Базел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Базел (вишезначна одредница).
Базел
Basel-Bâle-Basilea

Mittlere Brücke.jpg
Мост на Рајни у Базелу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Швајцарске Швајцарска
Кантон Кантон Базел-град
Основан 374.
Становништво
Становништво 167.365
Агломерација 494.299
Густина становништва 7.357 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°33′02″N 7°35′28″E / 47.550556, 7.591111
Надморска висина 260 м
Површина 22,75 км²
Базел на мапи Швајцарске
{{{alt}}}
Базел
Базел на мапи Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник Гуј Морин
Веб-страна basel.ch


Координате: 47° 33′ 02" СГШ, 7° 35′ 28" ИГД
Базел (нем. Basel, фр. Bâle, итал. Basilea) је важан град у Швајцарској, трећи по величини у (после Цириха и Женеве). Базел је и главни град и највеће од три насеља истоименог Кантона Базел-град.

Базел је посебан због свог положаја на тромеђи Швајцарске са Немачком и Француском, па се градска зона простире кроз три државе. Град је познат и као једина значајна лука у оквиру државе.

Поглед на град са неба

Природни услови[уреди]

Базел се налази на крајњем северу Швајцарске и град својим управним границама дотиче државне границе са Немачком и Француском. Од престонице Берна град је удаљен 100 км северно, а близу Базела су и Милуз у Француској (35 км) и Фрајбург у Немачкој (70 км).

Рељеф: Базел се развио на месту где река Рајна прави нагли заокрет из правца запад-исток у правац југ-север, стварајући тако услове за развој значајније луке. Градско подручје је равничарско, али се већ на десетак километара јужно уздиже планински масив Јуре. Базел са својим 260 метара надморске висине је такође најнижа тачка целе Швајцарске.

Клима: Клима области Базела је умерено континентална.

Воде: Базел се налази на реци великој европској реци Рајни, најпрометнијој на Континенту. Рајна овде прави нагли заокрет из правца запад-исток у правац југ-север, стварајући тако услове за развој значајније луке. Због тога је Базел једина значајна лука у држави. Град се налази на обе обале ове значајне европске реке, па се састоји од малог Базела (нем. Kleinbasel) на десној обали реке Рајне и великог Базела (нем. Grossbasel) на левој обали.

Привреда[уреди]

Базел је центар хемијске и фармацеутске индустрије. Велика предузећа као Новартис (Novartis) и Хофман-ЛаРош (Hoffmann-LaRoche) имају своја седишта у Базелу. Поред тога Базел је главни железнички чвор са једним од највећих теретних железничких колодвора у Европи. Са својом бродском луком (једином у Швајцарској) Базел је путем реке Рајне повезан са Северним морем. Аеродром Базел се налази на територији Француске и повезан је екстериторијалним путем. Кроз аеродром пролази француско-швајцарска царинска зона.

Историја[уреди]

Средњовековни приказ града
Панорама града
Катедрални трг (Munsterplatz)
Градско приобаље
Трговиште (Marktplatz) за здањем градске већнице (модро црвено)

Прва насеља на месту Базела везују се за доба праисторије и келтска племена. Почетком нове ере ово подручје су запосели се Римљани и основали насеље Августу Раурику.

Почетком средњег века кроз ову област протутњало је много варварских племена. 999. године насеље дошло под управу принчева-владика и овако ће остати све до времена појаве протестантизма у 16. веку. У 11. веку почиње изградња катедрале, а у следећем веку моста преко Рајне, захваљујући којем је град постао важно саобраћајно чвориште.

1501. године Базел се придружио Швајцарској конфедерацији. 1529. године јавља се у Базелу се јавља и покрет реформације, под великим утицајем Жана Калвина. У ово време град постаје значајно средиште науке, уметности и штампе.

Током Француске револуције (1789-99.) грађани Базела су активно учествовали у свим догађањима, па је град са околином 1792. године припојен француском „трабанту“, Раурацијској републици. У оквиру ње град остао све до пада Наполеона 1814. године. Тада су Базел и њена непосредна околина приопојени Швајцарској конфедерацији, што је остало до данас. Међутим, 1833. године, услед сталних неспоразума између града и његове околине, дошло је до раздвајања првобитног кантона Базел на два нова: Кантон Базел-град и Кантон Базел-провинција.

После 1815. године. Базел више није видео ратова, па се до данас развио у јако индустријско и културно средиште на Рајни.

Становништво[уреди]

По проценама из 2008. године у Базелу живи приближно 167.000 становника, а у градској зони безмало пола милиона. По оба показатеља то је трећи град у Швајцарској.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Базела чују бројни други језици.

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика. Данашњи верски састав града је: протестанти 26,5%, римокатолици 24,9%, атеисти 31,0%, муслимани 6,7%, јевреји 0,8%.

Знаменитости града[уреди]

Базел поседује добро очувано старо градско језгро са бројним црквама, палатама, трговима, фонтанама, споменицима. Поред тога град има и бројне велелепна управна здања, бројне паркове, алеје, дугачак кеј дуж Рајне. Од тога требало би се издвојити Катедралу, започету још у 11. веку, и градаку већницу из 15. века.

Саобраћај[уреди]

Базел је пре свега познат по значајној речној луци, јединој већег значаја у Швајцарској и највишој већој луци на Рајни. Градски аеродром се налази у суседној Француској и заједнички је за градове Базел, Милуз (ФРА) и Фрајбург (НЕМ). Град има и важну железничку станицу, која је 2007. године добила дикректну везу ТЖВ линијом са Паризом.

Град и развијен унутрашњи саобраћај. Посебно важан сегмент јавног градског превоза су трамваји, који иду и преко државних границу, до предграђа у Немачкој и Француској.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

Град Базел у електронском издању Речника (Лексикона) Швајцарске Историографије на немачком, француском и италијанском језику.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: