Киргиски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
киргиски језик
Кыргыз тилиقىرعىز تىلى
Државе Застава Киргистана Киргистан
Кина Народна Република Кина
Застава Русије Русија
Застава Таџикистана Таџикистан
Застава Узбекистана Узбекистан
Застава Казахстана Казахстан
Број говорника 5.1 милиона
Ранг 140.
Породица алтајски[1] (спорно)
Писмо ћирилица
Статус
Службени Застава Киргистана Киргистан
Регулише нико
Језички кодови
ИСО 639-1 ky
ИСО 639-2 kirнема
ИСО 639-3

Киргиски језик је званични језик Киргистана. Осим Киргистана, користи се у околним земљама, које су раније биле у саставу СССР, и Кини.

Киргиским језиком говори око 5.1 милиона људи, који већим делом живе у Киргизији и који су етнички Киргизи. До 1928. године, писмо које се користило у киргиском језику у СССР било је арапско, затим до 1940. латиница, а од тада модификована ћирилица. Киргизи у Кини и данас користе арапско писмо.

Историја[уреди]

Киргиски језик има доста сличности са горњеалтајским језицима, и вероватно је по пореклу источнотуркијски језик. По својој савременој лексици ближи је кипчакским језицима, у које се по потреби понекад сврстава (у склопу киргизо-кипчакске подгрупе).

Писани извори средњеазијских монголских владара се први пут јављају у XIV веку. Њихов језик је био чагатајски (староузбечки), а из локалних дијалеката се касније развија киргиски језик. Из овог периода постоји велики број народних текстова који се још увек обрађује.

Од XVII до XVIII века, када су Киргизи живели унутар Џунаргског каната, завршава се процес формирања националне свести у Киргиза. Тада настаје и епска песма Манас, а киргиски језик је под великим утицајем западно-монголских односно ојратских језика.

До XIX века Киргизи живе у пределима Кокандског каната, користећи се позним чагајтским језиком са локалним особеностима.

У другој половини XIX века Киргизи улазе у састав Руске Империје, а њихов језик је под снажним утицајем руског.

По мишљењу неких филолога, у данашње време киргиски језик пролази кроз активни период формирања језичких норми као и ослобађања од руског утицаја.

Писмо[уреди]

Киргиска ћирилица, усвојена 1940. садржи 36 слова. Слова ф, ц, в, ъ, ь се користе само у речима руског проекла.

Однос између ћирилице и арапске верзије која се користи у Кини.

Ћирилица Имена на киргиском Арапско писмо Транслитерација Латиница
(1928—1940)
МФА
А а а ا A a A a /ɑ/
Б б бе ب B b B в /b/, [w], [v]
В в ве ۋ V v V v /v/
Г г ге گ
ع*
G g G g, Ƣ ƣ /ɡ/ [ʁ]
Д д де د D d D d /d/
Е е e ه E e E e /je/, /e/
Ё ё ё يو Yo yo Yo yo /jo/
Ж ж же ج J j Ç ç (Ƶ ƶ 1938-1940) /dʒ/
З з зе ز Z z Z z /z/
И и и ى İ i I i /i/
Й й ий ي Y y J j /j/
К к ка ك
ق*
K k K k, Q q /k/, [q], [χ]
Л л эл ل L l L l /l/
М м эм م M m M m /m/
Н н эн ن N n N n /n/
Ң ң ың ڭ Ñ ñ Ŋ ŋ /ŋ/
О о о و O o O o /o/
Ө ө ө ۅ Ö ö Ɵ ɵ /ø/
П п пе پ P p P p /p/
Р р эр ر R r R r /r/
С с эс س S s S s /s/
Т т те ت T t T t /t/
У у у ۇ U u U u /u/
Ү ү ү ۉ Ü ü Y y /y/
Ф ф эф ف F f F f /f/
Х х ха ح H h X x (H h 1928-1938) /χ/ (=/k/)
Ц ц це تس C c Ts ts /ʦ/
Ч ч че چ Ç ç C c /tʃ/
Ш ш ша ش Ş ş Ş ş /ʃ/
Щ щ ща - Şç şç Şc şc /ʃtʃ/, /ʃː/
Ъ ъ ажыратуу белгиси - - - -
Ы ы ы ى İ i Ь ь /ɯ/
Ь ь ичкертүү белгиси - - - -
Э э э ه É é E e /e/
Ю ю ю يۋ Yu yu Yu yu /ju/, /jy/
Я я я يا Ya ya Ya ya /ja/, /jɑ/
  • К + а, о, у, ы ك => ق
  • Г + а, о, у, ы گ => ع

Граматика[уреди]

Падежи
Падеж Основа Могући облици "чамац" "ваздух" "корпа" "рука" "глава" "со" "око"
Номинатив кеме аба челек кол баш туз көз
Гентитив -НИн -нын, -нин, -дын, -дин, -тын, -тин, -нун, -нүн, -дун, -дүн, -тун, -түн кеменин абанын челектин колдун баштын туздун көздүн
Датив -ГА -га, -ка, -ге, -ке, -го, -ко, -гө, -кө кемеге абага челекке колго башка тузга көзгө
Акузатив -НИ -ны, -ни, -ды, -ди, -ты, -ти, -ну, -нү, -ду, -дү, -ту, -тү кемени абаны челекти колду башты тузду көздү
Локатив -ДА -да, -де, -та, -те, -до, -дө, -то, -тө кемеде абада челекте колдо башта тузда көздө
Аблатив -ДАн -дан, -ден, -тан, -тен, -дон, -дөн, -тон, -төн кемеден абадан челектен колдон баштан туздан көздөн
Заменице
Личне заменице
Једнина Множина
киргиски српски киргиски српски
Мен Ја Биз (Biz) Ми
Сен Ти (једн. неформално) Силер Ви (мн. неформално)
Сиз Ти (једн. формално) Сиздер Ви (мн. формално)
Ал Он/Она/Оно Алар Они


Деклинација заменица (подебљани су изузеци)
Једнина Множина
1. 2. неф 2. фор 3. 1. 2. неф 2. фор 3.
Ном мен сен сиз ал биз силер сиздер алар
Ак мени сени сизди аны бизди силерди сиздерди аларды
Ген менин сенин сиздин анын биздин силердин сиздердин алардын
Дат мага сага сизге ага бизге силерге сиздерге аларга
Лок менде сенде сизде анда бизде силерде сиздерде аларда
Абл менден сенден сизден андан бизден силерден сиздерден алардан

Пример[уреди]

Члан 1. Универзалне декларације о људским правима и српски превод:

Ћирилица Арапско писмо Транслитерација Српски
Бардык адамдар өз беделинде жана укуктарында эркин жана тең укуктуу болуп жаралат. Алардын аң-сезими менен абийири бар жана бири-бирине бир туугандык мамиле кылууга тийиш. باردىق ادامدار ۅز بەدەلىندە جانا ۇقۇقتارىندا ەركىن جانا تەڭ ۇقۇقتۇۇ بولۇپ جارالات.۔ الاردىن اڭ-سەزىمى مەنەن ابئيىرى بار جانا بئرى-بئرىنە بئر تۇۇعاندىق مامئلە قىلۇۇعا تئيىش. Bardık adamdar öz bedelinde jana ukuktarında érkin jana teñ ukuktuu bolup jaralat. Alardın añ-sezimi menen abiyiri bar jana biri-birine bir tuugandık mamile kıluuga tiyiş. Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и треба да једно према другоме поступају у духу братства.

Извори[уреди]

  1. ^ [1] Етнолог

Спољашње везе[уреди]