Афарска депресија

Координате: 11° 30′ 00″ С; 41° 00′ 00″ И / 11.500° С; 41.000° И / 11.500; 41.000
С Википедије, слободне енциклопедије
11° 30′ 00″ С; 41° 00′ 00″ И / 11.500° С; 41.000° И / 11.500; 41.000
Геолошка карта Афарске депресије

Афарска депресија (звана и Данакилска депресија или Афарски трокут) је геолошка депресија, поред Рога Африке, део Велике раседне долине (Греат Рифт Валлеy). Афарска депресија простире се од Еритреје, Регије Афар у Етиопији до Џибутија.

Афарска депресија је светски позната по пронађеним фосилним остатцима првих Хоминина у средњем току ријеке Аваш, као и по налазишту Гона, на којем је пронађено најстарије камено оруђе и по налазишту Хадар, на којем је пронађен фосилни остатак аустралопитека Луцy.

Унутар Афарске депресије простире се Данакилска пустиња са најнижом тачком у целој Африци, језером Асал у Џибутију које лежи на 155 м испод висине мора. Једина ријека која тече кроз овај крај је Аваш, она завршава свој ток у ланцу сланих језера у Данакилској пустињи. Део Афарске депресије Далол у Етиопији је једно од најврућијих еста на земљи, с измереном температуром у хладу од рекордних 64.4 °Ц. Температура у Данакилској депресији варира од угодних 25 °Ц за кишне сезоне (септембар–март) до 48 °Ц за сушне сезоне (март–септембар).

Географија и клима[уреди | уреди извор]

Компјутерски перспективни приказ Афарске депресије, направљен помоћу сателитских снимака (Ландсат)

Ниже делове Афарске депресије карактерише енормна врућина и суша. Киша не пада готово никад, просечно за годину падне само 100 до 200 милиметара кише, количине се смањују уз обале Црвеног мора. Котлина ријеке Аваш, која тече у правцу север-исток у јужном Афару, је једина зелена трака у Афарској депресији, уз коју се сместила флора и фауна. На око128 километара од Црвеног мора, река Аваш завршава свој ток у ланцу сланих језера, која страховито брзо испаравају на великој врућини. Чак око 1200 км² територије Афарске депресије покривено је са сољу, експлоатација те соли и њена даљња продаја караванама по Етиопској висоравни један је од најважнијих прихода афарских племена.

Биом Афарске депресије је пустињски, са вегетацијом типичном за сушне крајеве, отпорне биљке као што су мала стабла Драцене, грмље и ретка трава. Депресијом лутају бројни биљоједи; Гревијеве зебре, газеле, антилопе и значајан број последњих преосталих Афричких дивљих магараца (Еqуус африцанус сомалицус). Од птица има нојева, ендемских Шкрјанаца (Хетеромирафра арцхери), Секретара, арапских Дрофинија, Абесинске златовранке и Франколина. У јужном делу Афарске депресије у Етиопији налази се Резерват природе Миле-Сардо, основан 1973. године.

Геологија[уреди | уреди извор]

Сателитска снимак Афарске депресије, Црвеног мора и Рога Африке

Афарска депресија настала је као последица судара тектонских плоча које праве Црвено море и Аденски залив и које се на том делу сударају с Источноафричком плочом. Централна тачка где се те три плоче сударају је код Језера Абе.

Код Афарске депресије се земљина кора полако расједа по стопи од 1-2 цм годишње, на свакој од три пукотине које праве "ногу" од троструког спајања. Непосредна последица тога су бројни потреси (као онај крајем 2005) и вулканска активност, након којих се појављују по стотину метара дуге пукотине и пропадања терена по 100 метара.[1]

Геолози предвиђају да ће за милион година, Црвено море поплавити Афарску депресију, а за око 10 милиона година, предвиђају да ће целом дужином Долине велике расјелине (Греат Рифт Валлеy) цели тај део од 6000 км Источне Африке бити потопљен, тако ће се оформити ново море, велико као што је то данас Црвено море.[2]

Површина Афарске депресије је састављена од лаве, углавном базалтних стена.[2] Једни од највећих активних вулкана на Земљи Ерта Але и Дабаху налазе се овде.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Т.Ј. Wригхт анд цоаутхорс: Магма-маинтаинед рифт сегментатион ат цонтинентал руптуре ин тхе 2005 Афар дyкинг еписоде (2006.)Натуре, волуме 442, стр. 291-294
  2. ^ а б Бојаноwски, Аxел (2006-03-15). „Африца'с Неw Оцеан: А Цонтинент Сплитс Апарт”. Спиегел Онлине. Приступљено 2019-09-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Барбери, Ф.; Борси, С.; Феррара, Г.; Маринелли, Г.; Сантацроце, Р.; Тазиефф, Х.; Варет, Ј. (1972). "Еволутион оф тхе Данакил Депрессион (Афар, Етхиопиа) ин Лигхт оф Радиометриц Аге Детерминатионс". Јоурнал оф Геологy 80 (6): стр. 720–729
  • Беyене, Алебацхеw; Абделсалам, Мохамед Г. (2005). "Тецтоницс оф тхе Афар Депрессион: А ревиеw анд сyнтхесис". Јоурнал оф Африцан Еартх Сциенцес 41 (1–2): стр. 41–59.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]