Естонија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Република Естонија
Eesti Vabariik

Застава Грб
Химна Mu isamaa, mu õnn ja rõõm
Главни град	Талин 59°26′N 24°45′E
Службени језик	естонски
Влада	Парламентарна демократија
- Председник	Томас Хендрик Илвес
- Премијер	Андрус Ансип
Независност	Од Русије и Немачке
- Проглашена	24. фебруар 1918.
- Призната	2. фебруар 1920.
- Окупирана од СССР-а	16. јун 1940.
- Поново призната	20. август 1991.
- Завршена	6. септембар 1991.
Приступ у ЕУ	1. мај 2004.
Површина
- Укупно	45.228 km² (132.)
- Вода (%)	4,45
Становништво
- 2008.	1.340.415 (151.)
- Густина	29/km² (173.)
БДП (ПКМ)	2006 приближно
- Укупно	$26,85 милијарди (103.)
- По глави становника	17.802 (43.)
ИХР (2007)	0,860 (44.) – висок
Валута	Естонска круна (EEK)
Временска зона	UTC +2 до +3
Интернет домен	.ee
Позивни број	+372

Република Естонија, или Естонија (естонски: Eesti Vabariik или Eesti) је држава у северној Европи, и држава чланица Европске уније од 2004. Од Финске на северу је одваја узани Фински залив а од Шведске на западу средњи део Балтичког мора. Естонија има копнене границе са балтичком државом Летонијом на југу и Русијом на истоку.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Естоније

Дворци Нарва и Ивангород на естонско-руској граници

Људско насељавање у Естонији је постало могуће када се лед из последњег леденог доба, отопио пре око 11.000 – 13.000 година. Најстарија позната насеобина у Естонији се налази на реци Парну (Pärnu), близу града Синди (насеобина Пули (Pulli), по селу Пули - на десној обали реке Парну). Она потиче из средине осмог миленијума старе ере.

Естонија је примила хришћанство када су немачка „Ливонијска браћа по мачу“ и Данска освојили ову земљу 1227. Међу каснијим страним силама које су контролисале Естонију у разним периодима су биле Данска, Шведска, Пољска и коначно (1710. de facto, 1721. de iure, види Ништатски споразум) Русија. Међутим, више класе и виша средња класа су остале првенствено балтичко-немачке до отприлике 1918. Током и непосредно након Другог светског рата, преостале Немце су истерли Хитлер, и касније Стаљин.

Након пада Руског царства после Октобарске револуције, Естонија је прогласила независност 24. фебруара, 1918. Након Естонског ослободилачког рата и Споразума из Тартуа потписаног 2. фебруара, 1920, Естонија је одржавала ову независност током 22 године, и иста парламентарна власт је поново успостављена 1992, након распада Совјетског Савеза. Ова власт је била сачињена од парламента, званог Ригикогу (Riigikogu), кога су бирали сви грађани Естоније преко 18 година. Ригикогу је распуштен 1934, и земљом је декретом владао председник Константин Патс (Konstantin Päts) до парламентарних избора 1938.

Споменик палим борцима против Совјета у Другом светском рату

Естонију су совјетске снаге окупирале јуна 1940, што је била последица Споразума Рибентроп-Молотов (1939.) између Нацистичке Немачке и Совјетског Савеза. Многи од политичких и интелектуалних вођа су били убијени или изложени репресији, укључујући првог председника Естоније, Константина Патса, који је депортован у Русију. Естонију је под окупацијом држао немачки Трећи рајх од 1941. до 1944, када су је Совјети ослободили од Немаца, и поново окупирали. Ова земља је поново стекла независност 20. августа, 1991. Потписном револуцијом и распадом Совјетског Савеза. 20. август је сада национални празник у Естонији.

Последње руске трупе су из земље изашле 31. августа, 1994, и Естонија је ступила у чланство НАТО пакта 29. марта, а чланица Европске уније је постала 1. маја, 2004.

Естонија је потписала гранични споразум са Русијом 18. маја, 2005, чиме су две земље незнатно редефинисале границу коју су делиле од 1991. Овај споразум је Ригикогу, естонски парламент, ратификовао 20. јуна, 2005. Међутим, Русија је одбацила естонску преамбулу овом закону, која се позива на непрекинути правни континуитет естонске државе током совјетског периода, и индиректно се позива на совјетску окупацију Естоније, и објавила је да поништава свој потпис и да жели да поново почне преговоре са Естонијом.

Естонија је одговорила да нема потребе за поновним преговарањем око границе, и да она нема територијалне захтеве према Русији.

