Киргистан

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.


Застава	Грб

крилатица: нема

Химна
Химна Киргистана

Главни град

Бишкек

Службени језик киргиски, руски

- Председник Алмазбек Атамбајев

- Премијер Жанторо Сатибалдијев

Независност: 31. децембар 1991. од СССР

Површина

- Укупно 199.900 km² (86)

- Вода (%) 3,6

Становништво

- 2008. 5.356.869 (111)

- Густина 26/km²

Валута сом (KGS)

Временска зона UTC +6 (KGT)

Интернет домен

.kg

Позивни број +996

Киргистан или Киргизија (киргиски Кыргызстан, рус. Кирги́зия, Кыргызста́н), званично Киргиска Република је држава у Средњој Азији. Граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргизије је Бишкек.

Већи део Киргистана заузима планински ланац Тјеншан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 метара). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама.

Око 70% становништва чине Киргизи чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).

Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 1999. БДП по глави становника износио је 2.300 УСД мерено по ППП-у.

Након парламентарних избора у фебруару и марту 2005. које су инострани проматрачи оценили незадовољавајућима те бројних протестних акција по моделу украјинске Наранџасте револуције опозиционе снаге из јужног дела земље преузеле су власт, а дотадашњи председник Аскар Акајев напустио је земљу.

Географија [уреди]

Планински венац Тјеншан у Киргистану.

Киргистан је континентална држава у средњој Азији. Граничи се са Казахстаном, Кином, Таџикистаном и Узбекистаном. Око 80% површине државе чине планине високе преко 1500 метара, а скоро половина њих је висока преко 3000 метара. Планински венац Тјеншан заузима преко 80% територије државе, док остали део државе чине долине и котлине.

Језеро Исик Кул у североисточном Тјеншану је највеће језеро у Киргистану и друго највеће планинско језеро на свету после Титикаке. Највећи врх државе налази се у венцу Какшал-Ту, који представља границу са Кином. Врх Жениш чокусу са висином од 7439 m је највиши врх у земљи. Велики снегови који падну током зиме изазивају пролећне поплаве које често изазивају велике штете.

Киргистан има велике резерве руда метала, међу којима су злато и метали ретке земље. Због доминантног планинског терена у држави, мање од 8% земљишта се обрађује, а обрадиво земљиште је сконцентрисано у северним низијама и у џеповима долине Фергана.

Најважнија река у Киргистану је Кара Дарја, која тече кроз Ферганску долину у Узбекистан. Ова река са другом киргинстанком реком Нарином у Узбекистану образују реку Сир Дарју.

Историја [уреди]

Главни град Бишкек

Киргизи су били номадски народ који су живели у простору степа средње Азије од реке Јенисеј преко Алтаја до Бајкалског језера. 840. године су победили државу Ујгура и основали своју властиту државу у простору Алтаја и Тјан Схана. С временом су се селили према југу у простор средње Азије где данас живе. У том простору су живела разна туркијска племена. 1207. су их победили Монголи (наследници Џингис-кана). Киргизи су током века били под великим утицајем Монгола, Кинеза и муслимана те су се мешали с разним народима. У 17. ст. су Киргизи ратовали против монголских Џунгура, а у 18. ст. су признали власт Кинеског царства за време династије Ћинг. У 19. веку је на простору Киргистана настао исламски Канат Коканд унутар којег су Киргизи прихватили ислам. Године 1876. Руси су окупирали Канат Коканд и тада су Киргизи постали део Руског царства. Многи Киргизи су иселили у данашњи Авганистан.

1918. на власт долазе комунисти након великих борби између комуниста и њихових противника који су имали значајан утицај у средњој Азији. Киргистан постаје део Совјетског савеза. 1924. је основано Кара-Киргиско аутономно подручје, а 1926. Киргиска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у склопу Руске Совјетске Социјалистичке Републике. 1936. је проглашена Киргиска Совјетска Социјалистичка Република која је била посебна република унутар СССР-а и није била део Русије. Под совјетском влашћу је дошло до драматичних промена у киргиском друштву. Забрањује се номадизам и оснивају нови градови и села у које се насељавају Киргизи. Оснива се индустрија и модернизира пољопривреда и сточарство. Развија се култура и књижевност те се стандардизује киргиски језик који је 1928. прихватио латиницу (дотад се писало арапским писмом), а 1941. ћирилицу.

1990. долази до тензија између Киргистана и Узбекистана унутар СССР-а око подручја града Ош где живи већина Узбека. Дошло је до борби у којима је погинуло 300 особа. 1990. слаби моћ комуниста, а јача Киргиски демократски покрет чији представници улазе у парламент. У августу 1990. је изабран нови председник Аскар Акајев. 1991. је главни град Фрунзе преименован у Бишкек. Након распада СССР-а Киргистан је 31. августа 1991. прогласио независност. Акајев је победио на првим демократским изборима. У држави слаби привреда и јача сиромаштво. То доводи до незадовољства председником који је оптужен за изборну превару и свргнут 4. априла 2005. у тзв. Револуцији лала. На власт је дошао вођа опозиције Курманбек Бакијев.

И Бакијев је збачен након немира до којих је дошло 3. априла 2010. због поскупљења енергената, а која завршава бекством и оставком дотадашњег предсједника Курманбека Бакијева.