| edition=2nd| isbn=9780873711203}}</ref> (иако не по површини) и друго по величини слано језеро после [[Caspian Sea|Каспијског мора]]. Исик-Кул на [[Kyrgyz language|киргиском језику]] значи „топло језеро“; иако се налази на високој надморској висини од {{convert|1607|m|ft}} и подложно јакој хладноћи током зиме, ретко се смрзава, због сланости.<ref>{{cite book|last1=Nihoul|first1=Jacques C.J.|last2=Zavialov|first2=Peter O.|last3=Micklin|first3=Philip P.|title=Dying and Dead Seas Climatic Versus Anthropic Causes|url=https://books.google.com/books?id=nGzsCAAAQBAJ&dq=Issyk+Kul+never+freezes&pg=PA21|access-date=4 December 2015|page=21|publisher=[[Springer Science+Business Media]]|date=2012|isbn=9789400709676}}</ref><ref>{{Cite web |title=Extreme cold weather freezes Issyk-Kul lake {{!}} Copernicus |url=https://www.copernicus.eu/en/media/image-day-gallery/extreme-cold-weather-freezes-issyk-kul-lake |access-date=2023-06-10 |website=www.copernicus.eu}}</ref>
Језеро се никада не леди зими и поред температуре ваздуха која се спушта до -20&nbsp;°C. Ово је последица чињенице да је језеро дубоко и да се нижи слојеви воде температуре >4&nbsp;°C мешају са површинским. Додатни фактор је сланост воде која иде до 6 -{g/kg}-. Језеро Исик Кул је богато рибом.

Језеро се никада не леди зими и поред температуре ваздуха која се спушта до -20&nbsp;°C. Ово је последица чињенице да је језеро дубоко и да се нижи слојеви воде температуре >4&nbsp;°C мешају са површинским. Додатни фактор је сланост воде која иде до 6 -{g/kg}-. Језеро Исик Кул је богато рибом. Ово језеро је [[Ramsar Convention|рамсарско]]<ref name=textandrat>{{cite web |url=https://en.unesco.org/about-us/legal-affairs/convention-wetlands-international-importance-especially-waterfowl-habitat |title=Convention on Wetlands of International Importance especially as Waterfowl Habitat. |access-date=7 August 2022|work=[[UNESCO]]}}</ref><ref name="ramsar">{{cite web|url=http://ramweb-uat.neox24.ch/about/the-ramsar-convention-and-its-mission|title=The Ramsar Convention and its Mission|access-date=11 October 2016|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160409053942/http://ramweb-uat.neox24.ch/about/the-ramsar-convention-and-its-mission|archivedate=9 April 2016}}</ref> подручје глобално значајног [[biodiversity|биодиверзитета]]<ref>Ramsar Site RDB Code 2KG001</ref><ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=146}}</ref><ref>Bendall R.(1996): Biodiversity: the follow up to Rio. The Globe 30:4-5, April 1996.</ref> и чини део резервата биосфере Исик-Кул.


== Географија ==
== Географија ==

Језеро Исик-Кул дугачко је 182 километра, широко до 60 километара, а његова површина износи {{convert|6.236|km2|sqmi}}. То је друго највеће планинско језеро на свету иза језера [[Титикака]] у Јужној Америци. Налази се на 1.607 метара надморске висине и достиже 668 метара дубине.<ref>{{cite web |title=Data Summary: Lake Issyk-Kool |url=http://www.ilec.or.jp/database/asi/dasi55.html |website=web.archive.org |accessdate=24. 8. 2020 |date=6. 9. 2005 |archive-date=06. 09. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050906131133/http://www.ilec.or.jp/database/asi/dasi55.html |url-status=unfit }}</ref>
Језеро Исик-Кул дугачко је 182 километра, широко до 60 километара, а његова површина износи {{convert|6.236|km2|sqmi}}. То је друго највеће планинско језеро на свету иза језера [[Титикака]]<ref>{{cite web |url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/peru/ |title=The World Factbook |work=cia.gov |access-date=27 April 2015 |archive-date=23 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210123014649/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/peru/ |url-status=live }}</ref><ref name=strontium>Grove, M. J., P. A. Baker, S. L. Cross, C. A. Rigsby and G. O. Seltzer 2003 Application of Strontium Isotopes to Understanding the Hydrology and Paleohydrology of the Altiplano, Bolivia-Peru. ''Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology'' 194:281-297.</ref><ref>Rigsby, C., P. A. Baker and M. S. Aldenderfer 2003 Fluvial History of the Rio Ilave Valley, Peru, and Its Relationship to Climate and Human History. ''Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology'' 194:165-185</ref><ref>{{cite web |url=http://www.qunlimited.com/conflict.htm |title=Who Wants to Be a Judge at the National Academic Championship? |work=National Academic Championship |date=2003 |access-date=6 December 2016 | last = Unlimited | first = Questions |archive-date=6 April 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170406182417/http://www.qunlimited.com/conflict.htm |url-status=live }}</ref> у Јужној Америци. Налази се на 1.607 метара надморске висине и достиже 668 метара дубине.<ref>{{cite web |title=Data Summary: Lake Issyk-Kool |url=http://www.ilec.or.jp/database/asi/dasi55.html |website=web.archive.org |accessdate=24. 8. 2020 |date=6. 9. 2005 |archive-date=06. 09. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050906131133/http://www.ilec.or.jp/database/asi/dasi55.html |url-status=unfit }}</ref>


