Бензил хлорид

Бензил хлорид
Бензyл цхлориде
Називи
	IUPAC назив hlorofenilmetan
	Други називи α-хлоротолуен
Идентификација
CAS број	100-44-7 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:615597 ;
ChemSpider	13840690 ;
ECHA InfoCard	100.002.594
КЕГГ	Ц19167 ;
PubChem C ID	7503;
УНИИ	83Х19ХW7К6 ;
	SMILES ClCc1ccccc1; c1ccc(cc1)CCl; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C7H7Cl
Моларна маса	126,58 g/mol
Густина	1,100 g/cm3
Тачка топљења	−39°C
Тачка кључања	179°C
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Бензил хлорид (α-хлоротолуен) је органско једињење са формулом C₆H₅CH₂Cl. Ова безбојна течност је реактивно органохлоридно једињење које је у широкој употреби као хемијски градивни блок.

Припрема[уреди | уреди извор]

Бензил хлорид се индустријски припрема путем фотохемијске реакције у гасној фази између толуена и хлора:^[4]

C₆H₅CH₃ + Cl₂ → C₆H₅CH₂Cl + HCl

На тај начин, приближно 100.000 тона се произведе годишње. Реакција се одвија механизмом слободних радикала, при чему су интермедијари атоми хлора.^[5] Споредни производи реакције су бензил хлорид и бензотрихлорид.

Постоје и други методи, као што је Бланкова хлорометилација бензена. Бензил хлорид је иницијално био припреман третирањем бензил алкохола са хлороводоничном киселином.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ M. Rossberg et al. “Chlorinated Hydrocarbons” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry 2006, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Furniss, B. S.; Hannaford, A. J.; Smith, P. W. G.; Tatchell, A. R. (1989), Vogel's Textbook of Practical Organic Chemistry (5th изд.), Harlow: Longman, стр. 864, ISBN 0-582-46236-3

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Ullmann-4] M. Rossberg et al. “Chlorinated Hydrocarbons” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry 2006, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[5] Furniss, B. S.; Hannaford, A. J.; Smith, P. W. G.; Tatchell, A. R. (1989), Vogel's Textbook of Practical Organic Chemistry (5th изд.), Harlow: Longman, стр. 864, ISBN 0-582-46236-3

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика