Контрола рађања — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 59 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q122224 (translate me)
Нова страница: {{Друге примене}} {{pp-померити-неодређ|мало=да}} {{Интервенције у инбоксу | назив = Контрола…
Ред 1: Ред 1:
{{Друге примене}}
{{раздвајање}}
{{pp-померити-неодређ|мало=да}}
'''Контрола рађања''' је ограничавање или превенција репродукције на различите начине. Мере за контролу рађања укључују едукацију, промоцију и лак приступ контрацептивним средствима. Данас се контрола рађања најчешће реализује државним плановима који укључују стимулацију планирања [[породица|породице]] и различите кампање и мере.


{{Интервенције у инбоксу
'''Контрацепција''' је свака легална акција, медицинска [[процедура]] или [[средство]] којим се превенира трудноћа.<ref>{{РСР}}</ref>
| назив = Контрола зачећа
| сликаe = Отворена орална контрола зачећа.jpg
| alt = Паковање пилула за контролу зачећа
| caption = Паковање [[контрацептивних пилула]]
| ICD10 =
| ICD9 =
| ICD9unlinked =
| MeshID = D003267
| LOINC =
| other_codes =
| MedlinePlus =
| eMedicine = }}


'''Контрола зачећа''', позната и као '''контрацепција''' и '''контрола плодности''', су методе или средства за спречавање [[трудноће]].<ref>{{навод са вебсајта|наслов=Дефиниција контроле рађања|url=http://www.medterms.com/script/main/art.asp?articlekey=53351|рад=MedicineNet|датум приступа вебсајту=9. август 2012}}</ref> Планирање, набавка и употреба контроле зачећа назива се [планирање породице]].<ref име=OED2012>{{навод из књиге|наслов=Оксфордов речник енглеског језика|година=јун 2012 (online)|издавач=Oxford University Press|url=http://www.oed.com/view/Entry/19395}}</ref><ref име=WHO-здравље-тема>{{навод са вебсајта|последњи=World Health Organization (WHO)|наслов=Планирање породице |url=http://www.who.int/topics/family_planning/en/|рад=На тему здравља|издавач=World Health Organization (WHO)}}</ref> [[Сигуран секс]], као што је коришћење мушких или [[женских кондом]]а,може да помогне да се спречи [[болест преносива сексом|инфекције преносиве сексом]].<ref име="pmid22423463">{{навод из стручног часописа |последњи1 = Taliaferro | први1 = L. A. |последњи2 = Sieving | први2 = R. |последњи3 = Brady | први3 = S. S. |последњи4 = Bearinger | први4 = L. H. |наслов = Имамо доказе који ће помоћи да се унапреди сексуално и репродуктивно здравље младих—имамо ли вољу? |стручни часопис = Adolescent medicine: state of the art reviews |свеска = 22 |издање = 3 |странице = 521–543, xii |година = 2011 |pmid = 22423463}}</ref><ref име="pmid22341164">{{навод из стручног часописа |последњи1 = Chin | први1 = H. B. |последњи2 = Sipe | први2 = T. A. |последњи3 = Elder | први3 = R. |последњиt4 = Mercer |први4 = S. L. |последњи5 = Chattopadhyay | први5 = S. K. |последњиt6 = Jacob | први6 = V. |последњи7 = Wethington | први7 = H. R. |последњи8 = Kirby | први8 = D. |последњи9 = Elliston | први9 = D. B. |doi = 10.1016/j.amepre.2011.11.006 |наслов = Ефикасност групе која се базира на свесности од ризика-едукација о смањивању интервенција потребних за апстиненцију у циљу превенције или смањивања ризика од младалачке трудноће, сиде и инфекција које се преносе сексом |стручни часопис = American Journal of Preventive Medicine |свеска = 42 |издање = 3 |странице = 272–294 |године= 2012 |pmid = 22341164|pmc = |url = http://www.ajpmonline.org/article/S0749-3797(11)00906-8/abstract}}</ref> Методе контроле зачећа се користе још од античког доба, али су ефикасне и сигурне методе постале доступне тек у 20. веку.<ref име=Hopkins2010>{{навод из књиге|последњи=Hurt|први=K. Joseph, ''и остали.''(eds.)|наслов=Џонс Хопкинсов приручник за гинекологију и оbstetrics.|издавач=Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins|место=Philadelphia|isbn=978-1-60547-433-5|страницe=232|url=http://books.google.ca/books?id=4Sg5sXyiBvkC&pg=PR232|издање=4|коаутори=Department of Gynecology and Obstetrics, The Johns Hopkins University School of Medicine, Baltimore, Maryland|датум=2012-03-28}}</ref> У неким културама свесно се ограничава приступ контроли зачећа зато што се код њих сматра да је то морално и политички непожељно.<ref име=Hopkins2010/>
==Види још==
* [[Mifepriston|-{RU-486}-]]


<!--Методе -->
== Извори ==
Најефикасније методе контроле зачећа су [[стерилизација (медицина)|стерилизација]] путем [[вазектомије]] код мушкараца и [[подвезивање јајовода]] код жена, [[интраутерине направе]] (IUDs) и [[контрацептивни имплант|уградиви контрацептиви]].<!-- <ref име=WHO_FP2011/> -->Поред овога, ту је и велики број [[хормоналних контрацептива]] укључујући [[комбинована орална контрацептивна пилула|оралне пилуле]], [[контрацептивни фластер|фластере]], [[вагиналне прстен]]ове, и [[ињекциони контрацептиви|ињекције]].<!-- <ref име=WHO_FP2011/> --> У мање ефикасне методе спадају [[контрцептивне препреке|препреке]] као што су [[кондом]]и, [[дијафрагма (контрацепција) |дијафрагме]] и [[контрацептивни сунђер]] и [[метода плодних дана]].<!-- <ref име=WHO_FP2011/> --> Најмање ефикасне методе су [[спермицид]]и и [[метода прекида|прекидање]], када мушкарац прекида однос пре ејакулације.<!-- <ref име=WHO_FP2011/> --> Стерилизација, иако је веома ефикасна, обично није реверзибилна; све остале методе су реверзибилне, већина готово одмах по њиховом престанку.<ref име=WHO_FP2011/> [[Хитном контролом зачећа]] може се спречити трудноћа у року од неколико дана од незаштићеног секс. Неки [[сексуалну апстиненцију]] сматрају једним од начина контроле зачећа, али [[сексуално образовање-искључиво апстиненција]] може да доведе до повећања броја трудноће код тинејџерки ако не постоји едукација о контрацепцији.<ref име="pmid12065267">{{навод из стручног часописа |аутор=DiCenso A, Guyatt G, Willan A, Griffith L|наслов=Интервенције које се предузимају ради смањивања нежељене трудноће међу адолесценткињама: систематски преглед насумичних контролних експеримената |стручни часопис=BMJ|свеска=324 |издање=7351|странице=1426 |година=2002 |месец=јун |pmid=12065267 |pmc=115855 |doi= |url=}}</ref><ref име="pmid18923389">{{навод из стручног часописа|последњи1 = Duffy | први1 = K. |последњи2 = Lynch | први2 = D. A. |последњи3 = Santinelli | први3 = J. |doi = 10.1038/clpt.2008.188 |наслов= Подршка владе едукацији младих о апстиненцији само пре брака |стручни часопис = Clinical Pharmacology &#38; Therapeutics |свеска = 84 |издање = 6 |странице = 746–748|године = 2008|pmid = 18923389 |pmc = |url = http://www.nature.com/clpt/journal/v84/n6/full/clpt2008188a.html}}</ref>
{{reflist}}


<!—Специјалне популације -->
== Спољашње везе ==
Код [[тинејџерских трудноћа|тинејџерки]], већа је вероватноћа да се трудноће лоше заврше.<!-- <ref име="pmid22764559"/> --> Свеобухватна [[сексуална едукација]] и приступ контроли зачећа смањују стопу нежељених трудноћа у овој старосној групи.<ref име="pmid22764559">{{Навод из стручног часописа|последњи1 = Black | први1 = A. Y. |последњи2 = Fleming | први2 = N. A. |последњи3 = Rome | први3 = E. S. |наслов = Трудноћа код адолесценткиња|стручни часопис = Adolescent medicine: state of the art reviews |свеска = 23 |издање = 1 |странице = 123–138, xi |година = 2012 |pmid = 22764559}}</ref><ref име="pmid22764557">{{навод из стручног часописа |последњи1 = Rowan први1 = S. P. |последњи2 = Someshwar | први2 = J. |last3 = Murray | први3 = P. |наслов = Контрацепција као примарна брига|стручни часопис = Adolescent medicine: state of the art reviews |свеска = 23 |издање= 1 |странице = 95–110, x–xi|година = 2012 |pmid = 22764557}}</ref> Иако млади људи могу користити све видове контроле зачећа,<ref име=WHO_FP2011p260/> [[реверзибилна контрола зачећа дугорочног деловања]] као што су импланти, интраутерине направе или вагинални прстенови, представља најбољи начин за смањење стопе настанка тинејџерских трудноћа.<ref име="pmid22764557"/> По порођају, жена која не доји дете, може поново остати у другом стању већ после само четири до шест недеља.<!-- <ref име=WHO_FP2011p260/>--> Неке методе контроле зачећа могу да се примењују одмах по порођају, док друге захтевају паузу од најмање шест месеци..<!-- <ref име=WHO_FP2011p260/>--> Код дојиља је кориснији синтетички прогестерон, него комбиноване контрацептивне пилуле. <!-- <ref име=WHO_FP2011p260/>--> Код жена које су дошле у [[менопаузу] препоручује се да се контрола зачећа настави још годину дана после последње менструације.<ref име=WHO_FP2011p260>{{навод из књиге|први=World Health Organization Department of Reproductive Health and Research|наслов=Планирање породице : глобални приручник за провајдере: упутства која се заснивају на доказима који су резултат сарадње стручњака из целог света.|година=2011|странице=260-300|издавач=WHO and Center for Communication Programs|место=Geneva, Switzerland|isbn=978-0-9788563-7-3|url=http://www.fphandbook.org/sites/default/files/hb_english_2012.pdf|edition=Rev. and Updated ed.}}</ref>
{{Commonscat|Contraception}}
* [http://www.jazas.org.yu/pages/article.php?id=974 Омладина ЈАЗАС-а о контрацепцији]
* [http://www.contraception.net -{Contraception.net}-]


<!—Преваленца и ефекти -->
Око 222&nbsp;милиона жена у земљама у развоју,које желе да избегну трудноћу,не користе модерне методе контроле зачећа.<ref име="Guttmacher2012">{{навод са вебсајта|наслов=Цена и корист контрацептивних услуга: Процене за 2012|url=http://www.guttmacher.org/pubs/AIU-2012-estimates.pdf|рад=United Nations Population Fund|странице=1|format=pdf|датум=јун 2012}}</ref><ref име="pmid22784540">{{навод из стручног часописа |lпоследњи1 = Carr |први1 = B. |последњи2 = Gates | први2 = M. F. |последњи3 = Mitchell | први3 = A. |последњи4 = Shah |првиt4 = R.|наслов = Дати женама моћ да планирају своју породицу |doi = 10.1016/S0140-6736(12)60905-2 |стручни часопис = The Lancet |свеска = 380 |издање = 9837 |странице = 80–82 |година = 2012 |pmid = 22784540 |pmc = |url =http://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(12)60905-2/fulltext}}</ref> Контрола зачећа која се примењује у [[Земља у развоју|земљама у развоју]] је смањила [[смртност породиља]] за 40% (око 270.000 спречених смртних случајева у 2008.години) а могла би да спречи 70% када би се задовољили сви захтеви за контролу зачећа.<ref име="pmid22784533">{{навод из стручног часописа|последњи=Cleland|први=J|коаутори=Conde-Agudelo, A; Peterson, H; Ross, J; Tsui, A|наслов=Контрацепција и здравље.|стручни часопис=Lancet|датум=2012 Jul 14|свеска=380|издање=9837|странице=149-56|pmid=22784533}}</ref><ref име="pmid22784531">{{навод из стручног часописа|последњи1 = Ahmed | први1 = S. |последњи2 = Li | први2 = Q. |последњи3 = Liu | први3 = L. |последњи4 = Tsui |први4 = A. O.|наслов = Смртност породиља спречена применом контрацепције: Резултати анализе из 172 земље |doi = 10.1016/S0140-6736(12)60478-4 |стручни часопис= The Lancet|свеска = 380 |издање = 9837 |странице = 111–125|година = 2012 |pmid = 22784531 |pmc = |url =http://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(12)60478-4/fulltext}}</ref> Ако се време између две трудноће продужи, контрола зачећа може да побољша квалитет порађаја као и преживљавање новорођенчади.<ref име="pmid22784533"/> У земљама у развоју, са већим приступом контроли зачећа, све се побољшава: зарада жена, имовина, [[индекс телесне масе|тежина]], школовање њихове деце и здравље.<ref име="pmid22784535">{{навод из стручног часописа |последњи1 = Canning | први1 = D. |последњи2 = Schultz | први2 = T. P. |doi = 10.1016/S0140-6736(12)60827-7 |наслов = Утицај економије на репродуктивно здравље и планирање породице |стручни часопис = The Lancet |свеска = 380 |издање = 9837 |странице = 165–171 |година = 2012 |pmid = 22784535 |pmc = |url =http://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(12)60827-7/fulltext}}</ref> Контрола зачећа увећава [[привредни раст]] зато што, при мањем броју малолетне деце, више жена је [[радна снага] и мања је потрошња дефицитарних средстава.<ref име="pmid22784535" /><ref име="pmid22784542">{{навод из стручног часописа |последњи1 = Van Braeckel | први1 = D. |последњи2 = Temmerman | први2 = M.|последњи3 = Roelens | први3 = K. |последњи4 = Degomme | први4 = O. |наслов = Успорени раст популације доводи до бољег живота и развитка |doi = 10.1016/S0140-6736(12)60902-7 |стручни часопис = The Lancet |свеска = 380|издање = 9837 |странице = 84–85 |year = 2012 |pmid = 22784542 |pmc = |url =http://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(12)60902-7/fulltext}}</ref>
{{TOC limit|3}}


==Методе==
[[Категорија:Сексуалност]]
{{види такође|поређење метода контроле рађања}}
[[Категорија:Демографија]]
{| class="wikitable" style = "float: right; margin-left:15px; text-align:center"
[[Категорија:Контрола рађања]]
|+Изгледи за останак у другом стању током прве године коришћења:<ref име=Hopkins2010/><ref име=CDC2013>{{навод из стручног часописа|последњи=Division of Reproductive Health, National Center for Chronic Disease Prevention and Health|првви=Promotion|наслов=Одабране препоруке из праксе коришћења контрацептивних метода у 2013. у САД-у: прилагођено из одабраних препорука светске здравствене организације за примену контрацептивних метода, 2.издање. |стручни часопис=MMWR. Recommendations and reports : Morbidity and mortality weekly report. Recommendations and reports / Centers for Disease Control|датум=21.јун 2013 |свеска=62|издање=RR-05|странице=1-60|pmid=23784109|url=http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/rr6205a1.htm?s_cid=rr6205a1_w}}</ref>
[[Категорија:Медицинска технологија]]
! Метода!! Уобичајено коришћење !! Савршено коришћење
|-
| Без контроле рађања || 85% || 85%
|-
| Комбинована пилула || 8% || 0.3%
|-
| Пилула само синтетског прогестерона 3% || 1.1%
|-
| Стерилизација (код жена) || 0.5%|| 0.5%
|-
| Стерилизација (код мушкараца) || 0.15% || 0.10%
|-
| Кондом (код жена) || 21% ||5%
|-
| Кондом (код мушкараца) || 18% || 2%
|-
| Бакарна интраутерина направа || 0.8% || 0.6%
|-
| Хормонска интраутерина направа |0.2% || 0.2%
|-
| Фластер|| 8% || 0.3%
|-
| Вагинални прстен || 9% || 0.3%
|-
| Депо Провера || 3-6% || 0.2%
|-
| Имплант || 0.05% || 0.05%
|-
|Дијафрагма и спермицид || 12% || 6%
|-
| Прекид односа || 27% || 4%
|-
| Стандардни метод плодних дана || ~12-25% || ~1-9%
|-
| Метод- аменореа у лактацији || 0-7.5%<ref име=Vander2003>{{навод из стручног часописа|последњи=Van der Wijden|први=C|коаутори=Kleijnen, J; Van den Berk, T|наслов=Аменореа у лактаљцији за планирање породице.|стручни часопис=Cochrane database of systematic reviews (Online)|датум=2003|издање=4|странице=CD001329|pmid=14583931}}</ref> || <2%<ref име=Blenning2005/>
|}
У методе контроле рађања спадају [[методе препреке]], [[хормонална контрола зачећа]], [[интраутерине направе]] (интраутерине направе), стерилизација и бихевиоралне методе. Оне се користе пре или у току полног односа док је [[хитна контрола зачећа]] ефикасна само у року од неколико дана од полног односа. Ефикасност се углавном изражава у проценту броја жена које затрудне током прве године коришћења дате методе,<ref>{{навод из књиге|последњи=Brown|први=Gordon Edlin, Eric Golanty, Kelli McCormack|наслов=Шта је најбитније за здравље и добростање |година=2000|издавач=Jones and Bartlett|место=Sudbury, Mass.|isbn=9780763709099|page=161|url=http://books.google.ca/books?id=_0H4iyS_DFwC&pg=PA162|edition=2nd ed.}}</ref> а понекад у виду животне стопе нуспеха код метода високе ефикасности као што је [[подвезивање јајовода]].<ref име=Dew2012>{{навод из књиге|последњи=Edmonds|први=уредник D. Keith|наслов=Дјухерстов уџбеник акушерства и гинекологије|издавач=Wiley-Blackwell|година=2012|место=Chichester, West Sussex|isbn=9780470654576|page=508|url=http://books.google.ca/books?id=HfakBRceodcC&pg=PA508| едиција=8. ед.}}</ref>



Најефикасније методе су оне са дуготрајним дејством, које не захтевају непрекидне посете лекару.<ref name=Will2012/> Хируршка стерилизација, хормонски импланти и интраутерини улошци, током прве године примене имају стопе неуспеха мање од 1%.<ref name=Will2012/> Уколико се стриктно примењују, код хормонских контрацептивних пилула, фластера или прстенова, као и код методе лактационе аменореје (ЛАМ), стопе неуспеха током прве године (или код ЛАМ-а током првих 6 месеци) такође могу бити мање од 1%.<ref name=Will2012/> Код типичне примене, стопе неуспеха током прве године су знатно веће, у интервалу од 3-9%, као последица неправилне примене.<ref name=Will2012/> Остале методе, попут плодних и неплодних дана, кондома, дијафрагме и спермицида, имају веће стопе неуспеха у првој години чак и онда када се користе беспрекорно.<ref name=Will2012/>

Мада све методе контроле зачећа имају неке потенцијалне нежељене ефекте, њихов ризик је мањи него у случају [[трудноће]].<ref name=Will2012>{{cite book|last=Hoffman|first=Barbara|title=Williams gynecology|year=2012|publisher=McGraw-Hill Medical|location=New York|isbn=978-0071716727|page=Chapter 5|edition=2nd ed.}}</ref> По престанку примене или уклањању, многе методе контроле зачећа, укључујући оралне контрацептиве, интраутерине улошке, импланте и ињекције, стопа трудноће током следеће године иста је као код оних који нису користили контролу зачећа.<ref>{{cite journal|last=Mansour|first=D|coauthors=Gemzell-Danielsson, K; Inki, P; Jensen, JT|title=Fertility after discontinuation of contraception: a comprehensive review of the literature|journal=Contraception|date=2011 Nov|volume=84|issue=5|pages=465–77|pmid=22018120|doi=10.1016/j.contraception.2011.04.002|ref=harv}}</ref>

Код особа које имају неке специфичне здравствене проблеме, при примени одређених форми контроле зачећа потребна су даља испитивања.<ref name=WHO2009_10/> Код жена које су иначе здраве, многе методе контроле зачећа не би требало да изискују [[лекарски преглед]], укључујући пилуле за контролу зачећа, ињекциону или имплантациону контролу зачећа, као и кондоме.<ref>{{cite book|last=Department of Reproductive Health and Research, Family and Community|title=Selected practice recommendations for contraceptive use.|year=2004|publisher=World Health Organization|location=Geneva|isbn=9241562846|page=Chapter 31|url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2004/9241562846.pdf|edition=2 ed.}}</ref> Нарочито, када су у питању [[карлични преглед]], [[преглед дојки]] или анализа крви пре почетка коришћења пилула за контролу зачећа, изгледа да немају утицаја на резултате, па стога они нису потребни.<ref>{{cite journal|last=Tepper|first=NK|coauthors=Curtis, KM; Steenland, MW; Marchbanks, PA|title=Physical examination prior to initiating hormonal contraception: a systematic review.|journal=Contraception|date=2013 May|volume=87|issue=5|pages=650-4|pmid=23121820}}</ref><ref name=WHO_FP2011p10/> [[Светска здравствена организација]] је 2009. године објавила детаљну листу критеријума медицинске квалификације за сваки тип контроле зачећа.<ref name=WHO2009_10>{{cite book|last=Organization|first=World Health|title=Medical eligibility criteria for contraceptive use|year=2009|publisher=Reproductive Health and Research, World Health Organization|location=Geneva|isbn=9789241563888|page=1-10|url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2010/9789241563888_eng.pdf|edition=4th ed.}}</ref>

===Хормонска===
[[Хормонски контрацептив]]и делују тако што инхибирају [[овулацију]] и [[људско зачеће|оплођење]].<ref name="Nelson 2011">{{cite book|last1=Nelson|first1=Anita L.|last2=Cwiak|first2=Carrie|year=2011|chapter=Combined oral contraceptives (COCs)|editor1-last=Hatcher|editor1-first=Robert A.|editor2-last=Trussell|editor2-first=James|editor3-last=Nelson|editor3-first=Anita L.|editor4-last=Cates|editor4-first=Willard Jr.|editor5-last=Kowal|editor5-first=Deborah|editor6-last=Policar|editor6-first=Michael S. (eds.)|title=Contraceptive technology|edition=20th revised|location=New York|publisher=Ardent Media|pages=249–341|isbn=978-1-59708-004-0|issn=0091-9721|oclc=781956734}}</ref> Они су доступни у неколико различитих облика међу којима су [[орални контрацептиви|оралне пилуле]], импланти [[субдермални|испод коже]], [[ињекциони контрацептиви|ињекције]], [[контрацептивни фластер|фластери]], [[хормонски интраутерини улошци) |интраутерине направе]] и [[вагинални прстен]]. Тренутно су доступни само за жене. Постоје два начина оралне контроле зачећа, [[комбинована орална контрацептивна пилула]] и [[пилула само са прогестогеном]].<ref name="Ammer 2009a">{{cite book|last=Ammer|first=Christine|year=2009|chapter=oral contraceptive|title=The encyclopedia of women's health|edition=6th|location=New York|publisher=Facts On File|isbn=978-0-8160-7407-5|pages=312–315|chapterurl=http://books.google.com/books?id=_MRDimrELCIC&pg=PA312&vq=oral+contraceptive}}</ref> Ако се узимају током трудноће, оне нити повећавају ризик од [[побачај]]а нити узрокују [[дефекте при рођењу]].<ref name=WHO_FP2011p10/>

<!--Комбиновани -->
Комбиновани хормонски контрацептиви су повезани са незнатно повећаним ризиком од појаве [[венска тромбоза|венских]] и [[артеријска тромбоза|артеријских крвних угрушака ]]; међутим, ризик је мањи од оног повезаног са трудноћом.<ref name=Review2011>{{cite journal|last=Brito|first=MB|coauthors=Nobre, F, Vieira, CS|title=Hormonal contraception and cardiovascular system|journal=Arquivos brasileiros de cardiologia|date=2011 Apr|volume=96|issue=4|pages=e81–9|pmid=21359483|doi=10.1590/S0066-782X2011005000022|ref=harv}}</ref> Због постојања овог ризика, они се не препоручују женама старијим од 35&nbsp;година које су пушачи.<ref>{{cite journal|last=Kurver|first=MJ|coauthors=van der Wijden, CL; Burgers, J|title=[Summary of the Dutch College of General Practitioners' practice guideline 'Contraception'].|journal=Nederlands tijdschrift voor geneeskunde|date=2012|volume=156|issue=41|pages=A5083|language=Ducth|pmid=23062257}}</ref> Њихов утицај на сексуалну жељу варира, при чему се повећава или смањује код неких особа, али код већине нема никаквог утицаја.<ref>{{cite journal|last=Burrows|first=LJ|coauthors=Basha, M; Goldstein, AT|title=The effects of hormonal contraceptives on female sexuality: a review.|journal=The journal of sexual medicine|date=2012 Sep|volume=9|issue=9|pages=2213-23|pmid=22788250}}</ref> Комбиновани орални контрацептиви смањују ризик од [[рака јајника]] и [[рака ендометријума]], а не мењају ризик од [[рака дојке]].<ref name=Shulman2011/><ref>{{cite journal|last=Havrilesky|first=LJ|coauthors=Moorman, PG; Lowery, WJ; Gierisch, JM; Coeytaux, RR; Urrutia, RP; Dinan, M; McBroom, AJ; Hasselblad, V; Sanders, GD; Myers, ER|title=Oral Contraceptive Pills as Primary Prevention for Ovarian Cancer: A Systematic Review and Meta-analysis.|journal=Obstetrics and gynecology|date=2013 Jul|volume=122|issue=1|pages=139-147|pmid=23743450}}</ref>Они често смањују менструално крварење и [[дисменореја|болне менструалне грчеве]].<ref name=WHO_FP2011p10>{{cite book|first=World Health Organization Department of Reproductive Health and Research|title=Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration.|year=2011|pages=1-10|publisher=WHO and Center for Communication Programs|location=Geneva, Switzerland|isbn=978-0-9788563-7-3|url=http://www.fphandbook.org/sites/default/files/hb_english_2012.pdf|edition=Rev. and Updated ed.}}</ref> Мање дозе естрогена којих има у вагиналном прстену могу да редукују ризик од осетљивости дојки, [[мучнине]], као и главобољу повезану са производима који садрже веће дозе естрогена.<ref name=Shulman2011>{{cite journal|last=Shulman|first=LP|title=The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: combined estrogen and progestin contraceptives.|journal=American journal of obstetrics and gynecology|date=2011 Oct|volume=205|issue=4 Suppl|pages=S9-13|pmid=21961825}}</ref>

<!--Прогестин -->
[[Пилуле само са прогестином]], ињекције и интраутерини улошци нису повезани са повећаним ризиком од појаве крвних угрушака и могу их користити жене које су раније имале крвне угрушке у венама.<ref name=Review2011/><ref>{{cite journal|last=Mantha|first=S.|coauthors=Karp, R.; Raghavan, V.; Terrin, N.; Bauer, K. A.; Zwicker, J. I.|title=Assessing the risk of venous thromboembolic events in women taking progestin-only contraception: a meta-analysis|journal=BMJ|date=7 August 2012|volume=345|issue=aug07 2|pages=e4944–e4944|doi=10.1136/bmj.e4944|ref=harv|pmid=22872710|pmc=3413580}}</ref> Код оних са историјом крвних угрушака у артеријама, требало би да се користе нехормонски начин контроле зачећа или метода само са прогестином, поред верзије са ињекцијама.<ref name=Review2011/> Пилуле само са прогестином могу да доведу до побољшања менструалних симптома, а могу их користити и жене које доје пошто не утичу на [[лактација|продукцију млека]].<!-- <ref name="pmid21961819"/> --> Код метода само са прогестином може доћи до нередовног крварења, при чему су неке кориснице пријавиле и [[аменореја|изостанак менструације]].<ref name="pmid21961819">{{cite journal|last=Burke|first=AE|title=The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: progestin-only contraceptives.|journal=American journal of obstetrics and gynecology|date=2011 Oct|volume=205|issue=4 Suppl|pages=S14-7|pmid=21961819}}</ref> Прогестини, [[дроспиренон]] и [[десогестрел]] смањују на најмању меру [[андроген]]ска нежељена дејства, али повећавају ризик од појаве крвних угрушака, па из тог разлога нису прва линија.<ref>{{cite journal|last=Rott|first=H|title=Thrombotic risks of oral contraceptives.|journal=Current opinion in obstetrics & gynecology|date=2012 Aug|volume=24|issue=4|pages=235-40|pmid=22729096}}</ref> Постоје неслагања око типичне стопе неуспеха у првој години код примене ињекционог прогестина, [[Дeпo-Провера]], при чему се бројке крећу у распону од мање од 1%<ref>{{cite web |author=[[Food and Drug Administration|FDA]]|year=2005|title=Depo-Provera U.S. Prescribing Information|url=http://www.fda.gov/cder/foi/label/2005/020246s013lbl.pdf|accessdate=2007-06-12|archiveurl =http://web.archive.org/web/20070615203907/http://www.fda.gov/cder/foi/label/2005/020246s013lbl.pdf|archivedate = 2007-06-15}}</ref> до више од 6%.<ref name=Will2012/>

===Баријера===
[[File:Kondom.jpg|thumb|Уролани мушки [[кондом]]]]
[[Баријерни контрацептив]]и су направе којима се покушава спречити [[трудноћа]] на тај начин што физички спречавају да [[сперма]] уђе у [[материцу]].<ref name=Neinstein2008/> Овде спадају мушки [[кондом]]и, [[женски кондом]]и, [[цервикалне капе]], [[Дијафрагма (контрацептивна)|дијафрагме]] и [[контрацептивни сунђер]]и са [[спермицид]]ом.<ref name=Neinstein2008>{{cite book|last=Neinstein|first=Lawrence|title=Adolescent health care : a practical guide|year=2008|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia|isbn=9780781792561|page=624|url=http://books.google.ca/books?id=XIzo5uo3XIQC&pg=PA624|edition=5th ed.}}</ref>

Глобално, кондоми су најуобичајенија метода контроле зачећа.<ref>{{cite book|last=Chaudhuri|title=Practice Of Fertility Control: A Comprehensive Manual|year=2007|publisher=Elsevier India|isbn=9788131211502|page=88|url=http://books.google.ca/books?id=pzanxKlcU74C&pg=PA88|edition=7th}}</ref> [[Мушки кондоми]] се стављају на мушки [[људски пенис|пенис]] у ерекцији и физички блокирају ејакулирану сперму да уђе у тело сексуалног партнера.<ref name=Hamil2012/> Модерни кондоми су најчешће направљени од [[латекс]]а, али има и оних направљених од других материјала као што су [[полиуретан]] или јагњећа црева.<ref name=Hamil2012>{{cite book|last=Hamilton|first=Richard|title=Pharmacology for nursing care|publisher=Elsevier/Saunders|location=St. Louis, Mo.|isbn=9781437735826|page=799|year=2012|url=http://books.google.ca/books?id=_4SwO2dHcAIC&pg=PA799|edition=8th ed.}}</ref> [[Женски кондом]]и су такође доступни, а најчешће су израђени од [[Нитрил гума|нитрила]], латекса или полиуретана.<ref>{{cite book|title=Facts for life|year=2010|publisher=United Nations Children's Fund|location=New York|isbn=9789280644661|page=141|url=http://books.google.ca/books?id=GAFgWda-2NMC&pg=PA141|edition=4th ed.}}</ref> Предност мушких кондома је у томе што нису скупи, једноставни су за употребу и немају много нежељених дејстава.<ref>{{cite book|last=Pray|first=Walter Steven|title=Nonprescription product therapeutics|year=2005|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia|isbn=9780781734981|page=414|url=http://books.google.ca/books?id=XU1sMK1djVAC&pg=PA414|edition=2nd ed.}}</ref> У Јапану око 80% парова који користе контролу зачећа користи кондоме, док у Немачкој овај број износи око 25%,<ref name=Ebe2010>{{cite book|last=Eberhard|first=Nieschlag,|title=Andrology Male Reproductive Health and Dysfunction|year=2010|publisher=Springer-Verlag Berlin Heidelberg|location=[S.l.]|isbn=9783540783558|page=563|url=http://books.google.ca/books?id=mEgckDNkonUC&pg=PA563|edition=3rd ed.}}</ref> а у Сједињеним Државама је 18%.<ref>{{cite book|last=Barbieri|first=Jerome F.|title=Yen and Jaffe's reproductive endocrinology : physiology, pathophysiology, and clinical management|year=2009|publisher=Saunders/Elsevier|location=Philadelphia, PA|isbn=9781416049074|page=873|url=http://books.google.ca/books?id=NudwnhxY8kYC&pg=PA873|edition=6th ed.}}</ref>

Мушки кондоми и дијафрагма са спермицидом имају сличне стопе неуспеха при типичној употреби током прве године, које износе редом 15% и 16%.<ref name=Hopkins2010/> Код беспрекорне употребе ефикаснији су кондоми, са стопом неуспеха у првој години од 2% према стопи неуспеха у првој години од 6% код дијафрагме.<ref name=Hopkins2010/> Кондоми имају и додатну предност у томе што помажу да се спречи ширење неких сексуално преносивих инфекција као што је [[ХИВ/СИДА]].<ref name=WHO_FP2011>{{cite book|first=World Health Organization Department of Reproductive Health and Research|title=Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration.|year=2011|publisher=WHO and Center for Communication Programs|location=Geneva, Switzerland|isbn=978-0-9788563-7-3|url=http://www.fphandbook.org/sites/default/files/hb_english_2012.pdf|edition=Rev. and Updated ed.}}</ref>

Контрацептивни сунђери су комбинација препреке и спермицида.<ref name=Will2012/> Као и дијафрагме, они се убацују вагинално пре сексуалног односа и морају се поставити преко [[цервикс]]а да би били ефикасни.<ref name=Will2012/> Типичне стопе неуспеха током прве године зависе од тога да ли је или не жена претходно рађала, при чему износе 24% код жена које су рађале, а 12% код оних које нису.<ref name=Will2012/> Сунђер се може убацити до 24&nbsp;часа пре сексуалног односа и мора се оставити на месту још најмање шест сати након односа.<ref name=Will2012/> Има извештаја о алергијским реакцијама<ref>{{cite journal|last=Kuyoh|first=MA|coauthors=Toroitich-Ruto, C; Grimes, DA; Schulz, KF; Gallo, MF|title=Sponge versus diaphragm for contraception: a Cochrane review.|journal=Contraception|date=2003 Jan|volume=67|issue=1|pages=15-8|pmid=12521652}}</ref> и тежим нежељеним дејствима, као што је [[синдром токсичног шока]].<ref>{{cite book|last=Organization|first=World Health|title=Medical eligibility criteria for contraceptive use|year=2009|publisher=Reproductive Health and Research, World Health Organization|location=Geneva|isbn=9789241563888|page=88|url=http://books.google.ca/books?id=pouTfH33wF8C&pg=PA88|edition=4th ed.}}</ref>

===Интраутерини улошци===
Актуелни [[интраутерини улошци]] су обично мале направе у облику слова ,'T', које садрже бакар или левоноргестрел, а убацују се у материцу.<ref>{{cite book|last=Chaudhuri|title=Practice Of Fertility Control: A Comprehensive Manual (7Th Edition)|year=2007|publisher=Elsevier India|isbn=9788131211502|page=95|url=http://books.google.ca/books?id=pzanxKlcU74C&pg=PA95}}</ref> Они представљају вид [[дугорочне реверзибилне контроле зачећа]]. Стопе неуспеха у првој години код примене интраутериних направа са бакром износе око 0,8%, док је код интраутериних направа са левоноргестрелом стопа неуспеха 0,2% у првој години.<ref name=Hopkins2010/> Међу различитим врстама контроле зачећа, заједно са имплантима за контролу зачећа, њихова примена доводи до највеће сатисфакције међу корисницима.<ref name=Comm2012>{{cite journal|last=Committee on Adolescent Health Care Long-Acting Reversible Contraception Working Group, The American College of Obstetricians and|first=Gynecologists|title=Committee opinion no. 539: adolescents and long-acting reversible contraception: implants and intrauterine devices.|journal=Obstetrics and gynecology|date=2012 Oct|volume=120|issue=4|pages=983-8|pmid=22996129}}</ref>

Постоје докази који подржавају ефикасност и сигурност примене код адолесцената<ref name=Comm2012/> и оних који нису имали деце.<ref>{{cite journal|last=Black|first=K|coauthors=Lotke, P; Buhling, KJ; Zite, NB; Intrauterine contraception for Nulliparous women: Translating Research into Action (INTRA), group|title=A review of barriers and myths preventing the more widespread use of intrauterine contraception in nulliparous women.|journal=The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception|date=2012 Oct|volume=17|issue=5|pages=340-50|pmid=22834648}}</ref> Примена интраутериних направа не утиче на [[дојење]] и могу се убацити непосредно након порођаја.<ref name=Gabbe2012>{{cite book|last=Gabbe|first=Steven|title=Obstetrics: Normal and Problem Pregnancies|year=2012|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=9781455733958|page=527|url=http://books.google.ca/books?id=x3mJpT2PkEUC&pg=PA527}}</ref> Такође, могу се користити непосредно након [[абортус]]а.<ref>{{cite journal|last=Steenland|first=MW|coauthors=Tepper, NK; Curtis, KM; Kapp, N|title=Intrauterine contraceptive insertion postabortion: a systematic review.|journal=Contraception|date=2011 Nov|volume=84|issue=5|pages=447-64|pmid=22018119}}</ref> Чим се уклоне, чак и после дугорочне употребе, плодност се одмах враћа у нормалу.<ref>{{cite book|last=Hurd|first=[edited by] Tommaso Falcone, William W.|title=Clinical reproductive medicine and surgery|year=2007|publisher=Mosby|location=Philadelphia|isbn=9780323033091|page=409|url=http://books.google.ca/books?id=fOPtaEIKvcIC&pg=PA409}}</ref> Док код примене интраутериних направа од бакра може да дође до повећања менструалног крварења и појаве болнијих грчева,<ref name=Grimes2007>{{Cite journal | author = Grimes, D.A., MD | title = "Intrauterine Devices (IUDs)" In:Hatcher, RA; Nelson, TJ; Guest, F; Kowal, D | journal = Contraceptive Technology 19th ed. | location = New York |publisher = Ardent Media | year = 2007 }}</ref> примена хормонских интраутериних направа може да смањи менструално крварење или потпуно заустави менструацију.<ref name=Gabbe2012/> Остале могуће компликације укључују избацивање (2&ndash;5%), а у ређем броју случајева долази до перфорације материце (мање од 0,7%).<ref name=Gabbe2012/><ref name=Marnach2013>{{cite journal|last=Marnach|first=ML|coauthors=Long, ME; Casey, PM|title=Current issues in contraception.|journal=Mayo Clinic proceedings. Mayo Clinic|date=2013 Mar|volume=88|issue=3|pages=295-9|pmid=23489454}}</ref> Појава грчева се може лечити применом [[НСАИЛ]]-а.<ref name=Marnach2013/>

