Шешум

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Шешум је српско презиме.

Шешуми у Дабробосанској Митрополији 1882. и почетком 20. века[уреди | уреди извор]

У Шематизму Дабро-босанске митрополије из 1882. године Шешуми су забележени у следећим парохијама: Травничкој (слава Ђурђевдан), у Ливну (слава Ђурђевдан), селу Брда код Гламоча (слава Ђурђевдан), у Бугојну (слава Свети Илија), селу Равно код Купреса више породица (славе Ђурђевдан, Свети Илија и Јовањдан).[1] Осим тога, након 1885. године, у селу Јабланици, код Босанске Градишке, као тутор сеоске цркве помиње се јабланички житељ Марко Шешум.[2]

Почетком 20. века, око 1920, на Купресу је било укупно 8 кућа Шешума. Шест у Рилићу и по једна у Занаглини и селу Равно.[3]

Антропогеографски подаци[уреди | уреди извор]

Антропогеографска истраживања спроведена почетком 20. века нотирала су пребивање породица Шешум у више крајева западне Босне.

У селу Рилићу постоје три гране Шешума. Прва грана (слава Јовањдан) по старом презимену су Панићи. У Рилић је дошао из Гламоча деда човека који је био у зрелим годинама 1921. године из села Занаглине, одакле га је као чифчију преселио бег пре 1878. године.[4] Друга грана (слава Ђурђевдан), по старом презимену су Поповићи и Убавићи. Старином су из Попова Поља. Крајем 18. века, два брата Убавића-Поповића убила су бега у завичају па су побегла у село Медну код Мркоњић Града. У Медни су браћа поново убила бега, па су пребегла у Гламоч у Убавића Долину, у првој половини 19. века. У Убавића Долини је потомак досељеника убио свог најамника (јер му је опсовао жену), па му је због крвнине бег Филиповић, чији је чифчија био, узео имање. Након краћег боравка у Гаравцу, Купресу и Ускопољу, где је надничио, Убавић-Поповић, нашао је заштиту на имању Шешума у Рилићу чије је презиме из захвалности прихватио, али је задржао своју славу Ђурђевдан.[5] Трећа грана Шешума из Рилића слави Светог Марка, и старо им је презиме Ждрња. Њихов предак дошао је као призет из Гламоча и примио презиме Шешум, али је задржао своју славу.[6]

У селу Занаглини почетком 20. века живели су Шешуми (слава Ђурђевдан), крвни сродници оних из Рилића-Убавића-Поповића.[7] У селу Горњем Вуковску у истом периоду живели су Шешуми, рођаци оних из Занаглине (Убавића-Поповића), славили су Светог Илију.[8]

У селу Љесковица код Дрвара тридесетих година 20. века живело је шест кућа Шешума (слава Ђурђевдан), од којих је једна, кућа Томе Шешума имала чак 22 члана. Шешуми у Љесковици носили су старо презиме Бјељац и имали су сроднике Бјељце (у то време 26 кућа у истом селу и махали). По казивању осамдесетпетогодишњег Бјељца 1932. године, Бјељци и њихови сродници Шешуми, који су из неког разлога променили презиме, доселили су се у 18. веку из села Љесковице код Мркоњић Града и основали село. Поред Шешума Бјељаца у Љесковици је живела и породица Лошић-Шешум. Ови последњи су пре 1878. призећени у Шешуме из села Угарка коф Грахова, такође славе Ђурђевдан.[9]

Једна Породица Шешума (слава Ђурђевдан), живела је у селу Доњи Дабар код Санског Моста почетком 20. века, али је непознато одакле се доселила, вероватно од Купреса или Дрвара. Неколико породица Шешума (слава Лазарева Субота) живело је још крајем 19. века у околини Босанске Градишке у селима Јабланица, Гашица и Бијаковац.

На основу антропогеографских извора и пописа Дабробосанске митрополије, излази да сви носиоци презимена Шешум нису међусобно у крвном сродству, бар не по мушкој линији, будући да постоји више породица које знају своје старо презиме пре презимена Шешум. На основу антропогеографије може се претпотавити да је породица која је своје презиме пренела другима живела негде на подрућју Купреса или Дрвара, а да ју је призећивањем крајем 18. или почетком 19. века увећали појединци и породице. Најснажнија грана дошљака у породицу дошла је из Херцеговине. Придоласком нових призета током 19. века и прираштајем након чега се прираштајем група Шешума се проширила на више огранака. До краја 19. века Шешума је било у околину Ливна, Гламоча, Купреса, Дрвара, Травника, Босанског Грахова, Бугојна, Босанске Градишке и Санског Моста (Доњи Дабар). Огранци из разних разлога имају различите славе, међутим, преовладава Ђурђевдан.[10]

Није познато која од грана Шешума је "права", односно, она од које су остали примали презиме, нити која је била "прва слава" те породице.

Значење презимена[уреди | уреди извор]

Нису познате теорије о значењу и етимологији презимена Шешум. Реч Sesum на енглеском означава врсту дрвета (т.ј. енгл. Sessum tree). На хебрејском, "шеш" (тј. שש) знаци број шест. Најсличнија реч презимену је Шешана, дуга пушка спредњача, па би могла бити постављена хипотеза да је презиме настало кварењем овог турцизма.

Топоними[уреди | уреди извор]

У близини села Равна на Купресу постоји микротопоним Шешумове кошаре.[11]

Код села Занаглине постоји топоним Шешумова долина.[12]

Мобилисани у аустроугарску војску[уреди | уреди извор]

  • Илија Шешум из Рилића је 1981. године постао предмет писања бројних цланака у светским новинама (е.г., Wееклy Wорлд Неwс) јер је искасљао метак који га је погодио у груди током слузбе у аустроугарској војсци у Првом светском рату, 1916.-е године, на Аустроугарско-Италијанском фронту. [13] Ради се о Илији Шешуму из села Рилића који је после Другог светског рата колонизован у село Нове Козарце у Банату.[14]
  • Марко Шешум из Рилића (1878- 11. 4. 1917). Умро на фронту.[15]
  • Остоја Давида Шешум из Јабланице (18.08.1882-20.03.1951). Гроб у Јабланици. Мобилисан у аустроугарској војсци у Првом светском рату, 1916. године, после напада на Србију због дезертерства, не залагања на линији фронта, пребачен на Аустроугарско-Италијански фронт. Због исказане храбрости на брду Мунти Малето, одликован Аустроугарским одликовањем Змајеве очи.

Добровољци у српској војсци[уреди | уреди извор]

  • Гавро (Давида) Шешум из Јабланице код Босанске Градишке (1892-1948). У време избијања рата налазио се на раду у Сједињеним државама у Хазалтону у Охају. Дошао је као добровољац на Солунски фронт.[16][17]

Неборачке жртве у Другом светском рату[уреди | уреди извор]

  • Шешум (Драгутина) Остоја, из Јабланице код Босанске Градишке (1939-1942), страдао од усташа у логору Јасеновац.[18][19][20]
  • Шешум (Душана) Драгослав, из Јабланице код Босанске Градишке (1938-1942), страдао од усташа у логору Сисак.[19]
  • Шешум (Милована) Мирко, из Гашнице код Босанске Градишке(1929-1942), страдао од усташа у логору Сисак
  • Шешум (Новак) Марко, (1919-1942), Јабланица код Босанске Градишке, убијен од усташа 1942. У логору Стара Градишка.
  • Шешум (Новак) Вида, (1925-1942)., Јабланица код Босанске Градишке, убијена 1942. у логору Сисак.
  • Шешум (С) Миљка, (1905-1942), Јабланица код Босанске Градишке. Убијена од усташа 1942. у логору Јасеновац.
  • Шешум (M) Драгиња (1907-1942), Гашница код Босанске Градишка, убијена у логору Стара Градишка.
  • Шешум (Милована) Мирко, (1929-1942). Из Гашнице код Босанске Градишке. Убијен у логору Сисак.
  • Шешум (Саве) Милован, (1908-1942). Из Гашнице код Босанске Градишке, Убијен од усташа 1942. у логору Стара градишка.
  • Шешум (Савана) Раде, (1911-1942), Јабланица код Босанске Градишке. Убијен од Немаца 1942. у логору Сајмиште.
  • Шешум (Симе) Милка, (1899-1942), Доњи Подградци код Босанске Градишке. Убијена 1942. у логору Сисак.[21]
  • Шешум (Рада) Манојло из Рилића код Купреса (1875-1941), убијен јуна 1941. од усташа у Кожварцима, у шуми Копривници.
  • Шешум (Луке) Вукан, из Рилића (1900-1944), убијен 1944.
  • Шешум (Славка) Милорад, из Занаглине, убијен 1942, са годину дана.
  • Шешум (Лаза) Тривун, из Занаглине, (1891-1944).
  • Шешум (Јова) Данило, из Занаглине, (1890-1944), убијен од Немаца.
  • Шешум (Јова) Вукан, из Занаглине, (1884-1941), убијен у Купресу.
  • Шешум (Мирка) Момчило, из Занаглине, убијен од усташа са годину дана 1944.
  • Шешум (Мирка) Рајко, из Занаглине, убијен од усташа 1944.
  • Шешум (Мирка) Војислав, из Занаглине, (1941-1944), убијен од усташа.
  • Шешум (Стипана) Љубица, из Заноглине (1937-1942), убијена од усташа.
  • Шешум (Божа) Ружа, из Занаглине, (1916-1944), убијена од усташа.
  • Шешум (Луке), Милорад, из Рилића (1930-1943).
  • Шешум (Вукана) Недељко, из занаглине (1926-1943, умро у логору Дахау.[22]
  • Шешума (Тодора) Стоја, рођена 1935. из Рилића.[23]
  • Шешум (Раде) Остоја, из села Главице код Бугојна (1879-1941). Убијен од усташа на стратишту Полог 1941.
  • Шешум (Остоје) Лука, из села Главице код Бугојна (1902-1941). Убијен од усташа на стратишту Полог 1941.[24]
  • Шешум (Адама) Сава, из Рилића код Купреса, рођена у Мрачају (1900-1942), убијена од усташа у Рилићу 1942.[25]
  • Шешум Војко, Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен 1945.
  • Шешум Вукан, Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен 1945.[26][27]
  • Шешум Мирко, Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен 1945.[28]
  • Шешум (НН) Божица, из Доњег Дабра код Санског Моста (1910-1943), убијена од усташа у Доњем Дабру.[29]

Учешће у партизанским јединицама[уреди | уреди извор]

  • Шешум (Симе) Ђуро (1920-1945). Љесковица код Дрвара. У НОБ-у од 27. 7. 1941. Борац 3 чете. 2 батаљона, Четврте крајишке бригаде. Погинуо је јануара 1945. код села Ловас, на Сремском фронту.[30]
  • Шешум (Стевана) Ђуро (1920-11. 12. 1942). Видово Село код Дрвара. У НОБ-у од 27. 7. 1941. Борац 2 чете, 2 батаљона,Четврте крајишке бригаде. Погинуо код Санског Моста.
  • Шешум (Мила) Крстан (1924-1943). Шајиновац, код Дрвара. У НОБ-у од августа 1942. Погинуо код Турбета као борац Десете крајишке бригаде.
  • Шешум (Стевана) Мирко (1920-?). Љесковица код Дрвара. У НОБ-у од 27. 7. 1941. Борац Четврте крајишке бригаде. Преживео рат, али остао инвалид.
  • Шешум (Јована) Стеван (1924-30. 10. 1944). Шајиновац, код Дрвара. У Нобу од 1942, борац у 3 чети, 2 батаљона, Четврте крајишке бригаде. Рањен у борбама за ослобођење Београда, где је и сахрњен.[31]
  • Шешум (Милана) Рајко (1924-?). Растичево, код Доњег Вакуфа. У НОБ-у од 1942. Био је комесар батаљона у Седмој крајишкој бригади.[32] [33]
  • Шешум (Илије) Вукан (1916-1943). Растичево код Доњег Вакуфа. Командир вода у четвртом батаљону Пете пролетерске бригаде. У НОБ-у од 1942. Погинуо на Сутјесци јуна 1943.
  • Шешум (Луке) Мирко (1919-12. 6. 1943, Сутјеска). Из Занаглина код Купреса, Борац друге чете, 3 батаљона, Пете пролетерске бригаде. У НОБ-у од 1941.[34]
  • Шешум (Мила) Урош (1915-1942). Доњи Дабар код Санског Моста. У НОБ од почетка 1942, у 2 крајишкој бригади од августа 1942, 2. батаљон, командир митраљеског одељења, погинуо но-вембра 1942. на Мајданским Планинама;.[35][36][37]
  • Шешум (Мила) Ђуро (1910-1980). Доњи Дабар код Санског моста. Борац прве чете, првог батаљона, Друге крајишке бригаде, из рата изашао као инвалид.[38]
  • Шешум (Васе) Доста. (1915-?) Одборница АФЖА.[38]
  • Шешум С. Милан, Јабланица код Босанске Градишке, Други крајишки одред, погинуо у рату.
  • Шешум П. (или L) Драгутин, (1918-1942), Јабланица код Босанске Градишке, Други крајишки одред, погинуо 1942. на Козари.
  • Шешум (Остоје) Драгутин, (1922-1942),Јабланица код Босанске Градишке, Други крајишки одред.
  • Шешум (Новака) Марко, (1919-1942), Јабланица код Босанске Градишке, Други крајишки одред.[39]
  • Шешум (Савана) Миле, (1910-1942), Јабланица код Босанске Градишке, Други крајишки одред, погинуо на Козари 1942.[21]
  • Шешум Станка, председница локалног одбора АФЖ-а у селу Јабланица код Босанске Градишке 1943.
  • Шешум Вида, секретарка локалног одбора АФЖ-а у селу Јабланица код Босанске Градишке 1943.
  • Шешум Радослава, благајница локалног одбора АФЖ-а у селу Јабланица код Босанске Градишке 1943.
  • Шешум Јелка, одборница локалног одбора АФЖ-а у селу Јабланица код Босанске Градишке 1943.[40]
  • Шешум (Драгоја) Зорка, Јабланица код Босанске Градишке, (1923-1943), Други крајишки одред, погинула 1943.[41]
  • Шешум Б. Антонија, Јабланица код Босанске Градишке, (1902-1943), погинула као борац у НОБ-у.[21]
  • Шешум (Станка) Марко, Јабланица код Босанске Градишке (1922-1945). Погинуо код Добрљина 1945. [21]
  • Шешум (Луке) Мирко, из Рилића код Купреса (1915-1943), погинуо на Зеленгори.
  • Шешум (Риста) Мирко, из Рилића код Купреса, (1921-1944) , погинуо код Рибника.
  • Шешум (Марка) Остоја, из Рилића код Купреса, (1911-1944), погинуо код Бабића, у близини Јајца.
  • Шешум (Марка) Славку, из Рилића код Купреса, погинуо у НОП-у.
  • Шешум (Ристе) Драго, из Рилића код Купреса, погинуо у НОП-у.
  • Шешум (Тодора) Анђелко, из Рилића код Купреса, погинуо у НОП-у.
  • Шешум (Ристе) Војко, из Рилића код Купреса, погинуо у НОП-у.
  • Шешум (Лаза) Вукан, из Рилића код Купреса, погинуо у НОП-у.[42]

Учешће у четничким јединицама[уреди | уреди извор]

У одредима четника учествовала су три брата Шешума из села Рилића, код Купреса, иначе синови Манојла Шешума, кога су усташе убиле јуна 1941. године. Сва тројица била су под командом Уроша Дреновића.

  • Љупко (Манојла) Шешум (1922-1948), у четнике је отишао 1941. године. Није се повукао након пораза четника и остао је у завичају кријући се. Пошто је опкољен од потера, извршио је самоубиство 1948.
  • Милан (Манојла) Шешум (1918-?), у четнике отишао 1941. емигрирао је у Сједињене државе након рата. Био је активан члан емигрантске организације Српских четника Равна гора од 1951. и члан њене Централне управе.
  • Илија (Манојла) Шешум (1927-?), у четнике отишао 1943. Емигрирао је у Сједињене државе по поразу четника у Југославији.[43]

Колонизација после првог и другог светског рата[уреди | уреди извор]

  • Шешум (Мила) Божо, из Рилића, као добровољац у српској војсци се доселио у колонију Путниково код Ковачице 1940. године. Умро је 1946. а његова породица се одселила 1966. у Војловицу код Панчева.[44]
  • Шешум (Митра) Илија, из Рилић, колонизован у Нове Козарце код Кикинде после Другог светског рата са осам чланова породице.[14]
  • Шешум (Мила) Ђуро, из Доњег Дабра код Санског Моста, колонизован у Нове Козарце код Кикинде после Другог светског рата са осам чланова породице.[14]
  • Шешум (Јове) Станко, из Рилића са 6 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Младеново.
  • Шешум (Ђорђа) Саво, из Рилића са 12 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Младеново.
  • Шешум (Јова) Стојан, из Занаглине са 9 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Младеново.
  • Шешум (Остоје) Перо, из Рилића или Занаглине са 6 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Младеново.
  • Шешум (Павла) Миленко, из Занаглине са 6 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Младеново.
  • Шешум (Мила) Драгоје, из Рилића са 9 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Младеново.
  • Шешум (Марка) Недељко, из Рилића са 7 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Младеново.
  • Шешум (Марка) Аврам, из Рилића са 7 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Младеново.
  • Шешум Јована Милан, из Занаглине, са 5 чланова породице, колонизован после Другог светског рата у Шајкаш.

Познати носиоци презимена Шешум[уреди | уреди извор]

  • Војислав Шешум, протојереј
  • Жарко Шешум, рукометаш
  • др Велимир Шешум, научни сарадник на Факултету за спорт и туризам Универзитета у Новом Саду, историчар спорта и писац.
  • Наташа Шешум, професор на Пенсилванијском универзитету[47]
  • Весна Шешум-Чавић, професор математике и информатике и научник из Беча[48]
  • Миа Шешум, први форензички фонетичар на Балкану

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ШЕМАТИЗАМ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ И АРХИДИЈЕЦЕЗЕ ДАБРО-БОСАНСКЕ ЗА ГОДИНУ 1882 Уредио ЂОРЂЕ НИКОЛАЈЕВИЋ протопрезвитер У САРАЈЕВУ. Земаљска тискара 1882, 188, 194, 198.
  2. ^ Мане M. Момчиловић, Рушевине српске православне цркве на "црквини" у Јабланици, Босанскохерцеговачки источник, 1. 10. 1897, 43.
  3. ^ Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996,220
  4. ^ Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996, 221.
  5. ^ Године 1883 у Доњој Медни код Мркоњића, постојала је породица Убовића која је славила Ђурђеван, те се предање чини тачним.Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996,221.
  6. ^ Боривоје Милојевић, Купрешко, Вуковско, Гламочко и равно поље, Београд 1923, 88-91.
  7. ^ Боривоје Милојевић, Купрешко, Вуковско, Гламочко и равно поље, Београд 1923, 91; Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996,221.
  8. ^ Боривоје Милојевић, Купрешко, Вуковско, Гламочко и Равно поље, Београд 1923, 95-97.
  9. ^ Петар Рађеновић, Унац, антропогеографска истраживања, Београд 1948, 19, 53, 106, 114.
  10. ^ Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996, 222
  11. ^ ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА I ПОДАТАКА О НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА ТОМ IV КЊИГА 2 (ПДФ). 
  12. ^ Боривоје Милојевић, Купрешко, Вуковско, Гламочко и Равно поље, Београд 1923,90.
  13. ^ Неwс, Wееклy Wорлд (1981-06-23). Wееклy Wорлд Неwс (на језику: енглески). Wееклy Wорлд Неwс. 
  14. ^ а б в Нови Козарци у Северном Банату, Кикинда 1988, 186
  15. ^ „Верлустлисте: Верлустлисте Нр. 676.”. -: Верлустлисте Нр. 676., -: Хоф- у. Стаатсдр. -. (на језику: немачки). 1918. Приступљено 2022-08-19. 
  16. ^ „Први светски рат ис ундер цонструцтион”. првисветскират.рс. Приступљено 2022-08-19. 
  17. ^ Србобран, 15. 12. 1916, страна 4.
  18. ^ „ЈАСЕНОВАЦ - Деца убијена у НДХ 1941-1945.”. www.јасеновац.ин.рс. Приступљено 2022-08-19. 
  19. ^ а б „Један од усташких логора за децу: Сисак – Макроекономија” (на језику: српски). Приступљено 2022-08-19. 
  20. ^ Подаци су различити. Негде се као место смрти среће Сисак, негде Јасеновац
  21. ^ а б в г „Босанска Градишка: страдали у Другом светском рату, 2. део – Макроекономија” (на језику: српски). Приступљено 2022-08-19. 
  22. ^ Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996, 296.
  23. ^ „Јасеновац Ресеарцх Институте”. www.јасеновац.орг. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 2022-08-19. 
  24. ^ -- (2018-08-27). „Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.”. Видовдан | Српска традиција и национални интерес (на језику: српски). Приступљено 2022-08-19. 
  25. ^ Б. Мићић-Кондић, Записи о злочину, Нови Сад 2010, 47.
  26. ^ „Сесум - Анцестрy.цом”. www.анцестрy.цо.ук. Приступљено 2022-08-19. 
  27. ^ Иако у списку сахрањених у Матхаузену нема средњег имена и места рођења, вероватно се ради о Шешум (Луке) Вукану из Рилића или Шешум Вукану из Занаглине. обојици се губи траг 1944. у Немачкој. Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996, 295
  28. ^ Иако у списку сахрањених у Матхаузену нема средњег имена и места рођења, вероватно се ради о Шешум (Павла) Мирку из Занаглине, који је отишао у Немачку у заробљенишво, из кога се није вратио. Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996, 295
  29. ^ „селодабар.орг - Тхис; wебсите ис фор сале! - селодабар; Ресоурцес анд Информатион.”. wеб.арцхиве.орг. 2020-04-27. Архивирано из оригинала 27. 04. 2020. г. Приступљено 2022-08-19. 
  30. ^ „СПИСАК ЈЕДИНИЦА КОЈЕ СУ УЧЕСТВОВАЛЕ У БОРБАМА НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ” (ПДФ). 
  31. ^ Споменица Четврте крајишке народноослободилачке ударне бригаде, Нови Сад 2003, 730
  32. ^ Седма крајишка бригада, зборник сјећања, друга књига, Београд 1987,667
  33. ^ „ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА I ПОДАТАКА О НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКО M РАТУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА ТОМ IV КЊИГА 9” (ПДФ). знаци.орг. Приступљено 2022-08-19. 
  34. ^ Пета пролетерска црногорска бригада : зборник сјећања, Књ. 3, Београд 1981, 529.
  35. ^ „СПИСАК ПОГИНУЛИХ I УМРЛИХ БОРАЦА I СТАРЈЕШИНА ШЕСТЕ КРАЈИШКЕ НОУ БРИГАДЕ” (ПДФ). 
  36. ^ „СПИСАК БОРАЦА НОБ САНСКОГ СРЕЗА БОРЦИ ПОГИНУЛИ У НОБ НОСИОЦИ ПАРТИЗАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. ГОДИНЕ БОРЦИ НОБ — 15. МАЈА 1945. ГОДИНЕ ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА 1941 - 1945. ГОДИНЕ”. 
  37. ^ „СПИСАК ПОГИНУЛИХ I УМРЛИХ БОРАЦА I РУКОВОДИЛАЦА У ТОКУ НОР-а” (ПДФ). 
  38. ^ а б „Бранко Ј. Бокан: Срез Сански Мост у НОБ 1941–1945. године ИИИ”. 
  39. ^ Шешум Новака Марко и Шешум Остоје Драгутин из Јабланице код Босанске Градишке убијени су у логору Стара Градишка 1942. Њихова имена налазе се и на списку бораца Другог козарског одреда.
  40. ^ МИТРАШЕВИЋ, Надежда. „ФОРМИРАЊЕ ИНИЦИЈАТИВНИХ ОДБОРА АФЖ-а I ЊИХОВ РАД НА КОЗАРИ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 1943. ГОДИНЕ” (ПДФ). 
  41. ^ Ћургуз, Драгутин (1982). Други крајишки народноослободилачки партизански (козарски) одред "Младен Стојановић". Национални парк "Козара, ". ОЦЛЦ 9731370. 
  42. ^ Имена Славка, Драга, Анђелка, Војка и Вукана Шешума из Рилића не налазе се на листи жртава фашистичког терора из 1964. Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996, 295-296
  43. ^ Марић, Ђоко П. (1971). Ђенерал Драгољуб-Дража Михаиловић: 25-годишњица његове, 1946-1971 (на језику: српски). Ђ. Марић. 
  44. ^ „Путниково”. путниково.цом. Приступљено 2022-08-19. 
  45. ^ Младенко Куновић, Цитирано дело, 339
  46. ^ Младенко Куновић, Цитирано дело, 345-346
  47. ^ „Натаса Сесум”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2012. г. Приступљено 03. 09. 2011. 
  48. ^ „Весна Сесум-Цавиц”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šešum&oldid=27689360”