Belonoga potočnica
| Белонога поточница | |
|---|---|
| |
| Платyцнемис пеннипес - мужјак Споменик природе Стража, река Караш | |
| |
| Платyцнемис пеннипес - женка Споменик природе Стража, река Караш | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | П. пеннипес
|
| Биномно име | |
| Платyцнемис пеннипес (Паллас, 1771)
| |
Белонога поточница[1] или Перонога девица[2] (лат. Platycnemis pennipes) је врста водене девице из породице Platycnemididae. Лако препознатљив по широкој глави и проширеној голењачи.
Опис[уреди | уреди извор]
Дужина тела износи од 35—37 мм, а дужина задњег крила око 21 мм. Нешто већи од припадника породице Coenagrionidae, али мужјак иако је плаве боје она је нешшто светлија. Антехумерална пруга торакса је удвојена. Ова врста се преклапа са другим припадницима рода Platycnemis на југозападу и југоистоку ареала.[3] Тело мужјака је светлоплаво са црним цртицама на сваком телесном сегменту. Тело женке је светлоокер са по две паралелне, танке цртице на сваком сегменту. Код младих женки уместо цртица налазе се по две тачкице. Код оба пола се са бочне стране груди налазе по две паралелне, црне цртице. Крила провидна са браон птеростигмом[4].
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Распрострањена од Атлантика до Јенисеја у Сибиру и често се јавља у великом броју.[5]
Ова врста је присутна у следећим државама: Албанија; Јерменија; Азербејџан; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Хрватска; Чешка; Данска; Естонија; Финска; Француска; Грузија; Немачка; Грчка; Ирак; Казахстан; Киргистан; Либан; Лихтенштајн; Литванија; Луксембург; Македонија, Бивша Југословенска Република; Молдавија; Монако; Црна Гора; Норвешка; Пољска; Румунија; Руска Федерација; Србија; Словачка; Словенија; Шведска; Швајцарска; Сиријска Арапска Република; Турска; Украјина; Велика Британија.[6]
Станиште[уреди | уреди извор]
Насељава споро текуће реке, баре, мочваре, појилишта. Јавља се и на вештачки формираним воденим стаништима као што су рибњаци, канали и сл. Ларве су добро адаптиране на коегзистирање са различитим врстама риба.
Животни циклус[уреди | уреди извор]
Након парења ова врста јаја полаже у тандему (док је мужјак још увек закачен за женку). Често се може видети више парова како истовремено полажу јаја једни до других. Јаја полажу у стабљикама потопљених биљака или са доње стране флотантних листова. Развиће ларви траје две године након чега се излежу одрасле јединке и своју егзувију остављају на обалној вегетацији.
Сезона летења[уреди | уреди извор]
Сезона лета траје од маја до септембра.
Галерија[уреди | уреди извор]
_immature_male_Estonia.jpg)
_immature_female.jpg)
_(5).JPG)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Црвена листа заштићене флоре и фауне Републике Српске” (ПДФ). стр. 10.
- ^ Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.
- ^ Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ИСБН 0-9531399-4-8.
- ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
- ^ Фауна еуропаеа
- ^ ИУЦН
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018.
- ^ Платyцнемис пеннипес (Паллас, 1771) | Фауна Еуропаеа
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