До 2007. године, примена интраутериних направа је најраспрострањенији облик употребе реверзибилне контроле зачећа, са више од 180&nbsp;милиона корисница широм света.<ref name=Darney2010>{{cite book|last=Darney|first=Leon Speroff, Philip D.|title=A clinical guide for contraception|year=2010|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia, Pa.|isbn=9781608316106|page=242-243|url=http://books.google.ca/books?id=f5XJtYkiJ0YC&pg=PT425|edition=5th ed.}}</ref><ref name=Darroch2013/> Претходни модел интраутериног улошка ([[Далкон штит]]) је био повезан са повећаним ризиком од [[пелвичне инфламаторне болести]]; међутим, код актуелних модела нема утицаја на ризик код особа које немају сексуално преносиве инфекције у време убацивања.<ref name="guttmacher2007">{{cite web|url=http://www.guttmacher.org/pubs/gpr/10/4/gpr100419.html|title= Popularity Disparity: Attitudes About the IUD in Europe and the United States|publisher= Published by[http://www.guttmacher.org/archive/GPR.jsp Guttmacher Policy Review] Published Fall 2007|accessdate=2010-04-27}}</ref>


===Стерилизација===
[[Стерилизација (медицина)|Хируршка стерилизација]] може да се обавља путем [[подвезивања јајовода]] код жена и путем [[вазектомије]] код мушкараца.<ref име=Hopkins2010/> Овде не постоје неки значајни дуготрајни споредни ефекти, а подвезивање јајовода смањује ризик од настанка [[рака јајника]].<ref име=Hopkins2010/> Могућност настанка краткотрајних компликација је 20 пута мања код вазектомије него код подвезивања јајника. <ref име=Hopkins2010/><ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Adams CE, Wald M |наслов=Ризици и компликације код вазектомије |стручни часопис=Urol. Clin. North Am. |свеска=36 |издање=3 |странице=331–6|година=2009 |месец=август |pmid=19643235 |doi=10.1016/j.ucl.2009.05.009 |url=}}</ref> После вазектомије може доћи до отицања мошница као и до болова у њима, што обично пролази после недељу до две дана.<ref>{{навод из књиге |аутор=Hillard, Paula Adams |наслов=Петоминутни акушерски и гинеколошки савети |издавач=Lippincott Williams & Wilkins |место=Hagerstwon, MD |година=2008 |странице=265 |isbn=0-7817-6942-6|url=http://books.google.ca/books?id=fOoFIQOdIhkC&pg=PA265}}</ref> Што се подвезивања јајника тиче, компликације настају у 1 до 2 процента случајева а озбиљне компликације настају углавном као последица [[анестезије]].<ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Hillard, Paula Adams |наслов= Петоминутни акушерски и гинеколошки савети |издавач =Lippincott Williams & Wilkins |место=Hagerstwon, MD |година=2008 странице=549 |isbn=0-7817-6942-6|url=http://books.google.ca/books?id=fOoFIQOdIhkC&pg=PA549}}</ref> Ниједна од ове две методе не штити партнере од сексуално преносивих инфекција .<ref име=Hopkins2010/>

Неке жене се покају због тога што су пристале на стерилизацију: око 5% старијих од 30 , а око 20% млађих од 30 година.<ref име=Hopkins2010/> Мушкарци се ређе кају што су пристали на стерилизацију мање од (<5%) и то они млађи, који имају младу децу или их уопште немају, и нестабилан брак који повећава ризик.<ref>{{навод из књиге|последњи=Hatcher|први=Robert|наслов=Контрацептивна технологија |година=2008|издавач=Ardent Media|место=New York, N.Y.|isbn=9781597080019|страница=390|url=http://books.google.ca/books?id=txh0LpjjhkoC&pg=PA390|издање=19. изд.}}</ref> У једној анкети која је спроведена међу популацијом која има децу, њих 9% је изјавило да, кад би поново били у прилици да добију дете, они се не би на то одлучили.<ref>{{навод из књиге|последњи=Moore|први=David S.|наслов=Основна пракса статистике =2010|издавач=Freeman|место=New York|isbn=9781429224260|странице=25|url=http://books.google.ca/books?id=JOMQKI8zj_EC&pg=PR25|издање=5. изд.}}</ref>

Иако се стерилизација сматра неповратним процесом,<ref име=Deff2011/> могуће је покушати [[одвезивање јајовода]] како би се [[јајоводи]] поново учинили проходним или [[обрнута вазектомија]] како би се сада [[семеноводи]] код мушкараца учинили проходним. Кад су у питању жене, њихова жеља за одвезивањем јајовода често је повезана са променом брчног друга..<ref имеe=Deff2011/> Стопа успешног затрудњивања после одвезивања јајника креће се између 31 и 88%, уз компликације у које спада и ризик од настанка [[ванматеричне трудноће]].<ref име=Deff2011>{{навод из стручног часописаl|последњи=Deffieux|први=X|коаутори=Morin Surroca, M; Faivre, E; Pages, F; Fernandez, H; Gervaise, A|наслов=Реконструкција јајовода после њиховог подвезивања: преглед.|стручни часопис=Archives of gynecology and obstetrics|датум=мај 2011|свеска=283|издање=5|странице=1149-58|pmid=21331539}}</ref> Број мушкараца који траже обрнуту вазектомију је између 2 и 6%.<ref име=Shri2010>{{навод из струпчног часописа|последњи=Shridharani|први=A|коаутори=Sandlow, JI|наслов=Обрнута вазектомија или вештачка оплодња са повратком сперме: шта је боље?|стручни часопис=Current opinion in urology|датум=нов. 2010 |свеска=20|издање=6|странице=503-9|pmid=20852426}}</ref> Стопе успешног добијања другог детета после обрнуте вазектомије крећу се између 38 и 84%; успешност је мања што је временски период од вазектомије до обрнуте вазектомије дужи .<ref име=Shri2010/> [[Екстракција сперме]] за [[вештачку оплодњу]] такође постоји као опција када су у питању мушкарци. <ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Nagler|први=HM|коаутори=Jung, H|наслов=Фактори који су потребни за успешну обрнуту вазектомију микрохируршким путем. |стручни часописl=The Urologic clinics of North America|датум=авг. 2009 |свеска=36издање=3|странице=383-90|pmid=19643240}}</ref>

===Понашање===
У методе које се односе на понашање партнера спадају [[контрацептивне методе које се заснивају на плодним и неплодним данима|подешавање тајминга]] или метода полног односа при којем се спречава уношење сперме у репродуктивни тракт жене, без обзира да ли је дошло до овулације или није.<ref име=Grim2004/> Ако се ова метода прецизно примењује, у првој години њеног коришћења може доћи до грешке у око 3,4% случајева, међутим, ако се не примењује савесно, онда овај проценат може нарасти чак до 85%. <ref>{{навод из књиге|последњи=Lawrence|први=Ruth|наслов=Дојење : водич за медицинске раднике.|година=2010|издавач=Saunders|место=Philadelphia, Pa.|isbn=9781437707885|страница=673|url=http://books.google.ca/books?id=jhQ2zHnKEKwC&pg=PA673|издање=7.изд.}}</ref>

====Плодни и неплодни дани====
[[Методе плодних и неплодних дана]] подразумевају одређивање најплоднијих дана [[менструалног циклуса]] у циљу избегавања незаштићеног односа.<ref име=Grim2004/ Технике одређивања плодних дана укључују мерење [[базалне телесне температуре]], праћење [[секреције из грлића материце]], или бројање дана у циклусу.<ref име=Grim2004>{{навод из стручног часописа|последњи=Grimes|први=DA|коаутори=Gallo, MF; Grigorieva, V; Nanda, K; Schulz, KF|наслов=Методе плодних и неплодних дана за контрацепцију.|стручни часопис=Cochrane database of systematic reviews (Online)|датум=18. окт. 2004 |издање=4|странице=CD004860|pmid=15495128}}</ref> У првој години оне имају типичну грешку између 12% и 25%; проценат грешке код беспрекорног коришћења зависи од система који се примењује и типично се креће између 1 и 9%. <ref име=Hopkins2010/> Међутим, докази на којима се ове процене заснивају су слаби будући да већина парова у испитивању рано престаје са њиховом применом.<ref име=Grim2004/> Глобално, њих примењује 3,6% парова.<ref име=Sivin2010/>

Ако се заснива и на мерењу базалне температуре тела и на још неком примарном знаку, онда се метода сматра симптотермалном. Саопштено је да се стопа нежељених трудноћа креће између 1% и 20% код парова који примењују симптотермалну методу. <ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Pallone|први=SR|коаутори=Bergus, GR|наслов=Методе које се заснивају на одређивању плодних и неплодних дана: друга опција за планирање породице.|стручни часопис=Journal of the American Board of Family Medicine : JABFM|датум=март-април 2009 |свеска=22|издање=2|странице=147-57|pmid=19264938}}</ref>

====Методa повлачења====
[[Методa повлачења]] (такође познат под називом coitus interruptus), јесте поступак којим се прекида сексуални чин "извлачењем" пениса пре ејакулације.<ref име=WHO2009_100>{{навод из стручног часописа|последњи=Organization|први=World Health|наслов=Медицински критеријуми за избор контрацептивне методе|година=2009|издавач=Reproductive Health and Research, World Health Organization|место=Geneva|isbn=9789241563888|страница=91-100|url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2010/9789241563888_eng.pdf|издање=4. изд.}}</ref> Главни ризик методе повлачења јесте у томе што овај поступак мушкарац не може увек да обави на прави начин или у право време.<ref име=WHO2009_100/> Ако се ова метода примењује на савршен начин, у првој години могућност настанка грешке је око 4%, до 27% при њеној уобичајеној примени.<ref име=WHO2009_10/> Неки медицински стручњаци овакав поступак не сматрају контрацептивном методом.<ref име=Will2012/>

Постоји мало доказа везано за садржај сперме у [[преејакулаторној течности]].<ref име=Jones2009>{{навод из стручног часописа|последњи=Jones|први=RK|коаутори=Fennell, J; Higgins, JA; Blanchard, K|наслов=Боље ишта него ништа или паметна пракса смањеног ризика? Значај прекида односа извлачењем пениса.|стручни часопис=Contraception|датум= јун 2009|свеска=79|издање=6|странице=407-10|pmid=19442773}}</ref> И, док у неким пробним истрађивањима, сперма није нађена,<ref име=Jones2009/> у једном експерименту она је пронађена код 10 од 27 прегледаних волонтера.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Killick|први=SR|коаутори=Leary, C; Trussell, J; Guthrie, KA|наслов=Садржај сперме у преејакулаторној течности.|стручни часопис=Human fertility (Cambridge, England)|date=март 2011 |свеска=14|издање=1|странице=48-52|pmid=21155689}}</ref> Методу прекида односа као контролу рађања користи око 3% парова.<ref име=Sivin2010>{{навод из стручног часописа|последњи=Freundl|први=G|коаутори=Sivin, I; Batár, I|наслов=Приказ стања у примени нехормонске контрацепције: IV. Природно планирање породице.|стручни часопис=The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception|датум=април 2010 |свеска=15|издање=2|странице=113-23|pmid=20141492}}</ref>

====Апстиненција====
Иако неке групе заступају потпуну [[сексуалну апстиненцију]], под којом подразумевају избегавање сексуалне активности, у контексту контроле рађања, овај појам подразумева уздржавање од вагиналног односа.<ref име="ppabst">{{навод са вебсајта |наслов=Апстиненција |рад=Planned Parenthood|година=2009|url=http://www.plannedparenthood.org/health-topics/birth-control/abstinence-4215.htm|датум приступа=09.09. 2009}}</ref><ref>{{навод из књиге|последњи1=Murthy |први1=Amitasrigowri S |последњи2=Harwood |први2=Bryna|наслов=Нове информације о контрацепцији |издавач=Springer |издање=2. |година=2007|место=New York |странице=Abstract|url=http://www.springerlink.com/content/xq0504lxw48250x1/ |isbn=978-0-387-32327-5}}</ref> Када је у питању превенција трудноће, апстиненција је 100% ефикасна; међутим, неће се свако ко намерава да апстинира одрећи сексуалне активности, и у многим популацијама постоји велики ризик од затрудњивања путем [[неконсезуалног секса]].<ref>{{навод из стручног часописа |doi=10.1016/j.jadohealth.2005.02.001 |наслов=Ограничења апстиненције као једине методе у превенцији преношења инфекција путем сексуалног односа |година=2005 |последњи1=Fortenberry |први1=J. Dennis |стручни часопис=Journal of Adolescent Health |свеска=36 |издање=4 |странице=269–70 |pmid=15780781 |ref=harv}}, which cites:<br/>
{{навод из стручног часописа |doi=10.1016/j.jadohealth.2005.01.005 |наслов=После обећања: Последице сексуално преносивих болести на завет невиности код адолесцената|година=2005|последњи1=Brückner |први1=Hannah |последњи2=Bearman |првиt2=Peter |стручни часопис=Journal of Adolescent Health |свеска=36 |издање=4 |странице=271–8 |pmid=15780782|ref=harv}}</ref><ref>{{навод из стручног часописа|наслов=Неконсензуални секс угрожава сексуално здравље| стручни часопис = Network| година = 2005 | свеска = 23 | url =http://www.fhi.org/en/RH/Pubs/Network/v23_4/nt2341.htm | аутор = Kim Best | издање= 4|ref=harv}}</ref>

[[Едукација о само сексуалној апстиненцији]] не умањује проценат [[тинејџерских трудноћа]].<ref име="pmid22341164" /><ref име=Ott2007>{{навод из стручног часописа|последњи=Ott|први=MA|коаутори=Santelli, JS|наслов=Едукација о апстиненцији као једином поузданом начину контроле рађања=Current opinion in obstetrics & gynecology|датум=окт.2007 |свеска=19|издање=5|странице=446–52|pmid=17885460|doi=10.1097/GCO.0b013e3282efdc0b|ref=harv}}</ref> Стопе тинејџерске трудноће су више код ученика едукованих о апстиненцији као једином сигурном средству заштите од затрудњивања, него код оних који су едуковани свеобухватним сексуакним образовањем. <ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Duffy|први=K|коаутори=Lynch, DA; Santelli, J|наслов=Подршка владе едукацији о апстиненцији пре брака.|стручни часопис=Clinical pharmacology and therapeutics|датум=дец. 2008 |свеска=84|издање=6|странице=746-8|pmid=18923389}}</ref><ref име=Ott2007/>Неки званичници, онима који примењују апстиненцију као примарни метод, препоручују коришћење резервних расположивих метода као што су кондоми или ургентне контрацептивне пилуле.<ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Kowal D|година=2007|поглавље=Abstinence and the Range of Sexual Expression|уредник=Hatcher, Robert A., и други. |наслов=Контрацептивна технологија |издање=19. преглед. |странице=81–86 |место=New York |издавач=Ardent Media |isbn=0-9664902-0-7}}</ref> [[Секс без пенетрације]] без вагиналног секса и [[орални секс]] без вагиналног секса такође се понекад сматрају методама контроле зачећа.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи1 = Feldmann | први1 = J. |последњи2 = Middleman | први2 = A. B. |наслов = Адолесцентска сексуалност и сексуално понашање |стручни часопис = Current opinion in obstetrics & gynecology |свеска= 14 |издање = 5 |странице = 489–493 |година= 2002 |pmid = 12401976| url =http://journals.lww.com/co-obgyn/Abstract/2002/10000/Adolescent_sexuality_and_sexual_behavior.8.aspx}}</ref> И поред тога што се њима углавном избегава трудноћа, до трудноће ипак може доћи ако се ради о [[интеркруралном сексу]] и другим облицима секса у којима се пенис налази у близини вагине (трљање гениталија и извлачење пениса после [[аналног сношаја]]) када сперма може да се нађе у близини улаза у вагину и тако се помеша са вагиналним лубрикантним течностима.<ref>{{навод из књиге|последњи=Thomas|први=R. Murray|наслов=Поглед на секс америчког тинејџера преко митова супротстављених ставова |година=2009|издавач=Rowman & Littlefield Education|location=Lanham, Md.|isbn=9781607090182|страница=81|url=http://books.google.ca/books?id=gM9EFgsJHyoC&pg=PA81}}</ref><ref>{{навод из књиге|последњи=Edlin|први=Gordon|наслов=Здравље и добро расположење.|година=2012|издавач=Jones & Bartlett Learning|isbn=9781449636470|страница=213|url=http://books.google.ca/books?id=csGk6j5rlN0C&pg=PA213}}</ref>

====Лактација====
[[Метод лактационе аменореје]] подразумева примену природне женске [[постпорођајне неплодности]] до које долази после порођаја и може да се продужи [[дојењем]].<ref име=Blackburn2007>{{навод из књиге|последњи=Blackburn|први=Susan Tucker|наслов=Материнска, фетална, & неонатална физиологија: клиничко виђење|година=2007|издавач=Saunders Elsevier|место=St. Louis, Mo.|isbn=9781416029441|страница=157|url=http://books.google.it/books?id=2y6zOSQcn14C&pg=PA157|едиција=3. ед.}}</ref> Овде је обично потребан изостанак [[менструације]], искључиво дојење бебе и дете млађе од 6 месеци.<ref име=Blenning2005>{{навод из стручног часописа|последњи=Blenning|први=CE|коаутори=Paladine, H|наслов=Приступ постпорођајној контроли.|стручни часопис=American family physician|датум=15. дец. 2005 |свеска=72|издање=12|странице=2491-6|pmid=16370405}}</ref> [[Светска здравствена организација]] стоји на становишту да, ако је дојење једини извор хране за бебу, онда, у првих шест месеци после порођаја, може доћи до затрудњивања у 2% случајева <ref>{{навод са вебсајта |наслов=СЗО 10 чињеница о дојењу |рад=World Health Organization|месец=април|година=2005|url=http://www.who.int/features/factfiles/breastfeeding/facts/en/index2.html}}</ref> Истраживања су показала да је стопа грешке била од 0% до 7.5%.<ref име=Vander2003/> Стопе се увећавају на 4-7% прве године и на 13% у другој години.<ref име=Fritz2012>{{навод из књиге|последњи=Fritz|први=Marc|наслов=Клиничка гинеколошка ендокринологија и неплодност |година=2012|isbn=9781451148473|page=1007-1008|url=http://books.google.it/books?id=KZLubBxJEwEC&pg=PA1007}}</ref> Формула храњења, измузавањем уместо дојења, коришћењем [[флашице]] и давањем чврсте хране повећава стопу грешке. <ref>{{навод из књиге|последњи=Swisher|први=Judith Lauwers, Anna|наслов=Саветовалиште за дојиље, саветодавни водич за период лактације| издавач=Jones & Bartlett Learning|location=Sudbury, MA|isbn=9781449619480|страница=465-466|url=http://books.google.it/books?id=2X0_Takcr_wC&pg=PA465|edition=5th ed.}}</ref> Код оних које искључиво доје, њих око 10% добију менструацију пре истека трећег месеца, а 20% пре истека шестог месеца.<ref име=Fritz2012/> Код оних које не доје, плодност се може вратити четири недеље после порођаја.<ref име=Fritz2012/>

