Естонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Естонска Република
Eesti Vabariik
Застава Естоније Грб Естоније
Застава Грб
Химна
Mu isamaa, mu õnn ja rõõm
Положај Естоније
Главни град Талин
59°26′N 24°45′E
Службени језик естонски
Облик државе Парламентарна демократија
 — Председник Томас Хендрик Илвес
 — Премијер Андрус Ансип
Независност Од Русије и Немачке 
 — Проглашена 24. фебруар 1918
 — Призната 2. фебруар 1920
 — Окупирана од СССР 16. јун 1940
 — Поново призната 20. август 1991
 — Завршена 6. септембар 1991
Приступ у ЕУ 1. мај 2004.
Површина  
 — укупно 45.228 km² (132)
 — вода (%) 4,45
Становништво  
 — 2011. 1.340.194 (151)
 — густина 29/km² (181)
БДП (ПКМ) 2010 приближно
 — укупно $24,69 милијарди (103)
 — по глави становника 18.518 (43)
ИХР (2007) 0,812 (34) — веома висок
Валута евро (EUR)
Временска зона UTC +2 до +3
Интернет домен .ee
Позивни број +372

Естонија, или званично Естонска Република (естонски: Eesti или Eesti Vabariik) је држава у северној Европи [1], и држава чланица Европске уније од 2004. Од Финске на северу је одваја узани Фински залив а од Шведске на западу средњи део Балтичког мора. Естонија има копнене границе са балтичком државом Летонијом на југу и Русијом на истоку.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Естоније
Дворци Нарва и Ивангород на естонско-руској граници

Људско насељавање у Естонији је постало могуће када се лед из последњег леденог доба, отопио пре око 11.000 – 13.000 година. Најстарија позната насеобина у Естонији се налази на реци Парну (Pärnu), близу града Синди (насеобина Пули (Pulli), по селу Пули - на десној обали реке Парну). Она потиче из средине осмог миленијума старе ере.

Естонија је примила хришћанство када су немачкаЛивонијска браћа по мачу“ и Данска освојили ову земљу 1227. Међу каснијим страним силама које су контролисале Естонију у разним периодима су биле Данска, Шведска, Пољска и коначно (1710. de facto, 1721. de iure, види Ништатски споразум) Русија. Међутим, више класе и виша средња класа су остале првенствено балтичко-немачке до отприлике 1918. Током и непосредно након Другог светског рата, преостале Немце су истерли Хитлер, и касније Стаљин.

Након пада Руске Империје после Октобарске револуције, Естонија је прогласила независност 24. фебруара, 1918. Након Естонског ослободилачког рата и Споразума из Тартуа потписаног 2. фебруара, 1920, Естонија је одржавала ову независност током 22 године, и иста парламентарна власт је поново успостављена 1992, након распада Совјетског Савеза. Ова власт је била сачињена од парламента, званог Ригикогу (Riigikogu), кога су бирали сви грађани Естоније преко 18 година. Ригикогу је распуштен 1934, и земљом је декретом владао председник Константин Патс (Konstantin Päts) до парламентарних избора 1938.

Споменик палим борцима против Совјета у Другом светском рату

Естонију су совјетске снаге окупирале јуна 1940, што је била последица Споразума Рибентроп-Молотов (1939.) између Нацистичке Немачке и Совјетског Савеза. Многи од политичких и интелектуалних вођа су били убијени или изложени репресији, укључујући првог председника Естоније, Константина Патса, који је депортован у Русију. Естонију је под окупацијом држао немачки Трећи рајх од 1941. до 1944, када су је Совјети ослободили од Немаца, и поново окупирали. Ова земља је поново стекла независност 20. августа, 1991. Потписном револуцијом и распадом Совјетског Савеза. 20. август је сада национални празник у Естонији.

Последње руске трупе су из земље изашле 31. августа, 1994, и Естонија је ступила у чланство НАТО пакта 29. марта, а чланица Европске уније је постала 1. маја, 2004.

Естонија је потписала гранични споразум са Русијом 18. маја 2005, чиме су две земље незнатно редефинисале границу коју су делиле од 1991. Овај споразум је Ригикогу, естонски парламент, ратификовао 20. јуна 2005. Међутим, Русија је одбацила естонску преамбулу овом закону, која се позива на непрекинути правни континуитет естонске државе током совјетског периода, и индиректно се позива на совјетску окупацију Естоније, и објавила је да поништава свој потпис и да жели да поново почне преговоре са Естонијом.

Естонија је одговорила да нема потребе за поновним преговарањем око границе, и да она нема територијалне захтеве према Русији.

Етимологија[уреди]

Након што је Естонија поново стекла независност, 1991. уследила је јавна дебата око изабраног енглеског имена за Естонију. Суфикс –onia у имену Estonia (раније такође Esthonia) је латинског порекла, и неки сматрају да подсећа на источну Европу. Многи Естонци се више идентификују са северном Европом, и више би волели да њихова земља има име које звучи нордијскије. Најпознатија алтернатива имену у енглеском језику је Естланд (Estland), што је и назив за ову земљу у већини германских језика (на пример у немачком, данском, норвешком, и шведском).

Географија[уреди]

Мапа Естоније
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Естоније

Естонија лежи на источним обалама Балтичког мора између координата 57,3° и 59,5° север и 21,5° и 28,1° исток. Просечна надморска висина је само 50 метара, а највиша тачка у држави је Суур Мунамаги (Suur Munamägi) на југоистоку (318 метара).

Нафта из шкриљаца и налазишта кречњака, заједно са шумама које покривају 47% земље играју кључне економске улоге у овој земљи, иначе сиромашној ресурсима. Истонија лежи на преко 1.400 језера (од којих су већина веома мала, а највеће, језеро Пеипус, (Peipsi на естонском) покрива 3.555 km²), бројне мочваре, и 3.794 километара обале су богате бројним заливима, теснацима и затонима. Број острва и острваца се процењује на неких 1.500, од којих су два довољно велика да чине округе, Саре и Хију.

Национални паркови[уреди]

У Естонији постоји пет националних паркова:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Карула 1993. 123 Karula RP2.JPG
Национални парк Лахема 1971. 720 EE-Lahemaa-Bagno Viru.jpg
Национални парк Сома 1993. 359 Raudna jõgi-masterplaan-2008.jpg
Национални парк Вилсанди 1993. 238 SoegininaPank062911.jpg
Национални парк Матсалу 2004. 486.1 Matsalu view.jpg

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Естоније

Естонија је уставна демократија, са председником кога бира једнодомни парламент (избори су сваке четири године). Владу, или извршну грану, чине премијер, кога номинује председник, и укупно 14 министара. Владу поставља председник након одобрења парламента.

Законодавну власт има једнодомни парламент, Ригикогу (државна скупштина), који се састоји од 101 члана. Посланике бира народ на изборима, и они имају четворогодишње мандате. Врховни суд је Национални суд или Ригикохус (Riigikohus), са 19 судија, чијег председника поставља парламент на доживотну дужност, а номинује га председник.

Интернет гласање је већ коришћено на локалним изборима у Естонији, а естонски законодавци су одобрили Интернет гласање и за парламентарне изборе. (види COM).

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Естоније

Изворни Естонци чине око 70 % популације државе. Осталих 30-так посто чине разни имигранти из бивших совјетских држава, већином из Русије. Руси су већином настањени у главном граду Талину и североисточној Естонији. У земљи постоји и мала финска мањина.

Службени језик је естонски, који је близак финском и мађарском. Руски је такође врло раширен језик и већина становништва га зна.

Етничке групе у Естонији по попису из 2003. године: 68% Естонци, 26% Руси, 2% Украјинци, 1,2 % Белоруси, 0,8 % Финци и остали.

Религија[уреди]

Руска црква у Талину

Данас преко 31% одраслог становништва су припадници одређене вере и састоје се од:

Окрузи и градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Окрузи Естоније

,

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Градови у Естонији

Естонија броји 15 главних административних јединица. Услед њихове географске и демографске величине, оне се пре могу сматрати окрузима него државама (естонски: множина maakonnad; једнина - maakond). Ови окрузи су:

Окрузи Естоније

Естонија има и 47 градских насеља. Градови са више од 100.000 становника су Талин и Тарту, а са више од 20.000 становника поред поменутих су и Нарва, Кохтла-Јарве, Пјарну и Виљанди.


Талин
Талин
Тарту
Тарту
Поредак Град Округ Популација Нарва
Нарва
Пјарну
Пјарну
1 Талин Харју 393.222
2 Тарту Тарту 97.600
3 Нарва Ида-Виру 58.663
4 Пјарну Пјарну 39.728
5 Кохтла-Јарве Ида-Виру 37.201
6 Марду Харју 17.524
7 Виљанди Виљанди 17.473
8 Раквере Љаене-Виру 15.264
9 Сиљамае Ида-Виру 14.252
10 Куресаре Саре 13.166
Попис 2011.



Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 58° 42' сгш, 25° 31' игд