У језеро се улива око 118 река и потока; највећи су Дјиргалан и Тиуп. Воду добија од малих извора као и из воде од топљења снега. Језеро нема тренутни излаз, али неки хидролози претпостављају да вода језера филтрира дубоко под земљом у реку Чу.<ref>V. V.Romanovsky, "Water level variations and water balance of Lake Issyk-Kul", in Jean Klerkx, Beishen Imanackunov (2002), p.52</ref> На дну језера налази се минерални монохидрокалцит: једно од ретких познатих лакстринских лежишта.<ref>Sapozhnikov, D. G.; A. I. Tsvetkov (1959). "[Precipitation of hydrous calcium carbonate on the bottom of Lake Issyk-Kul]". Doklady Akademii Nauk SSSR. 24: 131–133.</ref>
У језеро се улива око 118 река и потока; највећи су Дјиргалан и Тиуп. Воду добија од малих извора као и из воде од топљења снега. Језеро нема тренутни излаз, али неки хидролози претпостављају да вода језера филтрира дубоко под земљом у реку Чу.<ref>V. V.Romanovsky, "Water level variations and water balance of Lake Issyk-Kul", in Jean Klerkx, Beishen Imanackunov (2002), p.52</ref> На дну језера налази се минерални монохидрокалцит: једно од ретких познатих лакстринских лежишта.<ref>Sapozhnikov, D. G.; A. I. Tsvetkov (1959). "[Precipitation of hydrous calcium carbonate on the bottom of Lake Issyk-Kul]". Doklady Akademii Nauk SSSR. 24: 131–133.</ref>
Ред 38: Ред 43:


== Историја ==
== Историја ==
Језеро Исик-Кул било је тачка заустављања на [[пут свиле|путу свиле]], копненом путу за путнике са далеког истока у Европу. Велики кинески будистички учењак-монах Ксуанзанг прошао је поред овог језера и приметио детаље у путопису ''Great Tang Records on the Western Regions'' из 7. века. Једном је језеро било у власништву Кинејске династије Кинг, а после је препуштено Русији - заједно са околном територијом. Многи историчари верују да је језеро исходиште [[куга|црне смрти]] која је захватила Европу и Азију током раних и средина 14. века.<ref>{{cite web |title=Going to Extremes: The Silk Route |url=http://hattrickinternational.co.uk/shows/Going_to_Extremes_The_Silk_Route |website=hattrickinternational.co.uk |accessdate=24. 8. 2020}}</ref> Тако се куга ширила преко ових континената преко средњовековних трговаца, који су несвесно носили заражене штеточине заједно са њима.
Језеро Исик-Кул било је тачка заустављања на [[пут свиле|путу свиле]],<ref>{{cite web|url=http://www.miho.or.jp/english/member/shangrila/tpshan23.htm|title=Eurasian winds toward Silla|last=Miho Museum News (Shiga, Japan) Volume 23|date=March 2009|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160409105904/http://www.miho.or.jp/english/member/shangrila/tpshan23.htm|archive-date=9 April 2016}}</ref><ref name=":4">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=MJhpDQAAQBAJ&pg=PA1|title=Ancient Glass Research Along the Silk Road|last=Gan|first=Fuxi|date=2009|page=41|others=Shanghai Institute of Optics and Fine Mechanics, Chinese Academy of Sciences|isbn=978-981-283-356-3|edition=Ancient Glass Research along the Silk Road, World Scientific|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20180227164624/https://books.google.com/books?id=MJhpDQAAQBAJ&pg=PA1|archive-date=27 February 2018}}</ref><ref>{{Cite book| last= Elisseeff|first= Vadime|title= The Silk Roads: Highways of Culture and Commerce|publisher= UNESCO Publishing / Berghahn Books|year=2001|isbn= 978-92-3-103652-1 }}</ref> копненом путу за путнике са далеког истока у Европу. Велики кинески будистички учењак-монах Ксуанзанг прошао је поред овог језера и приметио детаље у путопису ''Great Tang Records on the Western Regions'' из 7. века. Једном је језеро било у власништву Кинејске династије Кинг, а после је препуштено Русији - заједно са околном територијом. Многи историчари верују да је језеро исходиште [[куга|црне смрти]] која је захватила Европу и Азију током раних и средина 14. века.<ref>{{cite web |title=Going to Extremes: The Silk Route |url=http://hattrickinternational.co.uk/shows/Going_to_Extremes_The_Silk_Route |website=hattrickinternational.co.uk |accessdate=24. 8. 2020}}</ref> Тако се куга ширила преко ових континената преко средњовековних трговаца, који су несвесно носили заражене штеточине заједно са њима.


Ниво језера је неких осам метара виши него у средњовековним временима. Рониоци су пронашли остатке потопљених насеља у плитким пределима око језера. У децембру 2007. објављен је извештај тима киргистичких историчара, на челу са Владимиром Плоскимом, потпредседником Киргишке академије наука, да су археолози открили остатке напредне цивилизације старе 2500 година на дну језера. Добијени подаци и артефакти указују на то да је древни град у своје време био метропола. Откриће се састојало од грозних зидова, од којих се неки протежу на 500 метара и трагова великог града, површине неколико квадратних километара. Остали налази су скитске гробнице које су током векова еродирали вековима, и бројни добро очувани артефакти, укључујући стреле, бодеже, предмете које су ковачи одбацили, новац итд.
Ниво језера је неких осам метара виши него у средњовековним временима. Рониоци су пронашли остатке потопљених насеља у плитким пределима око језера. У децембру 2007. објављен је извештај тима киргистичких историчара, на челу са Владимиром Плоскимом, потпредседником Киргишке академије наука, да су археолози открили остатке напредне цивилизације старе 2500 година на дну језера. Добијени подаци и артефакти указују на то да је древни град у своје време био метропола. Откриће се састојало од грозних зидова, од којих се неки протежу на 500 метара и трагова великог града, површине неколико квадратних километара. Остали налази су скитске гробнице које су током векова еродирали вековима, и бројни добро очувани артефакти, укључујући стреле, бодеже, предмете које су ковачи одбацили, новац итд.
Ред 54: Ред 59:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite web|title=The Issyk-kul State Nature Reserve with the Issyk-kul Lake|website=[[Ramsar Convention|Ramsar]] Sites Information Service|url=https://rsis.ramsar.org/ris/1231|access-date=25 April 2018}}
* Global Environmental Change (1995): Human and Policy Implications. Special issue on People, Land Management and Environmental Change, Vol. 3, No. 4.
* Heywood, V.H., Ed. (1995): Global Biodiversity Assessment. United Nations Environment Programme. Cambridge University Press, Cambridge, Published for UNEP. {{page1|publisher=Cambridge university Press|location=Cambridge|year=|isbn=978-0-521564038|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-521564816|pages=}}
* Heywood V. H. (1996): The Global Biodiversity Assessment". The Globe, 30:2-4.
* [http://www.un.org/earthwatch/biodiversity/assessment.html The Global Biodiversity Assessment completed]
* Juha U. I., Ono A. (1996): Population, Land Management and Environmental Change. The United Nations University, Tokyo.
* {{Cite journal|last1=Bridgewater|first1=Peter|last2=Kim|first2=Rakhyun E.|date=2021|title=The Ramsar Convention on Wetlands at 50|url=https://www.nature.com/articles/s41559-021-01392-5|journal=Nature Ecology & Evolution|language=en|volume=5|issue=3|pages=268–270|doi=10.1038/s41559-021-01392-5 |issn=2397-334X}}

{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Issyk Kul}}
{{Commonscat|Issyk Kul}}
* [http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/587806/IZGUBLJENI-GRAD-ISPOD-JEZERA-Apostol-Matej-pociva-u-drevnoj-metropoli-u-Kirgistanu IZGUBLJENI GRAD ISPOD JEZERA Apostol Matej počiva u drevnoj metropoli u Kirgistanu? Blic 04.09.2015.]
* [http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/587806/IZGUBLJENI-GRAD-ISPOD-JEZERA-Apostol-Matej-pociva-u-drevnoj-metropoli-u-Kirgistanu Izgubljeni grad ispod jezera, Apostol Matej počiva u drevnoj metropoli u Kirgistanu? Blic 04.09.2015.]


{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}

Верзија на датум 16. јул 2023. у 02:02

Исик Кул
Исик Кул
Координате42° 26′ 00″ С; 77° 11′ 00″ И / 42.433333° С; 77.183333° И / 42.433333; 77.183333
42° 26′ 00″ С; 77° 11′ 00″ И / 42.433333° С; 77.183333° И / 42.433333; 77.183333
Типбезоточно, планинско
Земље басена Киргистан
Макс. дужина182 km
Макс. ширина60 km
Површина6236 km2
Прос. дубина278,4 m (913 ft)[1] m
Макс. дубина668 m
Запремина1.736 km3 (416 cu mi)[2][3] km3
Над. висина1.609 m
Исик Кул на карти Киргистана
Исик Кул
Исик Кул
Водена површина на Викимедијиној остави

Језеро Исик Кул (кирг. Ысыккөл, рус. Иссык-Куль) је велико безоточно језеро на падинама планина Тјен Шан у источној Киргизији. Језеро има површину од 6236 km². После језера Титикака то је друго највеће планинско језеро на свету. То је седмо најдубље[4] језеро на свету, десето највеће језеро на свету по запремини[4][5] (иако не по површини) и друго по величини слано језеро после Каспијског мора. Исик-Кул на киргиском језику значи „топло језеро“; иако се налази на високој надморској висини од 1.607 m (5.272 ft) и подложно јакој хладноћи током зиме, ретко се смрзава, због сланости.[6][7]

Језеро се никада не леди зими и поред температуре ваздуха која се спушта до -20 °C. Ово је последица чињенице да је језеро дубоко и да се нижи слојеви воде температуре >4 °C мешају са површинским. Додатни фактор је сланост воде која иде до 6 g/kg. Језеро Исик Кул је богато рибом. Ово језеро је рамсарско[8][9] подручје глобално значајног биодиверзитета[10][11][12] и чини део резервата биосфере Исик-Кул.

Географија

Језеро Исик-Кул дугачко је 182 километра, широко до 60 километара, а његова површина износи 6.236 km2 (2.408 sq mi). То је друго највеће планинско језеро на свету иза језера Титикака[13][14][15][16] у Јужној Америци. Налази се на 1.607 метара надморске висине и достиже 668 метара дубине.[17]

У језеро се улива око 118 река и потока; највећи су Дјиргалан и Тиуп. Воду добија од малих извора као и из воде од топљења снега. Језеро нема тренутни излаз, али неки хидролози претпостављају да вода језера филтрира дубоко под земљом у реку Чу.[18] На дну језера налази се минерални монохидрокалцит: једно од ретких познатих лакстринских лежишта.[19]

Салинитет воде у језеру је око. 0,6% - у поређењу са 3,5% сланости типичне морске воде - и, иако је ниво језера и даље за неких 8 метара виши него у средњовековним временима, његов ниво сада опада за отприлике 5 центиметара (2,0 инча) годишње због преусмеравањa воде.[20]

Административно, језеро и суседно земљиште налазе се у региону Исик-Кул, Киргистан.

Туризам

За време совјетске ере, језеро је постало популарно летовалиште, уз бројне санаторије, пансионе и куће за одмор дуж северне обале, од којих су многи концентрисани у и око града Чолпон-Ата. Они су падали у тешким временима након распада Совјетског Савеза, али сада се хотелски комплекси обнављају и постављају се једноставни приватни изнајмљивање ноћења са доручком за нову генерацију посетилаца за здравље и одмор.

