Алберт Хофман

С Википедије, слободне енциклопедије
Albert Hofmann
Albert Hofman
Лични подаци
Датум рођења(1906-01-11)11. januar 1906.
Место рођењаBaden, Švajcarska
Датум смрти29. april 2008.(2008-04-29) (102 god.)
Место смртиBurg im Lajmental, Švajcarska
ОбразовањеУниверзитет у Цириху

Dr Albert Hofmann (нем. Albert Hofmann; 11. јануар 1906 — 29. април 2008) био је цењени швајцарски научник који је постао светски познат као отац ЛСД-а. Рођен је у Бадену, Швајцарска, и студирао је хемију на Циришком универзитету. Његов главни интерес је хемија биљака и животиња и на томе је и докторирао. Запослио се на фармацеутско-хемијском одељењу Сандоза (данас Новартис), који се налази у Базелу, изучавајући лековите биљке и гљливе ергот као део програма за издвајање активне супстанце ради коришћења у медицинске сврхе.

Његова истраживања лисергичне киселине довела су до издвајања ЛСД-25 још у 1938. години, али пошто се експериментисало на животињама, психоактивни ефекти супстанце нису утврђени, утврђено је само “необуздано” понашање животиња замораца. Пет година касније, 16. априла 1943. године, понављајући опите са овом скоро заборављеном супстанцом, др. Хофман је осетио “снолико стање” бавећи се уобичајеним лабораторијским експериментима, откривши њене психоделичне ефекте сасвим случајно, апсорбујући је преко врхова прстију. Посумњао је да то осећање има везе са новим хемијским спојем на којем је тада радио и који се звао диетиламид тартрат лизергијске киселине. Три дана касније, 19. априла, Хофман је деловање нове супстанце одлучио прво испробати на себи. За почетак експеримента унео је у себе готово неописиво малу количину, у каквој ни једна до тада позната супстанца није била активна у људском организму. Свега 0.25 милиграма, односно четвртину хиљадитог дела грама. Гледано данашњим мерилима, швајцарски научник је узео барем два до три читава ЛСД-а, количину која је многе друге послала на вишедневно психијатријско лечење. Но, доктор се није предавао већ је сео на бицикло и упутио се кући у пратњи свог сарадника са застрашујућим хаосом у глави, уверен да је у потпуности и неповратно полудео. У том тренутку није могао ни претпоставити да ће његово искуство, као прво психоделично есид искуство икад, попримити култни статус, а захваљујући надљудском постигнућу вожње бицикла на 250 µг ЛСД-а, догађај ће постати познат као “Дан бицикла”.

Након тога следи серија експеримената на себи, које су предузели др. Хофман и његови сарадници. Тако је настао један од највише уздизаних и најстраственије осуђиваних хемијских спојева у двадесетом веку. Свој успех у изоловању активне материје “чаробних гљива", чиме су се до тада безуспешно бавили амерички научници, Хофман објашњава баш том чињеницом да док су други узорке тестирали на животињама, он се није устручавао испробати их на себи.

Након тога је постао директор одељења Сандоза за природне производе и радио је на истраживањима халуциногених супстанци пронађених у Мексичким гљивама и другим биљкама које су разна племена користила и поштовала као биљке моћи. Ова истраживања воде издвајању псилоцибина, активне супстанце многих “чаробних гљива”.

1962. године Алберт и његова жена Анита путују у јужни Мексико тражећи биљку "Ска Мариа Пастора" (Лишће Марије Пастирке), касније познате као Салвиа ди6инорум. Иако ју је пронашао и вршио истраживања на њој, никада није успео да издвоји њене активне састојке.

Књига Алберта Хофмнана: ЛСД, мy проблем цхилд

Он је назвао ЛСД “лек за душу” и много га је погодило стављање његовог чеда ван закона. “Мислим да је људској еволуцији било неопходно откриће ове супстанце ЛСД”, каже Хофмаф. “То је оруђе које нас претвара у оно што би требало да будемо.”[1] Научна истраживања на универзитетима и лабораторијама више нису могла да се наставе а ЛСД је гурнут на црно тржиште. “Веома је успешно коришћен 10 година у психоанализи”, говори др. Хофман додајући да је лек дошао на зао глас због омладинског покрета 1960-их и да је после тога неправедно сатанизован од стране власти којима се покрет супротстављао. Он наглашава да у погрешним рукама ЛСД може бити веома опасан.

Иако је његово “чедо” стављено изван закона, он је цео живот наставио да брани своје откриће као чудесно средство за развој људске психе. С друге стране, увек се трудио спречити да његово откриће доспе у погрешне руке. Када је Тимоти Лири за своје експерименте затражио од Сандоза, компаније за коју је др. Хофман радио, милион доза ЛСД-а и два и по милиона доза псилоцибина, доктор Хофман је био тај који је рекао не.

Др Алберт Хофман је 1993. на прослави 50. годишњице открића ЛСД-а изјавио следеће: "Ви, моји драги пријатељи, и милиони других широм света који данас обележавају педесети рођендан ерготовог чеда, сви ми захвално сведочимо да смо примили драгоцену помоћ на путу ка ономе што је Олдоус Хаксли назвао крајњом сврхом у људском животу – просветљењу, визији блаженства, љубави. Сва та радосна сведочанства непроцењиве помоћи ЛСД-а требало би, коначно, бити довољна да увере одговорне у здравству како је бесмислена прохибиција ЛСД-а и сличних психоделика".[2]

Алберт Хофман је аутор преко 100 научних чланака и великог броја књига од којих је најпознатија “ЛСД, моје проблематично чедо”, која је делом аутобиографија и укључује опис његове чувене вожње бициклом.

Др Алберт Хофман је преминуо 29. априла 2008. године од последица срчаног удара у својој стотину и другој години живота.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЛСД: Тхе Геек'с Wондер Друг?”. Приступљено 29. 4. 2008. 
  2. ^ http://www.hofmann.org/ Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2019) The Albert Hofmann Foundation

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Albert_Hofman&oldid=26726591”