Хистологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Хистологија је биолошка дисциплина која проучава ткива. Савремена хистолошка методологија се заснива на коришћењу микроскопа. Неформални назив хистологије је и микроскопска анатомија. Хистопатологија проучава оболела ткива, и веома је важан део дисциплине која се зове анатомска патологија, помоћу које се може јасно успоставити дијагноза оболелом ткиву.

Срчани мишић — миокард

Хистолошка анализа почиње са операцијом, биопсијом или аутопсијом. Добијена ткива се затим ставе на стакла и фиксирају како би се спречило изумирање узорка. Један од најчешћих начина одржавања узорка је помоћу формалина (10% раствор формалдехида у води). Узорци се затим сперу са веома концентрованим етанолом, како би се узорак дехидрирао, и затим се очисти хемикалијама као што су хлороформ или ксилен. Током овог целог процеса, који траје од 12 до 16 часова, узорак ткива ће бити у таквом физичким стању да је могуће распознати симптоме оболелог ткива. Да би ткиво са свим својим ћелијама и органелама у ћелијама било видљиво, неопходно је обојити ткиво одређеним агенсима који се надовежу на органеле на основу наелектрисаности.

Почетак хистологије[уреди | уреди извор]

У 19-том веку, хистологија је већ постојала као самостална наука. 1906. године Нобелова награда за Физиологију и Медицину је додељена двојици хистолога, Камило Голџију (по коме органела Голџијев апарат носи име) и Сантијагу Рамону и Кахалу (по коме су назване нуклеарне органеле Кахалова тела). Они су успели да интерпретирају неуронске структуре захваљујући узорцима ткива који су добили.

Класификација ткива[уреди | уреди извор]

Постоје четири основне врсте ткива: мишићно ткиво, нервно ткиво, везивно ткиво и епително ткиво. Сва ткива су подврсте ових типова ткива и припадају једном од њих. Примера ради, црвена крвна зрнца се класификују као везивно ткиво с обзиром да потичу из коштане сржи.

Црвена крвна зрнца
  • Епителиум је ткиво које се налази на површини органа и штити органе као што су жлезде, танко и дебело црево, кожа, јетра, плућа, бубрези.
  • Ендотелиум је ткиво које обавија и штити лимфни систем, као и вене и артерије.
  • Мезотелиум се налази перикардијалном простору (срчане преткоморе)
  • Мезенхим је ткиво које попуњава простор између самих органа, типа простор између мишића и костију, хрскавице, лигамената.
  • Крв је ткиво које се састоји од црвених и белих ћелија.
  • Неурони су ткива које формирају мозак, кичмену мождину.
  • Плацента је ткиво које је специјализовано за довод хране од мајке ка фетусу.
  • Неспецијализоване ћелије (на енглеском језику stem cells, посрбљено стем ћелије) су такве ћелије које на почетку развоја могу да формирају било које од горенаведених врста ткива.

Сродне науке[уреди | уреди извор]

  • Цитологија је наука која проучава ћелије, њихове особине, функције и ћелијску деобу.
  • Анатомија је наука која проучава унутрашњу грађу организама, видљиву без помагала типа микроскопа.
  • Морфологија је наука која проучава организме у целости, као и њихове облике и величине.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Merck Source (2002). Дортландов Медицински Речник., Приступљено 26. 01. 2005.
  • Штедманов Медицински Речник (2005). Stedman's Online Medical Dictionary., Приступљено 26. 01. 2005.
  • Микробиологија, Prescott et al. (2003)

Види још[уреди | уреди извор]