11. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 11. јануар
- 1569. — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова.
- 1811. — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.
- 1843. — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“.
- 1886. — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије.
- 1919. — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.
- 1922. — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.
- 1923. — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат.
- 1942. — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур.
- 1946. — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију.
- 1962. — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.
- 1970. — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.
- 1989. — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.
- 1998. — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор.
- 2000. — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.
- 2001. — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.
- 2006. — Вулкан Аугустине на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.
Рођења [уреди]
- 347 - Теодосије I, византијски цар († 395.)
- 1449 - Доменико Гирландајо, италијански сликар ренесансе (†1494).
- 1503 - Ђироламо Франческо Марија Мацола, италијански сликар и бакрорезац († 1540.)
- 1945 - Жералдо Азеведо, бразилски композитор, пјевач и виолиниста
- 1983 - Андре Мирер, шведски алпски скијаш
Смрти [уреди]
- 844. — Михајло I Рангабе, византијски цар.
- 1735 - Владика Данило I Петровић, црногорски владика (* 1697.)
- 1829 - Фридрих фон Шлегел, немачки писац (* 1772.)
- 1928 - Томас Харди, енглески писац (* 1840.)
- 1966 - Алберто Ђакомети, швајцарски скулптор и сликар (* 1901.)
Празници и дани сећања [уреди]
Српска православна црква слави: