Биљојед

Хербивор (овца) пасе биљке

Биљојед или хербивор је животна форма организама, којој храну представљају фототрофни организми (поједине бактерије, алге и биљке). Иако таксономски посматрано биљоједи могу да се нађу у царствима животиња, гљива, бактерија и међу неколико група протиста, најчешће биљоједима називамо животиње. Гљиве, бактерије и вируси који се хране биљкама називају се биљним патогенима.

У зависности од тога, којим делом биљке се хране, биљоједе можемо поделити на:

• ксилофаге, дендриворе или дендриколе, који се хране дрветом (нпр. термити);
• фоливоре, који се хране листовима (нпр. коала);
• фругиворе, који се хране плодовима (нпр. додо, дрозд имелаш);
• граниворе, који се хране семенима (нпр. мрави);
• нектариворе, који се хране нектаром (нпр. лептири);
• палиниворе, који се хране поленом (нпр. пчеле);
• муциворе, који се хране биљним течностима (нпр. биљне ваши).

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Биљојед

Интерспецијске еколошке интеракције

Аменсализам | Антагонизам (предаторство, хербиворија, паразитизам, паразитоидизам) | Коменсализам | Компетиција
Мутуализам | Неутрализам | Симбиоза | Синекрозис

Овај незавршени чланак Биљојед везан је за екологију. Користећи правила Википедије, можете га проширити.