===Хитност===
Методе [[Ургентна контрацепција|ургентне контроле зачећа]] су лекови (пилуле за „јутро после“) или направа које се користе после незаштићеног сексуалног односа са надом да ће се спречити трудноћа.<ref име=Gizzo2012>{{навод из стручног часописа|последњи=Gizzo|први=S|коаутори=Fanelli, T; Di Gangi, S; Saccardi, C; Patrelli, TS; Zambon, A; Omar, A; D'Antona, D; Nardelli, GB|наслов=Коју ургентну контарцепцију примењивати данас? Поређење прошлости и садашњости: најновије вести које се односе на клиничку ефикасност, споредни ефекти и контраиндикације.|стручни часопис=Gynecological endocrinology : the official journal of the International Society of Gynecological Endocrinology|датум=октобар 2012 |свеска=28|издање=10|странице=758-63|pmid=22390259}}</ref> Њима се првенствено делује на спречавање овулације и плодности.<ref име=Hopkin2012>{{навод из књиге|наслов=The Johns Hopkins Manual of Gynecology and Obstetrics|година=2012|isbn=9781451148015|страница=391|url=http://books.google.ca/books?id=4Sg5sXyiBvkC&pg=PR241|едиција=4|поглавље=Fertility Control:Contraception, Sterilization, and Abortion}}</ref> Постоји велики број различитих опција, у које укључујући [[Јуспе режим|јака доза контрацептивних пилула]], [[левоноргестрел]], [[мифепристон]], [[улипристал] и интраутерина средства.<ref име=CochEmerg2012>{{навод из стручног часописа|последњи=Cheng|први=L|коаутори=Che, Y; Gülmezoglu, AM|наслов=Интервенције за ургентну контрацепцију.|стручни часопис=Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=2012 Aug 15|volume=8|pages=CD001324|pmid=22895920}}</ref> [[Левоноргестрел]] пилуле смањују могућност трудноће за 70% (стопа трудноће 2.2%) ако се користе у року од 3&nbsp;дана после незаштићеног односа или коришћења неисправног кондома.<ref име=Gizzo2012/> [[Улипристал]] смањује могућност трудноће за око 85% (стопа трудноће 1.4%) до 5&nbsp;дана и може бити нешто ефикаснији од левеноргестрела.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Richardson|први=AR|коаутори=Maltz, FN|наслов=Улипристал ацетат: приказ ефикасности и сигурности новоодобреног агенса за ургентну контрацепцију. |стручни часопис=Clinical therapeutics|датум=јан. 2012 |свеска=34|издање=1|странице=24-36|pmid=22154199}}</ref><ref име=CochEmerg2012/><ref име=Gizzo2012/> [[Мифепристон]] је такође ефикаснији од левоноргестрела док су бакарне интраутерине направе најефикаснија метода.<ref име=CochEmerg2012/> СИнраутерине направе могу да се увуку у року од 5&nbsp;дана после односа и да спрече 99% трудноћа (стопа трудноће је од 0.1 до 0.2%).<ref име=Hopkin2012/><ref>{{навод са вебсајта|наслов=Најновија побољшања у области ургентне контрацепције |url=http://www.arhp.org/Publications-and-Resources/Clinical-Proceedings/EC/Effectiveness|издавач=Association of Reproductive Health Professionals|датум приступа=20. мај 2013|датум=март 2011}}</ref> Ово их чини најефикаснијим обликом контроле зачећа у ургентној контрацепцији.<ref име=Cleland2012>{{навод из стручног часописа |аутор=Cleland K, Zhu H, Goldstruck N, Cheng L, Trussel T |година=2012 |наслов=Ефикасност унутарматеричних направа за ургентну контрацепцију: систематски преглед 35-годишњег искуства |стручни часопис=Human Reproduction |свеска=27 |издање=7 |странице=1994–2000|doi=10.1093/humrep/des140 |pmid=22570193 |ref=harv}}</ref>

Ако се пилуле за „јутро после“ женама дају унапред, то не утиче на стопу настанка сексуално преносивих инфекција, коришћења кондома, стопу трудноће нити на спречавање зачећа при ризичном сексуалном понашању.<ref име="pmid17894132">{{навод из стручног часописа |аутор=Kripke C |наслов=Узимање унапред пилула за оралну ургентну контрацепцију.|стручни часопис=Am Fam Physician |свеска=76 |издање=5 |странице=654 |година=2007 |месец=септембар |pmid=17894132 |doi= |url=}}</ref><ref име="pmid21923590">{{навод из стручног часописа |аутор=Shrader SP, Hall LN, Ragucci KR, Rafie S |наслов=Најновија побоњшања у хормоналној ургентној контрацепцији |стручни часопис=Pharmacotherapy |свеска=31 |издање=9 |странице=887–95 |година=2011 |месец=септембар |pmid=21923590 |doi=10.1592/phco.31.9.887 |url=}}</ref> Све методе имају минималне споредне ефекте.<ref име=CochEmerg2012/>



===Двострука заштита===
Двострука заштита је примена метода које штите и од сексуално преносивих инфекција и од трудноће.<ref>{{навод из стручног часописа |аутор= |наслов=Двострука заштита од нежељене трудноће и ХИВ-а, односно сексуално преносивих болести |стручни часописl=Sex Health Exch |свеска= |издање=3 |странице=8 |година=1998 |pmid=12294688 |doi=|url=}}</ref> Може се користити било само кондом, било заједно са неком другом методом контроле зачећа или избегавањем [[сексуалног односа |пенетрантног секса]].<ref име=Cates2002>{{навод из стручног часописа|аутор=Cates, W., Steiner, M. J.|година=2002|наслов=Двострука заштита од нежељене трудноће и сексуално преносивих инфекција: Који је најбољи контрацептивни приступ?|стручни часопис=Sexually Transmitted Diseases|свеска=29|издање=3|странице=168–174|url=http://journals.lww.com/stdjournal/Fulltext/2002/03000/Dual_Protection_Against_Unintended_Pregnancy_and.7.aspx|doi=10.1097/00007435-200203000-00007|pmid=11875378|ref=harv}}</ref><ref>{{навод са вебсајта|издавач=International Planned Parenthood Federation|година=мај 2000|наслов=Изјава о двострукој заштити од нежељене трудноће и сексуално преносивих инфекција, укључујући ХИВ |url=http://www.ippf.org/NR/rdonlyres/534B49A6-4C25-4853-BD8E-527E02FCD5A1/0/IMAPstatementmay2000.pdf|format=PDF}}</ref>
Ако је трудноћа главна брига, разумно је коришћење две методе у исто време,<ref име=Cates2002/>, препоручују се два облика контроле зачећа онима који користе лекове против [[акни]] као што је [[изотретиноин]], због постојања високог ризика од [[дефекта код новорођенчади]] ако се узима у току трудноће.<ref име=Gupta2011>{{навод из књиге|последњи=Gupta|први=Ramesh C.|наслов=Репродуктивна и развојна токсикологија|url=http://books.google.com/books?id=jGHRR32wz5MC |датум=25.02.2011|издавачr=Academic Press|isbn=978-0-12-382032-7|страна=105}}</ref>

<center><gallery align="center" perrow="5">
File:Одмотани Дурекс кондом.jpg|Одмотани мушки [[латекс]] [[кондом]]|alt=одмотани кондом
File:Женски презерватив.jpg|Полиуретански [[женски кондом]]|alt=женски кондом
File:Контрацептивна дијафрагма.jpg| [[Дијафрагма (контрацептивна)|дијафрагма]],вагинално-цервикална [[контрацептивна баријера|баријера]] у паковању са[[Кованицом од 25 центи (Кованица САД-а) кованица САД од четврт долара]] |alt=дијафрагма
File:Спермицидни сунђер.jpg|A [[контрацептивни сунђер]] смештен у свом отвореном паковању |alt=контрацептивни сунђер
File:Паковања пилула.jpg|Три врсте [[Комбиноване оралне контрацептивне пилуле|пилула за контролу зачећа]] у паковању са календаром|alt=паковања пилула за контролу рађања
File:Контрацептивни фластер.JPG|Трансдермални [[контрацептивни фластер]]|alt=контрацептивни фластер
File: НуваРинг у шаци.jpg|A [[Нува Ринг]] вагинални прстен|alt=вагинални прстен
File:Mирена интраутерини систем.jpg|Хормонална [[интраутерина направа]] (ИУН) са позадином на којој је приказан њен положај у [[материци]]|alt=хормонална интраутерина направа
File:ургентна_контрацепција.jpg|Подељена доза од две пилуле за [[ургентну контрацепцију]] (већина пилула за „јутро после“ сада захтева само једну)|alt=пилуле за ургентну контрацепцију
File:Geburtenkontrollkette.jpg|A [[Циклусне перле]], користе се за рачунање плодних дана на основу дана после менструације|alt=календарска ниска за контролу рађања
</gallery></center>

==Ефекти==
===Здравље===
[[File:Стопа смртности породиља широм света.jpg|thumb|alt=мапа стопе смртности породиља|стопа смртности породиља у 2010. години<ref име=CIA2010>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2223rank.html?countryName=Australia&countryCode=as&regionCode=aus&rank=156#as Country Comparison: Maternal Mortality Rate] у [[:en:The World Factbook|The CIA World Factbook]]</ref>]]
{{Видети и|Здравље породиља}}
Процењује се да је коришћење контрацептивних средстава у [[земљама у развоју]] смањило [[смртност породиља]] до 40% (око 270.000 спречених смртних исхода у 2008.години) a могло би се спречити и 70% смртности породиља када би се потпуно задовољила потражња за контрацептивним средствима.<ref име="pmid22784531"/><ref име="pmid22784533"/> Ово се постиже смањењем броја непланираних трудноћа које се следствено завршавају ризичним абортусима и спречавањем високо ризичних трудноћа са високим ризиком. <ref име="pmid22784533"/>

Контролом зачећа повећава се стопа преживљавања код деце у земљама у развоју, тако што се продужава време између трудноћа. <ref име="pmid22784533"/> У овој популацији исходи су гори када мајка затрудни у року од 18 месеци од предходног порођаја.<ref име="pmid22784533"/><ref име=Shol2010>{{навод из стручног часописа|последњи=Sholapurkar|први=SL|наслов=Да ли постоји идеалан временски период између успелог порођаја и наредне трудноће, побачаја и других неуспелих трудноћа?|стручни часопис=Journal of obstetrics and gynaecology : the journal of the Institute of Obstetrics and Gynaecology|датум=фебруар 2010 |свеска=30|издање=2|странице=107-10|pmid=20143964}}</ref> Одлагање наредне трудноће после [[побачаја]] изгледа да не мења ризик и женама се саветује да покушају да остану у другом стању кад год буду на то спремне..<ref име=Shol2010/>

[[Тинејџерска трудноћа|Тинејџерске трудноће]], посебно код млађих тинејџерки, су високог ризика од нежељених исхода, нарочито од [[превремени порођај|раног порођаја]], [[рађања недоношчади]] и [[смрти беба |мртворођених беба]].<ref име="pmid22764559"/> У САД 82% трудноћа код девојака између 15 и 19 година су непланиране.<ref име=Marnach2013 /> Обимно [[сексуално образовање]] и несметан приступ контрацептивним средствима повољно утичу на смањењу стопе затрудњивања у овој узрасној групи.<ref>{{навод из стручног часописаl|последњи=Lavin|први=C|коаутори=Cox, JE|наслов=Превенција трудноће код тинејџерки: садашњи изгледи.|стручни часопис=Current opinion in pediatrics|датум=авг. 2012 |свесак=24|издање=4|странице=462-9|pmid=22790099}}</ref>

===Финансије===
[[File:Countriesbyfertilityrate.svg|thumb|left|alt=fertility rate map|Земље према [[стопи плодности]] у 2012.години.
{{col-begin}}
{{col-break}}
{{legend|#AE23AE|7–8 деце}}
{{legend|#FF00FF|6–7 деце }}
{{legend|#FF0000|5–6 деце n}}
{{legend|#FF6600|4–5 деце n}}
{{col-break}}
{{legend|#FFFF00|3–4 деце }}
{{legend|#00FF00|2–3 деце }}
{{legend|#20DFD8|1–2 деце }}
{{legend|#35B0E3|0–1 деце }}
{{col-end}}]]
{{Видети такође|Породична економија|Трошкови око подизања деце}}

У земљама у развоју, контрола зачећа увећава [[економски раст]] захваљујући томе што ту има мање зависне деце па тако више жена може бити [[радно способно]].<ref име="pmid22784535" /> Зараде жена, имовина, [[индекс телесне масе]] и школовање њихове деце и њихов индекс телесне масе, све се то упобољшава са већим приступом контроли зачећа. <ref име="pmid22784535"/> [[Планирање породице]] путем коришћења модерне контроле рађања представља једну од [[најисплативијих]] интервенција у здравству.<ref име=Tsui2010/> Уједињене Нације процењују да се са сваким утрошеним доларом, уштеди два до шест долара.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Carr|први=B|коаутори=Gates, MF; Mitchell, A; Shah, R|наслов=Дати женама моћ да планирају своју породицу|стручни часопис=Lancet|датум=14. јул 2012 |свеска=380|издање=9837|странице=80-2|pmid=22784540}}</ref> Ова уштеда се везује за превенцију непланираних трудноћа и за смањење ширења сексуално преносивих болести.<ref име=Tsui2010/> Иако су све методе исплативе финансијски, ипак највеће уштеде се остварују применом бакарних интраутериних направа.<ref name=Tsui2010>{{навод из стручног часописа |аутор=Tsui AO, McDonald-Mosley R, Burke AE |наслов=Планирање породице и терет нежељених трудноћа. |стручни часопис=Epidemiol Rev |свеска=32 |издање=1 |странице=152–74 |година=2010|месец=април |pmid=20570955 |pmc=3115338 |doi=10.1093/epirev/mxq012 |url= |ref=harv}}</ref>

Укупни медицински трошкови за трудноћу, порођај и бригу око новорођенчета у САД у 2012. години у просеку износе 21.000 долара за вагинални порођај и 31.000 долара за [[царски рез]].<ref име=NYT2013>{{навод из новинских вести|последњи=Rosenthal|први=Elisabeth|наслов=Амерички начин рађања, најскупљи на свету|url =http://www.nytimes.com/2013/07/01/health/american-way-of-birth-costliest-in-the-world.html|новине=New York Times|датум=30. јун 2013}}</ref> У већини других држава трошкови су упола мањи.<ref име=NYT2013/> За дете рођено у 2011.години, просечна породица у САД потрошиће 235.000 долара за његово 17-годишње подизање.<ref име=USDAChildExpense>{{навод са вебсајта |наслов = Трошкови који одлазе на децу по породицама, 2011| издавач = United States Department of Agriculture, Center for Nutrition Policy and Promotion|url=http://www.cnpp.usda.gov/ExpendituresonChildrenbyFamilies.htm}}</ref>

==Преваленца==
{{Главно|Распрострањеност контроле рађања}}
[[File:SOWM2010 modern contraception.svg|thumb|alt=мапа распрострањености савремене контроле рађања|Проценат жена које су примењивале савремену контролу рађања у 2010.
{{col-begin}}
{{col-break}}
{{legend|#000000|6%}}
{{legend|#550000|12%}}
{{legend|#aa0000|18%}}
{{legend|#ff0000|24%}}
{{legend|#ff5500|30%}}
{{legend|#dddd00|36%}}
{{col-break}}
{{legend|#55aa00|42%}}
{{legend|#00ff00|48%}}
{{legend|#00aa55|54%}}
{{legend|#0055aa|60%}}
{{legend|#0000ff|66%}}
{{legend|#7700ff|72%}}
{{col-break}}
{{legend|#aa00ff|78%}}
{{legend|#ff00ff|84%}}
{{legend|#ff77ff|86%}}
{{legend|#b9b9b9|Нема података}}
{{col-end}}]]
Посматрано глобално, од 2009.године, близу 60% oних који су у браку и способних да добију потомство примењује контролу зачећа.<ref име=Darroch2013/> Колико се често различите методе користе, јако се разликује од земље до земље.<ref име=Darroch2013/> Најчешће примењивана метода у развијеним земљама је кондом и орални контрацептиви,у Африци орални контрацептиви, а у Латинској Америци и Азији стерилизација. <ref име=Darroch2013>{{навод из стручног часописа|последњи=Darroch|први=JE|наслов=Трендови у употреби контрацептива.|стручни часопис=Contraception|датум=март 2013 |свеска=87|издање=3|странице=259-63|pmid=23040137}}</ref> У земљама у развоју, свеобухватно, 35% контроле зачећа је путем женске стерилизације, 30% путем интраутериних средстава, 12% путем оралних контрацептивеа, 11% путем кондома, а 4% путем мушке стерилизације.<ref име=Darroch2013/>

Иако мање коришћене у развијеном свету него у земљама у развоју, број жена које су користиле интраутерине направе од 2007.години био је преко 180&nbsp;милиона.<ref име=Darney2010/> Избегавање секса у плодним данима користи око 3,6% жена способних за рађање, са износом и до 20% у областима Јужне Америке.<ref име=Dar2010p315>{{навод из књиге|последњи=Darney|први=Leon Speroff, Philip D.|наслов=Клинички водич за контрацепцију|година=2010|издавач=Lippincott Williams & Wilkins|место=Philadelphia, Pa.|isbn=1-60831-610-6|страница=315|едиција=5}}</ref> Од 2005.године, 12% парова користи мушки облик контрацепције (било кондоме, било вазектомију) са вишом стопом у развијеним земљама.<ref име=Naz2009/> Примена мушких облика контроле зачећа се смањила између 1985. до 2009.године.<ref име=Darroch2013/> Употреба контрацептива међу женама у [[подсахарској Африци]] порасла је са око 5% у 1991.години на око 30% у 2006.години.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Cleland|први=JG|коаутори=Ndugwa, RP; Zulu, EM|наслов=Планирање породице у субсахарној Африци: напредовање или стагнација?|стручни часопис=Bulletin of the World Health Organization|датум=2011 Feb 1|свеска=89|издање=2|странице=137-43|pmid=21346925}}</ref>

Од 2012. године, 57% жена способних да рађају желело је да избегне трудноћу (867 од 1520&nbsp;милиона).<ref име=Dar2013/> Око 222 милиона жена, међутим, нису биле у могућности да дођу до контроле зачећа. 53&nbsp;милиона од којих су из подсахарске Африке, а 97&nbsp;милиона из Азије.<ref име=Dar2013>{{навод из стручног часописа|последњи=Darroch|први=JE|коаутори=Singh, S|наслов=Трендови у контрацептивним потребама и њихова примена у земљама у развоју у 2003, 2008. и 2012: анализа националних истраживања.|стручни часопис=Lancet|датум= 18.мај 2013. |свеска=381|издање=9879|странице=1756-1762|pmid=23683642}}</ref> Ово доводи до 54&nbsp;милиона непланираних трудноћа и близу 80,000 смрти породиља годишње.<ref име=Darroch2013/> Делимичан разлог што су многе жене без контроле зачећа је тај што многе земље ограничавају приступ контроли зачећа из религијских или политичких разлога,<ref име=Hopkins2010/> док је други разлог [[сиромаштво]].<ref име=Rasch2011/> Услед рестриктивних закона о [[абортусу]] у подсахарској Африци, многе жене се обраћају нелегалним вршиоцима абортуса у вези са [[нежељеним трудноћама]], што резултира да има 2-4% [[ризичних абортус]]а сваке године.<ref име=Rasch2011>{{навод из стручног часописа|последњи=Rasch|први=V|наслов=Ризични абортус и нега после абортуса -преглед.|стручни часопис=Acta obstetricia et gynecologica Scandinavica|датум=јул 2011 |свеска=90|издање=7|странице=692-700|pmid=21542813}}</ref>

==Историјат==
[[File:Silphium.jpg|thumb|alt=стари ковани новац на којем је насликана биљка силфиум |Стари сребрњак из [[Кирене, Либија|Киренеа]] на којем је струк[[силфиума]]]]-а
{{Main|Историјат контроле рађања}}
Египатски [[Eберс Папирус]] из 1550&nbsp;п.н.е. и [[Kaхун Папирус]] из 1850&nbsp;п.н.е. садрже неке од најранијих документованих описа контроле зачећа, коришћење меда, листова [[багрема]] и неупреденог памучног влакна који би се стављао у вагину ради блокирања сперме.<ref име=History2010/><ref име=Lipsey2005>{{навод из књиге|последњи1=Lipsey |први1= Richard G.|последњи2=Carlaw |први2=Kenneth|последњи3=Bekar |први3=Clifford|поглавље=Историјски запис о контроли величине породице|chapterurl=http://books.google.com/books?id=tSrGTMtBv50C&pg=PA335|странице=335–40|наслов=Економске трансформације: Технологије за опште потребе и дугорочни раст економије|издавач=Oxford University Press |година=2005|isbn=978-0-19-928564-8}}</ref> Древни египатски цртежи такође показују и коришћење кондома.<ref име=Ebe2010/>У [[Књизи Постојања]] помиње се извлачење мушког полног органа или [[прекид сношаја]], као метод контроле зачећа када [[Oнан]] "просипа своје семе" (ејакулира) на тло како не зачео дете са [[удовица|супругом свог преминулог брата]] [[Тамар (Постојање)|Тамар]].<ref име=History2010>{{навод из књиге |последњи=Cuomo|први=Amy|поглавље=Контрола рађања|уредник-последњи=O'Reilly|уредник-први=Andrea|наслов=Енциклопедија материнства|година=2010|издавач=Sage Publications|место=Thousand Oaks, Calif.|isbn=9781412968461|странице=121–126|chapterurl=http://books.google.ca/books?id=Pcxqzal4bEYC&pg=PA124}}</ref> Веровање је да се у [[античкој Грчкој]] [[силфиум]] користио ради контроле зачећа, и због своје ефикасности, а самим тим и због велике потражње, био брањем искорењен.<ref>{{навод из књиге|аутор=није наведен|поглавље=Траве за контрацепцију и средства за абортирање|уредник-последњи=Bullough|издавач-први=Vern L.|наслов=Енциклопедија контроле рађања|година=2001|издавач=ABC-CLIO|место=Santa Barbara, Calif.|isbn=9781576071816|странице=125–128|url=http://books.google.ca/books?id=XuX-MGTZnJoC&pg=PA125}}</ref> У средњевековној Европи, сваки покушај да се заустави трудноћа сматрао се неморалним од стране [[католичке цркве]].<ref име=History2010/> Веровање је да су жене тог времена ипак користиле велики број мера за контролу рађања, као што су прекид сношаја и увлачење корена љиљанa и рутвице у вагину (а, уз то, и чедомоство после порођаја).<ref>{{навод из књиге последњи=McTavish|први=Lianne|поглавље=Контрацепција и контрола рађања|издавач-lпоследњи=Robin|издавач-први=Diana|наслов=Енциклопедија жена у ренесанси : Италија, Француска и Енглеска|година=2007|издавач=ABC-CLIO|место=Santa Barbara, Calif.|isbn=9781851097722|странице=91–92|chapterurl=http://books.google.ca/books?id=OQ8mdTjxungC&pg=PA91}}</ref> [[Казанова]] (1725-1798), је током [[италијанске ренесансе]] описао коришћење јагњеће коже као покривача за спречавање трудноће; међутим, општа употреба кондома се није појавила све до 20. века.<ref name=History2010/> 1909.године, Ричард Рихтер је изумео прву интраутерину направу направљену од утробе свилене бубе, коју је касније усавршио и продавао у Немачкој [[Ернст Грефенберг]] током касних 1920-их.<ref>{{навод из књиге|последњи1=Fritz|први1=Marc A.|последњи2=Speroff|први2=Leon|година=2011|поглавље=Унутарматерична контрацепција |наслов=Клиничка гинеколошка ендокринологија и неплодност |едиција=8th|место=Philadelphia|издавач=Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins|странице=1095–1098|isbn=978-0-7817-7968-5|url=http://books.google.com/books?id=KZLubBxJEwEC&pg=RA1-PA1095}}</ref> У 1916.године, [[Маргарет Сангер]] је отворила прву клинику за контролу зачећа у САД, због чега је била ухапшена.<ref име=History2010/> Уследило је отварање прве клинике у Уједињеном краљевству 1921.године од стране [[Мери Стоупс]].<ref име=History2010/> [[Грегори Пинкус]] и [[Џон Рок (амерички научник)|Џон Рок ]],уз помоћ [[Америчке федерације за планирање родитељства]], су усавршили прве контрацептивне пилуле 1950-их које су постале јавно доступне 1960-их.<ref>{{навод из књиге|последњи=Poston|први=Dudley|наслов=Популација и друштво: Увод у демографију|година=2010|издавач=Cambridge University Press|isbn=9781139489386|страница=98|url=http://books.google.ca/books?id=CR-EXq4y8XAC&pg=PA98}}</ref> [[Медицински абортус]] је постао алтернатива хируршком абортусу доступношћу [[аналог простагландина|аналога простагландин]]а током 1970-их и доступношћу [[мифпристона]] током 1980-их.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи1=Kulier|први1=Regina|последњи2=Kapp|први2=Nathalie|последњи3=Gülmezoglu|први3=A. Metin|последњи4=Hofmeyr|први4=G. Justus|последњи5=Cheng|први5=Linan|последњи6=Campana|први6=Aldo|датум=9. новембар 2011|наслов=Медицински методи абортирања у првом тромесечју|стручни часопис=Cochrane Database of Systematic Reviews|издање=11|страница=CD002855|doi=10.1002/14651858.CD002855.pub4|pmid=22071804|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/14651858.CD002855.pub4/abstract;jsessionid=2D7DDA98B31CD7DACB8391192770991C.d04t01}}</ref>


==Друштво и култура==
===Законске основе===
{{Даље|Хронологија правних основа у репродукцији}}
Споразуми о [[људским правима]] захтевају од већине влада да обезбеде планирање породице и информације и услуге у вези са контрацепцијом.<!-- <ref име="hrintlaw"/> --> Оне укључују захтеве за креирање националног плана за пружање услуга за планирање породице, укидање закона који ограничавају приступ планирању породице, обезбеђење да је на располагању широк спектар разноврсних сигурних и ефикасних метода контроле зачећа, укључујући и ургентну методу контроле зачећа, обезбеђење постојања обученог кадра и одговарајуће опреме у здравству, која треба да је по прихватљивим ценама, и креирање процеса ревидирања имплементираних програма.<!-- <ref име="hrintlaw"/> --> Ако владе не ураде оно што је напред наведено, оне могу тиме прекршити обавезе из међународног уговора.<ref име="hrintlaw">{{навод из стручног часописа | аутор = Cottingham J., Germain A., Hunt P. | година = 2012 |наслов= Примена људских права у испуњавању неиспуњених потреба за планирањем породице.| url = | стручни часопис = The Lancet | свеска = 380 | издање= 9837| странице = 172–180 | doi = 10.1016/S0140-6736(12)60732-6 | pmid = 22784536 | ref = harv }}</ref>

Уједињене нације су покренуле акцију под називом “Свака жена, свако дете'' да би процениле напредак у правцу задовољавања контрацептивних потреба жена. <!-- <ref име=Gutt2012/> --> Ова иницијатива је поставила циљ да повећа број корисника модерних метода контрацепције на 120 милиона жена у 69 најсиромашнијих земаља света до 2020.године.<!-- <ref име=Gutt2012/> --> Поред тога, они желе да искорене дискриминацију према девојкама и младим женама које траже контрацептивна средства. <ref име=Gutt2012>{{навод из стручног часописа|коаутори=Susheela Singh and Jacqueline E. Darroch|наслов=Саберите то: трошкови и предности у коришћењу контрацепције, процене за 2012|стручни часопис=Guttmacher Institute and United Nations Population Fund (UNFPA), 201|година=2012|месец=јун|url=http://www.guttmacher.org/pubs/AIU-2012-estimates.pdf}}</ref>

===Религјски погледи===
{{Главно|Религија и контрола рађања}}
Религијски погледи на [[етику]] контроле зачећа широко варирају.<ref име=Srikanthan2008>{{навод из стручног часописа|последњи=Srikanthan|први=A|коаутори=Reid, RL|наслов=Религијски и културни утицаји на контрацепцију|url=http://www.jogc.org/abstracts/full/200802_WomensHealth_1.pdf|стручни часопис=Journal of obstetrics and gynaecology Canada – Journal d'obstetrique et gynecologie du Canada (JOGC)|датум=феб.2008 |свеска=30|издање=2|странице=129–37|pmid=18254994|ref=harv}}</ref> [[Римска католичка црква]] званично прихвата само [[природно планирање породице]] у неким случајевима,<ref име="pope1">{{навод са вебсајта|url=http://www.vatican.va/holy_father/paul_vi/encyclicals/documents/hf_p-vi_enc_25071968_humanae-vitae_en.html|наслов=Humanae Vitae(Људски живот): Енциклика (циркуларно писмо) Папе Павла VI у вези са контролом рађања|аутор=Pope Paul VI|authorlink=Pope Paul VI|датум=25.07.1968|датум приступа=01.10.2006|издавач=Vatican}}</ref> иако велики број католика у [[развијеним земљама]] прихвата и примењује модерне методе контроле зачећа.<ref>{{навод из књиге|уредник=Rosemary Skinner Keller|аутор=Rosemary Radford Ruether|authorlink=Rosemary Radford Ruether|наслов=Енциклопедија жена и религије у Северној Америци |chapterurl=http://books.google.ca/books?id=EoJrHDirVQUC&pg=PA127|година=2006|издавач=Indiana Univ. Press|место=Bloomington, Ind. [u.a.]|isbn=978-0-253-34686-5|url=http://books.google.ca/books?id=EoJrHDirVQUC|page=[http://books.google.ca/books?id=EoJrHDirVQUC&pg=PA132132]}}</ref><ref>{{навод из књиге|издавач=Bob Digby|наслов=Heinemann 16-19 Geography: Global Challenges Student Book 2nd Edition|url=http://books.google.com/books?id=-_c7JP6vzd4C|година=2001|издавач=Heinemann|isbn=978-0-435-35249-3|страница=[http://books.google.com.ph/books?id=–_c7JP6vzd4C&pg=PA158158]|аутор=Bob Digby и други}}</ref><ref>{{навод из књиге|последњи=Rengel|први=Marian|наслов=Енциклопедија контроле рађања|година=2000|издавач=Oryx Press|место=Phoenix, Ariz|isbn=978-1-57356-255-3|страница=202|url=http://books.google.ca/books?id=dx1Kz-ezUjsC&pg=PA202}}</ref> Међу [[протестантима]] постоји велика разноликост погледа, од [[Квиверфул|неподржавања ничега]] до оних који дозвољавају све методе контроле рађања.<ref>{{навод из књиге|последњи=Bennett|први=Jana Marguerite|наслов=Вода је гушћа од крви: Августинова теологија брака и целибата|година=2008|издавач=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-531543-1|страница=178|url=http://books.google.ca/books?id=bQF4j8nv1VQC&pg=PA178}}</ref> Погледи у [[јудаизму] крећу се од оних строжих [[ортодоксни јудаизам|ортодоксних]] секте па до опуштеније [[реформистички јудаизам|реформске]] секте.<ref име="jew_BC">{{навод из књиге | наслов=Контрола рађања у јеврејском закону| последњи=Feldman| први=David M.|година=1998| издавач=Jason Aronson| место=Lanham, MD| isbn=0-7657-6058-4}}</ref> [[Хиндуизам|хиндуси]] дозвољавају коришћење, како природних, тако и вештачких контрацептива.<ref name="hindu_BC">{{навод са вебсајта|url=http://www.healthsystem.virginia.edu/internet/chaplaincy/hindu.cfm|наслов=Хиндуистичка веровања и пракса која се тиче здравствене бриге|датум приступа=2006-10-06|издавач=University of Virginia Health System|archiveurl=http://web.archive.org/web/20070515044827/http://www.healthsystem.virginia.edu/internet/chaplaincy/hindu.cfm|датум архивирања=15.05.2007}}</ref>Заједничко [[будизам|будистичко]] гледиште је да је превентивна контрацепција прихватљива, док интервенција после зачећа није .<ref име="buddhist_BC">{{навод са вебсајта|url=http://web.singnet.com.sg/~alankhoo/MoreQA.htm#Abortion|наслов=Више питања & одговора на тему будизма: контрола рађања и абортус|датум приступа=14. 06. 2008|издавач=Alan Khoo}}</ref>

У [[исламу]], контрацептиви су дозвољени ако не шкоде здрављу, иако њихову употреби неки обесхрабрују. <ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Khalid Farooq Akbar| наслов=Планирање породице и ислам: Преглед| стручни часопис=Hamdard Islamicus|свеска=XVII| издање= 3|url=http://muslim-canada.org/family.htm | ref=harv}}</ref> [[Куран]] не садржи ништа експлицитно о моралности контрацепције али садржи изјаве које подстичу [[репродукција|рађање деце]]. Такође је саопштено да је пророк [[Mухамед]] рекао "жените се и умножавајте се".<ref>Yusuf Al-Qaradawi, Muhammad Saleh Al-Munajjid. "[http://www.islamonline.net/servlet/Satellite?pagename=IslamOnline-English-Ask_Scholar/FatwaE/FatwaE&cid=1119503544224 Contraception: Permissible?],"''[[IslamOnline]]''.</ref>

=== Светски дан контрацепције ===
Светски дан контрацепције је 26. септембар, дан посвећен подизању свести и побољшању едукације о сексуалном и репродуктивном здрављу, са визијом „света у којем је свака трудноћа жељена.“ . <ref име=WorldContraceptionDay>{{навод са вебсајта|url =http://www.your-life.com/en/home/world-contraception-day/ | наслов= Светски дан контрацепције | датум приступа сајту = }}</ref> Подржаван је од стране владиних и међународних невладиних група (организација) укључујући, Азијско-пацифички савет за контрацепцију, Латиноамерички центар здравља и жена, Европско друштво за контрацепцију и репродуктивно здравље, [[Немачка фондација за светску популацију]], међународна федерација педијатријске и адолесцентне гинекологије, [[Међународна федерација планираног родитељства]], [[Marie Stopes International]], [[Међународне услуге за популацију]], [[Савет за популацију]], [[Агенција Сједињених Држава за међународни развој] (АЦДМР), и [[Жене рађају]].<ref име=WorldContraceptionDay/>

=== Погрешна схватања ===
Постоји велики број [[општих погрешних схватања]] када је у питању секс и трудноћа.<ref>{{навод из књиге|последњи=Hutcherson|први=Hilda|наслов=Шта вам ваша мајка никада није рекла о с.е.к.с.-у |година=2002|издавач=Perigee Book|место=New York|isbn=9780399528538|страница=201|url=http://books.google.ca/books?id=xu8tb2o66iIC&pg=PA201|едиција=1. Perigee изд.}}</ref> [[Туш|туширање]] после сексуалног односа није ефикасан облик контроле зачећа.<ref>{{навод из књиге|последњи=Rengel|први=Marian|наслов=Енциклопедија контроле рађања|година=2000|издавач=Oryx Press|lместо=Phoenix, Ariz|isbn=9781573562553|страница=65|url=http://books.google.ca/books?id=dx1Kz-ezUjsC&pg=PA65}}</ref> Поред тога, оно је повезано са великим бројем здравствених проблема и зато се не препоручује.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Cottrell|први=BH|наслов=Најновији преглед доказа који су против туширања.|стручни часопис=MCN. The American journal of maternal child nursing|датум=март-април 2010 |свеска=35|издање=2|странице=102-7; quiz 108-9|pmid=20215951}}</ref> Жене могу затруднети и током првог сексуалног односа<ref>{{навод из књиге|последњи=Alexander|први=William|наслов=Нове димензије у здрављу жена – Само књига|година=2013|издавач=Jones & Bartlett Publishers|isbn=9781449683757|страница=105|url=http://books.google.ca/books?id=GVPHhIM3IZ0C&pg=PA105|едиција=6}}</ref> и у било којем [[сексуалном положају]].<ref>{{навод из књиге|последњи=Sharkey|први=Harriet|наслов=Шта мора да знате о плодности и зачећу и о трудноћи|година=2013|издавач=HarperCollins|isbn=9780007516865|странице=17|url=http://books.google.ca/books?id=Mc7qlSypV6UC&pg=PP17}}</ref> Могуће је, иако са врло малим изгледима, да жена затрудни и у току менструације.<ref>{{навод из књиге|последњи=Strange|први=Mary|наслов=Енциклопедија жена данашњег света |година=2011|издавач=Sage Reference|место=Thousand Oaks, Calif.|isbn=9781412976855|страница=928|url=http://books.google.ca/books?id=bOkPjFQoBj8C&pg=PA928}}</ref>

==Истраживање==
===Женски пол===
Потребна су побољшања када су у питању постојеће методе контроле зачећа, пошто око половине жена које непланирано остану у другом стању користе контрацептивна средстава у то време.<ref име=Will2012/> Проучаван је велики број измена постојећих контрацептивних метода, укључујући побољшани женски кондом, побољшану [[SILCS дијафрагма|дијафрагму]], фластер који садржи само прогестин и вагинални прстен са прогестероном са дугим дејством.<ref име=Jensen2011>{{навод из стручног часописа|последњи=Jensen|први=JT|наслов=Будућност контрацепције: иновације код контрацептивних агенаса: контрацептивни хормонски агенси сутрашњице и њихове клиничке импликације.|стручни часопис=American journal of obstetrics and gynecology|датум=окт.2011 |свеска=205|издање=4 Suppl|странице=S21-5|pmid=21961821}}</ref> Овај вагинални прстен изгледа делује три до четири месеца и тренутно је доступан у неким крајевима света. <ref име=Jensen2011/>

Проучаван је велики број метода за обављање стерилизације преко грлића материце.<!-- <ref name=Cast2010/> --> Један подразумева стављање [[квинакрина]] у материцу што доводи до стварања ожиљака и неплодности.<!-- <ref име=Cast2010/> --> Иако поступак није скуп и не захтева хируршке вештине, постоји брига за дугорочне нежељене ефекте.<ref име=Cast2010>{{навод из стручног часописа|последњи=Castaño|први=PM|коаутори=Adekunle, L|наслов=Стерилизација преко грлића материце.|стручни часопис=Seminars in reproductive medicine|датум= март 2010 |свеска=28|издање=2|странице=103-9|pmid=20352559}}</ref> Проучавана је и једна друга супстанца, [[полиодоканол]], која функционише на исти начин.<ref име=Jensen2011/> Направа која се зове [[Essure]], која се шири када се убаци у јајоводе и блокира их, одобрена је за употребу у САД 2002.године.<ref име=Cast2010/>

===Мушки пол===
{{главно|мушка контрацепција}}
Методе које се односе на мушку контролу зачећа су кондоми, вазектомије и извлачење.<ref име=Glasier2010>{{навод из стручног часописа|последњи=Glasier|први=A|наслов=Прихватљивост контрацепције мушкараца: преглед.|стручни часопис=Contraception|датум=нов. 2010 |свеска=82|издање=5|странице=453-6|pmid=20933119}}</ref> Између 25 и 75% мушкараца који су сексуално активни би користиоло хормоналну контролу зачећа када би им била на располагању.<ref име=Glasier2010/><ref име=Naz2009/> Испробава се велики број хормоналних и нехормонских метода,<ref име=Naz2009>{{навод из стручног часописа|последњи=Naz|први=RK|коаутори=Rowan, S|наслов=Осавремењивање мушке контрацепције.|стручни часопис=Current opinion in obstetrics & gynecology |датум=јун 2009 |свеска=21 |издање=3|странице=265-9|pmid=19469045}}</ref> а постоји неколико истраживања у вези са могућношћу примене [[контрацептивних вакцина]].<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Naz|први=RK|наслов=Противспермне контрацептивне вакцине: где смо и куда идемо?|стручни часопис=American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989)|датум=јул 2011 |свеска=66|издање=1|странице=5-12|pmid=21481057}}</ref>

Реверзибилна хируршка метода која се управо испитује је [[руковођење реверзибилном инхибицијом сперме]] (РРИС) која се састоји у убризгавању полимерског гела, [[стирен малеинског анхидрида]] у [[диметрил сулфоксиду]], у [[семеновод]].<!-- <ref име=Naz2009/> --> Инјекција натријум бикарбоната спира поменуту супстанцу и успоставља плодност. <!-- <ref име=Naz2009/> --> Друга метода је [[направа унутар семеновода]] која подразумева уметање [[полиуретан|уретанског]] чепа у [[семеновод]] да би га блокирала.<!-- <ref име=Naz2009/> --> Комбинација [[андрогена]] и [[прогестина]] делује обећавајуће, као и [[модулатори селективних андрогених рецептора]].<ref име=Naz2009/> [[Ултразвук ]] и методе загревања тестиса управо су прошли прелиминарна проучавања.<ref>{{навод из књиге|последњи=Ojeda |први=edited by Willaim J. Kovacs, Sergio R. |наслов=Удџбеник ендокрине психологије |издавач=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=9780199744121 |страница=262|година=2011|url=http://books.google.ca/books?id=vrTslOGdBysC&pg=PA262|едиција=6. ед.}}</ref>

==Друге животиње==
[[Кастрација]] или стерилизација, која подразумева уклањање неких репродуктивних органа, често се користи као метод контроле зачећа код кућних љубимаца. Многи [[азили за животиње]] захтевају да се, као део договора о усвајању, примењују ови поступци.<ref>{{навод из књиге|последњи=Millar|први=Lila|наслов=Како лечити инфективну болест код животиња у азилима|година=2011|издавач=John Wiley & Sons|isbn=9781119949459|url=http://books.google.ca/books?id=n8NbuhrrFd8C&pg=PT58}}</ref> Код великих животиња ова хируршка интервенција је позната под називом [[кастрација]].<ref>{{навод из књиге |последњи=Ackerman|први=[издато од стране] Lowell|наслов=Петоминутни Блеквелови савети из ветеринарске праксе|година=2007|издавач=Blackwell Pub.|место=Ames, Iowa|isbn=9780781759847|страница=80|url=http://books.google.ca/books?id=26FZVV40aWwC&pg=PA80|едиција=1.ед.}}</ref> На контролу рађања се гледа као на алтернативу лову као сретства контроле [[прекомерног размножавања дивљих животиња]].<ref име="Boyle 2009">{{навод са вебсајта|последњи=Boyle|први=Rebecca|датум=3. март 2009|наслов=Контрола рађања код животиња: научни приступ ограничавању експлозије размножавања животињског света |рад=Popular Science|место=New York|издавач=[http://www.popsci.com/about-usPopSci.com]|url=http://www.popsci.com/environment/article/2009-03/birth-control-animals?single-page-view=true}}</ref>Утврђено је да су [[контрацептивне вакцине]] ефикасне код великог броја различитих животињских популација.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Kirkpatrick|први=JF|коаутори=Lyda, RO; Frank, KM|наслов=Контрацептивне вакцине за дивљи свет: преглед.|стручни часопис=American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989)|датум=јул 2011 |свеска=66|издање=1|странице=40-50|pmid=21501279}}</ref><ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Levy|први=JK|наслов=Контрацептивне вакцине за хуману контролу популације мачака у заједници.|стручни часопис=American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989)|датум=јул 2011 |свеска=66|издање=1|странице=63-70|pmid=21501281}}</ref>

==Референце==
{{Reflist|colwidth=30em}}

==Додатна литература==
* Speroff, Leon; Darney, Philip D. (November 22, 2010). [http://books.google.com/books?id=f5XJtYkiJ0YC&lpg=PP1&ots=VIRzj4boJR&dq=isbn%3A9781608316106&pg=PP1#v=onepage&q&f=false ''A clinical guide for contraception''] (5th ed.). Philadelphia, Pa.: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-60831-610-6.
* Stubblefield, Phillip G.; Roncari, Danielle M. (December 12, 2011). [http://books.google.com/books?id=P3erI0J8tEQC&lpg=PP1&ots=l3vsNGaDD2&dq=editions%3AytqC2tqT5BIC&pg=PA247#v=onepage&q&f=false "Family Planning"], pp.&nbsp;211–269, in Berek, Jonathan S. (ed.) ''Berek & Novak's Gynecology, 15th ed.'' Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins, ISBN 978-1-4511-1433-1.
* Jensen, Jeffrey T.; Mishell, Daniel R. Jr. (March 19, 2012). [http://books.google.com/books?id=X5KT_w6Nye8C&lpg=PP1&pg=PA215#v=onepage&f=false"Family Planning: Contraception, Sterilization, and Pregnancy Termination"], pp.&nbsp;215–272, in Lentz, Gretchen M.; Lobo, Rogerio A.; Gershenson, David M.; Katz, Vern L. (eds.) ''Comprehensive Gynecology, 6th ed.'' Philadelphia: Mosby Elsevier, ISBN 978-0-323-06986-1.

==Спољни линкови==
{{Commons category|Contraception}}
* {{dmoz|Health/Reproductive_Health/Birth_Control/}}
*{{навод из књиге|први=World Health Organization Department of Reproductive Health and Research and Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health|наслов=Планирање породице : глобални приручник за провајдере : на доказима засновани водич који је усавршаван кроз широку међународну сарадњу.|година=2011|издавач=WHO and Center for Communication Programs|место=Geneva, Switzerland|isbn=978-0-9788563-7-3|url=http://www.fphandbook.org/sites/default/files/hb_english_2012.pdf|edition=Rev. and Updated ed.}}
*{{навод из стручног часописа|последњи=Division of Reproductive Health, National Center for Chronic Disease Prevention and Health|first=Promotion|наслов= Одабране, на пракси засноване, препоруке САД за примену контрацепције, 2013: прилагођено из одабраних, на пракси заснованих, препорука Светске здравствене организације за примену контрацепције, 2. едиција.|стручни часопис=MMWR. Recommendations and reports : Morbidity and mortality weekly report. Recommendations and reports / Centers for Disease Control|датум=21.јун 2013 |свеска=62|издање=RR-05|странице=1-60|pmid=23784109|url=http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/rr6205a1.htm?s_cid=rr6205a1_w}}
*{{навод са вебсајта |наслов=Контролна шема поређења|url=http://www.birth-control-comparison.info/|издавач=Cedar River Clinics}}
*[http://www.who.int/rhem/procurement/en/ Bulk procurement of birth conrtol] by the World Health Organization

{{Репродуктивно здравље}}
{{Методе контроле рађања}}
{{утицај људи на животну средину}}

{{DEFAULTSORT:Контрола рађања}}
[[Category:контрола рађања| ]]
[[Category:Технологија животне средине]]
[[Category:медицинска технологија]]
[[Category:Одрживи развој и становништво]]
[[Category:Демографија]]


{{Link FA|ja}}
{{Link FA|pt}}
{{Link FA|sl}}
{{Link FA|sl}}
{{Link GA|en}}

Верзија на датум 10. јануар 2014. у 17:21

Шаблон:Друге примене Шаблон:Pp-померити-неодређ

Шаблон:Интервенције у инбоксу

Контрола зачећа, позната и као контрацепција и контрола плодности, су методе или средства за спречавање трудноће.[1] Планирање, набавка и употреба контроле зачећа назива се [планирање породице]].Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Сигуран секс, као што је коришћење мушких или женских кондома,може да помогне да се спречи инфекције преносиве сексом.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Методе контроле зачећа се користе још од античког доба, али су ефикасне и сигурне методе постале доступне тек у 20. веку.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У неким културама свесно се ограничава приступ контроли зачећа зато што се код њих сматра да је то морално и политички непожељно.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Најефикасније методе контроле зачећа су стерилизација путем вазектомије код мушкараца и подвезивање јајовода код жена, интраутерине направе (IUDs) и уградиви контрацептиви.Поред овога, ту је и велики број хормоналних контрацептива укључујући оралне пилуле, фластере, вагиналне прстенове, и ињекције. У мање ефикасне методе спадају препреке као што су кондоми, дијафрагме и контрацептивни сунђер и метода плодних дана. Најмање ефикасне методе су спермициди и прекидање, када мушкарац прекида однос пре ејакулације. Стерилизација, иако је веома ефикасна, обично није реверзибилна; све остале методе су реверзибилне, већина готово одмах по њиховом престанку.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Хитном контролом зачећа може се спречити трудноћа у року од неколико дана од незаштићеног секс. Неки сексуалну апстиненцију сматрају једним од начина контроле зачећа, али сексуално образовање-искључиво апстиненција може да доведе до повећања броја трудноће код тинејџерки ако не постоји едукација о контрацепцији.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

<!—Специјалне популације --> Код тинејџерки, већа је вероватноћа да се трудноће лоше заврше. Свеобухватна сексуална едукација и приступ контроли зачећа смањују стопу нежељених трудноћа у овој старосној групи.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Иако млади људи могу користити све видове контроле зачећа,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> реверзибилна контрола зачећа дугорочног деловања као што су импланти, интраутерине направе или вагинални прстенови, представља најбољи начин за смањење стопе настанка тинејџерских трудноћа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> По порођају, жена која не доји дете, може поново остати у другом стању већ после само четири до шест недеља. Неке методе контроле зачећа могу да се примењују одмах по порођају, док друге захтевају паузу од најмање шест месеци.. Код дојиља је кориснији синтетички прогестерон, него комбиноване контрацептивне пилуле. Код жена које су дошле у [[менопаузу] препоручује се да се контрола зачећа настави још годину дана после последње менструације.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

<!—Преваленца и ефекти --> Око 222 милиона жена у земљама у развоју,које желе да избегну трудноћу,не користе модерне методе контроле зачећа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Контрола зачећа која се примењује у земљама у развоју је смањила смртност породиља за 40% (око 270.000 спречених смртних случајева у 2008.години) а могла би да спречи 70% када би се задовољили сви захтеви за контролу зачећа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Ако се време између две трудноће продужи, контрола зачећа може да побољша квалитет порађаја као и преживљавање новорођенчади.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У земљама у развоју, са већим приступом контроли зачећа, све се побољшава: зарада жена, имовина, тежина, школовање њихове деце и здравље.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Контрола зачећа увећава привредни раст зато што, при мањем броју малолетне деце, више жена је [[радна снага] и мања је потрошња дефицитарних средстава.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Методе

Изгледи за останак у другом стању током прве године коришћења:Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>
Метода Уобичајено коришћење Савршено коришћење
Без контроле рађања 85% 85%
Комбинована пилула 8% 0.3%
Пилула само синтетског прогестерона 3% 1.1%
Стерилизација (код жена) 0.5% 0.5%
Стерилизација (код мушкараца) 0.15% 0.10%
Кондом (код жена) 21% 5%
Кондом (код мушкараца) 18% 2%
Бакарна интраутерина направа 0.8% 0.6%
0.2% 0.2%
Фластер 8% 0.3%
Вагинални прстен 9% 0.3%
Депо Провера 3-6% 0.2%
Имплант 0.05% 0.05%
Дијафрагма и спермицид 12% 6%
Прекид односа 27% 4%
Стандардни метод плодних дана ~12-25% ~1-9%
Метод- аменореа у лактацији 0-7.5%Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> <2%Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

У методе контроле рађања спадају методе препреке, хормонална контрола зачећа, интраутерине направе (интраутерине направе), стерилизација и бихевиоралне методе. Оне се користе пре или у току полног односа док је хитна контрола зачећа ефикасна само у року од неколико дана од полног односа. Ефикасност се углавном изражава у проценту броја жена које затрудне током прве године коришћења дате методе,[2] а понекад у виду животне стопе нуспеха код метода високе ефикасности као што је подвезивање јајовода.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>


Најефикасније методе су оне са дуготрајним дејством, које не захтевају непрекидне посете лекару.[3] Хируршка стерилизација, хормонски импланти и интраутерини улошци, током прве године примене имају стопе неуспеха мање од 1%.[3] Уколико се стриктно примењују, код хормонских контрацептивних пилула, фластера или прстенова, као и код методе лактационе аменореје (ЛАМ), стопе неуспеха током прве године (или код ЛАМ-а током првих 6 месеци) такође могу бити мање од 1%.[3] Код типичне примене, стопе неуспеха током прве године су знатно веће, у интервалу од 3-9%, као последица неправилне примене.[3] Остале методе, попут плодних и неплодних дана, кондома, дијафрагме и спермицида, имају веће стопе неуспеха у првој години чак и онда када се користе беспрекорно.[3]

Мада све методе контроле зачећа имају неке потенцијалне нежељене ефекте, њихов ризик је мањи него у случају трудноће.[3] По престанку примене или уклањању, многе методе контроле зачећа, укључујући оралне контрацептиве, интраутерине улошке, импланте и ињекције, стопа трудноће током следеће године иста је као код оних који нису користили контролу зачећа.[4]

Код особа које имају неке специфичне здравствене проблеме, при примени одређених форми контроле зачећа потребна су даља испитивања.[5] Код жена које су иначе здраве, многе методе контроле зачећа не би требало да изискују лекарски преглед, укључујући пилуле за контролу зачећа, ињекциону или имплантациону контролу зачећа, као и кондоме.[6] Нарочито, када су у питању карлични преглед, преглед дојки или анализа крви пре почетка коришћења пилула за контролу зачећа, изгледа да немају утицаја на резултате, па стога они нису потребни.[7][8] Светска здравствена организација је 2009. године објавила детаљну листу критеријума медицинске квалификације за сваки тип контроле зачећа.[5]

Хормонска

Хормонски контрацептиви делују тако што инхибирају овулацију и оплођење.[9] Они су доступни у неколико различитих облика међу којима су оралне пилуле, импланти испод коже, ињекције, фластери, интраутерине направе и вагинални прстен. Тренутно су доступни само за жене. Постоје два начина оралне контроле зачећа, комбинована орална контрацептивна пилула и пилула само са прогестогеном.[10] Ако се узимају током трудноће, оне нити повећавају ризик од побачаја нити узрокују дефекте при рођењу.[8]

Комбиновани хормонски контрацептиви су повезани са незнатно повећаним ризиком од појаве венских и артеријских крвних угрушака ; међутим, ризик је мањи од оног повезаног са трудноћом.[11] Због постојања овог ризика, они се не препоручују женама старијим од 35 година које су пушачи.[12] Њихов утицај на сексуалну жељу варира, при чему се повећава или смањује код неких особа, али код већине нема никаквог утицаја.[13] Комбиновани орални контрацептиви смањују ризик од рака јајника и рака ендометријума, а не мењају ризик од рака дојке.[14][15]Они често смањују менструално крварење и болне менструалне грчеве.[8] Мање дозе естрогена којих има у вагиналном прстену могу да редукују ризик од осетљивости дојки, мучнине, као и главобољу повезану са производима који садрже веће дозе естрогена.[14]

Пилуле само са прогестином, ињекције и интраутерини улошци нису повезани са повећаним ризиком од појаве крвних угрушака и могу их користити жене које су раније имале крвне угрушке у венама.[11][16] Код оних са историјом крвних угрушака у артеријама, требало би да се користе нехормонски начин контроле зачећа или метода само са прогестином, поред верзије са ињекцијама.[11] Пилуле само са прогестином могу да доведу до побољшања менструалних симптома, а могу их користити и жене које доје пошто не утичу на продукцију млека. Код метода само са прогестином може доћи до нередовног крварења, при чему су неке кориснице пријавиле и изостанак менструације.[17] Прогестини, дроспиренон и десогестрел смањују на најмању меру андрогенска нежељена дејства, али повећавају ризик од појаве крвних угрушака, па из тог разлога нису прва линија.[18] Постоје неслагања око типичне стопе неуспеха у првој години код примене ињекционог прогестина, Дeпo-Провера, при чему се бројке крећу у распону од мање од 1%[19] до више од 6%.[3]

Баријера

Уролани мушки кондом

Баријерни контрацептиви су направе којима се покушава спречити трудноћа на тај начин што физички спречавају да сперма уђе у материцу.[20] Овде спадају мушки кондоми, женски кондоми, цервикалне капе, дијафрагме и контрацептивни сунђери са спермицидом.[20]

Глобално, кондоми су најуобичајенија метода контроле зачећа.[21] Мушки кондоми се стављају на мушки пенис у ерекцији и физички блокирају ејакулирану сперму да уђе у тело сексуалног партнера.[22] Модерни кондоми су најчешће направљени од латекса, али има и оних направљених од других материјала као што су полиуретан или јагњећа црева.[22] Женски кондоми су такође доступни, а најчешће су израђени од нитрила, латекса или полиуретана.[23] Предност мушких кондома је у томе што нису скупи, једноставни су за употребу и немају много нежељених дејстава.[24] У Јапану око 80% парова који користе контролу зачећа користи кондоме, док у Немачкој овај број износи око 25%,[25] а у Сједињеним Државама је 18%.[26]

Мушки кондоми и дијафрагма са спермицидом имају сличне стопе неуспеха при типичној употреби током прве године, које износе редом 15% и 16%.[27] Код беспрекорне употребе ефикаснији су кондоми, са стопом неуспеха у првој години од 2% према стопи неуспеха у првој години од 6% код дијафрагме.[27] Кондоми имају и додатну предност у томе што помажу да се спречи ширење неких сексуално преносивих инфекција као што је ХИВ/СИДА.[28]

Контрацептивни сунђери су комбинација препреке и спермицида.[3] Као и дијафрагме, они се убацују вагинално пре сексуалног односа и морају се поставити преко цервикса да би били ефикасни.[3] Типичне стопе неуспеха током прве године зависе од тога да ли је или не жена претходно рађала, при чему износе 24% код жена које су рађале, а 12% код оних које нису.[3] Сунђер се може убацити до 24 часа пре сексуалног односа и мора се оставити на месту још најмање шест сати након односа.[3] Има извештаја о алергијским реакцијама[29] и тежим нежељеним дејствима, као што је синдром токсичног шока.[30]

Интраутерини улошци

Актуелни интраутерини улошци су обично мале направе у облику слова ,'T', које садрже бакар или левоноргестрел, а убацују се у материцу.[31] Они представљају вид дугорочне реверзибилне контроле зачећа. Стопе неуспеха у првој години код примене интраутериних направа са бакром износе око 0,8%, док је код интраутериних направа са левоноргестрелом стопа неуспеха 0,2% у првој години.[27] Међу различитим врстама контроле зачећа, заједно са имплантима за контролу зачећа, њихова примена доводи до највеће сатисфакције међу корисницима.[32]