[уреди] Етимологија

Након што је Естонија поново стекла независност, 1991. уследила је јавна дебата око изабраног енглеског имена за Естонију. Суфикс –onia у имену Estonia (раније такође Esthonia) је латинског порекла, и неки сматрају да подсећа на источну Европу. Многи Естонци се више идентификују са северном Европом, и више би волели да њихова земља има име које звучи нордијскије. Најпознатија алтернатива имену у енглеском језику је Естланд (Estland), што је и назив за ову земљу у већини германских језика (на пример у немачком, данском, норвешком, и шведском).

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Естоније

Естонија лежи на источним обалама Балтичког мора између координата 57,3° и 59,5° север и 21,5° и 28,1° исток. Просечна надморска висина је само 50 метара, а највиша тачка у држави је Суур Мунамаги (Suur Munamägi) на југоистоку (318 метара).

Нафта из шкриљаца и налазишта кречњака, заједно са шумама које покривају 47% земље играју кључне економске улоге у овој земљи, иначе сиромашној ресурсима. Истонија лежи на преко 1.400 језера (од којих су већина веома мала, а највеће, језеро Пеипус, (Peipsi на естонском) покрива 3.555 km²), бројне мочваре, и 3.794 километара обале су богате бројним заливима, теснацима и затонима. Број острва и острваца се процењује на неких 1.500, од којих су два довољно велика да чине округе, Саре и Хију.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Естоније

Споменик ослободитељима Талина постављен је 1947. а уклоњен 2007. што је изазвало немире у Естонији између руске и естонске популације

Естонија је уставна демократија, са председником кога бира једнодомни парламент (избори су сваке четири године). Владу, или извршну грану, чине премијер, кога номинује председник, и укупно 14 министара. Владу поставља председник након одобрења парламента.

Законодавну власт има једнодомни парламент, Ригикогу (државна скупштина), који се састоји од 101 члана. Посланике бира народ на изборима, и они имају четворогодишње мандате. Врховни суд је Национални суд или Ригикохус (Riigikohus), са 19 судија, чијег председника поставља парламент на доживотну дужност, а номинује га председник.

Интернет гласање је већ коришћено на локалним изборима у Естонији, а естонски законодавци су одобрили Интернет гласање и за парламентарне изборе. (види COM).

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Естоније

Изворни Естонци чине око 70 % популације државе. Осталих 30-так посто чине разни имигранти из бивших совјетских држава, већином из Русије. Руси су већином настањени у главном граду Талину и североисточној Естонији. У земљи постоји и мала финска мањина.

Службени језик је естонски, који је близак финском и мађарском. Руски је такође врло раширен језик и већина становништва га зна.

Етничке групе у Естонији по попису из 2003. године: 68% Естонци, 26% Руси, 2% Украјинци, 1.2% Белоруси, 0.8% Финци и остали.

[уреди] Религија

Руска црква у Талину

Данас преко 31% одраслог становништва су припадници одређене вере и састоје се од:

• 15% естонски лутерани
• 14% православци
• 0.5% баптисти
• 0.5% католици

[уреди] Окрузи и градови

За више информација погледајте Окрузи Естоније

,

За више информација погледајте Градови у Естонији

Естонија броји 15 главних административних јединица. Услед њихове географске и демографске величине, оне се пре могу сматрати окрузима него државама (естонски: множина maakonnad; једнина - maakond). Ови окрузи су:

Окрузи Естоније

• Округ Харју (естонски: Harjumaa)
• Округ Хију (Hiiumaa)
• Округ Ида-Виру (Ida-Virumaa)
• Округ Јарва (Järvamaa)
• Округ Јигева (Jõgevamaa)
• Округ Љаене (Läänemaa)
• Округ Љаене-Виру (Lääne-Virumaa)
• Округ Пјарну (Pärnumaa)
• Округ Пилва (Põlvamaa)
• Округ Рапла (Raplamaa)
• Округ Саре (Saaremaa)
• Округ Тарту (Tartumaa)
• Округ Валга (Valgamaa)
• Округ Виљанди (Viljandimaa)
• Округ Виру (Võrumaa)

Естонија има и 47 градских насеља. Градови са више од 100.000 становника су Талин и Тарту, а са више од 20.000 становника поред поменутих су и Нарва, Кохтла-Јарве, Пјарну и Виљанди.

[уреди] Спољашње везе

• Званични портал Естоније
• Влада Републике Естоније
• Енциклопедија Естоника
• Туристичка презентација
• Естонски институт
• Министарство спољних послова

Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство

Аустрија • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португал • Румунија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија

---

Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија¹

---

Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора

---

¹ званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија

Координате: 58° 42' сгш, 25° 31' игд