Бензоксазол
| |||
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
benzoksazol
| |||
| Други називи
1-Окса-3-аза-1H-инден
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.005.445 | ||
| |||
| Својства | |||
| C7H5NO | |||
| Моларна маса | 119,12 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | Бео/светло жути прах | ||
| Тачка кључања | 182 °C (360 °F; 455 K) | ||
| Нерастворан | |||
| Опасности | |||
| Тачка паљења | 58 °C | ||
| Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
оксазол индол бензофуран | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Бензоксазол је ароматично органско једињење са молекулском формулом C7H5NO. Он се састоји од бензена кондензованог са оксазолом.[1][2] Мирис бензоксазола је сличан пиридину. Бензоксазол се првенствено користи у индустрији и научним истраживањима.
Ово хетероциклично једињење је почетни материал у синтези већих, често биоактивних структура. Он се налази у хемијској структури лека флуноксапрофена.
Његова ароматичност га чини релативно стабилним хетероцикличним једињењем. Он садржи реактивна места која омогућавају функционализацију.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.