Индекс телесне масе

Индекс телесне масе (енглески Body mass index, - BMI) је висинско-тежински показатељ ухрањености појединца и валидан је за све особе старије од 20 година. Рачуна се тако што се телесна маса особе у килограмима подели са квадратом висине у метрима:

$\mathrm{BMI} = \frac{m}{h^2}$

BMI приказује однос тежине и висине тела, међутим не узима у обзир телесну грађу, па је његова употреба ограничена. Он не може илустровати проценат масног ткива у односу на мишићну или коштану масу – што су основни критеријуми за процену ухрањености. Појединци са великом телесном масом и високим BMI индексом не могу се аутоматски категоризовати као гојазни. На пример, код бодибилдера и крупно грађених људи, удео мишићне и коштане масе у односу на висину је велик, али то не значи да су они дебели.

Ипак, BMI се користи као добра медицинска и статистичка мера ухрањености.

Овакав начин поређења тежине и висине, као антропометријских варијабли, разрадио је белгијски научник Adolphe Quetelet за потребе истраживања „социјалне физике“ средином 19. века – због чега се BMI често назива и Quetelet-ов индекс.

Статистичка употреба

Овај индекс је првенствено статистичко оруђе, намењено проучавању друштвеног здравља, које омогућава истраживање и поређење медицинских података у којима су забележени висина и тежина субјекта – како би се проценио ризик по здравље у односу на ухрањеност становништва.

Треба нагласити да се BMI користи само за процену дебљине – иако постоје и много софистицираније и тачније методе за одређивање индекса гојазности. Како се висина и тежина рутински бележе у свим културама и за време различитих медицинских прегледа, BMI је постао популарно оруђе здравствених статистичара – које омогућава јасну математичку корелацију између тежине (ухрањености) и учесталости појављивања одређених болести, на најширем могућем узорку популације.

BMI у пракси

BMI се користи за дефиницију медицинског стандарда гојазности у многим земљама, још од средине 1980-тих година, а овај начин процене се користи и у статистикама Светске здравствене организације.

Крајем 1990-тих година, BMI је постао популаран међу широм публиком, кроз различите програме друштвеног здравља, које су углавном спонзорисале владе западних земаља – као подстицај ширењу свести о здравом начину живота, здравој исхрани и фитнесу.

BMI као статистичка мера је користан, јер омогућава процену промена у друштву кроз одређено време. Овај једноставан и лако израчунљив показатељ се може користити за процену утицаја привреде или политике на прехрану становништва.

Клиничка употреба

Успркос ограничењима BMI индекса у клиничкој пракси, он се користи у многим јавним здравственим кампањама као приближно мерило идеалне тежине - јер га је лако израчунати код куће, уз употребу свеприсутних мерила: ваге и метра.

За дијагностификовање гојазности постоје пуно боље методе и тачније справе, које су доступне здравственим радницима. На пример, „скинфолд“ тест, код кога се прецизно мери дебљина поткожних наслага сала ће дати прецизније и медицински корисније резултате. А за стварно прецизно одређивање гојазности, неопходни су и „скинфолд“ тест и мерење биоелектричног отпора.

BMI класификација

Ухрањеност човека се може рангирати индексом од 15 (близу изгладнелости), па све до 40 и више (морбидна гојазност). Ова статистичка кривуља се често описује прихватљивијим категоријама, ради лакшег разумевања: (тешка) потхрањеност, идеална тежина, претерана тежина, блага гојазност, тешка гојазност. Тачне вредности и категоризација варирају, но уобичајено се процењује да BMI индекс мањи од 18,5 означава мршавост и може указивати на неухрањеност, поремећај прехране или друге здравствене проблеме – док BMI већи од 25 индицира претерану тежину, а изнад 30 гојазност. Овај распон категорија одговара одраслим особама изнад 20 година живота. За млађе од 20 година применује се нешто другачија категоризација, с обзиром да деца имају другачије пропорције и другачије односе висине и тежине.

Препоручена BMI категоризација

Индекс	Класификација
<18,5	Потхрањеност
18,5 - 25	Идеална тежина
25 - 30	Претерана тежина
>30	Гојазност

Ово је класификација према препорукама Светске здравствене организације, међутим ове препоруке и категоризација се могу разликовати од државе до државе – зависно од типске грађе тела.