Belonoga potočnica
| Belonoga potočnica | |
|---|---|
| |
| Platycnemis pennipes - mužjak Spomenik prirode Straža, reka Karaš | |
| |
| Platycnemis pennipes - ženka Spomenik prirode Straža, reka Karaš | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. pennipes
|
| Биномно име | |
| Platycnemis pennipes (Pallas, 1771)
| |
Belonoga potočnica[1] ili Peronoga devica[2] (lat. Platycnemis pennipes) je vrsta vodene device iz porodice Platycnemididae. Lako prepoznatljiv po širokoj glavi i proširenoj golenjači.
Opis[уреди | уреди извор]
Dužina tela iznosi od 35—37 mm, a dužina zadnjeg krila oko 21 mm. Nešto veći od pripadnika porodice Coenagrionidae, ali mužjak iako je plave boje ona je neššto svetlija. Antehumeralna pruga toraksa je udvojena. Ova vrsta se preklapa sa drugim pripadnicima roda Platycnemis na jugozapadu i jugoistoku areala.[3] Telo mužjaka je svetloplavo sa crnim crticama na svakom telesnom segmentu. Telo ženke je svetlooker sa po dve paralelne, tanke crtice na svakom segmentu. Kod mladih ženki umesto crtica nalaze se po dve tačkice. Kod oba pola se sa bočne strane grudi nalaze po dve paralelne, crne crtice. Krila providna sa braon pterostigmom[4].
Rasprostranjenje[уреди | уреди извор]
Rasprostranjena od Atlantika do Jeniseja u Sibiru i često se javlja u velikom broju.[5]
Ova vrsta je prisutna u sledećim državama: Albanija; Jermenija; Azerbejdžan; Belorusija; Belgija; Bosna i Hercegovina; Bugarska; Hrvatska; Češka; Danska; Estonija; Finska; Francuska; Gruzija; Nemačka; Grčka; Irak; Kazahstan; Kirgistan; Liban; Lihtenštajn; Litvanija; Luksemburg; Makedonija, Bivša Jugoslovenska Republika; Moldavija; Monako; Crna Gora; Norveška; Poljska; Rumunija; Ruska Federacija; Srbija; Slovačka; Slovenija; Švedska; Švajcarska; Sirijska Arapska Republika; Turska; Ukrajina; Velika Britanija.[6]
Stanište[уреди | уреди извор]
Naseljava sporo tekuće reke, bare, močvare, pojilišta. Javlja se i na veštački formiranim vodenim staništima kao što su ribnjaci, kanali i sl. Larve su dobro adaptirane na koegzistiranje sa različitim vrstama riba.
Životni ciklus[уреди | уреди извор]
Nakon parenja ova vrsta jaja polaže u tandemu (dok je mužjak još uvek zakačen za ženku). Često se može videti više parova kako istovremeno polažu jaja jedni do drugih. Jaja polažu u stabljikama potopljenih biljaka ili sa donje strane flotantnih listova. Razviće larvi traje dve godine nakon čega se izležu odrasle jedinke i svoju egzuviju ostavljaju na obalnoj vegetaciji.
Sezona letenja[уреди | уреди извор]
Sezona leta traje od maja do septembra.
Галерија[уреди | уреди извор]
_immature_male_Estonia.jpg)
_immature_female.jpg)
_(5).JPG)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Crvena lista zaštićene flore i faune Republike Srpske” (PDF). стр. 10.
- ^ Jović, M. (2013). A proposal of Serbian names for dragonfly species (Insecta: Odonata) of the Balkan Peninsula, with the checklist of Odonata of Serbia. Acta entomologica serbica, 18(1/2), 1-10.
- ^ Dijkstra, K-D.B & Lewington, R. (2006) Field Guide to the Dragonflies of Britain and Europe. British Wildlife Publishing. ISBN 0-9531399-4-8.
- ^ Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6.
- ^ Fauna europaea
- ^ IUCN
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018.
- ^ Platycnemis pennipes (Pallas, 1771) | Fauna Europaea
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