Постоје докази који подржавају ефикасност и сигурност примене код адолесцената[32] и оних који нису имали деце.[33] Примена интраутериних направа не утиче на дојење и могу се убацити непосредно након порођаја.[34] Такође, могу се користити непосредно након абортуса.[35] Чим се уклоне, чак и после дугорочне употребе, плодност се одмах враћа у нормалу.[36] Док код примене интраутериних направа од бакра може да дође до повећања менструалног крварења и појаве болнијих грчева,[37] примена хормонских интраутериних направа може да смањи менструално крварење или потпуно заустави менструацију.[34] Остале могуће компликације укључују избацивање (2–5%), а у ређем броју случајева долази до перфорације материце (мање од 0,7%).[34][38] Појава грчева се може лечити применом НСАИЛ-а.[38]

До 2007. године, примена интраутериних направа је најраспрострањенији облик употребе реверзибилне контроле зачећа, са више од 180 милиона корисница широм света.[39][40] Претходни модел интраутериног улошка (Далкон штит) је био повезан са повећаним ризиком од пелвичне инфламаторне болести; међутим, код актуелних модела нема утицаја на ризик код особа које немају сексуално преносиве инфекције у време убацивања.[41]


Стерилизација

Хируршка стерилизација може да се обавља путем подвезивања јајовода код жена и путем вазектомије код мушкараца.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Овде не постоје неки значајни дуготрајни споредни ефекти, а подвезивање јајовода смањује ризик од настанка рака јајника.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Могућност настанка краткотрајних компликација је 20 пута мања код вазектомије него код подвезивања јајника. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>[42] После вазектомије може доћи до отицања мошница као и до болова у њима, што обично пролази после недељу до две дана.[43] Што се подвезивања јајника тиче, компликације настају у 1 до 2 процента случајева а озбиљне компликације настају углавном као последица анестезије.[44] Ниједна од ове две методе не штити партнере од сексуално преносивих инфекција .Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Неке жене се покају због тога што су пристале на стерилизацију: око 5% старијих од 30 , а око 20% млађих од 30 година.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Мушкарци се ређе кају што су пристали на стерилизацију мање од (<5%) и то они млађи, који имају младу децу или их уопште немају, и нестабилан брак који повећава ризик.[45] У једној анкети која је спроведена међу популацијом која има децу, њих 9% је изјавило да, кад би поново били у прилици да добију дете, они се не би на то одлучили.[46]

Иако се стерилизација сматра неповратним процесом,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> могуће је покушати одвезивање јајовода како би се јајоводи поново учинили проходним или обрнута вазектомија како би се сада семеноводи код мушкараца учинили проходним. Кад су у питању жене, њихова жеља за одвезивањем јајовода често је повезана са променом брчног друга..Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Стопа успешног затрудњивања после одвезивања јајника креће се између 31 и 88%, уз компликације у које спада и ризик од настанка ванматеричне трудноће.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Број мушкараца који траже обрнуту вазектомију је између 2 и 6%.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Стопе успешног добијања другог детета после обрнуте вазектомије крећу се између 38 и 84%; успешност је мања што је временски период од вазектомије до обрнуте вазектомије дужи .Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Екстракција сперме за вештачку оплодњу такође постоји као опција када су у питању мушкарци. [47]

Понашање

У методе које се односе на понашање партнера спадају подешавање тајминга или метода полног односа при којем се спречава уношење сперме у репродуктивни тракт жене, без обзира да ли је дошло до овулације или није.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Ако се ова метода прецизно примењује, у првој години њеног коришћења може доћи до грешке у око 3,4% случајева, међутим, ако се не примењује савесно, онда овај проценат може нарасти чак до 85%. [48]

Плодни и неплодни дани

Методе плодних и неплодних дана подразумевају одређивање најплоднијих дана менструалног циклуса у циљу избегавања незаштићеног односа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У првој години оне имају типичну грешку између 12% и 25%; проценат грешке код беспрекорног коришћења зависи од система који се примењује и типично се креће између 1 и 9%. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Међутим, докази на којима се ове процене заснивају су слаби будући да већина парова у испитивању рано престаје са њиховом применом.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Глобално, њих примењује 3,6% парова.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Ако се заснива и на мерењу базалне температуре тела и на још неком примарном знаку, онда се метода сматра симптотермалном. Саопштено је да се стопа нежељених трудноћа креће између 1% и 20% код парова који примењују симптотермалну методу. [49]

Методa повлачења

Методa повлачења (такође познат под називом coitus interruptus), јесте поступак којим се прекида сексуални чин "извлачењем" пениса пре ејакулације.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Главни ризик методе повлачења јесте у томе што овај поступак мушкарац не може увек да обави на прави начин или у право време.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Ако се ова метода примењује на савршен начин, у првој години могућност настанка грешке је око 4%, до 27% при њеној уобичајеној примени.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Неки медицински стручњаци овакав поступак не сматрају контрацептивном методом.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Постоји мало доказа везано за садржај сперме у преејакулаторној течности.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> И, док у неким пробним истрађивањима, сперма није нађена,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> у једном експерименту она је пронађена код 10 од 27 прегледаних волонтера.[50] Методу прекида односа као контролу рађања користи око 3% парова.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Апстиненција

Иако неке групе заступају потпуну сексуалну апстиненцију, под којом подразумевају избегавање сексуалне активности, у контексту контроле рађања, овај појам подразумева уздржавање од вагиналног односа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>[51] Када је у питању превенција трудноће, апстиненција је 100% ефикасна; међутим, неће се свако ко намерава да апстинира одрећи сексуалне активности, и у многим популацијама постоји велики ризик од затрудњивања путем неконсезуалног секса.[52][53]

Едукација о само сексуалној апстиненцији не умањује проценат тинејџерских трудноћа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Стопе тинејџерске трудноће су више код ученика едукованих о апстиненцији као једином сигурном средству заштите од затрудњивања, него код оних који су едуковани свеобухватним сексуакним образовањем. [54]Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Неки званичници, онима који примењују апстиненцију као примарни метод, препоручују коришћење резервних расположивих метода као што су кондоми или ургентне контрацептивне пилуле.[55] Секс без пенетрације без вагиналног секса и орални секс без вагиналног секса такође се понекад сматрају методама контроле зачећа.[56] И поред тога што се њима углавном избегава трудноћа, до трудноће ипак може доћи ако се ради о интеркруралном сексу и другим облицима секса у којима се пенис налази у близини вагине (трљање гениталија и извлачење пениса после аналног сношаја) када сперма може да се нађе у близини улаза у вагину и тако се помеша са вагиналним лубрикантним течностима.[57][58]

Лактација

Метод лактационе аменореје подразумева примену природне женске постпорођајне неплодности до које долази после порођаја и може да се продужи дојењем.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Овде је обично потребан изостанак менструације, искључиво дојење бебе и дете млађе од 6 месеци.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Светска здравствена организација стоји на становишту да, ако је дојење једини извор хране за бебу, онда, у првих шест месеци после порођаја, може доћи до затрудњивања у 2% случајева [59] Истраживања су показала да је стопа грешке била од 0% до 7.5%.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Стопе се увећавају на 4-7% прве године и на 13% у другој години.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Формула храњења, измузавањем уместо дојења, коришћењем флашице и давањем чврсте хране повећава стопу грешке. [60] Код оних које искључиво доје, њих око 10% добију менструацију пре истека трећег месеца, а 20% пре истека шестог месеца.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Код оних које не доје, плодност се може вратити четири недеље после порођаја.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Хитност

Методе ургентне контроле зачећа су лекови (пилуле за „јутро после“) или направа које се користе после незаштићеног сексуалног односа са надом да ће се спречити трудноћа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Њима се првенствено делује на спречавање овулације и плодности.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Постоји велики број различитих опција, у које укључујући јака доза контрацептивних пилула, левоноргестрел, мифепристон, [[улипристал] и интраутерина средства.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Левоноргестрел пилуле смањују могућност трудноће за 70% (стопа трудноће 2.2%) ако се користе у року од 3 дана после незаштићеног односа или коришћења неисправног кондома.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Улипристал смањује могућност трудноће за око 85% (стопа трудноће 1.4%) до 5 дана и може бити нешто ефикаснији од левеноргестрела.[61]Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Мифепристон је такође ефикаснији од левоноргестрела док су бакарне интраутерине направе најефикаснија метода.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> СИнраутерине направе могу да се увуку у року од 5 дана после односа и да спрече 99% трудноћа (стопа трудноће је од 0.1 до 0.2%).Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>[62] Ово их чини најефикаснијим обликом контроле зачећа у ургентној контрацепцији.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Ако се пилуле за „јутро после“ женама дају унапред, то не утиче на стопу настанка сексуално преносивих инфекција, коришћења кондома, стопу трудноће нити на спречавање зачећа при ризичном сексуалном понашању.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Све методе имају минималне споредне ефекте.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>


Двострука заштита

Двострука заштита је примена метода које штите и од сексуално преносивих инфекција и од трудноће.[63] Може се користити било само кондом, било заједно са неком другом методом контроле зачећа или избегавањем пенетрантног секса.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>[64] Ако је трудноћа главна брига, разумно је коришћење две методе у исто време,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>, препоручују се два облика контроле зачећа онима који користе лекове против акни као што је изотретиноин, због постојања високог ризика од дефекта код новорођенчади ако се узима у току трудноће.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Ефекти

Здравље

мапа стопе смртности породиља
стопа смртности породиља у 2010. годиниГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Шаблон:Видети и Процењује се да је коришћење контрацептивних средстава у земљама у развоју смањило смртност породиља до 40% (око 270.000 спречених смртних исхода у 2008.години) a могло би се спречити и 70% смртности породиља када би се потпуно задовољила потражња за контрацептивним средствима.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Ово се постиже смањењем броја непланираних трудноћа које се следствено завршавају ризичним абортусима и спречавањем високо ризичних трудноћа са високим ризиком. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Контролом зачећа повећава се стопа преживљавања код деце у земљама у развоју, тако што се продужава време између трудноћа. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У овој популацији исходи су гори када мајка затрудни у року од 18 месеци од предходног порођаја.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Одлагање наредне трудноће после побачаја изгледа да не мења ризик и женама се саветује да покушају да остану у другом стању кад год буду на то спремне..Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Тинејџерске трудноће, посебно код млађих тинејџерки, су високог ризика од нежељених исхода, нарочито од раног порођаја, рађања недоношчади и мртворођених беба.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У САД 82% трудноћа код девојака између 15 и 19 година су непланиране.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Обимно сексуално образовање и несметан приступ контрацептивним средствима повољно утичу на смањењу стопе затрудњивања у овој узрасној групи.[65]

Финансије

fertility rate map
Земље према стопи плодности у 2012.години.

Шаблон:Видети такође

У земљама у развоју, контрола зачећа увећава економски раст захваљујући томе што ту има мање зависне деце па тако више жена може бити радно способно.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Зараде жена, имовина, индекс телесне масе и школовање њихове деце и њихов индекс телесне масе, све се то упобољшава са већим приступом контроли зачећа. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Планирање породице путем коришћења модерне контроле рађања представља једну од најисплативијих интервенција у здравству.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Уједињене Нације процењују да се са сваким утрошеним доларом, уштеди два до шест долара.[66] Ова уштеда се везује за превенцију непланираних трудноћа и за смањење ширења сексуално преносивих болести.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Иако су све методе исплативе финансијски, ипак највеће уштеде се остварују применом бакарних интраутериних направа.[67]

Укупни медицински трошкови за трудноћу, порођај и бригу око новорођенчета у САД у 2012. години у просеку износе 21.000 долара за вагинални порођај и 31.000 долара за царски рез.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У већини других држава трошкови су упола мањи.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> За дете рођено у 2011.години, просечна породица у САД потрошиће 235.000 долара за његово 17-годишње подизање.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Преваленца

Шаблон:Главно

мапа распрострањености савремене контроле рађања
Проценат жена које су примењивале савремену контролу рађања у 2010.

Посматрано глобално, од 2009.године, близу 60% oних који су у браку и способних да добију потомство примењује контролу зачећа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Колико се често различите методе користе, јако се разликује од земље до земље.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Најчешће примењивана метода у развијеним земљама је кондом и орални контрацептиви,у Африци орални контрацептиви, а у Латинској Америци и Азији стерилизација. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У земљама у развоју, свеобухватно, 35% контроле зачећа је путем женске стерилизације, 30% путем интраутериних средстава, 12% путем оралних контрацептивеа, 11% путем кондома, а 4% путем мушке стерилизације.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Иако мање коришћене у развијеном свету него у земљама у развоју, број жена које су користиле интраутерине направе од 2007.години био је преко 180 милиона.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Избегавање секса у плодним данима користи око 3,6% жена способних за рађање, са износом и до 20% у областима Јужне Америке.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Од 2005.године, 12% парова користи мушки облик контрацепције (било кондоме, било вазектомију) са вишом стопом у развијеним земљама.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Примена мушких облика контроле зачећа се смањила између 1985. до 2009.године.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Употреба контрацептива међу женама у подсахарској Африци порасла је са око 5% у 1991.години на око 30% у 2006.години.[68]

Од 2012. године, 57% жена способних да рађају желело је да избегне трудноћу (867 од 1520 милиона).Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Око 222 милиона жена, међутим, нису биле у могућности да дођу до контроле зачећа. 53 милиона од којих су из подсахарске Африке, а 97 милиона из Азије.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Ово доводи до 54 милиона непланираних трудноћа и близу 80,000 смрти породиља годишње.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Делимичан разлог што су многе жене без контроле зачећа је тај што многе земље ограничавају приступ контроли зачећа из религијских или политичких разлога,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> док је други разлог сиромаштво.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Услед рестриктивних закона о абортусу у подсахарској Африци, многе жене се обраћају нелегалним вршиоцима абортуса у вези са нежељеним трудноћама, што резултира да има 2-4% ризичних абортуса сваке године.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Историјат

стари ковани новац на којем је насликана биљка силфиум
Стари сребрњак из Киренеа на којем је струксилфиума

Египатски Eберс Папирус из 1550 п.н.е. и Kaхун Папирус из 1850 п.н.е. садрже неке од најранијих документованих описа контроле зачећа, коришћење меда, листова багрема и неупреденог памучног влакна који би се стављао у вагину ради блокирања сперме.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Древни египатски цртежи такође показују и коришћење кондома.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>У Књизи Постојања помиње се извлачење мушког полног органа или прекид сношаја, као метод контроле зачећа када Oнан "просипа своје семе" (ејакулира) на тло како не зачео дете са супругом свог преминулог брата Тамар.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Веровање је да се у античкој Грчкој силфиум користио ради контроле зачећа, и због своје ефикасности, а самим тим и због велике потражње, био брањем искорењен.[69] У средњевековној Европи, сваки покушај да се заустави трудноћа сматрао се неморалним од стране католичке цркве.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Веровање је да су жене тог времена ипак користиле велики број мера за контролу рађања, као што су прекид сношаја и увлачење корена љиљанa и рутвице у вагину (а, уз то, и чедомоство после порођаја).[70] Казанова (1725-1798), је током италијанске ренесансе описао коришћење јагњеће коже као покривача за спречавање трудноће; међутим, општа употреба кондома се није појавила све до 20. века.[71] 1909.године, Ричард Рихтер је изумео прву интраутерину направу направљену од утробе свилене бубе, коју је касније усавршио и продавао у Немачкој Ернст Грефенберг током касних 1920-их.[72] У 1916.године, Маргарет Сангер је отворила прву клинику за контролу зачећа у САД, због чега је била ухапшена.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Уследило је отварање прве клинике у Уједињеном краљевству 1921.године од стране Мери Стоупс.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Грегори Пинкус и Џон Рок ,уз помоћ Америчке федерације за планирање родитељства, су усавршили прве контрацептивне пилуле 1950-их које су постале јавно доступне 1960-их.[73] Медицински абортус је постао алтернатива хируршком абортусу доступношћу аналога простагландина током 1970-их и доступношћу мифпристона током 1980-их.[74]


Друштво и култура

Законске основе

Шаблон:Даље Споразуми о људским правима захтевају од већине влада да обезбеде планирање породице и информације и услуге у вези са контрацепцијом. Оне укључују захтеве за креирање националног плана за пружање услуга за планирање породице, укидање закона који ограничавају приступ планирању породице, обезбеђење да је на располагању широк спектар разноврсних сигурних и ефикасних метода контроле зачећа, укључујући и ургентну методу контроле зачећа, обезбеђење постојања обученог кадра и одговарајуће опреме у здравству, која треба да је по прихватљивим ценама, и креирање процеса ревидирања имплементираних програма. Ако владе не ураде оно што је напред наведено, оне могу тиме прекршити обавезе из међународног уговора.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Уједињене нације су покренуле акцију под називом “Свака жена, свако дете да би процениле напредак у правцу задовољавања контрацептивних потреба жена. Ова иницијатива је поставила циљ да повећа број корисника модерних метода контрацепције на 120 милиона жена у 69 најсиромашнијих земаља света до 2020.године. Поред тога, они желе да искорене дискриминацију према девојкама и младим женама које траже контрацептивна средства. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Религјски погледи

Шаблон:Главно Религијски погледи на етику контроле зачећа широко варирају.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Римска католичка црква званично прихвата само природно планирање породице у неким случајевима,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> иако велики број католика у развијеним земљама прихвата и примењује модерне методе контроле зачећа.[75][76][77] Међу протестантима постоји велика разноликост погледа, од неподржавања ничега до оних који дозвољавају све методе контроле рађања.[78] Погледи у [[јудаизму] крећу се од оних строжих ортодоксних секте па до опуштеније реформске секте.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> хиндуси дозвољавају коришћење, како природних, тако и вештачких контрацептива.[79]Заједничко будистичко гледиште је да је превентивна контрацепција прихватљива, док интервенција после зачећа није .Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

У исламу, контрацептиви су дозвољени ако не шкоде здрављу, иако њихову употреби неки обесхрабрују. [80] Куран не садржи ништа експлицитно о моралности контрацепције али садржи изјаве које подстичу рађање деце. Такође је саопштено да је пророк Mухамед рекао "жените се и умножавајте се".[81]

Светски дан контрацепције

Светски дан контрацепције је 26. септембар, дан посвећен подизању свести и побољшању едукације о сексуалном и репродуктивном здрављу, са визијом „света у којем је свака трудноћа жељена.“ . Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Подржаван је од стране владиних и међународних невладиних група (организација) укључујући, Азијско-пацифички савет за контрацепцију, Латиноамерички центар здравља и жена, Европско друштво за контрацепцију и репродуктивно здравље, Немачка фондација за светску популацију, међународна федерација педијатријске и адолесцентне гинекологије, Међународна федерација планираног родитељства, Marie Stopes International, Међународне услуге за популацију, Савет за популацију, [[Агенција Сједињених Држава за међународни развој] (АЦДМР), и Жене рађају.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Погрешна схватања

Постоји велики број општих погрешних схватања када је у питању секс и трудноћа.[82] туширање после сексуалног односа није ефикасан облик контроле зачећа.[83] Поред тога, оно је повезано са великим бројем здравствених проблема и зато се не препоручује.[84] Жене могу затруднети и током првог сексуалног односа[85] и у било којем сексуалном положају.[86] Могуће је, иако са врло малим изгледима, да жена затрудни и у току менструације.[87]

