Биопсија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Биопсија (грчки: bios = живот, opsein = гледати/изглед) представља медицинску технику које укључује узимање ћелија или ткива ради испитивања. Ткиво се или испитује под микроскопом, или може бити хемијски испитивано (на пример, коришћењем PCR методе). Када се узима само део ткива, таква процедура се назива инцизиона биопсија или биопсија сржи. Када се цела израслина или сумњива површина уклања, та процедура се назива ексцизиона биопсија. Узимање дела ткива или неке телесне течности иглом представља процедуру која се назива аспирациона биопсија или пункција.

Узорак за биопсију се често узима са места промене на ткиву када је узрок болести непознат или када је постоји нека сумња на хистолошку промену. Васкулитис, на пример, се најчешће дијагностикује биопсијом. Поред тога, патолошко испитивање користи биопсију како би утврдио да ли је ткивна промена бенигна или малигна, и такође се може помоћу ње одредити разлика између различитих типова тумора. За разлику од биопсије, којом се најчешће узима само део промене, патологија врши испитивања на великим узорцима (који се узимају ресекцијом), слично као што хирурзи уклањају промењено ткиво.

Када се узме узорак ткива, мора се ставити у фиксир (на пример, алкохол) који ће одржати ткиво да не би дошло до распадања истог под утицајем бактерија и физичког или хемијског оштећења ткива. Уколико дође до оштећења узорка може се резултат микроскопирања таквог ткива погрешно протумачити или се мора узимати поновни узорак. Када такав узорак стигне на хистолошку обраду примењују се хистолошке методе припремања узорка за посматрање под микроскопом.

Добром анализом узетог узорка се може установити да ли се патолошки процес проширио или да ли постоји могућност да се даље шири. Термини чист узорак или негативан узорак значи да патолошке промене нису нађене ван ивица узетог узорка. Позитиван узорак, с друге стране, значи да је болест нађена и да је потребно лечење.

Види још[уреди]