Историја

Језеро Исик-Кул било је тачка заустављања на путу свиле,[21][22][23] копненом путу за путнике са далеког истока у Европу. Велики кинески будистички учењак-монах Ксуанзанг прошао је поред овог језера и приметио детаље у путопису Great Tang Records on the Western Regions из 7. века. Једном је језеро било у власништву Кинејске династије Кинг, а после је препуштено Русији - заједно са околном територијом. Многи историчари верују да је језеро исходиште црне смрти која је захватила Европу и Азију током раних и средина 14. века.[24] Тако се куга ширила преко ових континената преко средњовековних трговаца, који су несвесно носили заражене штеточине заједно са њима.

Ниво језера је неких осам метара виши него у средњовековним временима. Рониоци су пронашли остатке потопљених насеља у плитким пределима око језера. У децембру 2007. објављен је извештај тима киргистичких историчара, на челу са Владимиром Плоскимом, потпредседником Киргишке академије наука, да су археолози открили остатке напредне цивилизације старе 2500 година на дну језера. Добијени подаци и артефакти указују на то да је древни град у своје време био метропола. Откриће се састојало од грозних зидова, од којих се неки протежу на 500 метара и трагова великог града, површине неколико квадратних километара. Остали налази су скитске гробнице које су током векова еродирали вековима, и бројни добро очувани артефакти, укључујући стреле, бодеже, предмете које су ковачи одбацили, новац итд.

Предмети који су идентификовани као најстарији постојећи новчићи на свету, пронађени су под водом, са златним жичаним прстеновима. Такође је пронађен бронзани казан са нивоом израде који се данас постиже коришћењем инертног гасног окружења.[25][26]

Године 1916. манастир код језера напали су киргистички побуњеници, а седам монаха је убијено.

Легенда

У преисламској легенди, краљ Озон имао је магареће уши. Сакрио би их и убио своје берберине да би сакрио своју тајну. Један берберин је довикнуо тајну у бунар, али није отворио бунар након тога. Као резултат тога, бунарска вода је порасла и поплавила краљевство. Краљевство је данас под водама Исик-Кула. Према легенди, тако је настало језеро. Друге легенде кажу да четири утопљена града леже на дну језера. Значајни археолошки налази који указују на присуство напредне цивилизације у древна времена направљени су у плитким водама језера.[26]

Руска морнарица

Током совјетског периода, совјетска морнарица управљала је опсежним објектом на источном крају језера, где је извршена процена технологије подморнице и торпеда. У марту 2008. Киргизске новине известиле су да ће 866 хектара (2.140 хектара) око полуострва Карабулан на језеру бити изнајмљено на неодређено време Руској морнарици, која планира да успостави нова постројења за тестирање у мору као део билатералног споразума из 2007. године. Руска војска платиће 4,5 милиона долара годишње за закуп тог подручја. Индија такође планира да уложи у постројење за тестирање свих врста торпеда попут торпеда велике тежине и оних који имају термални навигациони систем. Још једна предност која делује за центар за тестирање је та што се испаљена торпеда такође може опоравити омогућавајући научницима да изврше физичку верификацију структуре торпеда за даље проучавање. Индија такође планира да користи постројење за тестирање торпеда за тестирање аутономног подводног возила које је развио НСТЛ. У ту сврху, Индија је предложила да ангажује локалне компаније са кнов-хов-ом у технологији торпеда за даљи заједнички развој постројења.[27]

Референце

  1. ^ Savvaitova, K.; Petr, T. (децембар 1992), „Lake Issyk-Kul, Kirgizia”, International Journal of Salt Lake Research, 1 (2): 21—46, doi:10.1007/BF02904361 
  2. ^ Kodayev, G.V. (1973), „Морфометрия озера Иссык-Куль” [Morphometry of Lake Issyk-Kul], News of the All-Union Geographic Society (Izvestiya VGO) (на језику: руски) 
  3. ^ Hofer, Markus; Peeters, Frank; Aeschbach-Hertig, Werner; Brennwald, Matthias; Holocher, Johannes; Livingstone, David M.; Romanovski, Vladimir; Kipfer, Rolf (11. 7. 2002), „Rapid deep-water renewal in Lake Issyk-Kul (Kyrgyzstan) indicated by transient tracers”, Limnology and Oceanography, 4 (47): 1210—1216, doi:10.4319/lo.2002.47.4.1210 Слободан приступ 
  4. ^ а б Cael, B. B.; Heathcote, A. J.; Seekell, D. A. (2017). „The volume and mean depth of Earth's lakes”. Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 44 (1): 209—218. ISSN 1944-8007. S2CID 132520745. doi:10.1002/2016GL071378. hdl:1912/8822 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 2021-08-24. г. Приступљено 2021-09-11. 
  5. ^ van der Leeden; Troise; Todd (1990), The Water Encyclopedia (2nd изд.), Chelsea, MI: Lewis Publishers, стр. 198—200, ISBN 9780873711203 
  6. ^ Nihoul, Jacques C.J.; Zavialov, Peter O.; Micklin, Philip P. (2012). Dying and Dead Seas Climatic Versus Anthropic Causes. Springer Science+Business Media. стр. 21. ISBN 9789400709676. Приступљено 4. 12. 2015. 
  7. ^ „Extreme cold weather freezes Issyk-Kul lake | Copernicus”. www.copernicus.eu. Приступљено 2023-06-10. 
  8. ^ „Convention on Wetlands of International Importance especially as Waterfowl Habitat.”. UNESCO. Приступљено 7. 8. 2022. 
  9. ^ „The Ramsar Convention and its Mission”. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступљено 11. 10. 2016. 
  10. ^ Ramsar Site RDB Code 2KG001
  11. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 146. ISBN 86-331-2075-5. 
  12. ^ Bendall R.(1996): Biodiversity: the follow up to Rio. The Globe 30:4-5, April 1996.
  13. ^ „The World Factbook”. cia.gov. Архивирано из оригинала 23. 1. 2021. г. Приступљено 27. 4. 2015. 
  14. ^ Grove, M. J., P. A. Baker, S. L. Cross, C. A. Rigsby and G. O. Seltzer 2003 Application of Strontium Isotopes to Understanding the Hydrology and Paleohydrology of the Altiplano, Bolivia-Peru. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology 194:281-297.
  15. ^ Rigsby, C., P. A. Baker and M. S. Aldenderfer 2003 Fluvial History of the Rio Ilave Valley, Peru, and Its Relationship to Climate and Human History. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology 194:165-185
  16. ^ Unlimited, Questions (2003). „Who Wants to Be a Judge at the National Academic Championship?”. National Academic Championship. Архивирано из оригинала 6. 4. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2016. 
  17. ^ „Data Summary: Lake Issyk-Kool”. web.archive.org. 6. 9. 2005. Архивирано из оригинала 06. 09. 2005. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  18. ^ V. V.Romanovsky, "Water level variations and water balance of Lake Issyk-Kul", in Jean Klerkx, Beishen Imanackunov (2002), p.52
  19. ^ Sapozhnikov, D. G.; A. I. Tsvetkov (1959). "[Precipitation of hydrous calcium carbonate on the bottom of Lake Issyk-Kul]". Doklady Akademii Nauk SSSR. 24: 131–133.
  20. ^ „LakeNet - Lakes”. www.worldlakes.org. Приступљено 24. 8. 2020. 
  21. ^ Miho Museum News (Shiga, Japan) Volume 23 (март 2009). „Eurasian winds toward Silla”. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. 
  22. ^ Gan, Fuxi (2009). Ancient Glass Research Along the Silk Road. Shanghai Institute of Optics and Fine Mechanics, Chinese Academy of Sciences (Ancient Glass Research along the Silk Road, World Scientific изд.). стр. 41. ISBN 978-981-283-356-3. Архивирано из оригинала 27. 2. 2018. г. 
  23. ^ Elisseeff, Vadime (2001). The Silk Roads: Highways of Culture and Commerce. UNESCO Publishing / Berghahn Books. ISBN 978-92-3-103652-1. 
  24. ^ „Going to Extremes: The Silk Route”. hattrickinternational.co.uk. Приступљено 24. 8. 2020. 
  25. ^ „Advanced Russian civilization found-Health/Science-The Times of India”. web.archive.org. 31. 12. 2007. Архивирано из оригинала 31. 12. 2007. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  26. ^ а б „Sputnik News - World News, Breaking News & Top Stories”. sputniknews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  27. ^ „India to develop state of the art torpedo testing centre in Kyrgyzstan”. The Economic Times. Приступљено 24. 8. 2020. 

Литература

Спољашње везе

Исик Кул на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исик_Кул&oldid=25986386”