Истраживање

Женски пол

Потребна су побољшања када су у питању постојеће методе контроле зачећа, пошто око половине жена које непланирано остану у другом стању користе контрацептивна средстава у то време.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Проучаван је велики број измена постојећих контрацептивних метода, укључујући побољшани женски кондом, побољшану дијафрагму, фластер који садржи само прогестин и вагинални прстен са прогестероном са дугим дејством.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Овај вагинални прстен изгледа делује три до четири месеца и тренутно је доступан у неким крајевима света. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Проучаван је велики број метода за обављање стерилизације преко грлића материце. Један подразумева стављање квинакрина у материцу што доводи до стварања ожиљака и неплодности. Иако поступак није скуп и не захтева хируршке вештине, постоји брига за дугорочне нежељене ефекте.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Проучавана је и једна друга супстанца, полиодоканол, која функционише на исти начин.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Направа која се зове Essure, која се шири када се убаци у јајоводе и блокира их, одобрена је за употребу у САД 2002.године.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Мушки пол

Шаблон:Главно Методе које се односе на мушку контролу зачећа су кондоми, вазектомије и извлачење.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Између 25 и 75% мушкараца који су сексуално активни би користиоло хормоналну контролу зачећа када би им била на располагању.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Испробава се велики број хормоналних и нехормонских метода,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> а постоји неколико истраживања у вези са могућношћу примене контрацептивних вакцина.[88]

Реверзибилна хируршка метода која се управо испитује је руковођење реверзибилном инхибицијом сперме (РРИС) која се састоји у убризгавању полимерског гела, стирен малеинског анхидрида у диметрил сулфоксиду, у семеновод. Инјекција натријум бикарбоната спира поменуту супстанцу и успоставља плодност. Друга метода је направа унутар семеновода која подразумева уметање уретанског чепа у семеновод да би га блокирала. Комбинација андрогена и прогестина делује обећавајуће, као и модулатори селективних андрогених рецептора.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Ултразвук и методе загревања тестиса управо су прошли прелиминарна проучавања.[89]

Друге животиње

Кастрација или стерилизација, која подразумева уклањање неких репродуктивних органа, често се користи као метод контроле зачећа код кућних љубимаца. Многи азили за животиње захтевају да се, као део договора о усвајању, примењују ови поступци.[90] Код великих животиња ова хируршка интервенција је позната под називом кастрација.[91] На контролу рађања се гледа као на алтернативу лову као сретства контроле прекомерног размножавања дивљих животиња.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Утврђено је да су контрацептивне вакцине ефикасне код великог броја различитих животињских популација.[92][93]

Референце

  1. ^ Шаблон:Навод са вебсајта
  2. ^ „Шта је најбитније за здравље и добростање” (2nd ed. изд.). Sudbury, Mass.: Jones and Bartlett. 2000. стр. 161. ISBN 9780763709099.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Hoffman, Barbara (2012). Williams gynecology (2nd ed. изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. Chapter 5. ISBN 978-0071716727. 
  4. ^ Mansour, D (2011 Nov). „Fertility after discontinuation of contraception: a comprehensive review of the literature”. Contraception. 84 (5): 465—77. PMID 22018120. doi:10.1016/j.contraception.2011.04.002.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ а б Organization, World Health (2009). Medical eligibility criteria for contraceptive use (PDF) (4th ed. изд.). Geneva: Reproductive Health and Research, World Health Organization. стр. 1-10. ISBN 9789241563888. 
  6. ^ Department of Reproductive Health and Research, Family and Community (2004). Selected practice recommendations for contraceptive use. (PDF) (2 ed. изд.). Geneva: World Health Organization. стр. Chapter 31. ISBN 9241562846. 
  7. ^ Tepper, NK (2013 May). „Physical examination prior to initiating hormonal contraception: a systematic review.”. Contraception. 87 (5): 650—4. PMID 23121820.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ а б в Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (PDF) (Rev. and Updated ed. изд.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. 2011. стр. 1—10. ISBN 978-0-9788563-7-3.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  9. ^ Nelson, Anita L.; Cwiak, Carrie (2011). „Combined oral contraceptives (COCs)”. Ур.: Hatcher, Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L.; Cates, Willard Jr.; Kowal, Deborah; Policar, Michael S. (eds.). Contraceptive technology (20th revised изд.). New York: Ardent Media. стр. 249—341. ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. 
  10. ^ Ammer, Christine (2009). „oral contraceptive”. The encyclopedia of women's health (6th изд.). New York: Facts On File. стр. 312—315. ISBN 978-0-8160-7407-5. 
  11. ^ а б в Brito, MB (2011 Apr). „Hormonal contraception and cardiovascular system”. Arquivos brasileiros de cardiologia. 96 (4): e81—9. PMID 21359483. doi:10.1590/S0066-782X2011005000022.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Kurver, MJ (2012). „[Summary of the Dutch College of General Practitioners' practice guideline 'Contraception'].”. Nederlands tijdschrift voor geneeskunde (на језику: Ducth). 156 (41): A5083. PMID 23062257.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  13. ^ Burrows, LJ (2012 Sep). „The effects of hormonal contraceptives on female sexuality: a review.”. The journal of sexual medicine. 9 (9): 2213—23. PMID 22788250.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ а б Shulman, LP (2011 Oct). „The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: combined estrogen and progestin contraceptives.”. American journal of obstetrics and gynecology. 205 (4 Suppl): S9—13. PMID 21961825.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ Havrilesky, LJ (2013 Jul). „Oral Contraceptive Pills as Primary Prevention for Ovarian Cancer: A Systematic Review and Meta-analysis.”. Obstetrics and gynecology. 122 (1): 139—147. PMID 23743450.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ Mantha, S. (7. 8. 2012). „Assessing the risk of venous thromboembolic events in women taking progestin-only contraception: a meta-analysis”. BMJ. 345 (aug07 2): e4944—e4944. PMC 3413580Слободан приступ. PMID 22872710. doi:10.1136/bmj.e4944.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  17. ^ Burke, AE (2011 Oct). „The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: progestin-only contraceptives.”. American journal of obstetrics and gynecology. 205 (4 Suppl): S14—7. PMID 21961819.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  18. ^ Rott, H (2012 Aug). „Thrombotic risks of oral contraceptives.”. Current opinion in obstetrics & gynecology. 24 (4): 235—40. PMID 22729096.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ FDA (2005). „Depo-Provera U.S. Prescribing Information” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2007-06-15. г. Приступљено 2007-06-12. 
  20. ^ а б Neinstein, Lawrence (2008). Adolescent health care : a practical guide (5th ed. изд.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 624. ISBN 9780781792561. 
  21. ^ Chaudhuri (2007). Practice Of Fertility Control: A Comprehensive Manual (7th изд.). Elsevier India. стр. 88. ISBN 9788131211502. 
  22. ^ а б Hamilton, Richard (2012). Pharmacology for nursing care (8th ed. изд.). St. Louis, Mo.: Elsevier/Saunders. стр. 799. ISBN 9781437735826. 
  23. ^ Facts for life (4th ed. изд.). New York: United Nations Children's Fund. 2010. стр. 141. ISBN 9789280644661. 
  24. ^ Pray, Walter Steven (2005). Nonprescription product therapeutics (2nd ed. изд.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 414. ISBN 9780781734981. 
  25. ^ Eberhard, Nieschlag, (2010). Andrology Male Reproductive Health and Dysfunction (3rd ed. изд.). [S.l.]: Springer-Verlag Berlin Heidelberg. стр. 563. ISBN 9783540783558. 
  26. ^ Barbieri, Jerome F. (2009). Yen and Jaffe's reproductive endocrinology : physiology, pathophysiology, and clinical management (6th ed. изд.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. стр. 873. ISBN 9781416049074. 
  27. ^ а б в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Hopkins2010.
  28. ^ Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (PDF) (Rev. and Updated ed. изд.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. 2011. ISBN 978-0-9788563-7-3.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  29. ^ Kuyoh, MA (2003 Jan). „Sponge versus diaphragm for contraception: a Cochrane review.”. Contraception. 67 (1): 15—8. PMID 12521652.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. ^ Organization, World Health (2009). Medical eligibility criteria for contraceptive use (4th ed. изд.). Geneva: Reproductive Health and Research, World Health Organization. стр. 88. ISBN 9789241563888. 
  31. ^ Chaudhuri (2007). Practice Of Fertility Control: A Comprehensive Manual (7Th Edition). Elsevier India. стр. 95. ISBN 9788131211502. 
  32. ^ а б Committee on Adolescent Health Care Long-Acting Reversible Contraception Working Group, The American College of Obstetricians and, Gynecologists (2012 Oct). „Committee opinion no. 539: adolescents and long-acting reversible contraception: implants and intrauterine devices.”. Obstetrics and gynecology. 120 (4): 983—8. PMID 22996129.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  33. ^ Black, K (2012 Oct). „A review of barriers and myths preventing the more widespread use of intrauterine contraception in nulliparous women.”. The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception. 17 (5): 340—50. PMID 22834648.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. ^ а б в Gabbe, Steven (2012). Obstetrics: Normal and Problem Pregnancies. Elsevier Health Sciences. стр. 527. ISBN 9781455733958. 
  35. ^ Steenland, MW (2011 Nov). „Intrauterine contraceptive insertion postabortion: a systematic review.”. Contraception. 84 (5): 447—64. PMID 22018119.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. ^ Hurd, [edited by] Tommaso Falcone, William W. (2007). Clinical reproductive medicine and surgery. Philadelphia: Mosby. стр. 409. ISBN 9780323033091. 
  37. ^ Grimes, D.A., MD (2007). „"Intrauterine Devices (IUDs)" In:Hatcher, RA; Nelson, TJ; Guest, F; Kowal, D”. Contraceptive Technology 19th ed. New York: Ardent Media. 
  38. ^ а б Marnach, ML (2013 Mar). „Current issues in contraception.”. Mayo Clinic proceedings. Mayo Clinic. 88 (3): 295—9. PMID 23489454.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  39. ^ Darney, Leon Speroff, Philip D. (2010). A clinical guide for contraception (5th ed. изд.). Philadelphia, Pa.: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 242-243. ISBN 9781608316106. 
  40. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Darroch2013.
  41. ^ „Popularity Disparity: Attitudes About the IUD in Europe and the United States”. Published byGuttmacher Policy Review Published Fall 2007. Приступљено 2010-04-27.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  42. ^ Adams CE, Wald M (2009). „Ризици и компликације код вазектомије”. бр. 3 (3 изд.). стр. 331—6. PMID 19643235. doi:10.1016/j.ucl.2009.05.009.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  43. ^ Hillard, Paula Adams (2008). „Петоминутни акушерски и гинеколошки савети”. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 265. ISBN 0-7817-6942-6. 
  44. ^ Hillard, Paula Adams (2008 странице=549). „Петоминутни акушерски и гинеколошки савети”. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-6942-6.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  45. ^ „Контрацептивна технологија”. бр. 19. изд. (19. изд. изд.). New York, N.Y.: Ardent Media. 2008. стр. 390. ISBN 9781597080019.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  46. ^ „Основна пракса статистике =2010”. бр. 5. изд. (5. изд. изд.). New York: Freeman. стр. 25. ISBN 9781429224260.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  47. ^ „Фактори који су потребни за успешну обрнуту вазектомију микрохируршким путем.”. авг. 2009. стр. 383—90. PMID 19643240.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стручни часописl= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  48. ^ „Дојење : водич за медицинске раднике.”. бр. 7.изд. (7.изд. изд.). Philadelphia, Pa.: Saunders. 2010. стр. 673. ISBN 9781437707885.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  49. ^ „Методе које се заснивају на одређивању плодних и неплодних дана: друга опција за планирање породице.”. бр. 2 (2 изд.). март—април 2009. стр. 147—57. PMID 19264938.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  50. ^ „Садржај сперме у преејакулаторној течности.”. бр. 1 (1 изд.). март 2011. стр. 48—52. PMID 21155689.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  51. ^ „Нове информације о контрацепцији”. бр. 2. (2. изд.). New York: Springer. 2007. стр. Abstract. ISBN 978-0-387-32327-5.  Непознати параметар |први1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи2= игнорисан (помоћ)
  52. ^ „Ограничења апстиненције као једине методе у превенцији преношења инфекција путем сексуалног односа”. бр. 4 (4 изд.). 2005. стр. 269—70. PMID 15780781. doi:10.1016/j.jadohealth.2005.02.001.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ), which cites:
    „После обећања: Последице сексуално преносивих болести на завет невиности код адолесцената”. бр. 4 (4 изд.). 2005. стр. 271—8. PMID 15780782. doi:10.1016/j.jadohealth.2005.01.005.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |првиt2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи2= игнорисан (помоћ)
  53. ^ Kim Best (2005). „Неконсензуални секс угрожава сексуално здравље”. бр. 4 (4 изд.).  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  54. ^ „Подршка владе едукацији о апстиненцији пре брака.”. бр. 6 (6 изд.). дец. 2008. стр. 746—8. PMID 18923389.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  55. ^ Kowal D (2007). Hatcher, Robert A..; et al., ур. „Контрацептивна технологија”. бр. 19. преглед. (19. преглед. изд.). New York: Ardent Media. стр. 81—86. ISBN 0-9664902-0-7.  |поглавље= игнорисан (помоћ)
  56. ^ „Адолесцентска сексуалност и сексуално понашање”. бр. 5 (5 изд.). 2002. стр. 489—493. PMID 12401976.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  57. ^ „Поглед на секс америчког тинејџера преко митова супротстављених ставова”. Lanham, Md.: Rowman & Littlefield Education. 2009. стр. 81. ISBN 9781607090182.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  58. ^ „Здравље и добро расположење.”. Jones & Bartlett Learning. 2012. стр. 213. ISBN 9781449636470.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  59. ^ Шаблон:Навод са вебсајта
  60. ^ „Саветовалиште за дојиље, саветодавни водич за период лактације” (5th ed. изд.). Sudbury, MA: Jones & Bartlett Learning. стр. 465-466. ISBN 9781449619480.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  61. ^ „Улипристал ацетат: приказ ефикасности и сигурности новоодобреног агенса за ургентну контрацепцију.”. бр. 1 (1 изд.). јан. 2012. стр. 24—36. PMID 22154199.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  62. ^ Шаблон:Навод са вебсајта
  63. ^ „Двострука заштита од нежељене трудноће и ХИВ-а, односно сексуално преносивих болести”. бр. 3 (3 изд.). 1998. стр. 8. PMID 12294688.  Непознати параметар |стручни часописl= игнорисан (помоћ)
  64. ^ Шаблон:Навод са вебсајта
  65. ^ Шаблон:Навод из стручног часописаl
  66. ^ „Дати женама моћ да планирају своју породицу”. бр. 9837 (9837 изд.). 14. јул 2012. стр. 80—2. PMID 22784540.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  67. ^ Tsui AO, McDonald-Mosley R, Burke AE (2010). „Планирање породице и терет нежељених трудноћа.”. бр. 1 (1 изд.). стр. 152—74. PMC 3115338Слободан приступ. PMID 20570955. doi:10.1093/epirev/mxq012.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  68. ^ „Планирање породице у субсахарној Африци: напредовање или стагнација?”. бр. 2 (2 изд.). 2011 Feb 1. стр. 137—43. PMID 21346925.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  69. ^ није наведен (2001). „Енциклопедија контроле рађања”. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 125—128. ISBN 9781576071816.  Непознати параметар |издавач-први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |уредник-последњи= игнорисан (помоћ); |поглавље= игнорисан (помоћ)
  70. ^ Шаблон:Навод из књиге последњи=McTavish
  71. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом History2010.
  72. ^ „Клиничка гинеколошка ендокринологија и неплодност”. Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2011. стр. 1095—1098. ISBN 978-0-7817-7968-5.  Непознати параметар |први1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); |поглавље= игнорисан (помоћ)
  73. ^ „Популација и друштво: Увод у демографију”. Cambridge University Press. 2010. стр. 98. ISBN 9781139489386.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  74. ^ „Медицински методи абортирања у првом тромесечју”. бр. 11 (11 изд.). 9. новембар 2011. стр. CD002855. PMID 22071804. doi:10.1002/14651858.CD002855.pub4.  Непознати параметар |последњи4= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први4= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи6= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први3= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи3= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први5= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први6= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи5= игнорисан (помоћ)
  75. ^ Rosemary Radford Ruether (2006). Rosemary Skinner Keller, ур. „Енциклопедија жена и религије у Северној Америци”. Bloomington, Ind. [u.a.]: Indiana Univ. Press. стр. [1]. ISBN 978-0-253-34686-5.  |chapterurl= игнорисан (помоћ)
  76. ^ Bob Digby; et al. (2001). „Heinemann 16-19 Geography: Global Challenges Student Book 2nd Edition”. Heinemann. стр. [2]. ISBN 978-0-435-35249-3. 
  77. ^ „Енциклопедија контроле рађања”. Phoenix, Ariz: Oryx Press. 2000. стр. 202. ISBN 978-1-57356-255-3.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  78. ^ „Вода је гушћа од крви: Августинова теологија брака и целибата”. Oxford: Oxford University Press. 2008. стр. 178. ISBN 978-0-19-531543-1.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  79. ^ Шаблон:Навод са вебсајта
  80. ^ Khalid Farooq Akbar. „Планирање породице и ислам: Преглед”. бр. 3 (3 изд.).  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  81. ^ Yusuf Al-Qaradawi, Muhammad Saleh Al-Munajjid. "Contraception: Permissible?,"IslamOnline.
  82. ^ „Шта вам ваша мајка никада није рекла о с.е.к.с.-у”. New York: Perigee Book. 2002. стр. 201. ISBN 9780399528538.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  83. ^ „Енциклопедија контроле рађања”. Oryx Press. 2000. стр. 65. ISBN 9781573562553.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |lместо= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  84. ^ „Најновији преглед доказа који су против туширања.”. бр. 2 (2 изд.). март—април 2010. стр. 102—7; quiz 108—9. PMID 20215951.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  85. ^ „Нове димензије у здрављу жена – Само књига”. Jones & Bartlett Publishers. 2013. стр. 105. ISBN 9781449683757.  Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ)
  86. ^ „Шта мора да знате о плодности и зачећу и о трудноћи”. HarperCollins. 2013. стр. 17. ISBN 9780007516865.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  87. ^ „Енциклопедија жена данашњег света”. Thousand Oaks, Calif.: Sage Reference. 2011. стр. 928. ISBN 9781412976855.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  88. ^ „Противспермне контрацептивне вакцине: где смо и куда идемо?”. бр. 1 (1 изд.). јул 2011. стр. 5—12. PMID 21481057.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  89. ^ „Удџбеник ендокрине психологије”. Oxford: Oxford University Press. 2011. стр. 262. ISBN 9780199744121.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  90. ^ „Како лечити инфективну болест код животиња у азилима”. John Wiley & Sons. 2011. ISBN 9781119949459.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  91. ^ „Петоминутни Блеквелови савети из ветеринарске праксе”. Ames, Iowa: Blackwell Pub. 2007. стр. 80. ISBN 9780781759847.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  92. ^ „Контрацептивне вакцине за дивљи свет: преглед.”. бр. 1 (1 изд.). јул 2011. стр. 40—50. PMID 21501279.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  93. ^ „Контрацептивне вакцине за хуману контролу популације мачака у заједници.”. бр. 1 (1 изд.). јул 2011. стр. 63—70. PMID 21501281.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)

Додатна литература

Спољни линкови

Шаблон:Репродуктивно здравље Шаблон:Методе контроле рађања Шаблон:Утицај људи на животну средину

Шаблон:Link FA